Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Алекса Дундић је био један од двојице наславнијих црвеноармејаца с ових простора, борац и доцније један од команданата у чувеној Буђонијевој коњичкој армији. Од свих наших људи је cтекао највише признање, Орден црвене заставе. Коњички клуб у Београду данас се зове по њему. Потпуно необична биографија.
Појавила се дилема: да ли је Србин или Хрват. Што и није најбитније, него само наглашава питање: ко је заиста био Алекса Дундић?
Његово име (Алекса) указује на српско порекло, а такође је и у чувеном совјетско-југословенском филму (гл. улога Бранко Плеша) „Сабља над степом“ приказан као Србин. Наравно, филм није стварност, али је питање што би га Руси у биографском филму представљали као Србина ако је био Хрват. Исак Бабељ (који га је вероватно и лично познавао) у чувеном роману „Црвена коњица“ каже „погинуо је Србин Дундић, нахрабрији од свих људи“.
Надаље, постоји књига коју су написали Лазар Чолић (наводно рођак Алексе Дундића) и М. Ашанин, где кажу да је Дундић из околине Косјерића.
Постоји још једна теорија, да је Србин али однекуд из Босне.
Међутим, у Великој совјетској енциклопедији пише да је био „Хрват по националисти“, правим именом Тома, родом из Далмације, да је као дечак отишао у јужну Америку, затим мобилисан у аустроугарску војску, заробљен, пријавио се у Српски добровољачки корпус, прешао Црвенима и остало је историја.
Дундич
Тома (называл себя также Иван, в литературе - Олеко) [13.4.1896 (по др. данным, 12.8.1897), с. Грабовац, Далмация, - 8.7.1920, около Ровно], герой Гражданской войны в России. Родился в семье крестьянина, хорват по национальности. 12 лет уехал в Южную Америку, где 4 г. работал погонщиком скота в Аргентине и Бразилии. В 1914 призван рядовым в австро-венгерскую армию. Во время 1-й мировой войны 1914-18 в мае 1916 под Луцком взят в плен русскими войсками. Добровольно вступил в ряды 1-й дивизии Сербского добровольческого корпуса в России. С середины 1917 в Красной Гвардии (предположительно в Одессе). В марте 1918 возглавил партизанский отряд в районе Бахмута (ныне Артёмовск), влившийся в Морозовско-Донецкую дивизию, которая в мае-июне отступила с армией К. Е. Ворошилова к Царицыну. Участвовал в обороне Царицына в составе Интернационального батальона, затем в составе кавалерийских бригад Крючковского и Булаткина. С 1919 служил в Особой Донской кавказской дивизии С. М. Будённого (позже в конном корпусе и 1-й Конной армии), был помощником командира полка, для особых поручений при Будённом, командиром кавалерийского дивизиона при штабе 1-й Конной. Участвовал во многих боях, был неоднократно ранен. Легендарная храбрость "Красного Дундича" снискала ему горячую любовь и популярность среди будённовцев. С июня 1920 помощник командира 36-го полка 6-й кавалерийской дивизии. Погиб в бою. Награждён орденом Красного Знамени.
Руска Википедија http://ru.wikipedia.org/wiki/Дундич,_Олеко мења налаз из совјетске енциклопедије утолико што каже да је православни Србин, али опет из Далмације и тако даље.
Према неким подацима он је и у јужној Америци био укључен у некаква револуционатрна дешавања, тамо је и добио име Олеко, које су Руси, сходо свом изговору, изменили у Алеко, па даље Алекса.
На хрватској телевизији је наводно гостовао неки певач који је тврдио да је Дундићев рођак, да је говорио неколико језика (шпански, поред осталих) али да је и поред тога био неписмен. Ако је заиста био неписмен, то искључује да је био подофицир у аустријској војсци као што каже руска википедија. Па чак и ако је био писмен, питање је какве је он то квалификације имао да са 18 година буде подофицир.
Мислим да је то све скупа мистериозно. Није немогуће, али је невероватно да неко састави такву биографију и то свеукупно за 23 или 24 године живота. Значи, да оде у јужну Америку, врати се, буде мобилисан, заробљен, побегне из заробљеништва, онда опет побегне из војске, и прослави се као на крају као револуционар.
Треба рећи и то да ако претабате мало по интернету презиме Дундић, видећете да ће се највише погодака односити на Далматинце, што се уклапа у теорију о његовом далматинском пореклу.
Ко је био Алекса Дундић?
Појавила се дилема: да ли је Србин или Хрват. Што и није најбитније, него само наглашава питање: ко је заиста био Алекса Дундић?
Његово име (Алекса) указује на српско порекло, а такође је и у чувеном совјетско-југословенском филму (гл. улога Бранко Плеша) „Сабља над степом“ приказан као Србин. Наравно, филм није стварност, али је питање што би га Руси у биографском филму представљали као Србина ако је био Хрват. Исак Бабељ (који га је вероватно и лично познавао) у чувеном роману „Црвена коњица“ каже „погинуо је Србин Дундић, нахрабрији од свих људи“.
Надаље, постоји књига коју су написали Лазар Чолић (наводно рођак Алексе Дундића) и М. Ашанин, где кажу да је Дундић из околине Косјерића.
Постоји још једна теорија, да је Србин али однекуд из Босне.
Међутим, у Великој совјетској енциклопедији пише да је био „Хрват по националисти“, правим именом Тома, родом из Далмације, да је као дечак отишао у јужну Америку, затим мобилисан у аустроугарску војску, заробљен, пријавио се у Српски добровољачки корпус, прешао Црвенима и остало је историја.
Дундич
Тома (называл себя также Иван, в литературе - Олеко) [13.4.1896 (по др. данным, 12.8.1897), с. Грабовац, Далмация, - 8.7.1920, около Ровно], герой Гражданской войны в России. Родился в семье крестьянина, хорват по национальности. 12 лет уехал в Южную Америку, где 4 г. работал погонщиком скота в Аргентине и Бразилии. В 1914 призван рядовым в австро-венгерскую армию. Во время 1-й мировой войны 1914-18 в мае 1916 под Луцком взят в плен русскими войсками. Добровольно вступил в ряды 1-й дивизии Сербского добровольческого корпуса в России. С середины 1917 в Красной Гвардии (предположительно в Одессе). В марте 1918 возглавил партизанский отряд в районе Бахмута (ныне Артёмовск), влившийся в Морозовско-Донецкую дивизию, которая в мае-июне отступила с армией К. Е. Ворошилова к Царицыну. Участвовал в обороне Царицына в составе Интернационального батальона, затем в составе кавалерийских бригад Крючковского и Булаткина. С 1919 служил в Особой Донской кавказской дивизии С. М. Будённого (позже в конном корпусе и 1-й Конной армии), был помощником командира полка, для особых поручений при Будённом, командиром кавалерийского дивизиона при штабе 1-й Конной. Участвовал во многих боях, был неоднократно ранен. Легендарная храбрость "Красного Дундича" снискала ему горячую любовь и популярность среди будённовцев. С июня 1920 помощник командира 36-го полка 6-й кавалерийской дивизии. Погиб в бою. Награждён орденом Красного Знамени.
Руска Википедија http://ru.wikipedia.org/wiki/Дундич,_Олеко мења налаз из совјетске енциклопедије утолико што каже да је православни Србин, али опет из Далмације и тако даље.
Према неким подацима он је и у јужној Америци био укључен у некаква револуционатрна дешавања, тамо је и добио име Олеко, које су Руси, сходо свом изговору, изменили у Алеко, па даље Алекса.
На хрватској телевизији је наводно гостовао неки певач који је тврдио да је Дундићев рођак, да је говорио неколико језика (шпански, поред осталих) али да је и поред тога био неписмен. Ако је заиста био неписмен, то искључује да је био подофицир у аустријској војсци као што каже руска википедија. Па чак и ако је био писмен, питање је какве је он то квалификације имао да са 18 година буде подофицир.
Мислим да је то све скупа мистериозно. Није немогуће, али је невероватно да неко састави такву биографију и то свеукупно за 23 или 24 године живота. Значи, да оде у јужну Америку, врати се, буде мобилисан, заробљен, побегне из заробљеништва, онда опет побегне из војске, и прослави се као на крају као револуционар.
Треба рећи и то да ако претабате мало по интернету презиме Дундић, видећете да ће се највише погодака односити на Далматинце, што се уклапа у теорију о његовом далматинском пореклу.
Ко је био Алекса Дундић?
