Драгољуб Дража Михаиловић

Лажи треће верзије

1.Клопка за Ђенерала
Примедба: Овде се појављују и Рас и Перун(Калабићеве шифре, добро нису поменули и Енриха и Чика Перу! ), а Калабић иде у Бг сам да се види са Вилијем(шифра мајора Михајловића, који је као што смо видели погинуо још априла 1945.).
2.Последњи чин
Примедба:појављује се Луне који је погинуо још 1943. у Страгарима! Изгледа да је ту радила вуду магија...
3.У књизи ,,Како сам хватао Дражу'' Уча Крстић побројава ,,8 учесника акције са собом, а остале четворице се не сећа.''
Примедба: Немогуће је да неко са 11 људи буде нераздвојан 3 месеца, а да се не сећа имена. Очигледно је да је акција трајала неколико дана и да је имала карактер лажног хапшења.
4.Фалсификована биографија Калабићевог оца и самог Николе. Наводно је његов отац био дворски жандарм, а уствари је био официр задужен за специјалне задатке( 1924. је ишао да гуши албанску и зеленашку побуну) и стрељан је од Немаца као наводни енглески(а заправо четнички) агент , а син му је ,,безбрижно детињство'' које они описују провео у једном од најстрашнијих конц-логора I светског рата у Араду.
5 Лажни Калабић
http://img401.imageshack.us/img401/296/onisuhapsilix.jpg
http://img2.imageshack.us/i/untitle444d2.jpg/
На првој слици лажни Калабић је незнатно виши од Раденка Мандића који је био веома низак, а прави Калабић је био висок човек. Такође, лажни Калабић има отвореније очи за разлику од правог који изгледа ,,као Кинез.''
На другој слици је ваљда јасно да су у питању две различите особе, плус што је овде лажњак исечен са фотографије на којој је исте висине као Раденко Мандић, у односу на прву слику одједном му је брада мало оседела али опет изгледа млађе од 40 година( колико би Калабић имао да је 1946. преживео рат).
Такође на првој слици тројица ,,четника'' носе руске ,,добошаре'' које четници никад нису имали, а бркати официр који клечи има специјално закривљену врсту шмајсера, конципирану за уличне борбе у Украјини. Код нас је виђено свега неколико примерака, и ниједан у наоружању четника.( Из часописа Ужичка недеља, број 208).
6. Лажни Дража
Види страницу:http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=8835
7. Лажна писма
Чињеница је да је иста особа писала писма од 19.12. 1945. и 26. 4. 1946, али та особа није Калабић. Види страницу:http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14797
Овде посебно треба да се обрати пажња код потписа. Наиме, потпис делује исто, али само на први поглед. Наиме, у имену Никола слово Н је другачије у фалсификованом потпису, као и слово Л које у оригиналу није спојено са О. Слово М. које означава име оца је дефинитивно другачије, док је у презимену слово К ,,оштрије'' у оригиналу. За писма је евидентно да су рукописи различити, јер У речи ''Србији'' слова ''ср'' написана су одвојено.
У речима ''Равна Гора'' свако слово је другачије у поређењу са речима ''Равне Горе'' у писму од 22. новембра 1945.
Калабић је стављао тачку на мало ''ј'', а то овде није случај, итд.
8. Шеф београдске организације
Помиње се син војводе Бојовића Добрица.
Примедба:он је погинуо кад и мајор Михајловић ,априла 1945. у великој полицијској акцији, па су комунисти њега искористили као алиби што су му батинама убили оца 19.1.1945.(изјава др Павла Милошевића, комшије војводе Бојовића аутору).

Где је погинуо Калабић и кад?
За разлику од комуниста, код четника постоји само једна верзија:средина јануара( мислим да је 16. 1. нисам сигуран) код Дегуричке пећине, у кањону реке Градац.
Материјалан доказ да је погинуо и да није пао жив комунистима у руке је његова официрска торба пронађена 70- их година, наводно у септичкој јами у једном селу поред Ужица, на којој су похабане три фотографије показале да је то заиста његова торба. Да је он заиста кренуо у Бг понео би је са собом, али како је био свестан да ће погинути није сачувао ни синовљеву слику, а камоли документа, да не компромитује сараднике и пријатеље. Постоји 4 сведока о његовој погибији: Јордан Радовановић, мајор Милан Стојановић Цига који је у тој борби преживео , прота Михаило Даниловић и Мирјана Калабић, Николина ћерка која је то чула од једног четника, али је мислила да је то манипулација, као и свака друга.
И сад да ја питам комунисте: да ли верујете да је човек који свом команданту набави оружје(да одбије комунистичку офанзиву на Равну Гору новембра 1941.) и лажну легитимацију преко оца( да га непријатељ не провали), и 1944. уместо тражених 500 поведе 2000 људи(за битку на Златибору) и са својим командантом остане до краја да погине, може да падне толико ниско да га изда у корист оних чија је шпијунка убила његовог оца, а онда и они сами сина?

Како је заробљен Дража(не тврдим да је тачно)

Према мајору Марковићу, Радомиру Павловићу(није у питању пуковник Павловић) , поручнику Српку Меденици и Жану Кристофу Буисону, Дража је заробљен уз помоћ СОЕ-а. Наиме, уз помоћ своје нераздвојне радио станице Дража је успоставио контакт са Енглезима и уговорио им састанак у околини Вишеграда. Ту је слетео један енглески авион, из кога су изашли наш човек и Енглез,са којим је Дража разговарао на француском, и онда је Дража скупио своје људе, рекао да их накратко напушта, а кад је авион узлетео четнике су напали партизани .(Изјава Драгослава Хаџића из Горњег Милановца аутору књиге, према причи Радомира Павловића који се извукао из те борбе).
Према Миодрагу Пешићу, један од првих пилота ЈАТ-а Рођа Миловановић( у рату био енглески капетан у ваздухопловству) је често пијан умео да се хвали како је отео Дражу, али није желео да прича појединости него се само значајно осмехивао. Могуће да је он одиграо ту улогу енглеског официра( јер је то и био).

Шта је Миле Булајић рекао:
''На питање да ли је Калабић био ухапшен и да ли их је он довео до Драже одговара и да ли се сликао са њим:
- Ја не знам ко је Калабић. Да ли је то Калабић или неко лажан, не знам. Никада га пре (п. а. избегава да каже пре сликања) нисам видео...
На питање да ли је Калабић био тај који их је подучавао како да се понашају преобучени у четнике, тврдо одговара:
- Нико нас није обучавао! Не знам ко је тај Калабић!''
Другим речима, Булајићева изјава потврђује да су се њих дванаесторица окупили само ради сликања са глумцем који је имитирао Калабића. То објашњава и зашто Крстић није могао да се сети имена свих колега, којима је наводно Калабић данима држао ''четнички курс'' и које је потом одвео до Драже.
Подсетимо и да је један од најближих сарадника Ј. Б. Тита, генерал Ђоко Јованић, пред смрт рекао да је прича о Калабићевој издаји измишљена. ''Хтјело се да се тиме четнички покрет у потпуности дискредитује'', изјавио је Јованић (НИН, 5. октобар 2000).

КПЈ поздравља усташки покрет (лист "Пролетер"):

http://img210.imageshack.us/img210/9916/proleter3josjedanclanak.jpg
http://img140.imageshack.us/img140/3209/proleter4drugastranaous.jpg
http://img3.imageshack.us/img3/424/proleter5prvastranaoust.jpg

http://forum.krstarica.com/threads/344392
http://forum.krstarica.com/threads/344336
http://forum.krstarica.com/threads/290743
http://forum.krstarica.com/threads/344339

thunder11:

Ma izdajnici par-ekselans. Zato mnogim novopečenim partizanima 1945. nije bilo jasno kako su to sve do kraja rata bili "domaći izdajnici". Posle toga su im drugovi komunisti objasnili da nema ničeg lošeg u tome da je je tvoje zapravo i moje a sve to ukupno "naše" a pravi izdajnici su recimo smatrali da je tvoje ono što zaradiš a naše ono što država ubere od poreza. Glupi neki izdajnici. I mnogo glupi kolaboratori. Ovamo pomažu Nemce a tamo spasavaju saveznike. Jaka je to kolaboracija bila u pm. Pa čak ni Švajcarce nisu osudili za kolaboraciju a za nemce su učinili 100x više nego Ljotićevci. E moji komunisti, malo ste precenili svoju borbu a mnogo potcenili tuđu. Ništa novo, a generacije ste tome naučile pa i ovi sad što dolaze ste naučili da je ono što oni rade mnogo vrednije od onoga što rade drugi. Izvejavaju vaše ideje kao sneg koji pred kraj pada najviše. Nosioci spomenica, prvoborci, više se ne pitaju za ništa a na pomen komunizma ljudi se sete 40-tih i 90-tih. Lepa su to sećanja, kako se samo divno ginulo i kako ste sve sebi prepisali onda kao što su se kriminalci potpisivali herojima 90-tih. Slična bagra pa slično i razmišlja. E Resavci Resavci, pa vaši originali su davno pali na ispitu.

Kliknite za proširenje...

Potpis, sve tacno receno!!!!

Ево једног питања за комунисте:
Колико је партизанских команданата пало у устанку у Србији 1941. и наведите против кога. Ја знам 9 четничких( мислим да има још палих четничких официра и подофицира):
1.потпуковник Веселин Мисита, против Немаца, ослобођење Лознице
2.мајор Александар Мишић, против Немаца, операција ,,Михаиловић''
3.мајор Иван Фрегл, исто као претходни
4.капетан Драгољуб Лаушевић, против Немаца, опсада Краљева
5.капетан Јован Дероко, против партизана, исто ко претходни
6.поручник Јован Бојовић, против Немаца, исто ко претходни
7.поручник Сима Узелац, против Немаца, исто ко претходни
8.поручник Благоје Стојанчевић,против Немаца, друм Крагујевац-Горњи Милановац
9. потпоручник Мојсиловић(не знам име), против Немаца, Рапај брдо

Odlicna tema....cekamo odgovor

Povodom ove teme, evo i tekst Vanje sa Pogleda.

Ustanak u Srbiji 1941. godine.

Piše: Vanja Uzelac

Nakon aprilskog sloma vojske kraljevine Jugoslavije, i okupacije države, do većih borbi na teritoriji Srbije došlo je tek ujesen 1941. U ostalim krajevima, tačnije na teritoriji kvazi države koja je nosila naziv ''Nezavisna država Hrvatska'' ustanak je izbio spontano još u junu i julu, kao reakcija na zločine nad Srbima koje su počinile ustaše. U Srbiji je ustanak buknuo ''planirano'', jer su pripreme i organizacija za ustanak počele su još u leto, međutim sa obzirom na sitaciju i jačinu neprijatelja, nije bilo povoljno vreme za sveopšti ustanak. Planirano, jer su oba pokreta otpora, i četnici i partizani planirali ustanak. Četnici su želeli da sačekaju povoljniju situaciju, dok su komunisti uporno tvrdili da sa borbom treba početi što pre. To je bilo mišljenje komandanta tada vojnočetničkih odreda Jugoslovenske vojske, Dragoljuba Mihailovića- Draže, kao i većine njegovih boraca. Uostalom, takvo je bilo i Dražino naređenje, da se Nemci napadaju samo kada se mora. Naime, trebalo je čekati povoljniji trenutak, kada je uspeh siguran i situacija povoljna, kada Nemci oslabe na drugim frontovima i počnu da gube rat, za šta je Draža verovao da će se desiti brzo. Do tada je trebalo razvijati obaveštajnu službu, vršiti sabotaže i prepade, a na teritoriji NDH spašavati narod od ustaškog divljanja. Akcije koje bi bile izvedene protiv okupatora na teritoriji Srbije ne bi uvek imale izgleda na uspeh, i nepotrebno bi stradao narod, što se i ispostavilo tačnim u kasnijim borbama te godine.
Međutim, komunistička partija Jugoslavije, na čelu sa Titom, želela je da sa borbom krene što pre, jer je ''Sovjetski savez ušao u rat, i stekli su se svi uslovi da se počne sa borbom'' i jer ''kolevka socijalizma lije krv''. Naime, do napada Hitlera na Sovjete, 22. juna i početka operacije Barbarosa, komunisti u Jugoslaviji su bili neaktivni, šta više učestvovali su u sabotaži vojske kraljevine Jugoslavije u aprilu. Tek nakon raskida sporazuma (Ribentrop-Molotov) između Nemačke i SSSR-a, komunisti počinju da planiraju borbe protiv okupatora. Međutim, u nezavidnoj situaciji našli su se četnici, kojima nije bilo u planu da se još krene sa borbom, pošto nisu bili povoljni uslovi za to. Draža je bio svestan da je neprijatelj jači u svim pogledima, i da bi borba protiv njega u datom trenutku donela samo nevolje narodu. U jednoj takvoj situaciji našao se Zvonimir Vučković komandant Takovskog odreda (kasnije 2. Ravnogorskog korpusa). Vučković je hteo da odgovori partizane od napada na Gornji Milanovac, ali je ipak znao da će svako suprostavljanje njihovom napadu, ili izostajanje četnika iz te borbe biti štetno i kobno po njih. Vučković navodi da se našao u dilemi na koju mu je bilo teško naći odgovor. ''Upoređujući tri jedino moguća rešenja, bilo mi je odmah posle prvog uzbuđenja potpuno jasno šta treba činiti. Nije moglo biti ni malo sumnje da bi smo pretrpeli veliku štetu ako u toj fazi našeg organizovanja ostanemo skrštenih ruku i po strani. Moćna propaganda partizana ne bi imala ni malo muke da ubedi narod da su oni jedini borci za slobodu. Samo za trenutak pomislio sam na mogućnost da se negde ispod Gornjeg Milanovca postavim sa odredom između partizana i Nemačkog garnizona. Rezultat takve akcije nesumnjivo bi nam kudi i kamo više škodio. Partizani bi uspešno iskoristili taj postupak da nas narodu prikažu kao nemačke saradnike. S druge strane, siguran sam da za takav korak ne bismo našli opravdanja ni pred našom savešću i na očiglednu činjenicu da bi nas nesrazmerno nadmoćnije snage partizana skupljene oko Lunjevice pregazile u prvom naletu. Odluka koju sam doneo, tako mi se činilo, mogla je bar nešto spasiti, pored toga što mi je ulivala malo nade da ću, kad se pridružim partizanima, biti u stanju da ih nagovorim da odlože napad za koji dan.'' [1]

Slična situacija zadesila je i kapetana Dragoslava Račića, komandanta Cerskog korpusa. Komandant lokalne partizanske jedinice, Nebojša Jerković, uporno je insistirao da se odmah napadne Šabac. Račić je to odbijao, međutim na kraju je ipak morao da pristane:
'' Došao je da bi Račiću predložio što skoriji zajednički napad na Šabac. Račić je pokušao da ga ubedi da bi takav napad bio preuranjen. Partizani su i posle toga insistirali da se ide na Šabac. Nije prošla ni nedelja dana, a Nebojša Jerković se ponovo sa užom pratnjom pojavio kod Račića. Ovom prilikom komunisti su prosto iznudili od Račića pristanak, govoreći mu da ako on opet odbije, onda će oni sami ići u napad, i istovremeno će reći narodu da su četnici odustali od dalje borbe protiv okupatora. Račić se suočavao sa teškom dilemom: s jedne strane, ako se napadne Šabac, ishod je bio krajnje neizvestan. Kao profesionalan oficir i odgovoran čovek, Račić je bio svestan opasnosti od brzopletog uletanja u avanturu koja može da košta mnogo srpskih života. S druge strane, pak, ako komunisti sami pođu na Šabac, njihov ugled bi znatno porastao, makar privremeno, pošto je celi narod Podrinja zaista bio raspoložen za borbu protiv Nemaca.'' [2]

Dakle, i Račić i Vučković su bili razumni, i nisu želeli da narod strada, ali sa druge strane, u borbu su morali poći jer bi u suprotnom sebe prikazali kao nekoga ko ne želi da se bori, i narod bi se više okrenuo ka partizanima, jer se oni bore a četnici ne. Tako su komunisti doveli četnike u jednu situaciju gde nije bilo drugog izlaza, već je jedino preostalo da se prihvati njihov plan. Međutim, prvu akciju u Srbiji su izveli četnici, 31. avgusta kada je oslobođena Loznica, od strane Jadarskog četničkog odreda p.pukovnika Veselina Misite, koji je poginuo u napadu. Potom su započete veće borbe, napadnuti su veći gradovi i naselja, čak su i neka mesta oslobođena. Nakon Loznice, oslobođena je Banja Koviljača, Gornji Milanovac, Stragare, Cacak (ispravka - Koca). I pored toga što su komunisti insistirali i prvi zahtevali da se napadaju gradovi, njihove jedinice su izostajale iz borbe, ili nisu sve učestvovale u napadu. U većini slučajeva komunisti nisu poštovali dogovor, i četnici bi silno izginuli. Prilikom napada na Šabac, mačvanski partizanski odred Nebojše Jerkovića je ostao na početnim položajima, dok su četnici jurišali na grad. [3] U nizu borbi posle ove, komunisti su činili istu stvar. Major Dragutin Keserović je morao da povuče svoje trupe kada je napadao Kruševac, pošto komunisti nisu poštovali sporazum, tj. nisu se našli na dogovorenom položaju, i Nemci su dovukli pojačanje. [4] Takođe, u napadu na Valjevo nisu ni učestvovali, a u napadu na Kraljevo su opet ostali na početnim položajima, i četnici su opet silno izginuli. [5] Da ovo nije bilo slučajno, i da se nije samo dešavalo u Srbiji, dokaz je izdaja komunista prilikom napada na Zvornik. Dogovor je bio da partizani (odred Vlade Zečevića koji je prešao iz Srbije u istočnu Bosnu) započnu minobacačima napad na grad, sa istočne strane grada, da bi se stvorila zabuna među Nemcima, i da pomisle da su napadnuti iz Srbije. Zatim bi četnici jurišali na grad. Partizani nisu započeli napad, i četnici jurišaju na spremne Nemce i ustaše, i opet silno ginu! Naravno, ovo su komunisti vešto iskoristili za svoju propagandu, i odmah su majora Jezdimira Dangića i njegove četnike prikazali nesposobnima za borbu. [6] Ovo je bio taktički potez komunista, da se obezglavi Ravnogorski pokret, njihov najveći neprijatelj i najveća prepreka njihovog cilja- dolaska na vlast. Zato su komunisti i odstupali iz borbi, da bi četnici izgubili što više ljudstva, i pre svega da bi ostali bez vojnog kadra. Gubitak stručnog vojnog kadra će biti štetan po četnike, jer se od aprila u zarobljeništvu nalazilo preko 200.000 oficira i podoficira kraljevske vojske, i velik broj je pristupio ustašama i domobranima. A stručni kadar je bio potreban zbog rukovođenja borcima, u takvoj teškoj situaciji, kakva je bila u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Tako su u većini akciji, četnici izgubili priličan broj stručnog kadra. Prilikom bitke na Zavlaci, između četnika i Nemaca, poginuo je kapetan Draja Jeremić. [7] U borbama za Kraljevo, živote su položili:
- kapetan Dušan Laušević,
- poručnik Jovan Bojović,
- poručnik Simo Uzelac,
- kapetan Petar Dejanović
- i kapetan Jovan Deroko.
U okršajima sa Nemcima na drumu Kragujevac-Gornji Milanovac, poginuli su:
- poručnik Blagoje Stojančević
- potporučnik Miša Mojsilović
- i kaplar Rade Živanović [8]
U nemačkoj operaciji ''Mihailović'', živote su izgubili, i tako spasli đenerala Dražu, majori Aleksandar Mišić (sin vojvode Živojina Mišića) i Slovenac Ivan Fregl. Dakle, vidimo da su komunisti donekle uspeli da izvrše svoj plan, slabljenja svoj najvećeg protivnika.
Nemci su da bi smirili ustanak, počeli sa represalijama nad nedužnim stanovništvom. Hitler je, čuvši za otpor u Srbiji, doneo naređenje da se za jednog ubijenog Nemačkog vojnika strelja 100 građana, a za ranjenog 50. U sela i gradove su slate kaznene ekspedicije, čak su i čitava sela spaljivana. Samo u Kragujevcu, Nemci su 19, 20. i 21. oktobra streljali 2300 ljudi [9], zbog 26 ubijenih nemačkih vojnika na putu Gornji Milanovac-Kragujevac. U Kraljevu su 15, 16, 17, 18, 19. i 20. oktobra streljali 3000 ljudi zvanično, dok su neki očevici tvrdili da je taj broj bio znatno veći, čak se pominju i cifre od 5000 građana. [10] Početkom oktobra, nakon napada četnika na Šabac, Nemci su streljali oko 2100 građana. Jedan od najmasovnijih zločina desio se u selu Draginci, u Jadarskom srezu, gde je streljano 3000 ljudi. [11]
Nakon krvave 1941. godine, komunisti će biti proterani iz Srbije, dok će četnici preći u ilegalu, a određene jedinice će preći u Bosnu, da pomognu braći sa desne strane Drine. Većih akcija do 1944. neće biti, ali će četnici vršiti prepade, diverzije i sabotaže na železnici, i tako doprineti savezničkoj pobedi na severu Afrike, protiv nemačko-italijanskih trupa.
Iako oni sami nisu želeli preuranjeni ustanak, četnici su u njega morali poći, zbog toga što su ih komunisti doveli u mat poziciju. I pored toga, što su govorili da za ustanak još nije vreme, četnici pod komandom Draže Mihailovića, će pokazati veliku borbenost, junaštvo i patriotizam, dok su komunisti pokazali svoje pravo lice prevratnika, revolucionara, i nekoga ko se ne bori za svoj narod, već za svoje lične i političke interese.


Izvori:

1- Zvonimir Vučković- Sećanja iz rata, 108.
2- Dušan Trbojević- Cersko-Majevička grupa korpusa, 21-22.
3- Dušan Trbojević- Cersko-Majevička grupa korpusa, 34.
4- Miloslav Samardžić- Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1, 46.
5- Miloslav Samardžić- Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1, 51-58.
6- poručnik Stevo Voinović- Na službi kod Dangića, 53-55.
7- Dušan Trbojević- Cersko-Majevička grupa korpusa, 30.
8- Spisak palih boraca načinjen po knjizi ''Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1'' Miloslav Samardžić, 31-79. (M. Samardžić detaljno opisuje borbe u Srbiji, 1941. godine)
9- Svetislav M. Maksimović- Oni su nas ubijali, 78.(Autor knjige je jedan od onih koji su preživeli Kragujevačko stradanje. On navodi da je zvanično streljano 2300 ljudi, međutim kaže da su i sami Nemci govorili da je omaškom streljano više)
10- Svetislav M. Maksimović- Oni su nas ubijali, 104.
11- Dušan Trbojević- Cersko-Majevička grupa korpusa, 40.

Овде је Вања направио једну грешку, а то је ослобођење Краљева. Наиме, Краљево није ослобођено. Остало је у реду.

Ненад:

Ево једног питања за комунисте:
Колико је партизанских команданата пало у устанку у Србији 1941. и наведите против кога. Ја знам 9 четничких( мислим да има још палих четничких официра и подофицира):
1.потпуковник Веселин Мисита, против Немаца, ослобођење Лознице
2.мајор Александар Мишић, против Немаца, операција ,,Михаиловић''
3.мајор Иван Фрегл, исто као претходни
4.капетан Драгољуб Лаушевић, против Немаца, опсада Краљева
5.капетан Јован Дероко, против партизана, исто ко претходни
6.поручник Јован Бојовић, против Немаца, исто ко претходни
7.поручник Сима Узелац, против Немаца, исто ко претходни
8.поручник Благоје Стојанчевић,против Немаца, друм Крагујевац-Горњи Милановац
9. потпоручник Мојсиловић(не знам име), против Немаца, Рапај брдо

Kliknite za proširenje...

Mislim da za Deroka ne trebe da pise protiv partizana,jer se on protiv njih nije borio nego protiv Nemaca,druga je stvar sto je ubijen na kvarno od partizana.

Да знам он је од 16.10. држао диверзантски курс за 100 одабраних четника и партизана и с њима ноћу нападао Немце. Колико ја знам он је једини четнички командант из 1941. који је убијен од комуниста. Иначе постоји његово наређење на почетку грађанског рата да се не пуца у месо, већ изнад главе партизанима, јер су то заведена браћа коју треба само заплашити и они ће се предати и вратити на прави пут. То је један од основних разлога зашто су четници у почетку грађанског рата изгубили Пожегу, Чачак и Горњи Милановац.

Ненад:

Да знам он је од 16.10. држао диверзантски курс за 100 одабраних четника и партизана и с њима ноћу нападао Немце. Колико ја знам он је једини четнички командант из 1941. који је убијен од комуниста. Иначе постоји његово наређење на почетку грађанског рата да се не пуца у месо, већ изнад главе партизанима, јер су то заведена браћа коју треба само заплашити и они ће се предати и вратити на прави пут. То је један од основних разлога зашто су четници у почетку грађанског рата изгубили Пожегу, Чачак и Горњи Милановац.

Kliknite za proširenje...

Da,steta sto nisu svi bili ko Vucko u pocetku,a to bi moglo da bude jos jedno pitanje za komuniste:Ako je Draza bio toliko djubre a cetnici najveci olos kako je moguce da je Tito,dolazio na njihovu teritoriju na pregovore?

И како то да је Дража 2 пута спасао Тита кад су му најпре Игњатовић, а затим Павловић поставили заседе кад је овај ишао у Брајиће на преговоре?

У лажима прве верзије о Дражином заробљавању сам заборавио да је у ставки 4 Калабић виђен 11.12.1945. у горепоменутим селима.

Ненад:

Овде је Вања направио једну грешку, а то је ослобођење Краљева. Наиме, Краљево није ослобођено. Остало је у реду.

Kliknite za proširenje...

Da, i u redosledu, kako su gradovi oslobadjani, i izostavio je Stragare. Ispravicu to. Sve ostalo je ok.

Prekucavam tekst o oslobadjanju Cacka 41. samo jos da skeniram slike pa da postavim. ili ako ih mozda imas da postavljamo odma...rec je o slikama Deroka, Bojovica, Mrcajevackog cetnickog odreda, zatim slika odma po oslobodjenju, 1. oktobra i proglasi Jelickog cetnickog odreda i Draze povodom oslobodjenja...

Uvek uz narod i rado vidjen od naroda...ili sto bi komunisti rekli koljac naroda lol...bilo bi lepo videti austrijskog kaplara na nekoj slicnoj slici...

Draza sa decom u Bosni, 1944.



Draza na ruci nosi amblem na kome pise ''Svome cika Drazi - Jarusicanke'' ...
Jarus, selo kod Kragujevca



Draza i americki oficiri sa muslimanskim prvacima u jesen 1944. ili sto bi komunisti vazda rekli ''Draza sa grupom ustasa'' LOL



Čiča u Dragačevu, juna 1942, uoči polaska za Crnu Goru.

Šta je sa ovim drugim slikama?

Kod mene se ne učitavaju...

koje....jel se samo prva prikazuje?

da nije iksic umesto ostalih?

Ljubo javi se, da sredimo sta treba

O junackoj pogibiji Veselina Misite, u oslobodjenju Loznice, smo pisali:

http://forum.krstarica.com/threads/310223

Nakon toga su oslobodjeni Banja Koviljaca, Gornji Milanovac, Stragare, pa Cacak, o cemu sledi tekst...
___________________

Oslobodjenje Cacka

Miloslav Samardzic, Borbe cetnika protiv Nemaca i ustasa 1941-1945.

....U Cacku su bili delovi dve nemacke divizije, 717. i 714. posadne, koji su imali tenkove i artiljeriju, plus pomoc avijacije sa areodroma u Kraljevu. U stvari Nemci u samom Cacku nisu drzali tako velike snage, ali krajem septembra u grad su dosle njihove posade iz Uzica, Pozege, Arilja i Ivanjice. koje su se povlacile bez borbe, procenivsi da se ne mogu odrzati u slucaju napada. Takodje, da bi olaksali povlacenje svojim jedinicama na istok, Nemci su 22. septembra doveli u Cacak i jedan izvidjacki bataljon iz Kraljeva.

....Napad na Nemce u Cacku naredio je licno Draza, 29. septembra 1941. godine, odredivsi za komandanta operacije kapetana Jovana Deroka.15



Kapetan Jovan Deroko

Tog dana Deroko je sa Ravne Gore sisao u upravo oslobodjeni Gornji Milanovac, a onda zajedno sa porucnikom Zvonkom Vuckovicem i njegovim Takovskim odredom produzio prema Cacku. Plan napada utanacen je sutradan, na sastanku oficira u Preljini. Pored Deroka i Vuckovica sastanku su prisustvovali kapetani Dragoljub Lukovic i Dusan Lausevic, porucnici Radisa Cekovic i Momcilo Eric, kao i jos neki oficiri cija imena su pala u zaborav. Dogovoreno je da Deroko komanduje svim jedinicama sa leve obale Zapadne Morave, a porucnik Jovan Bojovic, komandant Jelickog cetnickog odreda, svim jedinicama sa desne obale ove reke. Za Derokovog adjuntanta odredjen je kapetan Bogdan Marjanovic, koji se tada nalazio u gradu kao ilegalac. Pozivi Nemcima na predaju, upucivani prethodnih dana, nisu urodili plodom, i od njih se konacno odustalo.16



U toku 30. septembra cetnicki odredi opkolili su Cacak sa svih strana. Najbrojniji je bio Jelicki cetnicki odred (1.200 ljudi), pod komandom legendarnog porucnika Jovana Bojovica, dok su ostali odredi bili sledeci: Ovcarsko-kablarski, Jezdinski, Atenicki, Pakrovacki, Zablacki, Ladjevski, Bresnicki, Mrcajevacki, Konjevacki, Ljubicki, Takovski, Gornjomilanovacki, Prijevoracki (komandant ovog odreda bio je porucnik Predrag Rakovic koji ce uskoro postati vodeci komandant u cacanskom kraju), Mijakovacki, Jezevacki i Trnavsko-cacanski. U napadu na Nemce u Cacku ucestvovale su i sledece jedinice: Borbena grupa narednika Milutina Jankovica (100 ljudi, svi sa pusko mitraljezima), Ceta smrti pod komandom Radojice Stranjanca, nosioca Karadjordjeve zvezde iz I sv. rata, kao i Bakionicka ceta Pozeskog cetnickog odreda.
(ukupno je bilo oko 4.500 boraca)



Borbe su pocele predvece, 30. septembra, kada su cetnici potisli Nemce iz ulaza u Ovcarsko-kablarsku klisuru i sa Ljubica. Oko 21 cas svi cetnicki odredi sisli su na polozaje oko grada i vec tada ''borba je besnela oko Cacka'', pise potpukovnik Sergije Jovanovic. Tacno u ponoc zvona cacanskih crkava pozvala su cetnike u opsti napad. Najzesca borba razvila se ispod Ljubica, gde se narocito istakao potporucnik Nikola Petkovic sa jurisnom grupom Trnavsko-cacanskog cetnickog odreda (ovim odredom komandovao je porucnik Milorad Ristovic, a Petkovic je bio njegov pomocnik).



Oko dva casa zdruzeni cetnicki odredi Ljubickog sreza, pod komandom porucnika Predraga Rakovica, zajedno sa Ljubickim cetnickim odredom kapetana Dragoljuba Lukovica i Takovskim cetnickim odredom porucnika Zvonka Vuckovica, pregazili su Zapadnu Moravu i napali Nemce sa cela, dok se Trnavsko-cacanski cetnicki odred neprimetno uvukao u grad i napao ih s ledja. Porucnik Milisav Kojic dobio je zadatak, 1. oktobra u tri casa ujutru, da po ''cenu zivota'' bombama likvidira posadu teskog mitraljeza koja je branila mosta na Zapadnoj Moravi prema Ljubicu. On pise:

Na 10-15 minuta pre nego sta sam trebao izvrsiti ovaj zadatak, pozadi mog mitraljeza dosla su tri nemacka tenka upravo vise mene na daljini oko 30 metara (ja sam lezao u kukuruzu) i poceli tuci Ljubic iz topova i mitraljeza. Nisam se uopste razmisljao vec pripremljene cetiri bombe udarivsi jednu o drugu najvecom brzinom bacio sam na tenkove, medju kojima je nastala zabuna i panika od strasne detonacije i odmah su poceli da se okrecu, sudarajuci se pritom, jer je prostor bio dosta tesan. Iako je kisa kursuma kosila kukuruz iza moje glave, podigao sam se da vidim sta radi mitraljez, ali video sam Nemca kako je vec bio prestigao tenkove bezeci i noseci mitraljez na ramenu.

Potpukovnik Zivanovic opisuje sta se desavalo na drugoj strani grada:

Mrcajevacki cetnicki odred je jednim delom koristio gaz preko r. Zapadne Morave, dok je drugi deo sa kapetanom Derokom i njegovom jurisnom grupom bio iza bunkera kod 4. odeljenja Vojnotehnickog zavoda, pritisnut jakom neprijateljskom vatrom. Ova grupa je tri puta pokusala prelaz r. Zapadne Morave i uvek je bila bacana nazad od strane Nemaca. U to vreme, dok su cetnicki odredi drzali angazovane Nemce na celom frontu oko Cacka, Jelicki cetnicki odred i Borbena grupa prodrli su u grad i vec oko 2 casa 1.oktobra borba je kljucala u centru grada. Komandant Borbene grupe, narednik Milutin Jankovic sa svojom grupom od 100 boraca naoruzanih puskomitraljezima, bio je nosilac naleta na grad....
Oko cetiri casa 1. oktobra, kapetan Deroko je saopstio jurisnoj grupi da se bunkeri ispred 4. odeljenja Vojnotehnickog zavoda moraju unistiti. Zatim je sa svojom jurisnom grupom i delom Mrcajevackog cetnickog odreda zasao u r. Zapadnu Moravu, pregazio je i u jednom naletu unistio posadu u bunkerima ispred sebe. Za to vreme Mrcajevacki cetnicki odred (bez jednog dela) je koristio gaz na r. Zapadnoj Moravi trpeci jake gubitke od neprijateljske ubitacne vatre, iz bunkera ispred sebe. Nemci u bunkerima, zbunjeni upornoscu i borbom cetnika, pred samu zoru predali su se Mrcajevackom cetnickom odredu....
Najzad, oko sedam casova 1.oktobra, nemacki otpor je bio slomljen, i cetnicki odredi, u lepezastom rasporedu, poceli su da ulaze u Cacak ka centru grada. Tog momenta Nemci su probili obruc kod Zablackog cetnickog odreda i odstupili pod borbom drumom za Kraljevo.



Mrcajevacki cetnicki odred

Svanuce je donelo olaksanje Nemcima, jer je tada pocela da dejstvuje njihova avijacija. Tokom celog povlacenja do Kraljeva, tri ''stuke'' su neprekidno bombradovale i mitraljirale cetnike, koji su i dalje napadali Nemce. Jednu od ovih ''stuka'' cetnici su uspeli da pogode; zapalila se i prinudno spustila.

U borbi za oslobodjenje Cacka cetnici su imali 16 poginulih - medju kojima je bio i jedan oficir, kapetan Radovan Djordjevic - i 20 ranjenih. Broj poginulih Nemaca nije poznat, jer su oni odneli sve svoje mrtve vojnike. Cetnici su zarobili oko 50 Nemaca, tako da su ovog dana, 1.oktobra, imali blizu 300 nemackih zarobljenika....

Prvi proglas o oslobodjenom Cacku stampao je Jelicki cetnicki odred. U proglasu se pored ostalog kaze:

SRPSKOM NARODU

Po naredjenju komandanata Jugoslovenske vojske - djeneralstabnog pukovnika g. Draze Mihailovica, ovlascenog od nase vlade, koja se privremeno nalazi u izbeglistvu kod nasih saveznika Engleza, izvrsena je mobilizacija svih cetnika i svih postenih i cestitih Srba cija je zelja da speru nabacenu ljagu na srpski narod u skoroj proslosti. Odziv za mobilizaciju bio je neocekivan. Dragacevci su ovom prilikom kao i ranije u svojoj istorijskoj proslosti pokazali da su prvo Srbi, a kao takvi za svoju Srpsku slobodu i nezavisnost neustrasivi. Jelicki cetnicki odred, posle opsedanja Cacka od nekoliko dana i borbe, dana 1. oktobra 1941.godine u 6 i po casova UMARSIRAO JE SA SVIH STRANA U GRAD CACAK. Nasi neprijatelji povukli su se ka Kraljevu iako brojno i oruzjem veci, jer nisu mogli da odole naletu cetnika. Kukasta azdaja, koja je podigla svoju siju, razjapila celjusti da svojim krvavim zubima zdrobi srpski narod dobila je prvi udarac. CESTITI SRBI! BUDIMO PONOSNI OVIM USPEHOM JER NEMA VISE DA SE NAD GRADOM CACKOM VIJE ZASTAVA SA KUKASTIM KRSTOM I KUKAVICOM NAD NJOM, VEC SE VIJE SRPSKI BARJAK OSLOBODILACKIH CETNICKIH ODREDA SA SRPSKOM KRUNOM I DVOGLAVIM BELIM ORLOM NAD NJOM!

Istog dana Cacanima se jednim proglasom obratio i Draza.



Odmah po oslobodjenju cetnici su organizovali paradu, uz pesmu ''Marsirala kralja Petra garda''. Nastalo je opste veselje, zene su iznosile posluzenje, dok su devojke kitile cetnike cvecem, a gradjani palili nemacke plakate i zastave. Proslavu je prekinuo nalet ''stuka'', koje su, srecom, u prvi mah bacale samo letke.



Kapetan Jovan Deroko i porucnik Zvonko Vuckovic istog dana podneli su raport Drazi, u kuci akademika Dragise Vasica u Gornjem Milanovcu. Draza je tada naredio napad na Nemce u Kraljevu.

_________________

Izvori:

15. S.Zivanovic, Treci srpski ustanak, knjiga druga, 96.

16. Opsirnije: S.Zivanovic, Treci srpski ustanak, 273-282; Z. Vuckovic, Secanja iz rata, 127-135; G. Davidovic, M. Timotijevic, Zatamnjena proslost, prva knjiga, 194-208.

Свака ти част на фотографијама, нисам их раније видео, него шта је са црвендаћима?
Не јављају се да су живи и поред тога што сам поставио оно о Калабићу, и поред Вањиног текста, и поред списка палих официра(тј. оних које ја знам да су пали 1941.).
Прпа, изгледа кисели после онаквог побијања лажи о Калабићу не сме да нам изађе на очи, а остали изгледа да не знају више од Капелана и Благојевића за 1941...

Hvala. Nemam skener, a aparat me nesto zeza pa sam uspeo na brzaka da uslikam. Sve su iz knjige Borbe cetnika protiv Nemaca i ustasa 1941-1945...

Nema brate, surov si sa tim pitanjima

Tvoj post me je i naveo da se konacno bacim na kucanje teksta o oslobodjenju gradova, sada konkretno vezano za ustanak 41. pa kako budem imao vremena...

Da se pozabavimo jednom slikom o kojoj je bilo reci vise puta.



Ova slika je u ''svetoj knjizi komunizma'' tj. knjizi falsifikata potpisana, kao sto se vidi, kao ''...and a group of Ustasas''

Masu puta je bila postavljena, a postavljacima je bilo potrebno postaviti samo jedno pitanje: Gde su ustase na slici?

Na slici ne da nema ustasa, vec su na njoj pripadnici saveznicke vojne misije, jedan od dvojice pukovnik Robert Mekdauel, i jedan od najpoznatijih muslimana medju cetnicima Mustafa Mulalic.

Ovde mozete ukratko procitati o muslimanima u cetnicima i videti neke slike
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9262418&postcount=51

Da stvar bude tragicnija ova slika upotrebljena je na sudjenju Drazi kao dokaz za saradnju sa ustasama.

Ko je zaista na slici



Ravnogorska istorija (Radovan Kalabić, Beograd 1992) (sliku na forum postavio Bogart)

_____________

Ali nije mi to poenta, jer smo o tome govorili vise puta...

Cilj mi je da pokazem koliko je komunjarska propaganda plitka, koliko je raznolika i neusaglasena i kako je samo pitanje vremena kada ce sva biti raskrinkana i to bas zahvaljujuci njima samima...

Da ponovim, ovo je slika koja je od strane komunista potpisana kao ''...a group of Ustasas'' i koristi se na sudjenju Drazi kao dokaz za saradnju sa ustasama LOL



A nekih 40ak godina kasnije OZNAS Nikola Milovanovic (koji je lovio Drazu), u svojoj knjizi Kontrarevolucionarni pokret Draze Mihailovica, objavljuje ovu istu sliku i potpisuje je kao ''...sa Mihailovicevim jednomisljenicima''...nigde u tekstu nema ni pomena o (nekim nevidljivim) ustasama...

Naravno to vise i nije bilo potrebno, Draza je te 1984. kada je knjiga objavljena vec uveliko optuzen i likvidiran...