Kakvi su bili i kako su živeli....

Da zaista, kakvi su bili naši pretci?
Imate li neke zanimljive priče o njima bilo da su lepe ili manje lepe?
Znate li uopšte kako su Vam se zvale prababe i čukunbabe (računaju se i dedovi)?

znam po nešto
nažalost nemam sa kim da pričam o tome

Baka (po tati) umrla na porođaju sa tatom, prabaka par dana posle zbog tuge za ćerkom, par meseci kasnije Bugari ubili dedu. I tu se krug zatvara, malo je ljudi sa te strane koji bi znali detalje iz prošlosti.
Sa mamine strane znam nešto više jer sam imala do pre par godina baku (maminumamu) koja mi je o tme pričala (Pošto je deda umro sa 26 god)

Jovanca Micic:

Da zaista, kakvi su bili naši pretci?
Imate li neke zanimljive priče o njima bilo da su lepe ili manje lepe?
Znate li uopšte kako su Vam se zvale prababe i čukunbabe (računaju se i dedovi)?

Kliknite za proširenje...

Imam mnogo zanimljivih prica. Znam dosta jer mi je porodica stara i gradska tako da je sve zapisano i ubelezeno a i postoje izvori od drugih ljudi.
Volim te price ali isto tako volim da slusam i tudje. Mislim da svako treba da zna te stvari o sebi, to je deo naseg identiteta.

Moja prabaka po mami je bila grom žena. Sa nekih 11-12 godina gledala je kako joj Bugari ubijaju majku (moju čukunbabu) i brata. Došli u kuću da traže čukundedu, ona se sakrila dok su ovo dvoje stradali. To je bilo za vreme I svetskog rata.
Kada se udavala za pradedu svirao im na svadbi orkestar Kraljeve garde. Išlo im je lepo, sagradili su i prelepu kuću. Jeste da je na selu ali i danas kuća stoji kao što je i bila sa svim onim ukrasina i ornamentima oko prozora. Nažalost pradeda je umro pred II svetski rat, a prababa ostala sama sa dva maloletna sina. I ovog puta dolazila vojska u kuću samo sada Nemci, a ona poučena iskusvima od ranije uspevala da preživi.
Imala je ona i svoje drugarice, sestru svog pokojnog muža je istinski volela, a i ova nju. 50 i neke je dovela u kuću mladu devojku iz nekog planinskog sela da tu bude kao sluškinja. Roditelji te devojke su je rado dali jer nisu mogli da prehrane svu decu. Ipak je prababa nije tretirala baš kao sluškinju i kad je trebalo da se uda spremila joj je sve što treba i devojka je izašla iz te kuće kao iz svoje. Tada su joj sinovi bili već oženjeni, ali je glavnu reč i dalje ona vodila. I bolje što je bilo tako jer je pored oduzimanja žita i stoke uspevala da prehrani svoju porodicu. Taj period pamti i moja majka. Dok su mnogi ljudi jeli proju prababa je ekonomisala i jeli su beli hleb pa i kolače. Majka mi je pričala kako su to uspevali ali baš nešto i nisam ukapirala šta su gde kupovali iprodavali. A imala samo 4 osnovne.
Starijem sinu je napravila kuću da bi se sa sa svojom porodicom odvojio od zajednice. Mene čuvala kada je imala 70 godina. Kada je moja majka porodici najavila udaju za mog oca i prababa čula da je ovaj lovac samo joj je rekla ''ćerko od lovca nikad donaćin nema da bude''. Sada sam se i ja udala za lovca i stalno je citiram.

Moja baka po majci je umrla u 42.godini,kazu da je bila grom od zene,extra vredna i odlicna domacica(kako niko od nas ne povuce to na nju).
Tragedija je sama po sebi sto je neko tako mlad umro,ali jos je tragicnije to sto je ona umrla na prvi rodjendan od moje sestre,celu noc je pekla kolace i tortu i samo su je ujutro nasli mrtvu.
Mogu da zamislim kako se moja mama osecala i tada,a i kasnije svake godine kad je slavila sestrin rodjendan.

Znam dosta prica - bili su i ziveli otprilike isto kao i ja... samo su mahom imali malo vise love - vecina se bavila trgovinom

znam
iam
znam... sve znam, za jednog dedu ne znamo kako je, gde je ubijen, četrespete...ne znam da l ćemo to uopšte nekad saznati....

Znam.

Inače je neki trend da ljudi traže korene, tako je neka moja daljna rodjaka kopala po arhivama. Napisala je i knjigu, ali mi se čini i da se malo zanela pa došla do Mrnjavčevića . Izvela čitav rodoslov

Znam sa kevine strane do trećeg kolena, dalje me nije davila.
Ali zato ćale čuva sve fotke, pisma, rodoslove...
Lepo je to, ali mene mnogo ne zanima, a on uvati, pa od Kulina Bana...
Čak je kupovao neke knjige, istraživao, tražio poznate pretke, ima ih u nekim enciklopedijama, po jednom ujaku se zove ulica u gradu...
Njegovi su i sa mamine i sa tatine strane bili stare gradske porodice, imućni ljudi, pa se valjda diči time..
Nemam pojma, nekome je to važno, meni stvarno nije. Ionako svi postanemo prah i pepeo...

Deda po tati bio oficir, poginuo je... Baba Marta bila vrsna lepotica, udavala se 3 puta i koliko ja znam imala podosta svalera...
Mamina mama je bila uciteljica srpskog jezika... Mamin tata je bio lekar, poginuo je u Rusiji u svojoj 35-oj godini...
E da moja svekrva vidi ovu temu napisala bi nekoliko stranica Ona je toliko ponosna na svoje pretke... Ona je iz Francuske i potice iz neke plemicke porodice, tako nesto... I ne propusta priliku da se pohvali time

Jedna mamina baba je umrla mlada,a mamin djed je bio kažu pijanica i švaler.Ona je čak bila iz grada,a udali su je na selo,jer je rano ostala bez roditelja.Drugi mamin djed je umro mlad,a baba ostala sa petero djece...Jedan tatin djed je bio prijek čovjek i niko ga nije volio...Tri puta se ženio...Sjećam se kad je djed pričao kako ga je otac tukao i kako ga nikad nije pomilovao kao dijete.Jedna tatina baba je umrla mlada.Drugi tatin djed je odveden u Jasenovac.Nikad mu grob nije nađen.Druga tatina baba je umrla prije mog rođenja,ali jedina od prababa ima na slikama...Inače,svi su živjeli na selu i bavili se zemljoradnjom...Moje porijeklo sa tatine strane više poznajem,nego sa mamine...i po nekim istraživanjima ta loza potiče iz Crne Gore,okolina Grahova...Voljela bih da saznam i ostale detalje o porijeklu sa obje strane ,ali sad više nema ni starijih ljudi živih od kojih bi se moglo nešto čuti...Nedavno sam se iznenadila kad sam na spomeniku vidjela da je moja baba imala još jednog brata,za koga ja nikad nisam čula,a umro je mlad...Nekako sam zaključila da se prije,o onima koji su umrli mladi ili po rođenju,nije mnogo govorilo...
Kao da se željela zaboraviti ta nesreća...
I tako...Smatram da treba bar ponešto znati o precima,ma kakvi oni bili...Ja bih voljela da mogu imati bar njihove fotografije...Ali tada je to bila prava rijetkost...

znam dosta prica...i vrlo su interesantne sa mamine strane pogotovu...

skoro mi je baba pricala za svoju majku..stalno je govorila da je nesto mrzi, a ljudi su je korili :" Kako smes tako nesto da kazes? Sta ti to znaci? Mlada devojka, a mrzi je!?" A ova im je odgovorila..."Lepo! Ono sto vi ne mozete, mene mrzi!"

Moja prabaka sa mamine strane se zvala Anika, a prabaka Aleksa, bili su najbogatiji ljudi u selu, izuzetno postovani i cenjeni u selu Velika Ilova kraj Prnjavora u Republici Srpskoj .... ali kako je dosao II svetski rat, neko (ne znam da li Nemci ili...) su ih bukvalno zaklali pred ocima moje bake Andje koja je bila 12 godisnja devojcica koja se krila u ormanu : (((( gledala je kako joj majci vade organe ... Iako je imala dosta brace i sestara ostala je sama u selu nakon II svetskog rata, ai imanje su razgrabile komsije i drzava, ostalo je ipak dovoljno pa su je komsije tako mladu udale za mog dedu koji je bio izuzetno pametan i krio se sve vreme rata po sumama. On je bio alkoholicar i terao je moju baku da gleda u Sunce i maltretirao je, ona je rodila oko 8 dece, ne znam tacno jer su neka i umrla na porodjaju, a jedno je i dobilo meningitis i mucilo se 20 godina. Mucila se citav zivot i umrla u 66 godini, a kad se rodila imala je sve predispozicije da bude postovana gospodja s obzirom na ugled porodice i bogotstvo ...

To je sve sto znam o svojim precima!

soljamoja:

Moja prabaka sa mamine strane se zvala Anika, a prabaka Aleksa, bili su najbogatiji ljudi u selu, izuzetno postovani i cenjeni u selu Velika Ilova kraj Prnjavora u Republici Srpskoj .... ali kako je dosao II svetski rat, neko (ne znam da li Nemci ili...) su ih bukvalno zaklali pred ocima moje bake Andje koja je bila 12 godisnja devojcica koja se krila u ormanu : (((( gledala je kako joj majci vade organe ... Iako je imala dosta brace i sestara ostala je sama u selu nakon II svetskog rata, ai imanje su razgrabile komsije i drzava, ostalo je ipak dovoljno pa su je komsije tako mladu udale za mog dedu koji je bio izuzetno pametan i krio se sve vreme rata po sumama. On je bio alkoholicar i terao je moju baku da gleda u Sunce i maltretirao je, ona je rodila oko 8 dece, ne znam tacno jer su neka i umrla na porodjaju, a jedno je i dobilo meningitis i mucilo se 20 godina. Mucila se citav zivot i umrla u 66 godini, a kad se rodila imala je sve predispozicije da bude postovana gospodja s obzirom na ugled porodice i bogotstvo ...

To je sve sto znam o svojim precima!

Kliknite za proširenje...

Tužno.

Prabaka po ocu živela na selu gde je često mogla da sretne zmije. Nije ih se plašila, već kako je bila stara i nosila štap pritisne zmiju štapom, nagazi je petom na glavu, malo zavrti petom i nema više zmije. Kažu da je volela i rakiju da popije.

Mog dedu po majci su ubili partizani. Negde oko reke toplice, blizu Beloljina. Tačnije, sekirom ga zaklali i ostavili ga na putu gde ga je svaki put kada se vraća sa posla iz grada u selo, sretala moja, tada sedmogodišnja mama, prvo dete i njegova ljubimica. I dan danas mama ima noćne more i sanja tu "sliku". Ali, najbolja je baka koja je mirnim glasom i potiše umela da kaže: Najviše smo voleli kad u selo dođu Nemci. Svi lepi, čisti, idu u redu... mi izađemo ispred kuće a neki zastane, otvori torbu pa pruži nekom od dece po jabuku ili bombonu.
Hm... možda je bolje da ćutimo.
Ali, čestitam za temu. Treba da znamo PRAVE priče. Istorija se bezbroj puta prekraja i kako godine prolaze biva drugačija : )

Što ste svi uvatili da pišete ko je koga ubio?
Pa majku mu, takva nam zemlja, večito smo bili u ratu...
Svi imamo ubijene, mučene, napaćene pretke.
Pišite nešto lepše, a ne o klanju

Moj deda po mami je bio čudo za ono vreme jer je važio za kicoša pošto se svakodnevno presvalčio u vreme kada su se ljudi na selu kupali samo subotom (a i tada menjali veš) (mada kad bolje promislim taj model ponašanja je tako dubojke korene pustio u ovim našim krajevima da i dans istrajava).
Znalo se kad on kolo vodi niko ne sme da ga prekine.
Znalo se da će prva banka svircu na gudalu biti njegova.
Znalo se da nema sabora, posela i slično dok on nije tamo.

Uz to hteo je da posle trećeg deteta ide sa bakom kod lekara da spreče dalje trudnoće(u ono vreme misliti o kontracepciji na selu bilo je naučna fantastika). Nikada nije davao baki da ide u njivu sa decom već da bude kući da bi deca bila čista, namirena i sl.

Baki se divim što je uspela da preživi činjenicu da je sa 24 god izgubila sina od dve godine, sa 25 god ostala udovica,što joj je noć pred svoju svadbu poginuo rođeni brat, bez ikakve penzije uspela da odškoluje dve ćerke.

Sećam se vrlo često priče kako spremaju svadbu za tog njenog brata (koji je bio milicionet u drugom gradu) i kako sve ide naopako, kako se sve lomi, neće da uspeva i sl i onda im javljaju da je nađen mrtav, i kako se sve to pretvara u daće...kako konji koji vuku kola sa sandukom nikako nisu hteli da krenu, kako je ta nesuđena snajka deset godina dolazila kod bake na taj dan. Tužna priča, ali eto sad mi ona pada na pamet

EliNS:

Što ste svi uvatili da pišete ko je koga ubio?
Pa majku mu, takva nam zemlja, večito smo bili u ratu...
Svi imamo ubijene, mučene, napaćene pretke.
Pišite nešto lepše, a ne o klanju

Kliknite za proširenje...

jesi ti u pravu , ali neke smrti definitivno obeleže neke živote tako da se ne mogu zaobići

moj deda je jeo 8 krempita sa klakerom...odjednom..

Polubrat gore opisane prabake koji se rodio posle rata kada se čukundeda opet oženio, bio je zarobljen kao vojnik Kraljevine Jugoslavije i odveden u Nemačku na prinudni rad u II sv.ratu. Odveli su ga na neko seosko domaćinstvo kod ljudi čiji je sin bio na frontu, obični ljudi kao i on sam koji su samo želeli da vode svoj život, ali im se nije dalo. Radio je kod njih, naučio jezik, oni su ga pazili i ljudski se ponašali prema njemu.
Mnogo posle toga, negde 60-tih, kada je išao kod sina koji je radio u Nemačkoj posetio je i te ljude. Bilo im je jako drago što ga opet vide, jer bez obzira što su bili iz dve zaraćene zemlje bili su samo obični ljudi željni mira.
Eto i jedne priče iz rata sa lepim završetkom.
Inače isti taj brat moje prabake imao je ženu koja se razbolela od raka, a već je čula da ovaj ima neku drugu sa kojom se sastaje po šljivacima i vrbacima. Lepo njega žena nagovori da dovede ljubavnicu u kuću. Čisto praktični razlozi. Ova bolesna nije mogla da radi, a ova druga mlađa i zdrava došla ko poručena. Tako deda imao dve žene istovremeno u kući. Ja znam samo ovu drugu, uvek mi se radovala kada me vidi.
Inače prabaka je rođena u G. Adrovcu, selu gde je poginuo Nikolaj Nikolajevič Rajevski tj. Vronski.
http://img99.imageshack.us/gal.php?g=1000104s.jpg

EliNS:

Što ste svi uvatili da pišete ko je koga ubio?
Pa majku mu, takva nam zemlja, večito smo bili u ratu...
Svi imamo ubijene, mučene, napaćene pretke.
Pišite nešto lepše, a ne o klanju

Kliknite za proširenje...

Моји су преживели ратове. Ваљда се нису јуначили, па немам баш чиме да се хвалим...
Прадеда сам себе ранио да не би био у аустроугарској војсци.
Један деда био у заробљеништву у току Другог светског рата, други побегао од Немаца после капитулације, а буквално га јурили.

Знам много о прецима и неке су приче лепе, неке мање лепе, али је лепо знати их..

Pričajte ako znate da svi čujemo-pročitamo.

Тема ми је веома занимљива и вероватно ћу повремено писати.

Ево једне слатке приче.

Сремски фронт у пуном јеку, ,,другови'' купе добровољце по кафанама на причу: ,,Хоћемо ли, другови!?''
Мој деда - уја у општој еуфорији пристане, пријави се као добровољац, само се јави кући и оде на Сремски фронт.

Моја прабаба каже:,, Ја осморо родила, отхранила, неће мени синови гинути сад кад сам их све сачувала!''
Упрегне коње, узме корбач и потера кола на тај фронт по сина.
Шта је она тамо радила, са ким је и како преговарала, нико не зна...али је сина довела кући!

Није прича за хвалу, обично се хвале ратницима, али, ето, моји нису били ратници.
Али смо ми жене,њене ,,наследнице'' наследиле њену црту да се боримо за своју децу како знамо и умемо...