nije ,srbijanci su srbi koj zive na prostoru avnojske srbije ,srbi izvan srbije nisu srbijanci ,ali su srbi po etnickom i nacionalnom opredeljenju...
Već drugi put, čini mi se, pišeš o nekakvoj "avnojskoj srbiji".
To je, kolega, istorijski prevazidjena odrednica za državu Srbiju, čiji je ustavni naziv Republika Srbija.
A svakom pripadniku srpskog naroda u Republici Srbiji ako se prilepi termin Srbijanci isto je kao kad bi mu gurnuo prst u oko.
Ne postoji mogućnost ni da se čuje: srbijanska teritorija, srbijanska granica, reka, planina...
Tačno je da u Rečniku SHKJ postoji Srbijanac, sa objašnjenjem Srbin iz Srbije (u užem smislu), isto objašnjenje je i za reč Srbijanka; srbijanski se odnosi na Srbijance, Srbijanke i Srbiju; Srbijanče je mladi Srbijanac...
... ali treba imati u vidu da je taj Rečnik izdavan od 1967 (Matica srpska - Matica hrvatska, Novi Sad - Beograd), do 1976 (Matica srpska, Novi sad).
Treću knjigu su potpisali urednici obe Matice, od četvrte (1971) Rečnik SHKJ potpisuju samo urednici Matice srpske.
Leksička gradja, prema Predgovoru, pod slovom "S" obradjivana je u Zagrebu.
Na osnovu svega, meni je potpuno jasno otkud "uži smisao" Srbije. Pa, termin Srbijanac, i ostali uz njega, nalaze se u petoj knjizi, izdatoj 1973. godine.
Morale su srpske političarske vucibatine da pripreme teren za Ustav iz 1974. godine. A, naravno, i urednici i obradjivači Rečnika SHKJ sledovali su te smernice.
Члан 1.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија је савезна држава као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република,
као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности.
Члан 3.
Социјалистичка република је држава заснована на суверености народа и на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и народности.
Члан 4.
Социјалистичка аутономна покрајина је аутономна социјалистичка самоуправна демократска друштвено-политичка заједница заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи, у којој радни људи и грађани, народи и народности остварују своја суверена права, а кад је то у заједничком интересу радних људи и грађана, народа и народности Републике као целине Уставом Социјалистичке Републике Србије утврђено — и у Републици.
Ustav SFRJ
Postoji u prvoj knjizi Rečnika SHKJ i termin
Bošnjak, sa odrednicama a. Bosanac, b. zast. musliman iz Bosne. Ima i
Bošnjakuša (pej. Bosanka),
Bošnjanin (zast. Bosanac)
bošnjački (koji se odnosi na Bošnjake; bosanski),
bošnjaštvo (osobina Bošnjaka).
Bosanac je čovek iz Bosne, Bosanka je ženska osoba iz Bosne.
Još jednom napominjem da je prva knjig Rečnika SHKJ izdata 1967.
