Tužilac je u isto vreme i sudija, iako postoji radno mesto sudije.
Misija
Sud ima moto: Srbima omogućite fer suđenje a onda ih najstrože osudite. Sud treba da osudi Srbe a da se Srbi i ostali ne dosete da to i nije pravi sud. Sud je zapravo stub srama ali se tropi milijardu dolara da bi ličio na sud.
Član 1
Niko nije kriv dok se ne dokaže da je Srbin.
Član 2
Niko se ne može pouzdano smatrati Srbinom dok se ne dokaže da je kriv.
Član 3
Ako neki vojnik prizna da je svojeručno mučio ili ubio dvoje ili više ljudi ljudi vezanih žicom, pa se utvrdi da se radi o nesrbinu, ima se odmah osloboditi ili osuditi na maksimalno onoliku kaznu koliko je do tada boravio u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.
Član 4
Ista stranka iz čl. 3. ima se javno pohvaliti zbog iskrenosti i kao takvoj Haški Tribunal dopušta da se bavi javnim poslovim
Član 5
Ako za nekog postoje indicije da je progonio, mučio ili ubijao Srbe – a pri tome nije Srbin, to ostaju indicije jer Haški tribunal nema kapaciteta da se bavi ovakvim slučajevima.
Član 6
Ako je osumljičeni Srbin bio na rukovodećem položaju u vladi, vojsci ili policiji - kriv je sami tim zbog učešća u zločinačkom poduhvatu. Ovaj član se ne primenjuje za osobe sa platnog spiska. Nije jasno da li su i dalje Srbi i da li se za njih primenjuje član 5. Tumačenje daje Haška Tužiteljka po svojoj proceni.
Član 7
Ako je neki Hrvat počinio zločin protiv mira odugovlačiti sa podizanjem optužnice. Ovaj član primenjivati do prirodne smrti osumnjičenog. Posle njegove smrti se izlazi u javnost sa saopštenjem o tome da su nameravali da podignu optužnicu.
Član 8
Odredbe iz člana 7 primenjivati i na nesrbe.
Član 9
Odredbe iz člana 7 ne važe za Hrvate koji su počinili zločin protiv svetskog mira u slučaju kad ugrožavaju interese Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i SAD.
Čl. 10
Ukoliko bi hrvatski časnik bio osumnjičen da je organizovao prodaju oružja ili na bilo koji drugi način pomagao ili simpatisao Irsku oslobodilačku armiju, na njega se ima primeniti propis iz čl. 1. – to jest ima se smatrati za Srbina.
Član 11
Zaštićenom svedoku se istom licu može dogoditi da šetajući ulicama Haga na njegovu/njenu glavu, padne saksija ili neki drugi tupi predmet. Ovo kao posledicu može da ima da isto lice trajno bude onesposobljeno da obavi svoju ulogu zaštićenog svedoka. Sve ovo ne treba uzimati suviše ozbiljno jer nesreće se dešavaju a i život je surov. Gore navedeno ima se odnositi isključivo i samo na svedoke u procesima protiv Albanaca.
Član 12
Ukoliko se slučaj iz člana 11 dogodi u procesu protiv nekog Srbina, matičnoj državi optuženog i unapred osuđenog, dakle Srbiji, naložiti da je do kraja života svakog od članova porodice tragično nastradalog svedoka, ista dužna plaćati iznos prosečne holandske plate svakog 1. u mesecu, bez prava na žalbu po eventualnom rešenju.
Član 13
Podrazumeva se da je optuženi kriv. Optuženi je u dužan u dokaznom postupku pri neravnopravnim uslovima dokazati nevinost. Ovaj član ne primenjivati za osobe nesrbske nacionalnosti, osim u slučaju da se nisu borili na srpskoj strani.
Član 14
Predviđene kazne za stranke srpske nacionalnosti koje u dokaznom postupku dokažu nevinost:
a) smrt u ćeliji
b) maksimalna kazna robije
Član 15.
Ukoliko nema nikog ko bi u procesu protiv optuženih Srba glumio svedoka optužbe, naložiti Peri Ložaču da čita tekst izmišljenog svedočenja. Skremblovana slika i distorziran glas učiniće da Peru ne prepoznaju ni njegova majka, ni njegova lopata.
Član 16.
Ukoliko se tokom suđenja pojave pravi svedoci čije bi svedočenje išlo u prilog odbrani srpskih optuženika, objasniti im da je svedočenje Pere Ložača tako ubedljivo da nema razloga da se bilo ko drugi pojavljuje.
Generalno, Srbima treba koliko je moguće onemogućiti korišćenje institucije svedoka odbrane jer to samo komplikuje i nepotrebno produžava proces. Optužnice su, naime, tako jake i ubedljive da bi bilo kakav pokušaj odbrane bio uvreda za žrtve ratnih zločina za koje su optuženici optuženi.
Član 17
Svako lice obučeno u crno sa bradom na granicama se obavezno mora zaustaviti.
Obavezan je pretres i u slučaju pronalaska krsta proveriti dopise Karle del Ponte.
Član 18
Zadužuju se organizacije Žene u crnom i slične nevladine organizacije da preduzmu sve korake u cilju optuživanja Srbije za sve ratove devedesetih od onih na Balkanu do onih u Iraku, a i šire.
Član 19
U slučaju smrti u prisustvu organa haškog Tribunala sprovesti istragu koja će pokazati da je smrt nastupila zbog:
1. srpske neurotične želje da samoubistvom zagorča rad Tribunala
2. kao posledica neuzimanja lekova i nepridržavanja pravila zdravog načina života što je Srbima svojstveno
3. Srbima urođene neotpornosti na civilizovane zatvorske uslove
4. konzumiranja alkohola koji na ko zna koji način švercuju pored sedam najstrožih kontrola
5. ako ni to ne pomaže proturiti priču da je osoba umrla u prisustvu organa Tribunala zapravo živa i da je napravila dil sa Tribunalom da za određene usluge tužilaštvu dobija inceniranu smrt
Član 20
Svaki Srbin je kriv dok se suprotno ne dokaže, a ako se dokaže da je nevin kriv je ipak jer je kao Srbin rođenjem postao deo zločinačkog poduhvata. Suđenje je stoga fer i objektivno jer su svi Srbi optuženi bili i osuđeni ili su iznenadnom smrću postali nedostupni organima Tribunala.
Član 21
Ovi sudski postupci su u funkciji podrške sudskih postupaka za nadoknadu štete koje je nanela srpska strana u ratu, a sa druge strane se sprečava da se pokreće postupak za nadoknadu štete nanetoj Srbiji tokom humanitarne intervencije 1999. godine. Stoga se mogu hitno i preko reda pokrenuti postupke protiv onih koji se protive ideji genocidnosti Srba i isključive krivice za ratove tokom devedesetih. Takvo ponašanje i javno delovanje ne može da se dopusti na početku dvadeset prvog veka.
Član 22
Ako postoji sumnja da je dotično lice Srbin, patriota, rodoljub a prevashodno pravoslavne veroispovesti, postoji opravdan razlog za privođenje na informativni razgovor u Hag. I ako se dokaže gore navedeno, ima da se primeni tamničenje lica u Hagu, do daljnjega. Nad licem će se izvršiti klasični postupak tamničnog ubeđivanja o krivici, i to u vremenskom periodu najkraće godinu dana da bi mu se potom sudilo. Suđenje ne može da traje manje od godinu dana a po potrebi do iznemoglosti utamničenoga. Ako se smatra da se ne bi njegovim suđenjem dobilo mnogo on može da se kroz pritiske i ucene preimenuje u svedoka saradnika. U tom pogledu tužilaštvo ima pravo da obeća kule i gradove zaštićenim svedocima, ali i da od tih obećanja ništa ne ispuni.
Član 23
Haški optuženici imaju pravo na posete porodice i prijatelja, pravo na to da odu na sahranu članova porodice. Ako je optuženi Srbin - taj nema ni oca ni majku. Ako mu otac ili majka ipak umre - nisu njegovi. Ova privilegija je data posebno Srbima zbog toga da bi imali više vremena da bi se na miru bolje pripremili na odbranu. Treba će im.
