Surova realnost

Neno

Elita
Poruka
20.681
Možda jeste, možda nije ali tu je negdje.. i nije da nije tako.
Prije svega, nisam siguran gdje ova tema pripada, za sada je ovdje.

U današnje vrijeme, mnogo toga se promjenilo u našim životima. Živimo u vrijeme digitalizacije, kada nam je sve na dohvat ruke, kada nam je bilo ko dostupan telefonom bez obzira na kom dijellu svijeta se nalazi, kada nam na kućni prag stiže dostava svega što poželimo.. dakle, život je dobio neku novu dimenziju?

Živimo u vrijeme u kojem ostavljamo djecu u vrtićima, roditelje u staračke (samačke) domove i mi onda kupujemo mačku, psa.. da nam pravi društvo. Sve to izgleda ima svoje (ne)opravdane razloge i to ne radimo izolovano, rade to skoro svi.. ne baš svi, ali velika većina. Dakle, to je nešto sasvim normalno, nešto što je skoro pa neminovno.

A moramo li tako?
E dobar dan, kako je..? Evo, borba.. može se to skoro svakodnevno čuti. Život je dobio neko čudno ubrzanje, pa tako djecu manje vidjamo, roditelje ako su u staračkom domu, jednom nedeljno.. o našim najmilijima, dakle brinu tudji ljudi. To valjda tako treba jer prohtjevi su nam veliki. Pare će sve nadoknaditi.. pažnju i ljubav prema djeci, samilost i briga za roditelje.. i tako u krug.
Sve to je ako imate djecu, žive roditelje ili barem nekoga bližeg svoga.. alternativa tome je (valjda) samoća, a i ona nije za svakoga.
Sve to nekima ne predstavlja problem niti neki teret, dok su neki drugi na pravoj vjetrometini.. i nije im teško. Tu su uvijek kuce i mace kao utjheha.

Da li je to (surova) realnost u kojoj danas mnogi žive(mo)? .. ili je to nešto neminovno, što rekli, sasvim normalno?
 
Skoro me je otac podsetio na jedan domaći film koji je zapisao nekadašnju, nama danas šokantnu praksu da se stari i nemoćni vode/nose/odvlače na neki krš u planini i ostavljaju tamo da skončaju. Ne mogu nikako da se setim naziva filma jer sam bila još mala kad sam ga gledala, ali verujem da neko hoće.
Toliko mi je to bilo tragično i uvredljivo da ni do dana današnjeg nisam istraživala stvar-da li se to stvarno događalo?!
Razgovor se poveo o starima, kao npr. o mojoj babi a njegovoj majci, te je zaključio da nije u stanju više da vodi računa ni o sebi, a kamo li svojoj majci, naročito jer je to žena, je l'te, škakljiva je stvar oko polova, čak i kad se radi o roditeljima i deci.
"Ne otkrij golotinju...", ok... razumem.
Nije ni mali deo skorašnje bolesti moje babe saznao, niti će ikada. Nisam šašava da mu pričam, kao i bilo kome.
Hvala Bogu, baba se oporavila i sve je ok.
Nasmejao se kiselo i ućutao sa tom gnusnom pričom o kršu u planini kad sam mu rekla: "Ok, znači, sad pošto si već nemoćan i star, počni i sam da se spremaš za konačni pohod nekom kršu u planini."

Kod nas još ima odolevanja modernom načinu života i shvatanja porodice. Nije baš sve iz Amerike kod nas uspelo kao čuvena Coca-Cola.

Što bi rekao Lane Gutović: "Ne znam zašto sam vam ovo sad ispričao. U svakom slušaju, nekom može da bude od koristi, ali svakako nikom ne može da škodi."
:)
 
"Trag divljači" - tu sam to videla.

A za ostalo da, surovo, čudno... posebno deo gde si napisao da decu ostavljamo u vrtićima i upisujemo ih ko zna gde u kojejakve radionice i onda imamo kućne ljubimce da zanimaju i njih i nas...

O samoći bih imala štošta napisati...
 
"Trag divljači" - tu sam to videla.

A za ostalo da, surovo, čudno... posebno deo gde si napisao da decu ostavljamo u vrtićima i upisujemo ih ko zna gde u kojejakve radionice i onda imamo kućne ljubimce da zanimaju i njih i nas...

O samoći bih imala štošta napisati...
Samoća je još divna.
Jedna bakica u mom kraju je bila poznata po vonju na beli luk, a ja sam tad radila kao kasirka. Uvek sam joj u torbu stavila po neku voćku koja bi do kraja dana ionako završila u smeću, uvek sam joj se osmehnula. Bakica je do kraja bila nasmejana, bar je tako pamtim. Znam da se radovala da upadne u moju smenu... prosto znam, ja sam je sa osmehom dočekivala i uvek mislila šta da joj spakujem u onaj njen ceger...
Možda i ja tako ostarim. Možda i meni neka mlada duša u ceger ubaci neku voćkicu tako, da mi lakše padne starost.
Sad sam još mlada i lepa, ali nikad se ne zna...
 
Људи данас раде две од три смене дневно не би ли зарадили за нормалан живот. Плус свакодневни тешки и густи стресови разних димензија и из разних праваца а све убрзано неколико пута у односу на нека прошла али не тако давна времена. Када се тако ради не само да нема времена него нема ни енергије ни расположења за децу и родитеље (неретко ни за брачне партнере).

Уз све то, и финансијски прохтеви су се осетно повисили у односу на исте прохтеве просечног човека пре, рецимо, 50 година. О конзумеризму и опсесивним односима према истоме сигурно већ постоји више тема овде на форуму па да не идем у детаље. Али данас, посебно млађе генерације, желе нови мобилни телефон сваке године, нове патике сваког месеца итд. итд. а то кошта а да би се зарадило више новца мора више да се ради, да би се радило треба више времена а онда...
 
Screenshot_20240406-143620-455.png
 
Nije to bas tako novo kao što nam se cini. Djeca su bila uz roditelja dok su mali a onda se kćeri udaje,sinovi odu da se skoluju a ogroman daljina je bila i 200 km.
Mnogo nam "treba",u tom je problem. Nemoj da neko ima bolji auto,veći tv i takve stvari. Kad bi se manje nepotrebnog kupovalo bolje bi se zivjelo jer bi se manje radilo.
 
Vrtići su nepotrebni u slučaju da bilo ko od porodice i rodbine može da bude sa decom. Bolje to nego da u vrtiću prerano budu izložena lošem uticaju okoline.
I zarazama koje shatro jacaju imunitet,boze u kakvom mi drustvu ovaca zivimo ili da se socijalizuju,koji k ima da se socijalizuju u ovakvom okruzenju,samo decu osamostaliti i osposobiti da ne zavise ni od koga
 
Pa prijaviti naravno.
Djeca jesu blesava ali nisu baš toliko luda.
Jesu jesu, deca su zla do jaja jer jos uvek nemaju odgovornost i ne kontaju posledice. Nema toga ko moze da isprda, uvredi, omalovazava drugu osobu nego dete.

Ja ne znam jel ti ovo prvi snimak ovakve sadrzine? Pa pun ti je tiktok i instagram tih fora sa natpisima - volim u usta, volim kad me ovako onako i slicno.
 
Jesu jesu, deca su zla do jaja jer jos uvek nemaju odgovornost i ne kontaju posledice. Nema toga ko moze da isprda, uvredi, omalovazava drugu osobu nego dete.

Ja ne znam jel ti ovo prvi snimak ovakve sadrzine? Pa pun ti je tiktok i instagram tih fora sa natpisima - volim u usta, volim kad me ovako onako i slicno.
Pa vidiš da isto mislimo. Neko je napravio na njenoj slici tekst. Kad bi se prijavljivalo stalo bi. Ovako će opet neko djete da presudi sebi zbog idiota koji se tako igraju.
 
Potrošačko društvo i potrošački mentalitet melju sve pred sobom, razaraju porodične veze, razaraju tradicije stare od kad je sveta i veka. Uslov za opstanak u potrošačkom društvu je imati novac. Sa njime sve može da se obezbedi. Da bi se stekao novac, potreban je rad. Rad od jutra do mraka. Naši životi, naše navike, naše veze sa drugim ljudima, naše zdravlje, naša interesovanja, sve se oblikuje u skladu sa načelima potrošačkog društva. Mi smo potrošači i neprekidno trošimo sve, od hrane i pića, preko garderobe, goriva, drugih ljudi, kozmetike, kućnih aparata, raznih usluga, pa sve do vesti koje nam se svakodnevno plasiraju. Potrošači ne smeju nikada da prestanu da troše, jer time postaju beskorisni. Kao nekakve mašine koje neprekidno rade i nikada se ne isklučuju. Dakle, potrošnja je jedino što je u potrošačkom društvu bitno. Sve ostalo može da se menja.
 

Back
Top