dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
Porazni rezultati istraživanja: Srbi se tuširaju manje od tri puta nedeljno!
Broj obolelih od bolesti koje se najčešće povezuju sa lošom higijenom zabrinjavajuće visok, upozoravaju iz Instituta „Batut"
Svaki četvrti stanovnik Srbije ne pere ruke redovno, skoro polovina se kupa ili tušira manje od tri puta nedeljno, a polovina ne pere zube svaki dan! Da građani naše zemlje ne vode dovoljno računa o osnovnoj higijeni pokazuju i podaci da je prošle godine od žutice, poznate kao bolest prljavih ruku, obolelo 2.775 osoba, šugu je imalo 4.348, a infekcije salmonelom 2.062 osobe. I za meksički grip, tvrde stručnjaci, dobra preventiva može biti upravo briga o higijeni.
Higijenom do zdravlja
Cilj lične higijene, koja predstavlja skup postupaka, jeste očuvanje zdravlja, sprečavanja nastanka bolesti, održavanja čistoće i lepote tela i očuvanje mentalnog zdravlja. Epidemiolog Jelena Obrenović navodi da higijena tela i ruku podrazumeva pranje ruku, kupanje, tuširanje, umivanje, pranje kose, pranje nogu, higijenu telesnih otvora - očiju, ušiju, usta, zuba, genitalija.
- Ali, i higijena ishrane, sna i odmora, odeće i obuće, domaćinstva, fizička aktivnost... Takođe, jedan od važnih postupaka lične higijene je i takozvana etikecija, odnosno prekrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja i udaljenost od sagovornika, korišćenje jednokratnih papirnih maramica i njihovo bacanje posle svake upotrebe - kaže Obrenovićeva.
Dr sci. med. Vesna Korać, stomatolog Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", kaže za Press da je procenat stanovništva koji se redovno kupa i pere zube u padu.
- Procenat stanovnika koji su redovno prali zube sa 56,7 odsto u 2000. godini pao je na 40,7 odsto šest godina kasnije. U istom periodu opao je i procenat ljudi koji su se redovno kupali i tuširali, sa 64,9 na 56,7 odsto - navela je Koraćeva.
Više od jednom dnevno zube pere 56,7 odsto dece i omladine. Najredovnije su zube prale devojčice (66,8 odsto), deca i omladina u uzrastu od 15 do 19 godina (66,3 odsto) i najbogatiji, a najmanje najsiromašniji (32,3 odsto).
Epidemiolog Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta „Batut" dr Jelena Obrenović objašnjava da je lična higijena odraz kulturnih navika i potreba pojedinca, i naglašava da su za njeno održavanje potrebni samo voda, sapun i samokontrola. Posledice nepridržavanja su infekcije.
- U 2008. godini je 2.775 osoba obolelo od zarazne žutice, odnosno bolesti prljavih ruku. Šugu je imalo 4.348, a od infekcije salmonelom su obolele 2.062 osobe. Izvor infekcije kod ovih bolesti je različit, ali kao put prenosa dominira kontakt kao direktna posledica nepridržavanja osnovnih pravila lične higijene - objasnila je Obrenovićeva.
Širenje zaraznih bolesti, prema njenim rečima, sprečava se upravo održavanjem čistoće tela.
- Koža, kao zaštitni omotač tela, štiti nas od povreda, ali i od infekcije. Mikroorganizmi, poput bakterija, virusa, gljivica i parazita, jesu nevidljivi ali se nalaze svuda oko nas. A kod nekih od ovih bolesti veliki problem predstavlja što oboleli u početku ne moraju da imaju kliničke znake bolesti pa se ne javljaju lekaru, a već su zarazni za okolinu - upozorava Obrenovićeva.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=71395§ionId=33
Broj obolelih od bolesti koje se najčešće povezuju sa lošom higijenom zabrinjavajuće visok, upozoravaju iz Instituta „Batut"
Svaki četvrti stanovnik Srbije ne pere ruke redovno, skoro polovina se kupa ili tušira manje od tri puta nedeljno, a polovina ne pere zube svaki dan! Da građani naše zemlje ne vode dovoljno računa o osnovnoj higijeni pokazuju i podaci da je prošle godine od žutice, poznate kao bolest prljavih ruku, obolelo 2.775 osoba, šugu je imalo 4.348, a infekcije salmonelom 2.062 osobe. I za meksički grip, tvrde stručnjaci, dobra preventiva može biti upravo briga o higijeni.
Higijenom do zdravlja
Cilj lične higijene, koja predstavlja skup postupaka, jeste očuvanje zdravlja, sprečavanja nastanka bolesti, održavanja čistoće i lepote tela i očuvanje mentalnog zdravlja. Epidemiolog Jelena Obrenović navodi da higijena tela i ruku podrazumeva pranje ruku, kupanje, tuširanje, umivanje, pranje kose, pranje nogu, higijenu telesnih otvora - očiju, ušiju, usta, zuba, genitalija.
- Ali, i higijena ishrane, sna i odmora, odeće i obuće, domaćinstva, fizička aktivnost... Takođe, jedan od važnih postupaka lične higijene je i takozvana etikecija, odnosno prekrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja i udaljenost od sagovornika, korišćenje jednokratnih papirnih maramica i njihovo bacanje posle svake upotrebe - kaže Obrenovićeva.
Dr sci. med. Vesna Korać, stomatolog Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", kaže za Press da je procenat stanovništva koji se redovno kupa i pere zube u padu.
- Procenat stanovnika koji su redovno prali zube sa 56,7 odsto u 2000. godini pao je na 40,7 odsto šest godina kasnije. U istom periodu opao je i procenat ljudi koji su se redovno kupali i tuširali, sa 64,9 na 56,7 odsto - navela je Koraćeva.
Više od jednom dnevno zube pere 56,7 odsto dece i omladine. Najredovnije su zube prale devojčice (66,8 odsto), deca i omladina u uzrastu od 15 do 19 godina (66,3 odsto) i najbogatiji, a najmanje najsiromašniji (32,3 odsto).
Epidemiolog Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta „Batut" dr Jelena Obrenović objašnjava da je lična higijena odraz kulturnih navika i potreba pojedinca, i naglašava da su za njeno održavanje potrebni samo voda, sapun i samokontrola. Posledice nepridržavanja su infekcije.
- U 2008. godini je 2.775 osoba obolelo od zarazne žutice, odnosno bolesti prljavih ruku. Šugu je imalo 4.348, a od infekcije salmonelom su obolele 2.062 osobe. Izvor infekcije kod ovih bolesti je različit, ali kao put prenosa dominira kontakt kao direktna posledica nepridržavanja osnovnih pravila lične higijene - objasnila je Obrenovićeva.
Širenje zaraznih bolesti, prema njenim rečima, sprečava se upravo održavanjem čistoće tela.
- Koža, kao zaštitni omotač tela, štiti nas od povreda, ali i od infekcije. Mikroorganizmi, poput bakterija, virusa, gljivica i parazita, jesu nevidljivi ali se nalaze svuda oko nas. A kod nekih od ovih bolesti veliki problem predstavlja što oboleli u početku ne moraju da imaju kliničke znake bolesti pa se ne javljaju lekaru, a već su zarazni za okolinu - upozorava Obrenovićeva.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=71395§ionId=33
...nisam rekao da se oni ne kupaju?! 
