Алекса Дундић - Србин или Хрват?

Bastiani

Poznat
Poruka
7.446
Алекса Дундић је био један од двојице наславнијих црвеноармејаца с ових простора, борац и доцније један од команданата у чувеној Буђонијевој коњичкој армији. Од свих наших људи је cтекао највише признање, Орден црвене заставе. Коњички клуб у Београду данас се зове по њему. Потпуно необична биографија.

Појавила се дилема: да ли је Србин или Хрват. Што и није најбитније, него само наглашава питање: ко је заиста био Алекса Дундић?

Његово име (Алекса) указује на српско порекло, а такође је и у чувеном совјетско-југословенском филму (гл. улога Бранко Плеша) „Сабља над степом“ приказан као Србин. Наравно, филм није стварност, али је питање што би га Руси у биографском филму представљали као Србина ако је био Хрват. Исак Бабељ (који га је вероватно и лично познавао) у чувеном роману „Црвена коњица“ каже „погинуо је Србин Дундић, нахрабрији од свих људи“.

Надаље, постоји књига коју су написали Лазар Чолић (наводно рођак Алексе Дундића) и М. Ашанин, где кажу да је Дундић из околине Косјерића.

Постоји још једна теорија, да је Србин али однекуд из Босне.

Међутим, у Великој совјетској енциклопедији пише да је био „Хрват по националисти“, правим именом Тома, родом из Далмације, да је као дечак отишао у јужну Америку, затим мобилисан у аустроугарску војску, заробљен, пријавио се у Српски добровољачки корпус, прешао Црвенима и остало је историја.

Дундич
Тома (называл себя также Иван, в литературе - Олеко) [13.4.1896 (по др. данным, 12.8.1897), с. Грабовац, Далмация, - 8.7.1920, около Ровно], герой Гражданской войны в России. Родился в семье крестьянина, хорват по национальности. 12 лет уехал в Южную Америку, где 4 г. работал погонщиком скота в Аргентине и Бразилии. В 1914 призван рядовым в австро-венгерскую армию. Во время 1-й мировой войны 1914-18 в мае 1916 под Луцком взят в плен русскими войсками. Добровольно вступил в ряды 1-й дивизии Сербского добровольческого корпуса в России. С середины 1917 в Красной Гвардии (предположительно в Одессе). В марте 1918 возглавил партизанский отряд в районе Бахмута (ныне Артёмовск), влившийся в Морозовско-Донецкую дивизию, которая в мае-июне отступила с армией К. Е. Ворошилова к Царицыну. Участвовал в обороне Царицына в составе Интернационального батальона, затем в составе кавалерийских бригад Крючковского и Булаткина. С 1919 служил в Особой Донской кавказской дивизии С. М. Будённого (позже в конном корпусе и 1-й Конной армии), был помощником командира полка, для особых поручений при Будённом, командиром кавалерийского дивизиона при штабе 1-й Конной. Участвовал во многих боях, был неоднократно ранен. Легендарная храбрость "Красного Дундича" снискала ему горячую любовь и популярность среди будённовцев. С июня 1920 помощник командира 36-го полка 6-й кавалерийской дивизии. Погиб в бою. Награждён орденом Красного Знамени.


Руска Википедија http://ru.wikipedia.org/wiki/Дундич,_Олеко мења налаз из совјетске енциклопедије утолико што каже да је православни Србин, али опет из Далмације и тако даље.

Према неким подацима он је и у јужној Америци био укључен у некаква револуционатрна дешавања, тамо је и добио име Олеко, које су Руси, сходо свом изговору, изменили у Алеко, па даље Алекса.

На хрватској телевизији је наводно гостовао неки певач који је тврдио да је Дундићев рођак, да је говорио неколико језика (шпански, поред осталих) али да је и поред тога био неписмен. Ако је заиста био неписмен, то искључује да је био подофицир у аустријској војсци као што каже руска википедија. Па чак и ако је био писмен, питање је какве је он то квалификације имао да са 18 година буде подофицир.

Мислим да је то све скупа мистериозно. Није немогуће, али је невероватно да неко састави такву биографију и то свеукупно за 23 или 24 године живота. Значи, да оде у јужну Америку, врати се, буде мобилисан, заробљен, побегне из заробљеништва, онда опет побегне из војске, и прослави се као на крају као револуционар.

Треба рећи и то да ако претабате мало по интернету презиме Дундић, видећете да ће се највише погодака односити на Далматинце, што се уклапа у теорију о његовом далматинском пореклу.

Ко је био Алекса Дундић?
 
Citat ( http://dic.academic.ru/dic.nsf/eng_rus/84625/дундич ):

ДУНДИЧ — Олеко (1893 8.VII.1920) герой гражд. войны в России, по национальности серб. О месте и времени рождения Д. существуют разноречивые данные. Мн. исследователи считают, что Д. род. в янв. 1893 в семье сел. учителя в г. Крушевац Нишского округа… (Советская историческая энциклопедия)

Izgleda da je u pitanju sveopšta nepoznanica. Moguće je da je u Hrvatskoj rođen, pa se zato odnosilo prema njemu tako.
 
Poslednja izmena:
aleksadundic.jpg


Aleksa Dundic/Dundić (1958)
 
Kakav bre Hrvat? U mom ulazu žive njegovi potomci. Iz Valjeva su ili okoline, ne znam precizno.

Ako ti nije problem pitaj te komšije kako mu oni dođu familija pa nam javi na forum. Sumnjam da su baš potomci jer po svemu sudeći nije imao potomstva. Mada ko zna, o čoveku očito ima malo podataka.

I jedna ispravka. Film se zove samo "Aleksa Dundić" a "Sablja nad stepom" je naziv knjige izdate u T. Užicu 1967, koju su napisali Lazar Čolić i Miodrag Ašanin.

I slika čoveka. Aleksa Dundić
 

Prilozi

  • images.jpeg
    images.jpeg
    1,8 KB · Pregleda: 92
dundic,dundo...su dalmatinski hrvatski toponimi

nadalje,njegove veze sa srbijom i dolazak u istu se nebitne,jerbo je masa dalmatinaca naselila centralnu srbiju u migracijama,pogotovo pod turcima.tako rekuc,srbi naselili hrvatsku,a hrvati srbiju

navest cu samo jedan primjer .tipicno dalmatinsko prezime katić (po kati,katarini) se moze naci u kragujevcu u prilicnom broju,sto je i vise nego smijesno jer se ne uklapa u taj neki mozaik prezimena toga kraja i naravno oni su danas srbi.nositelji tih prezimena ne znaju tijek naseljavanja tih prostora,a jos manje korijene (mozda neki i znaju,ali ja ih nisam susreo).jedino sto znaju da su u kragujevcu par stotina godina.

dakle taj heroj dundic je po osobnoj volji i zelji srbin ili bilo sta drugo,svakom na volju i tako treba da bude,ali ne treba bjezat od korijena
 
NickFreak, zašto ti je svaki post tako...površan, udaljen i nesadržajan?

Zato što sam od predhodnika dobijao samo takve odgovore,neodređene
sa hmmmmmmmmm,moraš se potruditi i tako to

Pa sam odlučio da se potrudim.

Pošto si ti u pitanju odgovorio bih da Katić od Kate i Katarine postoje i u Srbiji i kao lično ime jer je Ruskog porekla pa samim tim i pravoslavnog i ima ga u našim crkvenim kalendarima.

A koliko znam o ovom što Čvrsnica piše Kragujevac i Čačak su kolonizovani Crnogorcima kao što su Užice i Nikšić naseljeni Hercegovcima.
 
Nekako,bar meni,vise bi bilo logicno da kao Srbin ode u bijele,a ne u crvene

Ne samo to, postavlja se pitanje kako je, kao Srbin iz Srbije, uopšte dospeo u rusko zarobljeništvo. Prema jednoj teoriji, zarobili su ga Austrijanci (Nemci?), a onda je kao zarobljenik oslobođen od Rusa i prijavio se u Srpski dobrovoljački korpus ili se to već tada zvalo jugoslovenska divizija. Ali to mi ne izgleda uverljivo, ja bar nisam čuo za takve slučajeve.

A mislim da nema šanse da bude pobrkan sa Dragojlom Dudićem, Dragojlo je narodni heroj iz NOB-a o kome se sve zna. Ako je tačno da je Aleksa iz okoline Kosjerića, to jeste blizu Valjeva, ali je iz sela Ražana, a Dragojlo je koliko sam video iz drugog sela.

Sam Aleksa nije ostavio traga o svome identitetu, a ovde je upravo reč o tome šta je on POREKLOM. Dundićevo ime nije nepoznato, on je u vreme socijalizma bio slavljen junak, ali ta nebriga da se pozabave pitanjem ko je zabravo taj čovek baš liči na komuniste.

A dundo znači ujak, stric, čika, ako se dobro sećam, ne?

Siguran sam da ima puno Dalmatinaca Katića, ali tvrditi da su svi Katići poreklom Dalmatinci, to je stvarno hrabro u najmanju ruku.
 
Zato što sam od predhodnika dobijao samo takve odgovore,neodređene
sa hmmmmmmmmm,moraš se potruditi i tako to

Pa sam odlučio da se potrudim.

Pošto si ti u pitanju odgovorio bih da Katić od Kate i Katarine postoje i u Srbiji i kao lično ime jer je Ruskog porekla pa samim tim i pravoslavnog i ima ga u našim crkvenim kalendarima.

A koliko znam o ovom što Čvrsnica piše Kragujevac i Čačak su kolonizovani Crnogorcima kao što su Užice i Nikšić naseljeni Hercegovcima.

neka me neko ispravi,zar nije grckog porijekla?
 
Ako ti nije problem pitaj te komšije kako mu oni dođu familija pa nam javi na forum. Sumnjam da su baš potomci jer po svemu sudeći nije imao potomstva. Mada ko zna, o čoveku očito ima malo podataka.

I jedna ispravka. Film se zove samo "Aleksa Dundić" a "Sablja nad stepom" je naziv knjige izdate u T. Užicu 1967, koju su napisali Lazar Čolić i Miodrag Ašanin.

I slika čoveka. Aleksa Dundić

Stari je umro pre desetak godina. Za ove preostale, veruj mi da mi je problem da ih pitam, da ti sad ne objašnjavam zbog čega. Ja sam za tu navodnu rodbinsku vezu čuo još kao klipan od roditelja i ne tvrdim da je tačno. Ipak, ne vidim zašto bi neko izmišljao takve stvari...
 
Ako bismo njegovo poreklo posmatrali sa konavalske strane. Ima i drugo objašnjenje, Dunda je danas ženski nadimak ( nekada bilo ime), i ima značenje punačka, velika, a ima i svoj koren u slovenskoj mitologiji:

То ми звучи познато. И данас се за пуначко дете каже да је дундасто. И не само за дете.
 
"Руска реч" о томе ко је био Алекса Дундић. Ценим "Руску реч", али у овом случају мислим да су одабрали погрешну верзију приче.

http://ruskarec.ru/politics/2013/11/08/neustrasivi_konjanik_aleksa_dundic_26131.html

Недавно сам наишао на претпоставку да Алекса Дундић није ни постојао. После свега, ни то ми не изгледа немогуће.
 
Ako ti nije problem pitaj te komšije kako mu oni dođu familija pa nam javi na forum. Sumnjam da su baš potomci jer po svemu sudeći nije imao potomstva. Mada ko zna, o čoveku očito ima malo podataka.

I jedna ispravka. Film se zove samo "Aleksa Dundić" a "Sablja nad stepom" je naziv knjige izdate u T. Užicu 1967, koju su napisali Lazar Čolić i Miodrag Ašanin.

I slika čoveka. Aleksa Dundić

Dundić je bio Hrvat iz nekog sela blizu Imotskoga. Mislim da toga patronima kod Srba i nema.
Vjerojatno se predstavljao kao Srbin- za "internacionaliste" to nije važno- jer su prosječni Rusi za Srbe
kroz povijest znali, dok o Hrvatima nisu imali pojma (osim inteligencije, a ta nije ratovala).
 
Sam Aleksa nije ostavio traga o svome identitetu, a ovde je upravo reč o tome šta je on POREKLOM.
A dundo znači ujak, stric, čika, ako se dobro sećam, ne?

Исак Бабељ, совјетски писац и Дундићев саборац из Прве коњичке армије, у једној од прича пише да је код Ровног погинуо „Србин Дундић, најхрабрији од свих људи“.

Дундо је дебељан,округао. Нисам чула у савремено време да се користи за мушкарце, али за жене се користи често и данас :"дунда", или "дундава" у телу,удундала се, и сл.
Како Лесандар потсети, има везе са митологијом, додала бих и везу са Додом одн Додолом, громовниковом женом, симболом обиља и облина типа вилендорфске Венере;)
 
Первая известная биография Дундича была опубликована вскоре после его гибели. В органе Политуправления Первой Конной армии газете «Красный кавалерист» № 266 от' 22 октября 1920 года под рубрикой «За идею коммунизма» была напечатана статья Б. В. Агатова «Памяти Красного Дундича (биография)».

«Товарищ Дундич, — пишет Агатов, — родился в 1894 году в городе Крушеваце в Сербии». Далее Агатов сообщал, что, разойдясь во взглядах с отцом — крупным скотопромышленником, жестоко эксплуатировавшим своих работников, Дундич после окончания второго класса гимназии бросил родительский дом и. поступил в. ученики к механику. Два года жил в Америке. В 1912—1913 годах он в качестве оружейного техника участвовал в рядах сербской армии в Первой и Второй Балканских войнах. С начала мировой войны Дундич воевал против австро-германских войск и за доблесть, проявленную в боях на Дунае, был произведен в подпоручики. Он был дважды ранен и в 1916 году попал в плен, откуда в том же году бежал, пробрался в Россию, где поступил в формировавшийся в Одессе из югославян-военнопленных Сербский добровольческий корпус. После Февральской революции Дундич ушел из Сербского корпуса и поступил в один из казачьих полков. После Октябрьской революции он встал на сторону Советской власти и возглавил сформированный им в Одессе красногвардейский отряд из сербов-интернационалистов.


(Мој слободан) превод:

Прва позната биографија Дундића била је објављено непосредно после његове погибије. У листу Политуправе Прве коњичке армије "Црвени коњаник" № 266 из октобра 1920. године у рубрици "За идеју комунизма" био је одштампан чланак Б.В. Агатова "Сећање на Црвеног Дундића (биографија)"

"Друг Дундић - пише Агатов, - родио се 1894. године у граду Крушевцу у Србији." Даље Агатов бележи, како је због разилажења у погледима са оцем - крупним трговцем говедима који је жестоко експлоатисао своје раднике, Дундић после завршетка другог разреда гимназије напустио родитељски дом и наставио да се школује за механичара. Две године живео је у Америци. Од 1912. до 1913. у својству оружаног техничара (прим. прев. ?) у редовима српске војске у Првом и Другом балканском рату. С почетком Великог рата Дундић је ратовао против аустро-немачке војске и због показане храбрости у борби на Дунаву, био је унапређен у чин потпоручника. Био је два пута рањен и 1916.. године пао је у заробљеништво, из којег је исте године побегао и дошао до Русије, где је, у Одеси, ступио у формирања Српског добровољачког корпуса састављеног од југословенских ратних заробљеника. Након Фебруарске револуције Дундић је напустио српски корпус и ступио у један козачки пук. После октобарске револуције приступио је Совјетској власти и стао на чело, у Одеси, новоформираног црвеногардејског одреда састављеног од Срба-интернационалиста.​

Остатак на «Легенды и действительность. Загадки и факты из биографии Красного Дундича»

edit: Даље се помиње свашта. И могућност да се звао Иван Чолић и томе слично. Ово горе је прва његова написана биографија. Делује ми некако (лево-)романтизовано.
 
Poslednja izmena:

Back
Top