Драгољуб Дража Михаиловић

Salamander011:
He,he,he na Slobinom mitingu,cetnicke zastave?gde si to gledao?mora da si nesto sanjao,nosili su one komunisticke jugoslovenske i Srpske sa petrokrakom,i one od tvog omiljenog kaplara.Slobini sledbenici su u Slobi videli drugog Tita i njegovog naslednika.
Kliknite za proširenje...

"He,he,he"

I ovi nose YU zastave i pevaju partizanske pesme, zar ne?

72154940.jpg
 
thunder11:
Pminje se Vranić a to je učinio neki Zeka koji je bio pod komandom Koste Pećanca. Kosta Pećanac kao i Ljotić nije pripadao nikome. Kratko i jasno a sigurno nisu pripadali Draži Mihajloviću.
Kliknite za proširenje...
Potpuno netačno. Za selo Vranić odgovorni su pripadnici Avalskog korpusa, a on je bio - čiji? Pećančev možda?
Pre nego što mi odgovorite da ne znam o čemu govorim, obavestite se malo više o ovoj temi.
 
M.O.:
Potpuno netačno. Za selo Vranić odgovorni su pripadnici Avalskog korpusa, a on je bio - čiji? Pećančev možda?
Pre nego što mi odgovorite da ne znam o čemu govorim, obavestite se malo više o ovoj temi.
Kliknite za proširenje...

Koča:
@M.O.

To je tacno, al kao sto vidis thunder je postavio link kasnije, koji govori u detalje o Vranicu i ispravio se.
danas 15:10
Kliknite za proširenje...
Hvala Kočo. Ja sam bio ubeđen da su zločin u Vraniću napravili "četnici" Koste Pećanca i zato se izvinjavam svima onima koje sam na pogrešan trag uputio. Pokušavao sam nekoliko puta da dođem do informacija o ovom konkretnom događaju ali bez većeg uspeha. Kao što reče Koča, pronašao sam dodatni link ali nisam hteo da menjam svoj post da eto ne bude da se pravim pametan.
Interesantno je da se ovaj događaj tako puno puta pominje ne samo ovde već i u drugim sredstvima javnog informisanja. Da je zločin bio, bio je. Svakom treba suditi i po sudu presuditi. Ljudi su streljani a da li su trebali biti streljani trebao je da odluči sud. Plasirana nam priča o Vraniću je klasična pripovetka u režiji komunističkog režima a koja u jednoj rečenici presuđuje. Ja ne volim takvu istoriju. Moj deda je bio u četnicima (9. četa Gorske Garde kod Kalabića - mislim da sam lepo naveo) i nikad nije prisustvovao nekom masakru. Uvek mi je govorio da se kod četnika uvek znalo na čemu si : ako uradiš kako ti se kaže neboj se ništa. Ako zaspiš na straži (zasedi) ili koji drugi prekršaj napraviš nagrabusio si. Bilo je devetanja za male prestupe i zato mi je smešno da čujem od HECTORIUS-a kako su četnici tobož bili neorganizovani i nedisciplinovani.
I jedni i drugi (i četnici i partizani) moraju prvo biti iskreni prema sebi ali i prema narodu u kojem žive.
Priča se da su Dražini uzimali municiju od okupatora. Jesu, od Italijana i od Nemaca preko Nedića. Bilo je to sve prikriveno i bez kolaboracije. To su isto radili partizani preko Ustaša a Boga mi su uzimali i od Italijana. Zato stalno pitam dotične partizane o Koči i njegovom izletu kod Ustaša. Jel ja zovem partizane "kolaboracionistima"? Ne a više je dokaza o saradnji partizana sa Ustašama nego četnika sa Nemcima. Komunisti su bili oportunisti koji su ohrabrivali svrgavanje vlasti u Jugoslaviji pre rata i zato su bili progonjeni. I trebalo ih je progoniti. drugi svetski rat im je omogućio da dođu na vlast sa ubedljivom manjinom i da sve svoje protivnike strpaju u zatvor sa etiketom izdajnika i kolaboratora. Klasika! Njihova borba je prvenstveno bila borba za vlast i u tome su uspeli. Mašin bravar nam je došao glave i falcifikovao istoriju. Od Partizana smo prvi put čuli da su četnici jedva čekali da Nemci dođu. Pa Nemce ni Nedić nije voleo a kamoli Draža Mihajlović. Od komunista smo posle rata čuli kako je dolazak Nemaca bezmal bilo kao oslobođenje i da mu je Draža srcem pomagao. Kakvo laprdanje. Jel takvu istoriju želimo da napravimo za one koji posle nas dolaze? Nemce niko nije voleo, sem možda Ljotića i njemu sličnima a njih je bilo malo. Četnici su bili nada ovom narodu da će iz rata izaći sa što manje žrtava ali kljucali su ih sa svih strana. Eto šta možeda učini izdaja. Kažu neki ikomunisti da nije bilo građanskog rata u Jugoslaviji. Mućak nije bilo jer da ga nije bilo Jože nikad ne bi stao na čelo države. Zato smatram partizane krivim za bratoubilački rat na prostoru Srbije i Bosne. Lažno su se predstavili narodu a rukavice skinuli posle rata. Već je onda bilo kasno.
Da li su četnici Draže Mihajlovića činili zločine? Da, jesu ga činili i na žalost svi ti zločini idu na teret glavno-komandujućem. Identična situacija je i sa strane partizana. Izvinite molim vas, ako streljate bez pravde onda streljate radi ubistva. A toga je Boga mi bilo i više nego što smo mi kao narod bili spremni da podnesemo za vreme i posle drugog svetskog rata.
Kao što Artur Jibilian ječe : Draža je bio kolaboracionista koliko sam bio i ja!
 
Poslednja izmena:
Nema na cemu z:)

Uglavnom se slazem sa svim sto si napisao, samo bih dodao sledece. Situacija, sto se tice zlocina nije bas bila identicna. Zlocini cetnika bili su pojedinacni, iz osvete, dakle odmazde. Ni jedan zlocin nije naredjen od strane Vrhovne Komande (Draze), a pocinioci ovakvih zlocina, poput sela Vranic, bili su kaznjeni ako je to situacija dozvoljavala ili bi zasigurno bili nakon rata. U tome je kljucna stvar. Dovoljno je videti teme na ovom forumu o zlocinima cetnika...toliko svima (komunjarama i njihovim potomcima) puna usta zlocina cetnika, a kada treba konkretno da se iznese (tema koju je otvorio Gruban), nema ih nigde...

Daleko od toga da su komunisti cinili zlocine samo nakon rata, cinili su ih ceo rat. Cinili su zlocine prema svojim neistomisljenicima, prema svakome ko nije hteo da im pridje. ''Ako nisi sa nama, protiv nas si'', to je bila njihova parola...nema ni neutralnih. Imali su oni svoje ''Vranice'' po CG (pasje groblje) i Hercegovini (''krvavo kolo hercegovacko''), pa je spominjanje ''Vranica'' s njihove strane vrhunac licemerja. Pored toga sto su cinili zlocine prema svojim neistomisljenicima (a to je dolazilo iz vrha KPJ) izazivali su zlocine ili ih nisu sprecavali i ako su bili u mogucnosti.... represalije Nemaca u Srbiji i pokolji u NDH igrali su za njihovu stvar...

Ako se sagledaju sve cinjenice, koje su nam danas dostupne, nije tesko odrediti ko se borio za narod, a ko za vlast....Sve posle rata su bajke u reziji pobednika...
 
Poslednja izmena:
Daleko od toga da su komunisti cinili zlocine samo nakon rata, cinili su ih ceo rat. Cinili su zlocine prema svojim neistomisljenicima, prema svakome ko nije hteo da im pridje. ''Ako nisi sa nama, protiv nas si'', to je bila njihova parola...nema ni neutralnih. Imali su oni svoje ''Vranice'' po CG (pasje groblje) i Hercegovini (''krvavo kolo hercegovacko''), pa je spominjanje ''Vranica'' s njihove strane vrhunac licemerja. Pored toga sto su cinili zlocine prema svojim neistomisljenicima (a to je dolazilo iz vrha KPJ) izazivali su zlocine ili ih nisu sprecavali i ako su bili u mogucnosti.... represalije Nemaca u Srbiji i pokolji u NDH igrali su za njihovu stvar...
Ako se sagledaju sve cinjenice, koje su nam danas dostupne, nije tesko odrediti ko se borio za narod, a ko za vlast....Sve posle rata su bajke u reziji pobednika...
Kliknite za proširenje...
Zločini su se drugačije tretirali kada dođu po naređenju a kada dođu "samoinicijativno". Tako se poslednjih 20 godina plasira priča (u Hrvatskoj mahom) kako eto između Ustaša i Četnika i nema neke razlike. Tako su se na primer četnici specijalizovali za klanje male dece, i nejači. U stvari, takvim pričama se radi sledeće : Da, Ustaše su pobile mnoge Srbe (100.000 ukupno za vreme rata i taj broj će se u narednim godinama sve više smanjivati), ali to je vidite bila osveta jer su četnici klali našu decu starce i silovali nam žene. Koja nebuloza. Zločina je bilo, ali stiče se utisak da su svi bradati imali nalepnicu na čelu na kojoj je pisalo (Dražini četnici) i prenebregava se to da su Ustaše svoje pokolje radile po komandi Ante Pavelića. Znači zločinačka organizacija.
Prosto je neverovatno kako se dražini četnici odmah prepoznaju. Voleo bih da uporedim brade "četnika" Koste Pećanca i brade "Ljotićevaca" i da ih uporedimo. Možda je u modelu i frizuri brade trik. Dugog objašnjenja nema. A možda se predstave kad uđu u selo da kolju malu decu: Dobar dan, mi smo Dražini i došli smo da koljemo i pljačkamo. Činjenica je da su za mnoge zločine okrivljeni pogrešni ljudi. Verovalo se na reč, a komunistima posle rata nije bilo bitno da li je zločin uradio Kosta Pećanac ili Ljotić. Sve što je moglo da se prebaci prebacilo se na Dražu, jer ako su imali bradu onda su sigurno Dražini. Tako se služilo pravdi. Najveća pretnja je uklonjena likvidacijom DM i komunisti treba da izađu i kažu da nisu dozvolili fer suđenje i da su po istom sistemu i Titu trebali da sude jer Draža nije uradio nište pre nego što je to uradio Tito.
 
Poslednja izmena:
Jes Boga ti neuništiv. Radi se o tome da su mnoge stvari kao raskrinkane na strani četnika. Ima tu materijala za optužbe, neću da grešim dušu ali se zato o komunističkim zlodelima ne zna gotovo ništa. tako recimo komunisti nemaju pojma o streljanju 72 pilota u Jabuci kod Pančeva niti znaju za Goli otok (Milovan Đilas ili Tempo je izjavio 1975. kako je za Goli otok tek nedavno čuo). Tako ne znaju ni za mnoge druge zločine od njihovih partizana. Oni su sebe jednostavno stavili na stranu dobrih a svi ostali koji se od njih razlikuju po bilo čemu su protivu njih pa prema tome moraju biti izdajnici. Srbija piše nove stranice istorije gde jedna strana neće biti u povlašćena u odnosu na onu drugu. sećam se da sam u četvrom razredu osnovne imao pola knjige iz društva o Jožetu. Te AVNOJ pa NOB pa šta ti ja znam. Lepo je to a četnike su nazivali domaćim izdajnicima i meni nije bilo jasno kako je to moj deda izdao Srbiju. Navodno "domaći izdajnici" a tu se svrstavao i moj deda su činili kojekakve zločine. O tim zločinima sam čuo tek od komunista. No evo i o njihovim zločinima mal. da ne bude da ih nisu pravili.
http://www.serbianunity.net/culture/library/Lopusina2/teror/teror1.html
 
ČETNICI I PARTIZANI: KO JE BIO LEGALAN?

pise: Miloslav Samardzic

7. POLITIČKE STRUKTURE POSLE KAPITULACIJE ITALIJE
Svoj stav da ravnogorske organizacije služe samo za jačanje vojske Draža menja posle kapitulacije Italije. Do tada, on je očekivao da će se Zapadni saveznici iskrcati na Jadransko more i zajedno sa četnicima osloboditi zemlju. Po oslobođenju, kralj i vlada bi se vratili i nastavili svoje poslove, a vojska bi ostala u kasarnama.
Međutim, događaji u vezi sa kapitulacijom Italije menjaju situaciju, ukazujući na mogućnost drugačijeg raspleta. Zbog podrške Zapada komunisti su naglo ojačali i svim silama ponovo napali četnike. Znalo se da oni već formiraju sopstvene, nove organe vlasti, gde god mogu, ali sada se to ukazalo u drugačijem svetlu. Jer, bez zapadne podrške, komunistička vlast bila je više teorija nego praksa. Partizana, komunista i njihovih ''narodnooslobodilačkih odbora'' bilo je veoma malo, a pride držali su manje i strateški nevažne delove zemlje.
Ali, uz pomoć Zapada brojno stanje partizana od 25.000 ljudi pod oružjem višestruko se uvećava. Draža uočava da Zapad kroz komunizam zapravo podržava Hrvate, i uopšte katolike, protiv Srba i pravoslavlja. To je bila mnogo gora opcija, jer je komunizam, kao jedna od mnogih političkih ideja, prolazna pojava, dok opredeljenje zapadnih sila za Hrvate, uprkos njihovoj podršci Hitleru, a protiv Srba, bez obzira na njihovu privrženost zapadnim demokratijama - nosi trajne posledice.
Drugim rečima, Draža je video da su, kao i na kraju Prvog svetskog rata, zapadne sile protiv osnivanja proširene srpske države, koja bi ujedinila većinu naroda, pa čak i protiv takve srpske federalne jedinice u okviru Jugoslavije. A da su, analogno tome, zapadne sile, poput Hitlerove Nemačke, zastupnici proširenja i jačanja hrvatske federalne jedinice, odnosno države. Dakle, kao što su Nemci aprila 1941. godine, na početku rata, Hrvate proglasili pobednicima, krajem 1943. godine Draža je shvatio kako i zapadne sile žele Hrvate da proglase pobednicima - na kraju rata, bez obzira što su se oni borili na suprotnoj strani.
Izbegličkoj Jugoslovenskoj vladi Draža je o ovome prvi put pisao 25. novembra 1943. godine:
Posmatrajući sadanje događaje u zemlji mi smo mislili da engleska propaganda ne zna šta radi, jer Balkan protivno svojim interesima prepušta uticaju komunista, čije jačanje već godinu dana pomaže na našu veliku štetu. Međutim, mi sada otkrivamo da Englezi svesno i sa računom rade na formiranju hrvatskog bloka, u koji treba da uđu sve Pavelićeve ustaše i domobrani naoružani od Nemaca i sve komunističke snage koje oni naoružavaju ili pomažu da se naoružaju preko Italijana...
Ceo ovaj blok imao bi formu komunističku, ili, kako oni kažu, partizansku radi legitimacije (legitimnosti) pred Saveznicima. Mi osećamo da se ovaj blok formira i to kao blok ustaško-katoličko-hrvatsko-komunistički. Područje ovoga bloka Englezi su opredelili istočno sve do Drine, tj. potpuno u granicama Pavelićeve Hrvatske. Nas zbog toga prisiljavaju da se odreknemo svake aktivnosti na ovom Pavelićevom području.
Englezi da bi u tom uspeli traže još i više, oglašujući Crnu Goru i Sandžak kao područje komunističko, a ove dve oblasti služe im kao baza komunističkog napada na Srbiju. Pritiskaju nas još u unutrašnjosti Srbije pojedinim manjim komunističkim grupama u Srbiji koje skoro su beznačajne.
Plan je pakleni, ponavljam, pakleni. Mi ga tačno osećamo i vidimo. Sve mere protiv ovoga mi preduzimamo. Za dokaz ovoga su naše snage na zapadu sve do reke Une, ponavljam, do reke Une, Dinare i Velebita i naša akcija u Slavoniji i Slovenačkoj...49

Mobilne komunističke trupe, tj. one koje su mogle napasti četnike u Srbiji, Draža je procenjivao na 30.000 boraca - a ukupne na 60.000 - dok je kao brojno stanje svoje vojske naveo cifru od ''75.000. pušaka, na žalost sa nedovoljno municije''.
Za odbranu od agresije hrvatskog bloka Draža je nameravao da privuče sve Nedićeve snage, ''naravno bez Nedića, Ljotića i ostalih saradnika'', kao i formacije iz Crne Gore i Sandžaka koje su upravo stvarali Nemci. ''Ali treba znati da su Nemci bolje naoružali Pavelićeve snage nego Nedićeve snage'', piše Draža, nastavljajući:
Mi moramo odgovoriti stvaranjem drugog fronta, nacionalnog, od Srba i svih jugoslovenski orijentisanih Hrvata, muslimana i Slovenaca... Sklapamo tajne sporazume i saveze sa Arnautima i Bugarima, naravno ne sa njihovim kvislinzima, već da njihovu tajnu organizaciju vežemo za sebe... Bugari već daju jasne znake da će se okrenuti protiv Nemaca, ali nama je u interesu da se u Bugarskoj razvije samo nacionalni pokret, da ne bismo bili pritešnjeni i sa te strane komunističkom akcijom, pošto Englezi imaju možda nameru da stvore komandu svih komunističkih snaga na Balkanu. Ipak ceo ovaj rad sa Bugarima i Arbancima još je u povoju, a Englezi su umešali duboko prste u Arbaniju i to sigurno na našu štetu.
Engleskom politikom, kao što vidimo, na pomolu su dva fronta, koji će se neminovno sudariti oružanim snagama.
Budite uvereni da Englezi rade svesno i sa računom. Njihova spoljna politika umiruje nas i ohrabruje, a njihova zvanična propaganda nas prosto urniše svojim napadima vešto planiranim. Međutim, kako njihova spoljna politika tako i njihova propaganda potpuno su u skladu i rade da postignu gore izloženi cilj. Nismo sigurni da oni žele Jugoslaviju, a ako je žele oni hoće da u njoj federalna hrvatsko-katolička jedinica, federalna katoličko-slovenačka jedinica, budu što veće i jače, i zato da Engleskoj budu večito zahvalne i večito potčinjene.50
Prema tome, balkanska politika Hitlerove Nemačke i Čerčilove Britanije bile su identične: ujedinjenje svih onih naroda, odnosno zemalja, neprijateljski nastrojenih prema Srbima, radi združenog napada na Srbe sa svih strana i podele srpske teritorije. Dok je Hitler to radio preko ondašnjih legalnih režima i fašističkih pokreta, Čerčil je isti plan sprovodio preko komunističkih pokreta.
Zato građanski rat, za koji je očekivao da će se tek razbuktati, Draža nije posmatrao kao rat Srba protiv Srba, već kao rat Hrvata i njihovih saveznika protiv Srba, s tim što se na hrvatskoj strani borio i izvestan broj pripadnika srpskog naroda.
Pored vojnog, Draža je novom ataku na Srbe spremao i politički odgovor. Narednih meseci on lično se, prvi put od početka rata, više posvetio političkim nego vojnim pitanjima. Umesto direktno, kao do tada, u ovom periodu jedinicama je komandovao posredno, preko načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande potpukovnika Mirka Lalatovića.
Dražin politički rad u osnovi je imao dve linije: jugoslovensku i srpsku. Prva je išla na to da privuče što više pripadnika drugih naroda uz srpski blok - ili makar da otupi oštricu njihovog očekivanog napada na Srbe - dok je druga značila političko organizovanje srpskog naroda.
Političko organizovanje Srba podrazumevalo je pre svega stvaranje novih političkih ustanova, od vlade i skupštine do seoskih opština. Iako osnivan samo na srpskim sredinama na teritoriji okupirane Kraljevine Jugoslavije, za vođenje srpske politike, Ravnogorski pokret je, kao i JUORA i JURAO, zadržao jugoslovensko ime, iz taktičkih razloga. Doduše, samo u nazivu svog vrhovnog tela: ''Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije''.
O preuzimanju ''političke funkcije'' u zemlji od strane novoosnovanih institucija, Draža je prvi put obavestio komandante u raspisu svima od 23. oktobra 1943. godine. Taj raspis glasi:
Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije koga sam ja tajno obrazovao još 1941. godine i u kome se nalaze ljudi najčistije prošlosti, preuzeo je političku funkciju u zemlji. Ovaj komitet broji oko 50 članova iz svih pokrajina. Zastupljen je i radnički stalež preko novoobrazovanih radničkih sindikata.
Svim starešinama vojske najstrožije zabranjujem da se bave ma kakvom politikom sem čisto nacionalnog i propagandnog rada. Ovo primiti dobro pošto Centralni nacionalni komitet vodi samo nacionalnu i državnu politiku. Njegovo veličanstvo kralj i vlada odavno su obavešteni o njegovom postojanju. Vođenje državnih i vojnih poslova sad je u sigurnim rukama.51
 
Prema tome, državne poslove je vodio Centralni nacionalni komitet, a vojne - Vrhovna komanda. Na nižim nivoima, međutim, državne poslove i dalje su obavljale vojne pozadinske (teritorijalne) komande. Baza Centralnog nacionalnog komiteta, u vidu narodnih ravnogorskih odbora, stvara se prema dva Dražina uputstva svim komandantima od 25. decembra 1943. godine. U ovim uputstvima Draža ne otkriva pravi cilj stvaranja mreže novih političkih ustanova, već sav politički rad, kao i do tada, svodi na propagandu. U prvom uputstvu on piše:
Da bi naša propaganda obuhvatila svu zemlju i ceo narod imaju se odmah po svoj zemlji obrazovati ravnogorski narodni odbori i to:
1) U svakom selu seoski ravnogorski narodni odbor,
2) U svakoj opštini opštinski ravnogorski narodni odbor,
3) U svakom srezu sreski ravnogorski narodni odbor,
4) U svakom okrugu gde ima okruga okružni ravnogorski narodni odbor,
5) U svakoj pokrajini pokrajinski ravnogorski narodni odbor.
U krajevima gde su nastanjeni muslimani stavlja se u naslov još i reč ''muslimanski''. Na čelu pokrajinskih odbora stoje:
Za Srbiju štab 1-a pod čijom upravom stoje i svi okružni odbori.
Za Crnu Goru major Pavle Đurišić.
Za Sandžak major Voja Lukačević.
Za Dalmaciju vojvoda Momčilo Đujić.
Za Hercegovinu i Boku potpukovnik Petar Baćović.
Za Istočnu i Zapadnu Bosnu potpukovnik Zaharije Ostojić.
Za Srem pukovnik Drag. Radovanović.
Za Banat i Bačku major Pavle Grujić.
Za Južnu Srbiju potpukovnik Radoslav Đurić.
Broj članova u svakom odboru treba da bude toliki da omogući uspešan rad na njegovom području u selu i opštini, srezu itd. U odbore valja da uđu ljudi ugledni i poštovani u kraju u kome će raditi, a za samo izvođenje propagande u pojedinoj prilici može se zadatak dati i nekom licu koje nije član odbora. Odbori mogu imati i svoje sekcije, pozorišnu, omladinsku i dr, ali sve te sekcije i sav rad stoje pod rukom i nadzorom odbora. Odbor sam iz svoje sredine bira sebi predsednika.
Pokrajinski ravnogorski narodni odbor obavlja sav svoj rad sporazumno sa komandantom pokrajine. Oni su glavni rukovodioci propagande, za koju daju pismena i usmena uputstva svima odborima u svojim pokrajinama. Osnovni odbor je seoski. On kao i opštinski odbor vrši samo usmenu propagandu živom reči i čitanjem letaka, listova i knjiga koje im šalju sreski, okružni i pokrajinski odbori. Na sastancima po selima, u razgovorima, guslama i pesmama, on istovremeno širi propagandu rasturanjem letaka i sve druge pismene propagande u narodu...
Sve dok su grupe korpusa i korpusi na svome terenu kod trupa štabovi grupa korpusa i korpusa i nadalje ostaju kao glavni rukovodioci propagande preko svih svojih jedinica i preko sreskih i opštinskih i seoskih ravnogorskih narodnih odbora. Komandanti srezova neposredno upravljaju sreskim, opštinskim i seoskim ravnogorskim narodnim odborima.52

Dakle, u ovoj svojoj prvoj fazi, ravnogorske (civilne) strukture bile su isprepletene sa četničkim (vojnim) strukturama. Bila je to prirodna posledica činjenice da je vojna uprava osnivala organe civilne uprave.
Osnovne linije ''propagande preko ravnogorskih odbora'' Draža daje u Uputstvu br. 2, poslatom svim komandatima istog dana, 25. decembra 1943. godine. To uputstvo glasi:
1) Razvijanje ljubavi naroda prema Kralju i Otadžbini, ističući da je dinastija Karađorđevića narodna dinastija potekla od sela i da je u svoj našoj prošlosti od vožda Karađorđa do danas sa narodom delila sudbinu, i zlo i dobro. Zatim valja isticati Prvi srpski ustanak, Karađorđeve podvige i borbe. Tu se mogu učiniti poređenja sa današnjom našom borbom.
Valja narod podsećati na narodnu demokratsku vladavinu kralja Petra Prvog, pod čijom je vladavinom srpski narod u slobodi pripremljen za velike istorijske podvige što ih je izvodio u balkanskim ratovima i prošlom svetskom ratu.
2) Tumačenje Ravnogorskog pokreta i njegovih težnji da Kraljevinu Jugoslaviju obnovi na čvrstoj i zdravijoj osnovi državnoj, političkoj i društvenoj. Državno-pravno Jugoslavija valja da se postavi na federativnu osnovu da bi Srbi, Hrvati i Slovenci svaki na svom narodnom području mogli da uređuju svoje poslove kako najbolje znaju i umeju. Politika u zemlji valja da se vodi samo jedna - narodna, a to će biti ako narod bude izvor i utoka sve vlasti, tj. ako se zemljom bude upravljalo demokratski i parlamentarno, da narod slobodno bira svoje predstavnike, najbolje među najboljima, koji će zemlji donositi pravedne zakone i nadzirati da se po tim zakonima zaista i upravlja. Društvena pravda valja da provejava sav naš život. Zemlja treba da bude toplo ognjište za sve, za velike kao i za male, za siromašne kao i za bogate. Otadžbina treba da bude majka a ne maćeha onima kojima sudbina nije dala da se u bogatstvu rode. Rad ima da bude cenjen i pravilno nagrađivan, a svaki koji sa svojim trudom svoj hleb zarađuje valja da bude štićen i poštovan. U tome smislu valja da se tumače naši proglasi: radnicima i nameštenicima i seljaku domaćinu najbolji čuvar slobode i demokratije.
3) Sloboda vere, sloboda poštene i istinite reči, sloboda zbora i dogovora, sloboda rada i sloboda poštenog sticanja imovine osnovne su težnje svakog slobodnog čoveka, pa su to težnje i našeg pokreta.
4) Prema Hrvatima i Slovencima, kao i prema muslimanima, mi vodimo poštenu politiku. Svaki ko se u ovim teškim vremenima ogrešio o zakon i pravdu o svoje susede i sugrađane valja da za svoja dela i odgovara, ali odgovornost treba da bude svedena samo na krivce i kazna da ih postigne pred nadležnim sudovima. Stoga oni koji nisu krivi nemaju za šta da odgovaraju i nemaju čega da se boje, ali i oni valja svoj deo u ovoj teškoj borbi da doprinesu. Zato im treba u ovom opštem narodnom radu i ovoj teškoj borbi dati mesta, a na tu saradnju valja ih stalno i iskreno pozivati.
5) Prema susednim balkanskim narodima mi se rukovodimo starim i postojano branjenim načelom politike ranije Kraljevine Srbije: Balkan balkanskim narodima. Naša je težnja da rukovođeni tim načelom stvorimo Balkansku uniju u kojoj će svi balklanski narodi da nađu svoje dostojno mesto.
6) Prema našim velikim saveznicima mi gajimo i veliko poštovanje i tražimo naslon na njih, ali mimo svega tražimo u prvom redu naslon na Britansku imperiju čiji se interesi podudaraju sa interesima naše zemlje, a čije i političko i društveno uređenje jamči slobodan život i razvitak svakom njenom građaninu. Kolevka ustavnosti i parlamentarizma, najjačeg bedema narodnih i ličnih sloboda, ima da nam bude primer i učiteljica za naš narodni i politički život. Kako god bila teška iskušenja i kako god bile bolne nevolje koje nam nanosi propaganda sa britanskih radio stanica, pa i ustupcima jednog dela britanske štampe, mi sa ove svoje linije nećemo sići, tim pre što verujemo da su ovo pojave prolazne prirode.53

Prema tome, Draža je u ovom uputstvu obuhvatio najšire polje akcije: od jačanja srpske ideje, preko propagande prema drugim narodima i verskim grupama, do međunarodne politike.
Sa početkom osnivanja mreže ravnogorske organizacije dolazi do naglog porasta političke aktivnosti na slobodnoj teritoriji, uporedive sa predizbornim kampanjama. Ta aktivnost ogledala se u nizu mitinga, zborova i posela, u radu sa pojedincima, deljenju novina i letaka, itd. Svega ovoga bilo je i ranije, ali tek početkom 1944. godine politička akcija - naravno u smislu vođenja nacionalne, a ne stranačke politike - uzima najviše maha.
Primera radi, jedan miting, možda najveći od svih, održao je potpukovnik Miodrag Palošević, pomoćnik generalnog inspektora trupa, 4. februara 1944. godine u selu Mala Moštanica. Prema izveštaju komandanta Avalskog korpusa, majora Svetislava Trifkovića, od 7. februara, ''na zboru je bilo oko 7.500 građana oba pola i 500 vojnika pod oružjem i 300 ljudi Leteće brigade vršilo je obezbeđenje''. Trifković se žalio na Paloševića što je zbor organizovao baš ovde, svega 18 kilometara od Beograda, ''pored glavnog druma i pruge ka Valjevu, gde Nemci neprekidno prolaze.''54 Ipak, sve se srećno završilo.
Potpukovnik Zaharije Ostojić 25. februara prenosi pozdravni telegram sveštenika Branka Popovića, predsednika Sreskog narodnog ravnogorskog odbora Sreza višegradskog, sa prvog sastanka ovog i lokalnih opštinskih odbora. Telegram je, preko Centra veze Vrhovne komande, bio namenjen kralju Petru Drugom Karađorđeviću. U njemu se pored ostalog kaže:
U ime celog naroda sa obale valovite Drine, oduševljeno pozdravljamo svog ljubljenog kralja Petra i molimo se Bogu za njegov što skoriji dolazak u našu napaćenu Otadžbinu. Živeo Nj.V. kralj Petar Drugi! Živeo đeneral Draža! Živela Jugoslavija!55

Draža je, u maniru pravog političara, odgovorio Popoviću istog dana:
Vama i narodu Sreza višegradskog srdačno zahvaljujem na pozdravima upućenim sa prvog sastanka narodnih ravnogorskih odbora Sreza višegradskog. Još nam predstoje dani teške borbe i iskušenja. Moramo izdržati do kraja na svome izabranom putu u slobodi i demokratiji. Zato zbimo svoje redove i pobeda će biti naša pod geslom: ''S verom u Boga za kralja i Otadžbinu''. Da živi Nj.V. kralj Petar Drugi! Da živi Jugoslavija! Živeli Višegrađani! Vaš Čiča.56
 
U radiogramu potpukovniku Lalatoviću od 2. marta Draža traži da se ubrza stvaranje ravnogorskih odbora, ''jer su (se) ovi odbori pokazali kao odlični u svim krajevima gde su obrazovani'', uz uobičajenu napomenu:
Skrenite pažnju da komandanti vode računa da se u obrazovanju odbora ne sme pojaviti ni trunke stranačke politike. To mora biti isključivo na nacionalnoj osnovi i da članovi ovih odbora budu najispravniji i najagilniji ljudi, potpuno odani našoj organizaciji.57

Do Svetosavskog kongresa, struktura vlasti, formalno u Kraljevini Jugoslaviji, a praktično na slobodnoj teritoriji, izgledala je ovako: kralj Petar Drugi - vlada na čelu sa dr Božidarom Purićem, koja se tada nalazila u Kairu - Dražina Vrhovna komanda. Od Vrhovne komande linija vlasti račvala se sa jedne strane prema Ravnogorskom pokretu (od Izvršnog odbora CNK do seoskih odbora), a sa druge prema vojnim komandama.
Međutim, Ravnogorski pokret, kao političko krilo četničkog pokreta, odnosno vojske, još nije bio potpuno formiran. To je bio jedan od razloga što i dalje nije bio razdvojen od vojske.
Od jeseni 1943. godine Draža je nastojao da se pored njegovog ministarstva vojske u zemlju premeste još dva ministarstva: socijalne politike i unutrašnjih dela. ''Mišljenja sam da bi ovim bila ojačana vlada u Kairu, ne samo u inostranstvu, nego još više u zemlji. Narod bi ovo shvatio kao siguran znak još čvršće povezanosti između sebe i krune u ovim teškim danima kada se ni Saveznici u svojoj propagandi ne umeju umeriti i ne čuvaju krunu na potrebnoj visini, što narod jasno uviđa i sa bolom oseća'', pisao je Draža predsedniku vlade novembra 1943. godine.58
Draža je predlagao da ministri socijalne politike i unutrašnjih dela koji su se nalazili u Kairu postanu ministri bez portfelja, a da se na njihove funkcije, u zemlji, imenuju nova lica. Pismom Centralnom nacionalnom komitetu od 26. novembra 1943. godine, za ministra socijalne politike Draža predlaže predsednika Socijalističke stranke dr Živka Topalovića, sa sledećim obrazloženjem:
Mi mislimo da bi bilo od velike koristi po opšte interese kad bi ministarstvo socijalne politike primio g. Živko Topalović. On bi ga razvio i uputio najboljim putem, a njegov ulazak u šumski deo vlade bio bi pozdravljen i u zemlji i na strani. Samo bi g. Topalović u tom slučaju morao pre imenovanja da već bude kod nas na terenu. On bi nam ionako dobro došao, ako mu to zdravlje dozvoljava.59

A u vezi ministarstva unutrašnjih dela, Draža piše:
Što se tiče ministarstva unutrašnjih dela, tu bi takođe morali biti ljudi sa terena. Mi Vam ostavljamo slobodan izbor, ali izabrana lica morala bi nestati iz varoši pre naimenovanja. Mi bi naravno blagovremeno javili kad da se dotični za ministarstvo socijalne politike i ministarstvo unutrašnjih dela sklone iz varoši, jer ovo tek mislimo da predložimo našoj vladi.
U pogledu ministarstva unutrašnjih dela imamo na terenu već dva lica koja bi mogla doći u obzir, a to su g. Dragiša Vasić i g. dr Stevan Moljević. Pošto je g. Topalović Srbijanac, važno je da drugi bude Bosanac, a to bi bio g. Moljević. Međutim g. Dragiša Vasić isuviše je osetljiv da bi ovo primio kao razlog, već bi se osetio uvređen. I u pogledu ovog mog predloga g. g. Vasića i Moljevića smatrajte samo kao predlog. Uslov je za izbor istaknut napred, ali ako se g. Topalović primi kao Srbijanac, drugi mora biti Bosanac.
Za podsekretara ministarstva unutrašnjih dela mi predlažemo g. Mustafu Mulalića (kao garanciju za muslimane) i g. inž. Vladimira Predaveca kao Hrvata.60

Uslov za izbor, koji je ''istaknut napred'', odnosio se na muslimane, a očigledno je važio za sve: ''Svetla prošlost, moralna čistota i srpsko opredeljenje''.
Korisnost svog predloga Draža je ovako obrazlagao:
Uspostavljanje ministarstva socijalne politike i unutrašnjih dela pojačalo bi naš položaj i u zemlji i na strani. G. Topalović bi bio jasan znak budućih naših socijalnih težnji i linija, a podsekretari daju punu garanciju muslimanima i Hrvatima kao i ublažavanje uznemirenosti kod njih pred strahom kolektivne sigurnosti.61
Ali, jačanje jugoslovenske vlade kosilo se sa britanskim planovima. London se već uveliko spremao da potpuno uništi legalnu jugoslovensku vladu, kako bi njena ovlašćenja preneo na nelegitimne komunističke organe. Dr Božidar Purić i drugi srpski ministri pružali su žestok otpor, pa se stvar otegla. Radiogramom od 4. aprila 1944. godine Purić je upozorio Dražu da njihov otpor po ključnom pitanju - a to je bilo smenjivanje Draže sa položaja ministra vojske - uskoro može biti slomljen. Purićeva depeša glasi:
Ne verujte ništa što čujete preko radija... Ako dođe do bilo kakve kombinacije bez vas, kao ministra za vojsku, kralj i ja smatramo da nastavite u otadžbini, pod geslom: ''Kralj je zarobljenik, živeo kralj''.62
Draža je 13. aprila preneo upozorenje svim komandantima:
Strogo poverljivo, na ličnost komandanata. Kralj i vlada su čvrsto uz nas. Ne popuštaju ni u čemu na pritisak Engleza. Kralj i vlada poručili su nam da budemo istrajni u našoj borbi. Ako bude radio London objavio ma kakvu kombinaciju u kojoj Čiča nije ministar vojske, budite sigurni da to nije istina. Englezi pokušavaju na sve moguće načine da se umešaju u naše unutrašnje stvari, ali u tome neće imati nikakva uspeha. Pobedićemo našom istrajnošću i odlučnošću i borbom protiv svake tiranije. U ovom smislu pripremite narod i vojsku.63

Purić i srpski ministri nisu popustili, pa su Britanci praktično izveli državni udar i silom smenili kompletnu jugoslovensku vladu. Za novog premijera odredili su predratnog bana Banovine Hrvatske dr Ivana Šubašića. Kako ni jedan srpski ministar nije hteo da uđe u takvu vladu, to je Šubašić proglašen ministrom svih resora.
Reagujući na puč izveden u Londonu, Draža civilnu vlast u zemlji prenosi na Jugoslovensku narodnu demokratsku zajednicu, koaliciju političkih partija, nestranačkih udruženja i Ravnogorskog pokreta, koja je u međuvremenu osnovana. Ulogu vlade tada preuzima Izvršni odbor Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije, a ulogu skupštine Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije.
Uobičajena greška je da se cela organizacija naziva Ravnogorski pokret, čije formiranje je okončano tek početkom 1944. godine. Ravnogorski pokret je zapravo nastao kao političko krilo nepredatog dela vojske, koja je maja 1941. godine produžila borbu pod zvaničnim imenom Četnički odredi Jugoslovenske vojske, kako je to bilo predviđeno predratnim zakonima. Od januara 1944. godine Ravnogorski pokret postaje deo Jugoslovenske narodne demokratske zajednice. Dakle, jedno su vojne strukture (Jugoslovenska vojska, odnosno četnički pokret), a drugo civilne strukture (Jugoslovenska narodna demokratska zajednica, uključujući i Ravnogorski pokret).
Jedini izuzetak u ovakvom redu stvari postojao je u Beogradu, gde je još 1941. godine pored Vojnog osnovan i Civilni, odnosno Upravni štab, sa ljudstvom spremnim za preuzimanje vlasti prilikom oslobođenja. Ali i taj beogradski Civilni (Upravni) štab stajao je pod komandom vojske, tj. Vrhovne komande, dok su 1. jula 1944. godine sve političke strukture došle pod upravu civila, na čelu sa Izvršnim odborom Centralnog nacionalnog komiteta. Dražin raspis od 1. jula glasi:
Centralni nacionalni komitet proširen je prema odluci kongresa u Ba. On je izabrao svoje predsedništvo i podelio se na odbore prema prirodi poslova. Svi politički i nevojnički poslovi spadaju u nadležnost komiteta. Sledstveno, sudski, okružni načelnici, oblasni nacionalni komiteti i ravnogorski odbori imaju se ubuduće obraćati za objašnjenja i uputstva samo na Izvršni odbor Centralnog nacionalnog komiteta.
Sva uputstva, propisi i naređenja koja izda komitet obavezni su za ravnogorske odbore i sve naše građanske vlasti. Šefovi propagande dobijaju glavne linije za propagandu od Centralnog komiteta. Ovo dostaviti sreskim ravnogorskim odborima, oblasnim nacionalnim komitetima gde postoje, sudskim okružnim načelnicima, okružnim i sreskim komandantima.64

Sve teritorijalne (pozadinske) vojne ustanove - korpusne, sreske i druge komande, i dalje su postojale, naporedo sa civilnim odborima. Ove teritorijalne, kao i borbene vojne formacije, bile su jače od civilnih odbora, odnosno bile su im nadređene. Dakle, Vrhovna komanda je bila nadređena Izvršnom odboru Centralnog nacionalnog komiteta, pokrajinski komandanti pokrajinskim ravnogorskim odborima, itd. Takav red stvari trebalo je da važi do prestanka ratnog stanja i ukidanja vojne uprave. U mobilizacijskom proglasu od 1. septembra 1944. godine, očekujući da će neki gradovi uskoro biti oslobođeni od Nemaca, Draža, u vezi s tim, naređuje:
U zauzetom mestu odmah uspostaviti vojnu i građansku vlast, koja će produžiti rad po zakonima koji važe u ratno doba i na ratnoj prostoriji. Svo činovništvo državnih nadleštava i privatnih ustanova ima da ostane na svojim mestima i produži vršenje svoje službe pod vojnom upravom do daljeg naređenja. Sve građanske vlasti imaju za dužnost da u svemu pomažu vojnu vlast i izvršavaju njihova naređenja.65
 

8. ZAJEDNICA DEMOKRATSKIH PARTIJA
Marta 1943. godine Draža je naložio jednom od svojih glavnih beogradskih obaveštajaca, inženjeru Petru Milićeviću, da stupi u kontakt sa predstavnicima što većeg broja političkih stranaka, kao i nestranačkih udruženja, radi proširenja Centralnog nacionalnog komiteta, i uopšte, radi njihovog uključivanja u rad pokreta...
Do decembra 1943. godine stranke su raspravljale o Dražinoj ponudi. Ishod je kod svih bio isti: da se nastavi saradnja sa Dražom. Za dalji rad u tom smislu oformljen je stalni međustranački odbor, u koji je svaka stranka poslala po dva delegata. Za predsednika odbora ovi delegati izabrali su dr Živka Topalovića. Čitava koalicija je, umesto Udružena opozicija, nazvana Zajednica demokratskih partija, jer su se u njoj našle i vladajuće i opozicione stranke.73
Drugim rečima, bila je to koalicija praktično svih iole značajnih demokratskih stranaka u zemlji. Iz srpske sredine, koalicija nije obuhvatila Komunističku partiju i Pokret ''Zbor'', zbog nedemokratskih programa i, naravno, zbog činjenice da su članovi te dve partije ratovali protiv legalne vojske. Takođe, Zajednica demokratskih partija nije primila u svoje redove Jugoslovensku radikalnu zajednicu, pošto je vlada na čelu sa njenim liderom Dragišom Cvetkovićem potpisala Trojni pakt 25. marta 1941. godine. Ovim je još jednom došao do izražaja povlašćeni položaj Hrvata u očima srpskih političara, jer su oni izrazili želju da u koaliciju prime Hrvatsku seljačku stranku, koja je bila koalicioni partner Cvetkovićeve vlade (tj. vlade Cvetković-Maček).
U Zajednicu, takođe, nisu primljeni ni političari koji su sarađivali sa okupatorima, od kojih su najpoznatiji bili dr Lazar Marković (Narodna radikalna stranka) i dr Kosta Kumanudi (Demokratska stranka).
Od 120 članova Glavnog odbora Demokratske stranke izjasnilo se njih 100, a dve trećine je bilo za saradnju sa Dražom (jedna trećina, tzv. bankarci, smatrala je kako je najbolje ''da se ne čine teškoće Nediću''). U međustranački odbor delegirani su Mihajlo Kujundžić, inače poslednji predratni predsednik Narodne skupštine, i sudija Brana Ivković. Kako se Kujundžić nalazio u Skoplju, za njegovog zastupnika u Beogradu određen je apotekar Dragoljub Lazić.
Narodna radikalna stranka delegirala je dr Milutina Kopšu i protu Petra Milojevića. Predsednik stranke, Aca Stanojević, koji je živeo u Zaječaru, predložio je da se Zajednici da ''opštenarodni karakter'' i da se vodeća uloga u njoj dodeli socijalistima.
Srpska zemljoradnička stranka je u međustranački odbor delegirala senatora Sredoja Brkića i advokata Jovana Zdravkovića. Najpoznatiji zemljoradnik, Voja Lazić, već je bio ubijen kao Dražin pristalica.
Republikanska stranka je delegirala Nikolu Đonovića i Vojislava Vujanca.
Stranku samostalnih demokrata predstavljali su njen predsednik Adam Pribićević i advokat Aleksandar Popović Šaca.
Prihvaćena je saradnja Jugoslovenske nacionalne stranke generala Petra Živkovića, ali njeni predstavnici nisu uvršćeni u međustranački odbor, s obrazloženjem da je ova stranka podržavala šestojanuarsku diktaturu.
Pitanje Slovenaca lako je rešeno, jer su u Beogradu, kao izbeglice, živeli predstavnici njihovih socijalista i klerikalaca. I jedni i drugi prihvatili su saradnju.
Hrvate, međutim, nije imao ko da predstavlja, pošto se u Beogradu nalazio samo jedan njihov istaknuti političar jugoslovenske orijentacije, a on nije smeo da se zamera generalu Nediću, u strahu da će biti prognan u Zagreb. Kako je u Vrhovnoj komandi već boravio inženjer Vladimir Predavec, sin Pavla Predaveca, poslanika Hrvatske seljačke stranke ubijenog u atentatu u skupštini, odlučeno je da za sada on predstavlja Hrvate, a da se ovo pitanje drži otvorenim, dok se ne nađe način ''da se sa mačekovcima dođe u dodir''.

10. SVETOSAVSKI KONGRES
Posle razgovora sa Dražom, 12. decembra 1943. godine, Topalović i tri njegova pratioca vratili su se u Beograd, kako bi se političari što pre spremili za kongres...

Kongresu su prisustvovala 272 delagata. Njihova stranačka pripadnost bila je sledeća: Demokratska stranka 80, Narodna radikalna stranka 50, Srpska zemljoradnička stranka 20, Jugoslovenska radikalna zajednica 15, Jugoslovenska nacionalna stranka 13, Socijalistička stranka 6, Nezavisna radnička stranka 6, Samostalna demokratska stranka 4, Republikanska stranka 3, Grupa Marka Dakovića 1, van partija 27, nepoznata stranačka pripadnost 47.80
Među delegatima bilo je najviše zemljoradnika - 127. Slede državni činovnici (41), trgovci (1Cool, advokati (14), sveštenici (9), lekari (6), ekonomi i agronomi (6), inženjeri (5), penzioneri (5), privatni činovnici (4), studenti (3), novinari (3), industrijalci (2), farmaceuti (2), pravnici (2), kao i po jedan zanatlija, fotoreporter, senator, ban i banovinski poslanik. Zanimanje 20 delegata ostalo je nepoznato...81

Jedan delegat je predložio da u organizacioni odbor uđu dr Živko Topalović, dr Stevan Moljević i akademik Dragiša Vasić, što je jednoglasno prihvaćeno. Zadatak proširenog Centralnog nacionalnog komiteta i naročito Izvršnog odbora bio je da vodi ''političke poslove dok se ne uredi pravilno funkcionisanje vlade''. Kongres je imao moć da smeni vladu u emigraciji, koja je praktično služila samo ''spoljnoj reprezentaciji države'', ali to nije učinjeno da se ne bi stvarali incidenti ''ni sa kraljem, ni sa Saveznicima, ni sa Jugoslovenskom vladom''. Zapravo, kralj, a i izbeglička vlada, verovatno bi priznali novu vladu, ali zaziralo se od odluke Zapadnih saveznika. Faktičko stanje u ovom trenutku bilo je da su Zapadni saveznici, a sa njima i Sovjetski Savez, priznavali Jugoslovensku vladu u emigraciji, ali su svim silama nastojali da je unište. Ako bi je sada kongres smenio, Zapadni saveznici bi to jedva dočekali. Novu vladu verovatno ne bi priznali, jer su već radili na priznavanju ilegalne komunističke vlade.
Prema tome, na kongresu u selu Ba Izvršni odbor Centralnog nacionalnog komiteta proglašen je nekom vrstom rezervne vlade. Kada su Britanci srušili legalnu Jugoslovensku vladu i za premijera postavili Ivana Šubašića, Izvršni odbor CNK postao je prava i jedina legalna jugoslovenska vlada...

Proširenje Centralnog nacionalnog komiteta obavljeno je posle kongresa. U proširenom CNK polovina ljudi bila je iz Ravnogorskog pokreta, a polovina iz Jugoslovenske demokratske nacionalne zajednice.
Za predsednika Izvršnog odbora CNK, praktično nove vlade, izabran je dr Stevan Moljević, a za sekretara dr Đura Đurović. Predsednik Centralnog nacionalnog komiteta (nove skupštine) postao je Mihailo Kujundžić, koji je iz Skoplja došao na teren, u okolinu Ravne Gore. Kujundžića je, kao što smo videli, rat zatekao na funkciji predsednika narodne skupštine....


1. MOBILIZACIJA 1. SEPTEMBRA 1944. GODINE
...Napadu na Nemce i njihove saveznike prethodila je opšta mobilizacija, izvedena 1. septembra 1944. godine. U pozivu na mobilizaciju, izdatom 30. avgusta, Draža se potpisao kao ''načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva''. Prethodnog meseca, kada su Britanci silom uklonili jugoslovensku vladu u izbeglištvu, sa dr Božidarom Purićem na čelu, postavljajući hrvatskog bana dr Ivana Šubašića za ministra svih resora, Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije, kao najviše političko telo u zemlji, odgovorio je postavljanjem svoje već oformljene vlade - Izvršnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta. Ova, sada jedina legalna jugoslovenska vlada, kojom je predsedavao dr Stevan Moljević, zadržala je samo jednog ministra iz sastava Purićeve vlade - upravo Dražu, jer se samo on nalazio u zemlji.
Kako Britanci nisu dirali Vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske, to ni Centralni nacionalni komitet i njegov Izvršni odbor nisu potezali to pitanje. Vrhovna komanda, pa i Dražin položaj načelnika štaba, osporeni su početkom septembra, kada je ''londonski radio javio da je potpisan ukaz o ukidanju Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini''. Dražina Vrhovna komanda odgovorila je: ''To je još jedan od trikova londonske propagande''. (AVII, ČA, K-301, reg. br. 5\1-34.)


DRAŽINE FUNKCIJE
Pošto se stalno ponavlja da je Draža bio komandant Ravnogorskog pokreta i JVuO, reko da napišem ovih par redaka...
Draža nije bio komandant Ravnogorskog pokreta. Predsednik Ravnogorskog pokreta bio je Dragiša Vasić, pa Stevan Moljević. Draža nije imao funkcije u Ravnogorskom pokretu, niti u bilo kom političkom telu. Inače Ravnogorski pokret je na Svetosavskom kongresu zajedno sa političkim partijama (radikali, demokrate, socijalisti, zemljoradnici...) ušao u koaliciju zvanu Jugoslovenska narodna demokratska zajednica. Predsednik koalicije bio je dr Živko Topalović (predsednik Socijalističke partije i Ujedinjenih radničkih sindikata Jugoslavije), predsednik skupštine JNDZ bio je dr Mihalo Kujundžić iz Demokratske stranke (inače predratni predsednik Narodne skupštine), predsednik vlade (tj. Izvršnog odbora JDNZ) bio je dr Stevan Moljević (iz Samostalne demokratske stranke), izvršni sekretar bio je dr Đura Đurović (iz Demokratske stranke).
Dražine funkcije bile su:
- Komandant Četničkih odreda Jugoslovenske vojske,
- Načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske (a komandant je bio kralj Petar),
- Komandant Jugoslovenske vojske (formalno podeljene na tri dela: Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Jugoslovenska vojska u zarobljeništvu, Jugoslovenska vojska u inostranstvu.
- ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Jugoslovenske vlade.
Ovo zvanično, a narodski, bio je komandant Četničkog pokreta.
 
IZVORI
49 Mladen J. Žujović, Zbornik dokumenata (iz zaostavštine Mladena J. Žujovića), knjiga 4, 69-71.
50 Mladen J. Žujović, Zbornik dokumenata (iz zaostavštine Mladena J. Žujovića), knjiga 4, 69-71.
51 AVII, ČA, K-279, reg. br. 6\1.
52 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.
53 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.
54 AVII, ČA, K-277, reg. br. 1\1.
55 i 56 AVII, ČA, K-277, reg. br. 1\1-41.
57 AVII, ČA, K-277, reg. br. 2\1.
58 Mladen J. Žujović, Zbornik dokumenata (iz zaostavštine Mladena J. Žujovića), knjiga 4, 73.
59, 60 i 61 AVII, ČA, K-275, reg. br. 21\1.
62 Politika, 29. oktobar 2006. Feljton prema knjizi Aleksandra Bajta ''Bermanov dosije''.
63 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.
64 AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.
65 K. Nikolić, Istorija Ravnogorskog pokreta, knjiga 2, 359.

73 Opširnije: Ž. Topalović, Na Ravnoj Gori, 101-105.

80 Podaci od Baneta Jeftića, kolekcionara iz Budve, na osnovu Četničke arhive Arhiva Vojnoistorijskog instituta i Arhive Gestapoa iz Arhiva Grada Beograda. Dr Topalović daje nešto drugačije podatke. On navodi da su kongresu prisustvovala 274 delegata, svakako računajući i ona dva delegata koja su kasnije stigla iz Crne Gore. Topalović takođe piše da je njegova Socijalistička stranka imala 10 delegata, da je bilo 50 nestranačkih ličnosti, kao i da su najbrojniji bili radikali, zatim zemljoradnici, pa ''demokrati obe vrste'', socijalisti i republikanci, ne navodeći cifre. U Topalovićevoj verziji Jugoslovenska radikalna zajednica nije imala delegate na kongresu (Ž. Topalović, Na Ravnoj Gori, 202). Kao pouzdanije može se uzeti Jeftićevo istraživanje, jer je ovaj deo memoara Topalović pisao po sećanju, mnogo godina kasnije.
81 Podaci od Baneta Jeftića.
 
HECTORIUS:
"He,he,he"

I ovi nose YU zastave i pevaju partizanske pesme, zar ne?

72154940.jpg
Kliknite za proširenje...


Ovakvom logikom ispada da su SVI HRVATI USTASE jer su preuzeli herladiku i monetu od nesumnjivo zlocinacke drzave NDH?

Iako sam slicnog misljenja, realno: nisu.
Kao sto nisu Cetnici (JVuO) oni koji se tek tako deklarisu niti su oni koje tako Hector deklarise

Opet, ovo sve nema veze sa Mihalovicem nit Cetnicima jer Cetnicki pokret ne postoji vec 60tak godina
 
Poslednja izmena od moderatora:
Zanimljiv isecak iz dokumentarnog filma Ravnogorska citanka.

Timocki korpus: Smotre jedinica i marsevi jedinica. Smotra Boljevacke brigade Kent predaje raport LJubi Jovanovicu. Na kraju razgovor LJube jovanovica i potporucnika Dangica.

Takodje i odgovor na ove splacine (slike iz 90ih), postavljene od Hectoriusa, koje nemaju veze sa temom...

 
Poslednja izmena:
Ma izdajnici par-ekselans. Zato mnogim novopečenim partizanima 1945. nije bilo jasno kako su to sve do kraja rata bili "domaći izdajnici". Posle toga su im drugovi komunisti objasnili da nema ničeg lošeg u tome da je je tvoje zapravo i moje a sve to ukupno "naše" a pravi izdajnici su recimo smatrali da je tvoje ono što zaradiš a naše ono što država ubere od poreza. Glupi neki izdajnici. I mnogo glupi kolaboratori. Ovamo pomažu Nemce a tamo spasavaju saveznike. Jaka je to kolaboracija bila u pm. Pa čak ni Švajcarce nisu osudili za kolaboraciju a za nemce su učinili 100x više nego Ljotićevci. E moji komunisti, malo ste precenili svoju borbu a mnogo potcenili tuđu. Ništa novo, a generacije ste tome naučile pa i ovi sad što dolaze ste naučili da je ono što oni rade mnogo vrednije od onoga što rade drugi. Izvejavaju vaše ideje kao sneg koji pred kraj pada najviše. Nosioci spomenica, prvoborci, više se ne pitaju za ništa a na pomen komunizma ljudi se sete 40-tih i 90-tih. Lepa su to sećanja, kako se samo divno ginulo i kako ste sve sebi prepisali onda kao što su se kriminalci potpisivali herojima 90-tih. Slična bagra pa slično i razmišlja. E Resavci Resavci, pa vaši originali su davno pali na ispitu.
 
thunder11:
Ma izdajnici par-ekselans. Zato mnogim novopečenim partizanima 1945. nije bilo jasno kako su to sve do kraja rata bili "domaći izdajnici". Posle toga su im drugovi komunisti objasnili da nema ničeg lošeg u tome da je je tvoje zapravo i moje a sve to ukupno "naše" a pravi izdajnici su recimo smatrali da je tvoje ono što zaradiš a naše ono što država ubere od poreza. Glupi neki izdajnici. I mnogo glupi kolaboratori. Ovamo pomažu Nemce a tamo spasavaju saveznike. Jaka je to kolaboracija bila u pm. Pa čak ni Švajcarce nisu osudili za kolaboraciju a za nemce su učinili 100x više nego Ljotićevci. E moji komunisti, malo ste precenili svoju borbu a mnogo potcenili tuđu. Ništa novo, a generacije ste tome naučile pa i ovi sad što dolaze ste naučili da je ono što oni rade mnogo vrednije od onoga što rade drugi. Izvejavaju vaše ideje kao sneg koji pred kraj pada najviše. Nosioci spomenica, prvoborci, više se ne pitaju za ništa a na pomen komunizma ljudi se sete 40-tih i 90-tih. Lepa su to sećanja, kako se samo divno ginulo i kako ste sve sebi prepisali onda kao što su se kriminalci potpisivali herojima 90-tih. Slična bagra pa slično i razmišlja. E Resavci Resavci, pa vaši originali su davno pali na ispitu.
Kliknite za proširenje...

Потписујем!
 
О заробљавању Драже

И данас се врти прича о Калабићевој наводној издаји Драже. Међутим, читајући ,,Истину о Калабићу'' видео сам да су се толико запетљали у лажи да је то чудо једно. Ево како је Самарџић побио њихове лажи.

Лажи прве верзије
1. Према овој верзији Озна је најпре код Предрага Раковића ,који је представљен као командант 1. јуришног корпуса нашла радио станицу и шифру коју није уништио пре него што се убио. Затим су наговорили извесног Ненада Јовичића, радиотелеграфисту ,,једног четничког корпуса који је знао позивне знаке'' да у име мајора Трифуна Ћосића којег су заробили ,,команданта једног малог четничког одреда'' шаље поруке Дражи.
Примедба: Недостаје Раковићево шифровано име(Флеш), што доказује да комунисти нису нашли шифру. Уствари према писменој изјави Миодрага Тасића аутору, у Раковићевој торби су нађени само неки прашкови и лекови који су били кобни за команданта станице Луку Лучића(више о појединости у књизи). Даље, све и да је постојао извесни Ненад Јовичић и да је знао позивне знаке, комунистима би требао најпре кључ(тајна реченица испод које се исписује садржај реченице, у случају четника 2 кључа, тј. дупло шифровање.Један пример како су четници шифровали депеше види:http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14012 ) и шифрант, док су радиотелеграфисти имали једини задатак да предају готове шифре, али не и да знају исте. Такође, комунисти су требали да знају и познавање низа тајних бројева и радњи смишљених ради провере идентитета. Комунисти ништа о овоме не пишу. Даље, Раковић није био само командант 1. јуришног корпуса, већ и 2. равногорског, а Ћосић је био помоћник команданта Раковићеве јединице и стога су се могли јавити само у име Раковићеве јединице. Следеће, Дража никад није намеравао да иде у иностранство( о томе шта је поручивао командантима више у Истини о Калабићу).
Такође, Озна тврди да је Дражу обавестила о Раковићевој погибији, међутим Дражу је мајор Ћосић о томе обавестио 31. 12. 1944. Доказ да Озна није писала ништа Дражи је књига примљених депеша Врховне команде у којој нема ништа од Озниних депеша. (Поруке су се иначе заводиле на 2 места: у књигу послатих депеша јединице која је послала депешу и књигу примљених депеша примаоца. Како су то обично биле свеске у које су се преписивале дешифроване депеше, изгледа да Центар везе 2. равногорског корпуса није стигао да прави уобичајене свеске, већ су остајале на цедуљицама и вероватно је једна дошла до комуниста који су на основу ње правили ту прву фазу приче. о правој преписци Драже и мајора Ћосића види Истину о Калабићу).
2. У другом чину прве верзије наводно четнички илегалац се спетљао са проститутком и у њеном џепу заборавио поверљиву шифру. Кад је заробљен наводно је у свему био искрен једино није открио име шефа Београдске организације.
Примедба: после погибије мајора Михајловића априла 1945. Београдска организација није постојала, већ само неколико независних омладинских организација, за које нема доказа да су имали икакву везу са четницима теренцима. Чак и извештај 4. дивизије која је била у околини Ваљева, каже да четници нису располагали средствима везе(Преузето из књиге Ваљевски равногорци Бојана Димитријевића).
3. Следећа сцена говори како се инспектор Озне убацио у четнике и наговорио Калабића да пође у Бг.
Примедба: не описује се како се инспектор Озне убацио у четнике. То није објашњено, а није објашњено ни како то да нико није био сумњичав ни како га нису преконтролисали, ништа. Колико је било уствари тешко доћи до четника показује писмо поручника Живорада Мишића поручнику Милићу Бошковићу у којем се каже:
Изгледа да су те опасно јурили чим је овако тешко са тобом везу ухватити. (Такође књига Ваљевски равногорци. Иначе писма су се преносила преко поверљивих сељака).
4.Калабић је наводно одведен у Бг 30.11.1945. Међутим извештај 11. бригаде 4. дивизије каже да је Калабић са 2 пратиоца виђен у ваљевским селима Јасенице и Грабовица, и да су имали аутомате, 4-5 бомби и 500 метака.(Такође књига Ваљевски равногорци). Такђе Калабићева супруга је сведочила да је последњу поруку од Николе добила 22.12.1945. преко његовог четника. Ухапшена је неколико сати касније(Интервју Борке Калабић за Погледе од 1.11.1991.)
5. Официри који су наводно присуствовали Калабићевом одласку у Бг су Марко Котарац и Живорад Мишић.
Примедба: Према изјави Владана Радосављевића аутору књиге, Котарац се у то време скривао у земуници у селу Златрић и децембра 1945. је одведен у Београд, и онако измучен од туберкулозе ликвидиран. Даље, у фељтонима се чешће као Мишићев пратилац спомиње Мирослав Тимотијевић Јапан, а у серији Последњи чин Луне, који је погинуо у Страгарима још 22. 8 .1943.!
6. Такође се каже да су Мишић и Јапан са четницима Милића Бошковића дошли у Бг 26.12. 1945., а да је са Калабићем ишао Драгослав Милосављевић Черчил, који је потом у Бг-у ликвидиран.
Примедба: Мишић и Јапан су ухапшени у Ваљеву 19.12.1945. а Черчил је јуна 1946. према изјави његовог рођака Славка Милосављевића аутору књиге дошао у Стапаре да се поздрави са својима пре одласка у емиграцију, где је отишао уз помоћ лажних папира.
7. Када је Калабић наводно истренирао Ознаше, кренули су ка Вишеграду и дошли у село Грање код породице Гајић, која некако није препознала Калабића иако је годину дана раније био наводно царски угошћен.
Примедба: Калабић не у току рата, већ у целом свом животу није био у Вишеграду или његовој околини!
(О Калабићевом ратном путу види више:http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=90178#90178 , а у првом делу књиге једноставно не постоји доказ који каже да је Калабић икад био у Вишеграду.)
Такође, грешка је и у имену оца Будимира Гајића, једног од Дражиних пратилаца, јер се његов отац није звао Петар већ Милан. Исто тако, неспорно је само да је 13.3. 1946. кад је Дража већ ухваћен, неколико сати касније долазио један брадат и космат човек са групом ,,четника'' који се представљао као Калабић, а они како га никад нису видели могао је било ко да дође и да се тако представи.(Писмо Драгомира Бошковића, секретара Равногорског покрета аутору књиге.)
8. Кад су Гајићи ипак ,,препознали'' Калабића, настаје необјашњиво одбијање мајора Васиљевића и Драже да се са њим састану.
Примедба: Зашто би Дража који је толико покушавао да се повеже са свим својим преживелим командантима, тек тако посумњао у највернијег без икаквог повода? Такође неубедљив је податак да Дража 10 дана није хтео да види послато писмо, а онда је одједном га прочитао и одмах донео одлуку о хитном састанку са Калабићем!
 
Лажи друге верзије.
У другој верзији(књига извесног мајора Љубе Поповића), комунисти су покушали да прикрију лажи прве верзије. Међутим, опет су се запетљали у лажи.

1.Пошто је ману прве верзије ,чинило велико одсуство докумената Поповић је представио факсимиле 5 писама Милића Бошковића, 2 Калабићева и 1 Живорада Мишића.
Примедба: 2 Бошковићева писма су куцана на писаћој машини, а 3 писана руком. Међутим, у сва 3 рукопис је потпуно различит. ово су покушали да објасне причом како је Бошковић диктирао. Али зашто су онда различити рукописи и у потписима писама?
(овде види Истину о Калабићу пошто немам скенер, а не знам да ли имају слике тих писама на нету). Чини се да је оригинално само 5 писмо, у коме се не спомиње мајор Љубо Поповић већ локални четнички командант Димитрије Поповић. Такође у Политикином фељтону прво писмо је потписано као ,,Ваш брат и пријатељ 81'', а у Поповићевој књизи као ,,Ваш брат и пријатељ М. Бошковић, 81.''(Јер су тек тад провалили чије је писмо). Калабићева писма и Мишићево немају везе са причом
2. Кад се мајор Поповић убацио у четнике, он је био подвргнут контроли.
Примедба: на оба питања је одговорио погрешно. Прво га је М.Бошковић питао шта је са пуковником Павловићем, а Поповић је одговорио да је у Аустрији. А пуковник Павловић је погинуо маја 1945. на Зеленгори(нису постојала 2 пуковника Павловића).
Где је био у току рата, Поповић је одговорио у Београдској организацији, али је погрешно представио мајора Михајловића као команданта Авалског корпуса(којим је командовао мајор Света Трифковић), а мајор Михајловић је био цео рат у Београдској организацији, прво као шеф једног одсека, па од 1943. као шеф целе горепоменуте.
3.У првој верзији официр Озне једва зна енглески, а четници ни да бекну са језицима. А сад ова двојица знају перфектно језике, а Калабић зна понешто француски.
Примедба: Калабић је са завршеном гимназијом перфектно знао француски, а како је као начелник Катастарске управе у Ваљеву радио са једном енглеском компанијом за прављење мостова, разумео је добро(мада није толико добро говорио) и енглески.( Из књиге пуковника Сајца ,,Михаиловић-преварант или херој'')
4. Калабић и у другој верзији одлази са брадом, а Черчила мења извесни Брка
Примедба: зашто би Калабић отишао са брадом у Бг кад би га сви препознали? А тај извесни Брка се нигде код четника није помињао што значи да је очигледно измишљен.
5. Љубо Поповић исправља грешку о заробљавању Мишића и Јапана.
Примедба: катастрофалну грешку у датуму(11.12.1945.) покушава да прикрије фалсификованим писмом М.Бошковића Калабићу од 11.12. 1945. у којем оплакује пад његове(тј. Калабићеве) супруге у затвор, а она ухапшена тек 22.12.1945.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top