Završio ''Upomoć, molim za oproštaj'' od Begbedea.
Priča o Francuzu koji dolazi u Rusiju, poslom model scouting-a, da pronađe nova lica. Cela radnja bi se mogla smestiti u nekoliko rečenica, i zapravo, roman je samo tanak kostur koji služi Begbedeu da iznese svoja zapažanja na temu modno-kozmetičke industrije, trendova, kapitalizma, Rusije... Kao pripovedač je nikakav; psihologizacija likova isto nula. Ne uspeva da stavi svoj intelektualni narcizam pod kontrolu, tako da je roman prepun gle-kako-sam-načitan citata i forsiranja duhovitosti (i gde im je mesto i gde nije).
Ipak, ne može mu se poreći britkost, pa samo zbog toga ovo valja pročitati, jer u 150 strana ove mane ne stignu da ozbiljnije krenu na živce.
