Milo Đukanović o Srbiji a pomalo i o Hrvatskoj

Računam da tema može da se podvede pod "Istorija", poslednji citat je iz 2001. godine. Ostali su uglavnom do polovine devedesetih.


Dakle, Đukanović, njim samim:

"Zajednički imenitelj partija koje okuplja Savez reformskih snaga (Ante Markovića) je srbofobija i antikomunizam."

"Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zslijepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično a vjera nam katolička..."

"Potomci četnika ovdje ni na koji način nijesu dikriminisani. Medjutim, nećemo pristati na flasifikovanje istorije i izjednačavanje onih koji su se borili za slobdou i onih koji su se borili na strani okupatora. Srbija i Crna Gora su izbjegle rat na svom tlu, samostalnost i suverenost savezne države, slobodarski i antifašistički karakter zato sto njihove vladajuće partije baštine četvrti, sedmi i trinaesti jul.'

"Nametnuti rat (sa Hrvatskom ćemo) dobiti, bas kao sto smo takve protivnike pobjeđivali tokom čitave istorije"

"Milosevic je nesto najbolje sto se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene fasisticke snage u Hrvatskoj I Sloveniji pokusavaju da uniste sve ono sto je stvoreno od 1945. godine do sada. Ponosan sam da u ovim istorijskim trenucima mogu da budem rame uz rame sa njim u odbrani tekovina revolucije" (1992).

"Naglasena briga za Crnu Goru samo je dimna zavjesa iza koje se krije mrznja prema uvijek 'potencijalnom okupatoru' - srpskom narodu."

"Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Sstedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zslijepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je nasse pismo latinično a vjera nam katolička..."

"Crnogorci su ponosni na srpsko poreklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i verujemo u zajedničku budućnost i prosperitet."

Zaključak:

"Iluzija projekta 'velike Srbije', koji je vijek i po bio izvor mnogih zala na Balkanu - ukljucujuci nedavni krvavi meduetnicki sukob, i dalje je ziva u Beogradu. Sve dok Crna Gora ostaje sa Srbijom u bilo kakvoj formi jedinstvene drzave, projekat 'velike Srbije' ce nastaviti da zivi i preti miru i stabilnosti u regionu" (2001)

Ovi citati jesu istoriografska građa, ali svaki komentar ili razvoj diskusije zadirao bi u politiku, jer citati impliciraju političko konvertitstvo i danas aktivnog političara. Unekoliko je drugačije ako se diskutuje o Miloševiću, Tuđmanu ili Izetbegoviću koji su, takoreći, inaktivni.

Sa druge strane Đukanović je rekao sve što je imao da kaže.
Ja ne znam šta tu više treba dodati.

gas

samo to

Temeljne društvene promene u Srbiji, koje je inicirao Slobodan Milošević, kao da su ulile dodatnu snagu u mladalački energičnog Mila Đukanovića, koji je krajem osamdesetih, zbog oštrih istupa protiv dotadašnjeg crnogorskog republičkog i partijskog rukovodstva, dobio nadimak "Britva". (...)

Pošto je uticaj Slobodana Miloševića, koji je i sam bio Crnogorac poreklom, bio vrlo veliki u Crnoj Gori, ne bi trebalo olako odbaciti glasine da je, na vanrednom kongresu crnogorskih komunista u januaru 1989, upravo on pogurao tada još ni 27-godišnjeg Đukanovića do mesta sekretara Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore.(...)

Na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. godine, na kojem su naši košarkaši osvojili zlatnu medalju i izazvali opštenarodno oduševljenje, kao veliki navijač (koji je prisustvovao svim utakmicama) proslavio trijumf sa igračima i stručnim štabom, Milo je dospeo u sukob sa Slobodanom Miloševićem i, naročito, njegovom suprugom Mirjanom Marković. Milovo suprotstavljanje predsednici Jugoslovenske levice je, prema jednoj verziji, bilo i glavni okidač za razlaz Đukanovića i Miloševića. Kako se to crnogorski premijer zamerio supruzi srpskog predsednika nije baš najjasnije, pošto su obe strane uvijale to razmimoilaženje u ideološke oblande. Pričalo se da je Đukanović, na proleće 1996. godine, sprečio dolazak JUL-ovih kadrova na odgovorna mesta u Crnoj Gori, naročito u crnogorskom ekonomskom sistemu, na šta je partija Mirjane Marković uzvratila prvim javnim optužbama o švercu cigareta, koje su osvanule u beogradskoj štampi.(...)

Eskalacija terorizma na Kosmetu dovela je do NATO agresije početkom 1999, a agresija je pokazala da Đukanović maltene ne smatra više Beograd svojim glavnim gradom, iako je samo dva meseca pre početka bombardovanja tvrdio da Crna Gora nije Slovenija i da će republika kojom rukovodi ostati u Jugoslaviji. Već prve večeri NATO udara, 24. marta, u obraćanju građanima optužio je srpski državni vrh da je isprovocirao NATO intervenciju, iako su u tom trenutku bombe padale i po teritoriji njegove republike (ubrzo su, međutim, prestale, što se objašnjava upravo "kooperativnim" stavom Đukanovića).

Izvor (Mali maršal iz Nikšića grada)

Ova tema bi trebalo da bude lekcija za shvatanje pojma hipokrizija u najnovijoj istoriji balkanskih prostora...

Možda je ovo i prilika da se podsetimo na aferu iz vremena SCG kada je trebalo predložiti tekst nove državne himne. Kao predlog za "crnogorsku strofu" stigao je iz Podogorice tekst narodne pesme "Oj, svijetla majska zoro". Međutim to je bila verzija pesme koju je napravio Sekula Drljević, omiljeni Pavelićev Crnogorac i "ustašoidni političar". Tragikomično je da bi to verovatno tako i prošlo da nije intervenisao ni manje ni više nego patrijarh Pavle i onda je neke u CG, začudo, izgleda ipak bilo malo sramota tako da je ta akcija propala.

Koji su stihovi u pitanju?

plageton:

Možda je ovo i prilika da se podsetimo na aferu iz vremena SCG kada je trebalo predložiti tekst nove državne himne. Kao predlog za "crnogorsku strofu" stigao je iz Podogorice tekst narodne pesme "Oj, svijetla majska zoro". Međutim to je bila verzija pesme koju je napravio Sekula Drljević, omiljeni Pavelićev Crnogorac i "ustašoidni političar". Tragikomično je da bi to verovatno tako i prošlo da nije intervenisao ni manje ni više nego patrijarh Pavle i onda je neke u CG, začudo, izgleda ipak bilo malo sramota tako da je ta akcija propala.

Kliknite za proširenje...

Hajde, daj izvor za ovu patrijarhovu intervenciju!

Naravno, i Sekuline stihove...

ljuba miljkovic:

Hajde, daj izvor za ovu patrijarhovu intervenciju!

Naravno, i Sekuline stihove...

Kliknite za proširenje...

Evo, evo, al' ste navalili. Treba iskopati.


“Rijeka će naših vali, uskačući u dva mora, glas nositi okeanu da je vječna Crna Gora”


http://www.spc.rs/Vesti-2004/08/10-8-04-c.html

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=17307

http://www.slobodnaevropa.org/content/Article/823843.html


A tekstovi pesme u raznim verzijama mogu se lako naci preko gugla.

Pogledajte ovaj dokumentarac ima tu kada djukanovic prica

Poenta je bila da pokažem fascinantnu sličnost u političkoj biografiji između Sekule Drljevića i Mila Đukanovića. Ista vrsta političke konverzije. Đukanović je završio tako što je za nacionalnu himnu uzeo tekst pesme koju je napisao čovek kojeg je nazivao najgorim od svih Crnogoraca.

Mrkalj:

Koji su stihovi u pitanju?

Kliknite za proširenje...

Pa ovi današnje crnogorske himne.

2004. godine je izgledalo suludo kako će se možda oni inkorporirati u nacionalnu himnu. Danas nikome nije čudno što je čitava pjesma nacionalna himna nezavisne Crne Gore.