MOJ OTAC

jeka:
Moj takica (kako smo ga zvale) bio je i ostao moj neprikosnoveni uzor. Bio je izvanredan roditelj i pedagog, covek britkog uma, mekog srca, blage naravi i sa svescu mudraca.
Na svakom pa i najbezazlenijem raskrscu u zivotu, njegova mudrost mi je bila putokaz i ona me i dalje usmerava tako da nikad ne padnem na iluzije i ne zazirem od svoje proslosti. Neizmerno sam mu zahvalna na tome.

Jedna oda koju sam postovala na temi o gospodinu Pavlu, zapravo je prerada ode koju sam posvetila ocu kad je umro, a napisala sam je u jednom dahu kada sam shvatila da je tata zapravo bio vrlo blizak mom pojmu sveca. Ta pesma me je izlecila od tuge.
Kliknite za proširenje...
ne mogu naći tu pjesmu...daj mi link, molim te
goxy:
May he
RIP.
Kliknite za proširenje...
Nisam razumjela ove riječi?
joiv:
:zag:
Kliknite za proširenje...
Hvala ti...ko bi rekao da ću utjehu tražiti na temi koju sam JA postavila...dok mi je bio živ, sreća moja mila.
 
Jennifer Jennin:
hvala vam objema
je l vam se dešavalo da kao "otupite"...kao da ne prihvatate da je to istina, da u fazama nailazi bol i "tupost"
ja dok mislim (kao da se drugom dešava)...nekako kao da sam druga osoba
kad isključim misli...dopustim samo da osjećam...bol me uguši
Kliknite za proširenje...

..sve je to prirodno, i necu ti reci da ce vremenom prestati da boli, ne nece,
ali ces navici da zivis sa tim, i sa svojim uspomenama...:zag:
 
Tako je Afro...samo se naviknesh da zivis sa tim i nista vise, onaj bol ostaje isti, iste jacine i uvek boli...
Nocas sam sanjala moje...tako sam plakala u snu i toliko je bolelo, mislila sam da cu umreti...
 
Чак и када сањаш оне који више нису са нама ипак то није негативно,нисам баш сигуран око постојања раја и тога али можда су снови понекад канал кроз који комуницирамо са мртвима...Ја повремено сањам баку и никад није негативно...Али увек кад се пробудиш некако остане та туга:(
 
..e, svi prodjemo i kroz taj period, ja sam znala placuci u snu da izbudim
sve u kuci, a da toga naravno nisam svesna....i proslo je, sad samo ponekad
sanjam...i probudi me tuga, a onda odmah trazim telefon i zovem mamu da je
cujem....dok je jos ziva:heart::sad2:
 
Primetila sam da vise nisam cak ni ponekad tuzna zato sto je tata umro, nego zato sto nisam sigurna da sam u potpunosti iskoristila vreme sa njim dok je bio ziv. Ipak, cak i takve misli deluju pozitivno i podsticajno jer me poducavaju da bilo kakvim vracanjem filma, zapravo mogu upasti u zamku da ne iskoristim ovo sadasnje vreme.

I onda se malo protrese glava pa umesto okretanja ka proslosti i smrti, okrecemo se sadasnjosti i zivotu.
 
U maju će biti 16 godina od smrti mog oca. Umro je tačno mesec dana nakon što sam rodila drugog sina, i stigao da mi kaže koliko je srećan što je, eto, i drugog unuka doživeo.
Moji su se razveli kad sam imala 8, ali su ostali prijatelji. Tata je dolazio često, i aktivno učestvovao u mom odrastanju i vaspitavanju. Voleo je muziku i stalno pevušio, a umeo je i da svira gitaru. Kad sam bila mala, šetao me je po parku i voleo da mi priča fantastične priče o drveću, cveću, bubicama, pticama. Uopšte, bio je majstor pripovedanja. Takođe, voleo je životinje, i pamtim da je stalno udomljavao napuštene pse – ako ne kod nekog prijatelja, onda bi ih dovlačio u dvorište firme, gde su se svi starali o njima.
Imao je teško detinjstvo i tešku mladost. Kao politički protivnik brozovskog režima proveo je dosta godina na robiji, ali je zadržao životni optimizam. Njegov moto bila je čuvena izreka: svaki dan bez osmeha je izgubljen dan. Skoro nikada nisam videla svog oca ljutog ili neraspoloženog.
Tata je bio naočit: visok, pravilnih crta lica, plavih očiju, atletski građen (u mladosti je bio vaterpolista). I u poznim godinama ostavljao je utisak lepog čoveka. Povrh svega, posedovao je savršenu samokontrolu i odlučnost. Sećam se da je, dok su moji živeli zajedno, mnogo pušio – čak 3 kutije cigareta bez filtera. Bio je strastveni pušač još u mladosti. Onda se jednog jutra zakašljao i, zaključivši da je to zbog duvana, bacio sve zalihe cigareta, i nikada više nije zapalio nijednu. Na isti način je amputirao sve što je smatrao štetnim: kratkim, oštrim rezom, bez mnogo drame.
Oženio se ponovo kada sam imala 13, sjajnom ženom, koja nije imala dece, i koja me je volela kao da sam njena ćerka. Išli smo zajedno na letovanja, tako da sam, praktično, svake godine išla na more po dva puta: prvo sa mamom i sestrom (po majci), zatim sa tatom i maćehom (iako se taj izraz, onako kako je široko prihvaćen, nikako ne uklapa sa njenom ličnošću i našim odnosom).
Tata me je uvek bodrio i ponosio se svakim mojim uspehom. Bio je, takođe, zaštitnički nastrojen. Sećam se da je jedanput, ljut na učiteljicu zato što me je povukla za uvo, otišao u školu, pravo kod direktora, i sa njim razgovarao na takav način da je direktor posle došao u učionicu i pred svima rekao: "M, imaš oca kakav se samo poželeti može."
I zaista, svom ocu nemam šta da zamerim ... a nisam sklona idealizaciji.
Baš mi često nedostaje.
Moj tata i ja:
edit_preview.php
 
Jennifer Jennin:
ja sam sad ponovo u fazi odbijanja...istine
ne mogu da uđem u sobu gdje je ležao, ne mogu dugo da gledam dugo njegovu sliku...kao da se dešava nekom drugom..
pretpostavljam da je i to faza...
Kliknite za proširenje...

Dugo sam drzala maminu sliku u kuhinji, kad god sam pogledala ja sam zaplakala, to je pocelo da me strasno opterecuje i jednog dana sam je sklonila.
Bilo je mnogo lakse.
Kada je tata umro, nisam htela istu gresku da napravim, jednostavno ne gledam njegove slike, ako slucajno naidjem na nju, samo se nasmesim i poljubim je i brzo sklonim.
Mnogo je lakse.
Ali sto pre pustis da ode, da se oslobodis, bit ce ti mnogo bolje.
Ono sto je ostavio iza sebe i sto je utkao i u tebe kao svoje dete, to je nemerljivo bogatsvo i budi ponosna na njega, nemoj biti tuzna, on to ne bi voleo.
Tvoj osmeh i ozarenost na licu bi njemu biila najveca radost, zato budi takva,uvek.
Voli ga i grli u svojim snovima, ljubi ga u mislima, ali pusti tugu, ona nije dobar drug.
Zivot je dar, taj dar si dobila od mame i tate i uzivaj u njemu, on bi sigurno to voleo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top