Како су комунисти ,,побеђивали'' четнике у биткама(наводим само велике битке).
Велике битке у којима су победили четници:
1.Колашинска битка 24.2.1942.
У овој бици према извештају мајора Јоксимовића, комунисти су имали 80 мртвих и рањених, као и 60 утопљених непливача који су бежали од четника( из Драже 2 малог)
2.битка на Гату 11.6.1942.
према Саву Скоку комунисти су овде доживели катастрофалан пораз, имали су 44 мртва и 33 рањена, док су четници имали мизерне губитке(ако су их уопште имали, из Драже 2 малог, према књизи Сава Скока ,,Крваво коло херцеговачко''
3.битка за Грахово 27-28.10.1942.
још један тежак пораз комуниста, који су према мајору Цвјетићанину( који је погрешно у једној фалсификованој депеши наведен као поручник и тако нанео Киселом велику штету

), комунисти су имали 620 мртвих, рањених, заробљених и несталих , а четници 90(из Драже 3 малог).
4. битка за Грачац јануар 1943(не знам тачан датум).
поново катастрофа комуниста, који су према једном извору имали 516 мртвих, рањених и несталих, а четници 42 мртва и 95 рањених и несталих, а према другом(коме ја више верујем) 310 избројано мртвих и процењено толико рањених, заробљених и несталих, а четници 38 мртвих и 95 рањених и несталих( од тога се каже да је око 40 њих пребегло комунистима, све из Драже 3 малог).
5.битка на Неретви(средина фебруара-7.мај 1943.)
знам да ће за ову битку сад комунисти да лармају као највећој победи у грађанском рату, али их морам разочарати јер нису победили. Прво они мешају операцију Вајс и битку на Неретви и својатају их као једну битку, да би тиме испало да су четници сарађивали са Немцима и усташама, иако је то уствари била чиста битка четника и партизана, и иако су Бихаћ и региони Северне Лике, Баније и Кордуна предалеко од Неретве. Заправо у борбама од 15.2.-1.3. четници су одбацили комунисте(мајор Лукачевић их је 2 пута избацивао из Коњица) и они су у страху да их четници не би гонили на запад порушили све мостове( а четници их нису смели даље гонити због Немаца,а мостови им нису требали јер је река била плитка а нарастала је отапањем снега). А ево зашто је то био глуп потез:имали су 200 камиона,12 тенкова,двадесетак хаубица и много кабастог терета.Због свој непромишљености све су то морали да униште приликом форсирања реке.Такође,њима су мостови били потребни и за транспорт 3 000 рањеника и 1 000 тешких болесника. После рушења мостова одлучили су пробој ка Горњем Вакуфу, што им није успело због концентрације Немаца. Зато су одлучили повратак на Неретву и извиднице су сазнале да мост код Јабланице није сасвим срушен и да је ту сконцентрисано само 300 четника(1. дурмиторска бригада), и у том правцу су упутили 1500 бораца, који су освојили варош и потисли четнике и омогућили прелазак осталима преко моста, а затим потписали споразум са Немцима. После преласка моста 16. 3. наносе пораз црногорским четницима. Овде њихови историчари застају и величају своју велику победу. Међутим, чињеница је да су се борбе наставиле и после 16. 3. 24. 3. успевају да дотуку црногорске четнике у бици за Гацко уз помоћ усташа из Фазлагића Куле и њихови делови улазе у Црну Гору. Због овога Дража из Србије довлачи појачања да сузбију комунисте и онемогуће им даљи продор и ту се воде борбе до операције Шварц. За то време са Динаре се враћа Експедициони корпус и наставља борбу са јединицама које нису прешле у Црну Гору. Тако долази до још 5 битки за Невесиње( 26.3.победа четника , 29.3. победа комуниста, 7.4. четника , 13.4.комуниста и 28.4. четника), још 3 за Калиновик( не знам тачне датуме)
док се у осталим деловима источне Херцеговине воде огорчене борбе. 1. 5. мајор Баћовић јавља Дражи да је заузео Невесиње, Црвањ, Плужине, Автовац, Билећу и још нека места, а 7.5. четници без борбе улазе у Калиновик. Доказ о победи четника је Дражина честитка мајору Баћовићу( пошто сад немам књигу при себи цитираћу је касније), а комунисти су после пораза остали заробљени у неповољном троуглу Пљевља- Колашин-Никшић и на тај простор Дража је послао јединице да направе обруч око комуниста. Почетком операције Шварц четници се извлаче без осетних губитака( осим црногорских), а комунисти доживљавају катстрофалан пораз од Немаца. Овим поразима онемогућена је намера комуниста да образују нову совјетску републику на територији Црне Горе, Санџака и Космета и припреме терен за напад на Србију. (Цео опис битке је у Дражи 4. малом, на 150 страница и 420 фуснота-четничких, партизанских,немачих, италијанских). Комунисти су после величали битку на Неретви као своју највећу победу само на основу друге фазе битке, у којој су заиста победили(7.-24.3.). Тачне губитке не знам, нисам рачунао.
6. битка на Цетини и Велебиту(децембар 1943-јануар 1944)
Највећа битка Динарске дивизије и њена највећа победа. У извештају од јануара 1944( не знам тачан датум) војвода Ђујић обавештава Дражу да је на Велебиту нађено 409 мртвих комуниста, а на целом фронту око 1000. (могуће једа је мало претерао, из Драже 7 ).
7. битка на Златибору(април и мај 1944.)
још један пораз комуниста, о чему пише и дневник Оперативне групе дивизија:
Око 11 часова 16. маја, док су јединице 2. пролетерске дивизије вршиле последње припреме за покрет према Увцу, непријатељ је надмоћним снагама кренуо према положајима 2. пролетерске бригаде... :етничке јединице извршиле су напад са линије између Гмизовића, "уприје, Рибнице, Торника и села Стубла. Нарочито јаке непријатељске колоне нападале су гребеном Торника према Боровој Глави и Драглици. Златиборска, летеће, 1. и 2. рачанска бригада Златиборског четничког корпуса, и на правцу Стубло - Доброселица - Тетребовац - Тусто Брдо - Сјеништа, којим је нападао цео четнички Церски корпус. Већ у првим часовима борба је попримила драматичан ток. :етници су припремили читав церемонијал крећући у напад. Насртали су постројени у некакве имитације «фаланги», као талас скакаваца који уништава све пред собом. Поцикивали су и викали. Батаљони 2. пролетерске, исцрпени и са малим залихама муниције, нису могли да пруже одлучнији отпор непријатељу. Силина непријатељског напада била је таква да ни један покушај пролетера да га зауставе није успео.42 После ове битке Оперативна група се повукла у Црну Гору. (из Драже 11. малог).
8. Битка за Јужну Србију(5.-27.7.1944.)
Колико је овај пораз био страшан говори податак да су комунисти од 5.-27.7. непрестано гоњени од Гоча до Кукавице. Тачне губитке не знам, али их има у Дражи 11.малом
9. I и II Битка на Буковику(јун и јул 1944.)
Док је прва била мањег интензитета, у другој су комунисти претрпели један од најстрашнијих пораза у Србији икад. Четнички губици су били:146 мртвих, 71 рањен и 30 заробљених, а комунистички преко 200 бораца, плус вероватно преко 100 мобилисаних сељака, и око 200 рањених од којих је велики број преминуо. Докази о страшном поразу су наређење партијског руководства 23. дивизије да се 9. бригада пошаље у Тимок, а 14. на Хомоље против четника у герилу, пошто су им бригаде биле неупотребљиве за фронталне акције због великих губитака( иста дивизија је претрпела претходно велике губитке у бици за Јужну Србију, а и губици из I битке на Буковику нису мали). Ту је и наређење које је пронашао историчар Александар Динчић, а које потврђује страшан пораз:
"Команда места Ражањ обавештава другове из МК (месни комитет -моја примедба) да најхитније сакупе довољан број људи, да узму потребни алат и сахране другове који су погинули у летњим борбама на Буковику" ( из (ИАН, ф. Народног одбора среза Ражањског, кутија 1, док. бр. 1/80)
10. битка на Копаонику(август 1944.)
Иако се и овде комунисти хвале о својој великој победи чињеница је да су победили само у I фази битке, захваљујући магли и неспремности четника који су журили на Лим да затворе нови продор комуниста, што је условило повлачење на Западну Мораву. У II фази битке четници су кренули са положаја дугих 50 км и победили комунисте чиме су их одвратили од намере да форсирају Западну Мораву и упадну у Шумадију(из Драже малог 11)
11. Битка на Западној Морави(18-22.9.1944)
Познатија као битка на Парцанској коси, први пут споменута у делу Адама Стошића ,,Под небом Крушевца'', као велики пораз 2. пролетерске од Кесеровићевих четника
Колико су битака добили комунисти против четника? 5: Битка за Ужице и Пожегу, битка за Калиновик, битка за Тузлу, битка на Зеленгори, битка на Јеловој гори.
Нажалост, срећа је била на страни комуниста, јер су Совјети ушли у Југославију а не Енглези и Амери...