Злочини четника у Другом светском рату

A evo samo 2 primera trulog falsifikovanja koje sam zapazio, ovako na prvu (ko zna koliko ih ima, ne zelim ni da ulazim u to, dovoljan je sam izvor, a i ovaj primer da se vidi sta ovaj nesretnik postavlja i cime se sluzi)...Zijad Ljakic ili knjiga koju citira, na linku koji je postavio Dobro dosli:
http://www.zijadljakic.com/index.php?option=com_content&view=article&id=116:d okumenta-o-genocidu-i-zloinima-etnika-nad-muslimanima-u-2-svjetskom-ratu--prvi-dio&catid=40:istorija-islama&Itemid=115

http://www.znaci.net/00001/4_14_1_145.htm

VRHUNAC FALSIFIKOVANJA!!! TOLIKO O NEKAKVIM ''DOKUMENTIMA'' KAKO STOJI U NASLOVU OVE SPLACINE...eto cime se sluzi dobro dosli i sta ovde postavlja - falsifikate falsifikata
Цела твоја филозофија се састоји да негираш (на груб начин) све што је написано другачије од твојих текстова из неких накнадно припремљених Четничких читанки.
Злочини четника су се десили и не могу се негирати. Али ти преко извора податка које омаловажаваш, блатиш,безобразно прозиваш,..., стаално и упорно покушаваш да злочин умањиш или га елеминишеш или припишеш другима..
Уопште није важно ко је написао већ шта је написао!
Видећемо шта кажу и Кро. извори. Бар су они бележеили шта се у то време догађало док су се четници само сликали.И наравно гибаничарили, љуштили шљивовицу, ......
 
Poslednja izmena:
Уопште није важно ко је написао већ шта је написао!
Управо тако и управо о томе ти Коча и говори, он је овде дисквалификовао и самог Зијада који као што видимо није личност компетентна за догађаје из другог светског рата као и изворе које користи, срами се.
 
Управо тако и управо о томе ти Коча и говори, он је овде дисквалификовао и самог Зијада који као што видимо није личност компетентна за догађаје из другог светског рата као и изворе које користи, срами се.
Ти и Коча увек се трудите да дисквалификујете сваког ко напише или наведе другачији опис догађаја него како га ви видите. А онда на сав глас дерњава како је то и то дисквалификовано иако ствари не стоје тако.
Није ствар у дисквалификацији (а то радите само вас двојица) већ у презентирању догађаја из више извора и са различитим погледима. Али ви то аапсолутно не разумете.
То сужено и искључиво гледање на догађаје указује да сте само обични навијачи. И није тешко погодити за кога.
Наставите ви тако са дисквалификацијама, увредама, дерњавом, ...... а ја ћу и даље наводите изворе за које сматрам да треба да буду овде, били они српски, муслимански, хрватски, ......
А вас двојица треба да научите да не вређате опонента, да му не приписујете епитете који би и вас вређали јер сте томе веоме, веома склони и бескруполозни.
 
III
Drugi pokolj u Foči, četničke jedinice pod komandom Zaharie Ostojića izvršen je 19. avgusta 1942. godine. U jednoj od njegovih depeša piše: »U Foči ima svega i svačega, pa se nadam dobrom plenu. Jedva čekam da mi se ljudi prikupe pa ću im mamu maminu za sva vre-mena (misli na Muslimane – AM). A zatim je naređeno: »Ovo likvidiranje – ubijanje ima biti isključivo klanje kamom – koljite jer treba šte-deti municiju.« Dalje, u dokumentima četničke provenijencije, posebno u izveštajima stoji da su četnici samo u Foči poklali 300 žena i dece i na hiljade proterali sa ognjišta u pravcu Sarajeva.
Ovaj drugi pokolj Muslimana, u mnogome se može sagledati i kroz dokumenta ustaško-domobranske provenijencije. Iz njih proizilazi da je genocid nad Muslimanima izvršen masovno, kako ubijanjem tako i proterivanjem. Prema tim dokumentima u Foči je ubijeno oko 2000 ljudi, žena i dece i na hiljade proterano, pominjući i brojku od 5000 izbeglica. Međutim u tim dokumentima ima podataka o stradanju Muslimana i u drugim regionima Bosne i Hercegovine, navodeći da je u tom periodu ubijeno u selima u rejonu Prozora oko 2000 Mus-limana.

IV
Treći pokolj Muslimana povezan je sa jednim vrlo važnim periodom narodnooslobodilačkog rata i revolucije 1943. godine. Reč je o početku nemačke operacije »Vajs« protiv snaga NOV i POJ u nas poznate kao »bitka na Neretvi« ili IV neprijateljska ofanziva. Ova ofanzi-va neprijateljskih snaga počela je 20. januara 1943, a pripreme za njeno izvođenje još u decembru 1942. godine.
U tom cilju komandant Limsko-sandžačkih četničkih odreda krajem decembra 1942. godine izdaje zapovest u kojoj između ostalog piše:
»Da bi se uništili i poslednji ostaci komunističkih bandi, koje su privremeno našle sklonište u jednom delu Bosne, Vrhovna komanda naredila je, da se za tu akciju upute sa teritorije ove Komande 2000 četnika«. No, pre ovog pokreta, usput, jedinice iz sastava Komande limsko Četničkih odreda izvršile su pokolj Muslimana u pljevaljskom, čajnič-kom i fočanskom srezu, o čemu Pavle Đurišić u svom izveštaju, što je ne’uobičajeno za ratne zločince, priznaje šta je uradio u toj zločinačkoj akciji kad kaže:

»Akcija u pljevaljskom, čajničkom u fočanskom srezu protivu Muslimana i izvršena je. Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti… Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako da nijedan njihov dom nije ostao čitav… Kod Muslimana oko 1 200 boraca i do 8000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.« Za takav zločin nad Muslimanima i u drugim brojnim četničkim dokumentima (izveštajima i naređenjima) o tome piše:
»Želim da vidim čišćenje u masi i to energično. Želim da onima koji misle da nam zabodu nož u leđa onog dana kad krenemo u izvršenje našeg svetog zadatka, otkineš glavu bez milosti… za ovo imaš odre-šene ruke. U izvršenju poverenog ti zadatka više neću da primam nikakve izgovore… Neverni sam Toma i biću sve dotle dok ne vidim da padaju glave i gore sela našim neprijateljima…« A u jednoj depeši Komande 800 (Istočna Bosna i Hercegovina) potči-njenim piše:

»Po cenu svega imaju se likvidirati u Mostaru: Kurt Husnija, Gnjat Anđelko, Bilalović Mehmed, Pavić Vaso, Pužić Šefko, Kresić Andrija (još je nabrojano 16 lica. AM). Ove na prvo mesto, a dalje sve po spisku koji se nalazi kod tebe ili u komitetu u parohijskom zvanju pod »Z«. (zaklati, AM), dok komandant Nevesinjskog korpusa kapetan Milorad Popović naređuje: »Žari i pali… koljite, jer treba štedeti municiju.«.
Zločinački odnos četničkih komandanata prema simpatizerima NOP-a najbolje ilustruje naređenje komandanta Majevičkog korpusa kad naređuje komandantu Semberijske brigade:
»Sve njihove simpatizere (partizanske, AM) i one koji su se ponosili njihovom snagom i idejom smesta uništiti u korenu! I bez ikakve milosti … Sve što treba ubiti – ubijte, zapaliti – zapalite, opljačkati u korist četnika – opljačkajte…«. A u izveštaju komandanta Podrinjske bri-gade piše: »Streljao sam 5 partizana jer su bili Turci…« (Muslimani AM) Ove dokumente četničkih zločina potvrđuju i dokumenta ustaško-domobranske provenijencije, tj. da su izvršili masovan zločin nad Muslimanima u opštinama Pljevlja, Čajniče, Nova Varoš, Priboj i Vi-šegrad. Na konferenciji Muslimana u Carevoj džamiji u Sarajevu 9. februara 1943. konstatovano je daje u Ćajniču ubijeno oko 4000 Muslimana, a u jednom drugom dokumentu piše daje do kraja 1942. prema podacima Imanata džemata opštine Višegrad ubijeno 1 802 Musli mana (1 159 ljudi, 345 žena i 298 dece).
Napad na muslimanska sela pljevaljskog sreza trajao je od 4. do 7. februara 1943. godine. Svi Muslimani boljaničke, bukovačke, ilinab-rdske i meljačke opštine koji su zatečeni kod kuća, pobijeni su na naj-zverskiji način, a delom i pobacani u reku Čehotinu. Prema nepotpunim podacima spaljeno je tom prilikom 1 639 kuća i drugih objekata i ubijeno 1 423 Muslimana kako je to utvrđeno imenom i prezimenom. Ovu tragediju muslimanskog stanovništva iskoristili su kvislinzi i kolaboracionisti pa su jedan deo Muslimana uključili u formacije Muslimanske milicije koja je radila za interese okupatora, a protiv NOP-a.
*******************************************
И други извори указују на четничке злочине.
Можда су се четници поносили тадашњим учинком али данашњи нео-четници то негирају, написе дисквалификују, ......једноставно та (не)дела не признају.
 
Терор четника ДМ у срезу врачарском
Четнички терор. – „Припадници четничке организације у Железнику пратили су наш рад, односно наших сарадника и све су то јављали четничким командантима који су наредили да се прво фебруара 1944, ликвидирају Милан Ристановић, шеф железничке станице у Железнику који није крио своје расположење за партизане и Русе као и Звездана Чупић. Они су били наши сарадници, нарочито нам је Звездана коју смо звали Милена Чупић много материјално и финансијски помагала. Она је бил усвојеница Симе кафеџије и његове жене Љубице који нису имали деце, а држали су ПАНИЋА КАФАНУ У Железнику под закуп. Милена је имала двоје деце Николу и Милутина, а била је разведена и деца су била код ње. Милена је била конспиративна, а Милан је волио да попије па је јавно хвалио партизане и нападао четнике.
Неки жандарм МИЛОШЕВИЋ често је био у Симиној кафани и пратио је и кретање Милене и сумња се да је он њу откуцао четницима, а можда је учествовао и у клању јер је после отишао у четнике.
Клање су извршили четници кољаши Бели из Баћевца и неки БАЋА. Њих двојица су извршили клања те ноћи у Железнику.
Те ноћи четници су заклали и Тому БУШУ, радника у млину у Железникуали он је заклан што је Хрват јер није био наш сарадник. Све заклане су четници опљачкали. Тома Буша је хранио неколико свиња и четници су их натоварили на кола и отерали. Да ли су кола била Живана Праизовића или нечија друга сада се не сећам.

А онда су на ред дошли омладинци. Као што сам рекао ПРАИЗОВИЋ МИЛАН, омладинац није крио своје расположење за партизане и Народноослободилачку борбу. Браћа Лукић су се извесно време склонили код свог стрица МИЈАТА ЛУКИЋА у Београду, а који је иначе имао фабрику квасца у Остружници. Колико сам чуо , четнички сарадник Радомир Ћирић је ишао у Београд и одатле их довео у Железник а после их одвезао чезом у Баћевац. и тамо их предао четницима. Павле је имао неколико разреда гимназије и био је деловођа у Општини Железник, а Петар је завршио трговачку школу, а отац им се звао Љубомир. Пре њих у Железнику су ухваћени од четника: Праизовић Милан, Милисав Нешић, Петровић Душан, Лукић Чедомир, Лукић Цана и спроведени у Баћевац.
У Баћевцу су их саслушавали Виктор попов, командант Липовичке бригаде и Ратко Милошевић, који је био председник четничког преког суда.
После саслушања заклани су Стојановић Илија, Лукић Павле, Лукић Петар и Праизовић Милан. Њима су четници осекли уши и носеве, унаказили су их. . Остали су пуштени. У време ослобођења овог краја, док су овде биле претходнице Шесте пролетерске дивизије, родбина Павла и Петра су их пренели из Баћевца. Ја сам од обавештајног официра Геце добио десетину аутоматичара из Шесте личке дивизије и довео их на сахрану где су дали почасни плотун, а ја сам им одржао говор. После дан два пренет је из Баћевца и Милан Праизовић Чаруга и био сам и на тој сахрани са десетином Личана који су испалили почасни плотун.

Према књизи Косте Стаменковића: „Железник 1840-1968, Насеље и школа, стр. 103, свештеник Драги Полић био је главни четнички организатор у селу.
Жртве четничког терора. -1. Звездана Чупић, рођена 1916. године, имала је два мала мушка детета, иначе усвојеница Симе Протића, кафеџије у Железнику и његове жене Љубице, везана је у њеном стану и усмрћена је клањем 17. фебруара 1944. 2. Милан Ристановић, рођен 1904. године, шеф железничке станице у Железнику, заклан јеу стану ноћу 17. фебруара 1944. године 3. Тома Буша, радник у млину у Железнику, заклан ноћу 17. фебруара 1944.
Све жртве су опљачкане.
Као што је већ наведено у Баћевцу су 8. јуна 1944. године из Железника опљачкани и ликвидирани:
4. Милан С. Праизовић, рођен 1922 у Железнику. 5. Павле Љ. Лукић, рођен у Железнику 1923, писар у општини Железник. 6. Петар Љ. Лукић, рођен 1925, у Железнику. трговачки помоћник. 7. Илија Стојановић, рођен 1925. у Железнику.
Током лета 1944. године четници су у Железнику заклали и
8. Радосава Илића, учитеља.
Белешка професора Бошка Радовића, о злочинима четника у Железнику, коју је дао писцу ових редова 14. јуна 2000.
„У матичне књиге цркве у железнику, свештеник Вељко Шкаљак је уписао да су 17. фебруара 1944. године у 1 сат, Ристановића Милана и Чупић Звездану заклали непознати људи а Тома Буша није уписан у књигу умрлих.
Према казивању његових чланова породице четници су Милана су везали и заклали у кухињи.
Чупић Звездана (Милена) је заклана у стану Симе Протића.
Снаха пок. Звездане Чупић је изјавила:“Звездана је усвојеница пок. Симе и Љубице Протић, ондашњег кафеџије у Железнику. Сима Протић је рођен у Сибници (срез космајски) а Љубица у Слатини (срез космајски). Пок. Љубица Протић, је причала за живота да су Звездану пре клања, још 1943. године, Љотићеви војници привели у затвор (логор) на Бањицу и да су за њен отпуст тражили једну свињу од 150 кг. , један аков ракије, затим вина, пршуте и чим су им то дали Звездана је пуштена. Звездана је била у браку са пок. Миланом Чупићем и да је са њим имала двоје мале мушке деце у време када је заклана. Звездана је упознала неког трговачког радника Ђуру, да јој је он рекао да ради за комунисте и да мора да иде у шуму. Позивао је и Звездану али она није могла јер није имала коме да остави малу децу. Сима и Љубица били су стари и нису могли да воде рачуна о њеној деци
Тома Буша, је такође заклан истог дана 17. фебруара 1944, када и пок. Ристановић и пок. Звездана Чупић. Заклан је у згради где је данас пољопривредна апотека у Железнику. Зграда је била власништво Панића из Железника. Тома Буша није евидентиран у књизи умрлих из 1944. године у Железнику. Он је је био радник у млину у Железнику. Био је ожењен. Не зна се одакле је. Такође се не зна и где је сахрањен. Неки су сматрали да је Мађар. Међутим, по имену не би се то могло закључити. . Највероватније да је био родом из Хрватске?
Занимљиво је, да су и Зведана Чупић и радник Тома Буша били везани пре клања и то неким јаким канапом. Сви су, према изјавама суграђана који су их видели, заклани са по једним резом у пределу грла.
За пок. Ристановић Милана, зна се да је он отворено говорио о победи Руса над Немачком. Чак је једногодишњег дечака, називао именом војсковође Жукова. Иначе био је весео друштвен и храбар човек.
У циљу да заплаше омладину Железника, четници из Железника и Баћевца хапсе следеће омладинце: Праизовић С. Милана, Лукић Љ. Павла, писара у Општини Железник, Лукић Љ. Петра, трговачког помоћника, Стојановић М. Илију, које су према запису у Књизи умрлих, убијени у Баћевцу око 8. јуна 1944. године.
Истог дана ухапшени су и после пуштени кући: Чедомир Лукић, Цига, из Железника, Живко Младеновић и Петровић К. Душан.
Претпоставља се да су злочин извршили четници из Баћевца, из Липовичке бригаде, којом је командовао Виктор Попов. Наводе се лица из Босне и Хрватске Илија и Милијан. Они су били ти који су извршавали клања и батинања осумњичених за сарадњу са партизанима.
Наводи се такође, да је парох из Железника, који се преставио као Драги, када су четници одступали 1944. г. узео одело „јелек и антерију“ од Милована Првуловића, званог Лола и отишао као неки од команданата са четницима.
Податке сам добио од Љубинке Чупић, снахе пок. Звездане Чупић, Тихомира Радојевића и кафеџије Кафане „Извор“ у Железнику у току 1944. године и Душана К. Петровића, пензионера. Душан је један од преживелих сарадника НОП-а. Он тврди да је сарађивао са пок. Светом Станковићем – Французом и Рајком Димитријевићем из Баћевца. “
*******************************************
 
Цела твоја филозофија се састоји да негираш (на груб начин) све што је написано другачије од твојих текстова из неких накнадно припремљених Четничких читанки.
Злочини четника су се десили и не могу се негирати. Али ти преко извора податка које омаловажаваш, блатиш,безобразно прозиваш,..., стаално и упорно покушаваш да злочин умањиш или га елеминишеш или припишеш другима..
Уопште није важно ко је написао већ шта је написао!
Видећемо шта кажу и Кро. извори. Бар су они бележеили шта се у то време догађало док су се четници само сликали.И наравно гибаничарили, љуштили шљивовицу, ......

kako te bre nije sramota....pa dokazao sam da Zijad NA KOGA SE POZIVAS I KOGA CITIRAS IZMISLJA, FALSIFIKUJE I TI NASTAVLJAS DA GA POSTAVLJAS (OCES MOZDA NA NEKOJ DRUGOJ TEMI NESRETNICE DA CITIRAS ZIJADA U VEZI SREBRENICE I POSLEDNJEG RATA???)..

U TEKSTU SA LINKA KOJI SI POSTAVIO, TVOJ ZIJAD PISE SLEDECE:

Drugi pokolj u Foči, četničke jedinice pod komandom Zaharie Ostojića izvršen je 19. avgusta 1942. godine. U jednoj od njegovih depeša piše: »U Foči ima svega i svačega, pa se nadam dobrom plenu. Jedva čekam da mi se ljudi prikupe pa ću im mamu maminu za sva vre-mena (misli na Muslimane – AM)

A u "originalnom" dokumentu na Znacima, stoji sledece:

br. 406 2002. — U Foči ima svega i svačega pa se nadamo dobrom plenu jedva čekam da mi se ljudi prikupe. Zao mi je samo što će mi potrošiti municiju jer po ceo dan i celu noć pucaju a ja polažem pravo na tu municiju. Izvešten sam da će im ovih dana doći pojačanje što bi bilo dobro jer će biti veći plen — 16 avgust — Branko. Nastavak 1002

Dakle, tvoj Zijad izmislja i dodaje recenicu koja u dokumentu ne postoji. Govori o zlocinima nad muslimanima, a u dokumentu se jasno govori o borbama protiv ustasa

Dalje, tvoj Zijad kaze sledece:

A zatim je naređeno: »Ovo likvidiranje – ubijanje ima biti isključivo klanje kamom – koljite jer treba šte-deti municiju

A u originalnom dokumentu na Znacima stoji:

Medju nasim ljudima....pa u nastavku: Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo »Z« dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati — ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.

Zijad opet izmislja recenicu koja ne postoji i dodaje je i govori o zlocinima nad muslimanima iako se u dokumentu govori o merama protiv izdajnika u sopstvenim, cetnickim redovima

i tvoj odgovor na sve ovo je

Уопште није важно ко је написао већ шта је написао!


pitam, kako te nije sramota i imas li trunke obraza????
 
Poslednja izmena od moderatora:
III
Drugi pokolj u Foči, četničke jedinice pod komandom Zaharie Ostojića izvršen je 19. avgusta 1942. godine. U jednoj od njegovih depeša piše: »U Foči ima svega i svačega, pa se nadam dobrom plenu. Jedva čekam da mi se ljudi prikupe pa ću im mamu maminu za sva vre-mena (misli na Muslimane – AM). A zatim je naređeno: »Ovo likvidiranje – ubijanje ima biti isključivo klanje kamom – koljite jer treba šte-deti municiju.« Dalje, u dokumentima četničke provenijencije, posebno u izveštajima stoji da su četnici samo u Foči poklali 300 žena i dece i na hiljade proterali sa ognjišta u pravcu Sarajeva.
Ovaj drugi pokolj Muslimana, u mnogome se može sagledati i kroz dokumenta ustaško-domobranske provenijencije. Iz njih proizilazi da je genocid nad Muslimanima izvršen masovno, kako ubijanjem tako i proterivanjem. Prema tim dokumentima u Foči je ubijeno oko 2000 ljudi, žena i dece i na hiljade proterano, pominjući i brojku od 5000 izbeglica. Međutim u tim dokumentima ima podataka o stradanju Muslimana i u drugim regionima Bosne i Hercegovine, navodeći da je u tom periodu ubijeno u selima u rejonu Prozora oko 2000 Mus-limana.

IV
Treći pokolj Muslimana povezan je sa jednim vrlo važnim periodom narodnooslobodilačkog rata i revolucije 1943. godine. Reč je o početku nemačke operacije »Vajs« protiv snaga NOV i POJ u nas poznate kao »bitka na Neretvi« ili IV neprijateljska ofanziva. Ova ofanzi-va neprijateljskih snaga počela je 20. januara 1943, a pripreme za njeno izvođenje još u decembru 1942. godine.
U tom cilju komandant Limsko-sandžačkih četničkih odreda krajem decembra 1942. godine izdaje zapovest u kojoj između ostalog piše:
»Da bi se uništili i poslednji ostaci komunističkih bandi, koje su privremeno našle sklonište u jednom delu Bosne, Vrhovna komanda naredila je, da se za tu akciju upute sa teritorije ove Komande 2000 četnika«. No, pre ovog pokreta, usput, jedinice iz sastava Komande limsko Četničkih odreda izvršile su pokolj Muslimana u pljevaljskom, čajnič-kom i fočanskom srezu, o čemu Pavle Đurišić u svom izveštaju, što je ne’uobičajeno za ratne zločince, priznaje šta je uradio u toj zločinačkoj akciji kad kaže:

»Akcija u pljevaljskom, čajničkom u fočanskom srezu protivu Muslimana i izvršena je. Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti… Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako da nijedan njihov dom nije ostao čitav… Kod Muslimana oko 1 200 boraca i do 8000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.« Za takav zločin nad Muslimanima i u drugim brojnim četničkim dokumentima (izveštajima i naređenjima) o tome piše:
»Želim da vidim čišćenje u masi i to energično. Želim da onima koji misle da nam zabodu nož u leđa onog dana kad krenemo u izvršenje našeg svetog zadatka, otkineš glavu bez milosti… za ovo imaš odre-šene ruke. U izvršenju poverenog ti zadatka više neću da primam nikakve izgovore… Neverni sam Toma i biću sve dotle dok ne vidim da padaju glave i gore sela našim neprijateljima…« A u jednoj depeši Komande 800 (Istočna Bosna i Hercegovina) potči-njenim piše:

»Po cenu svega imaju se likvidirati u Mostaru: Kurt Husnija, Gnjat Anđelko, Bilalović Mehmed, Pavić Vaso, Pužić Šefko, Kresić Andrija (još je nabrojano 16 lica. AM). Ove na prvo mesto, a dalje sve po spisku koji se nalazi kod tebe ili u komitetu u parohijskom zvanju pod »Z«. (zaklati, AM), dok komandant Nevesinjskog korpusa kapetan Milorad Popović naređuje: »Žari i pali… koljite, jer treba štedeti municiju.«.
Zločinački odnos četničkih komandanata prema simpatizerima NOP-a najbolje ilustruje naređenje komandanta Majevičkog korpusa kad naređuje komandantu Semberijske brigade:
»Sve njihove simpatizere (partizanske, AM) i one koji su se ponosili njihovom snagom i idejom smesta uništiti u korenu! I bez ikakve milosti … Sve što treba ubiti – ubijte, zapaliti – zapalite, opljačkati u korist četnika – opljačkajte…«. A u izveštaju komandanta Podrinjske bri-gade piše: »Streljao sam 5 partizana jer su bili Turci…« (Muslimani AM) Ove dokumente četničkih zločina potvrđuju i dokumenta ustaško-domobranske provenijencije, tj. da su izvršili masovan zločin nad Muslimanima u opštinama Pljevlja, Čajniče, Nova Varoš, Priboj i Vi-šegrad. Na konferenciji Muslimana u Carevoj džamiji u Sarajevu 9. februara 1943. konstatovano je daje u Ćajniču ubijeno oko 4000 Muslimana, a u jednom drugom dokumentu piše daje do kraja 1942. prema podacima Imanata džemata opštine Višegrad ubijeno 1 802 Musli mana (1 159 ljudi, 345 žena i 298 dece).
Napad na muslimanska sela pljevaljskog sreza trajao je od 4. do 7. februara 1943. godine. Svi Muslimani boljaničke, bukovačke, ilinab-rdske i meljačke opštine koji su zatečeni kod kuća, pobijeni su na naj-zverskiji način, a delom i pobacani u reku Čehotinu. Prema nepotpunim podacima spaljeno je tom prilikom 1 639 kuća i drugih objekata i ubijeno 1 423 Muslimana kako je to utvrđeno imenom i prezimenom. Ovu tragediju muslimanskog stanovništva iskoristili su kvislinzi i kolaboracionisti pa su jedan deo Muslimana uključili u formacije Muslimanske milicije koja je radila za interese okupatora, a protiv NOP-a.
*******************************************
И други извори указују на четничке злочине.
Можда су се четници поносили тадашњим учинком али данашњи нео-четници то негирају, написе дисквалификују, ......једноставно та (не)дела не признају.

MOLIM MODERATORE DA REAGUJU NA OVO SRAMNO FALSIFIKOVANJE

Ovde se nalaze dokumenti koji su u ovom tekstu koji je postavio Dobro dosli falsifikovani:

http://www.znaci.net/00001/4_14_1_145.htm

http://www.znaci.net/00001/4_14_1_137.htm

U oba se dodaju recenice koja u dokumentima ne postoje i aludira se na zlocine nad muslimanskim narodom iako jedan dokument govori o borbama protiv ustasa, a drugi o kaznjavanju izdajnika u cetnickim redovima:

1.Jedva čekam da mi se ljudi prikupe pa ću im mamu maminu za sva vre-mena (misli na Muslimane – AM)

Pored izmisljene, umetnute recenice (crvenim slovima), u dokumentu se govori o borbama protiv ustasa i naredjenje se odnosi na ustase....nema nikavih muslimanskih civila i zlocina nad njima...

2. A zatim je naređeno: »Ovo likvidiranje – ubijanje ima biti isključivo klanje kamom – koljite jer treba šte-deti municiju.

Pored izmisljene umetnute recenice, u dokumentu se govori o merama protiv izdajnika u sopstvenim redovima i nigde se ne spominju muslimani...

OSTALA "DOKUMENTA" OVDE NAVEDENE UOPSTE I NE POSTOJE...MOGU SE NACI SAMO NA SAJTU ZIJADA I OSTALIM GDE SU CITIRANA I PRENOSENA OD STRANE DOBRO DOSLI I SLICINIH...NEMAJU NIKAKAV IZVOR!

Pozivam jos jednom moderatore da reaguju na ove falsifikate...

JA NARAVNO NISAM PRATIO SVE STO JE DOBRO DOSLI POSTAVLJAO ALI SADA MOZEMO SAMO DA SE PITAMO KOLIKO JE TU OVAKVIH STVARI...JASNO JE DA JE TEMA MAHOM ZASNOVANA NA FALSIFIKATIMA PA BI BIO RED DA SE OD ISTIH OCISTI...
 
Poslednja izmena:
На захтев корисника и Модератора да се коришћења материјала са сајта znaci.net, немојте се држати тога извора ко Светог Писма, наводим и друге изворе. Свиђали вам се или не, то су извори.

Добро дошли, покренуо си ову тему да би се у духу форумске дискусије расветлиле разне недоумице о злочинима четника у Другом светском рату. Не морам да понављам колико су то осетљиве ствари на овим просторима и са колико пажње треба сваком појединачном догађају приступати, ако се заиста жели направити корак напред према истини. И стога не разумем чему овакво понашање и коришћење тотално депласираних извора као извора за једну овакву дискусију? Таквим резоновањем ова тема би се брзо могла напунити, али једино чему би то допринело било би затварање саме теме.

Према томе, да се разумемо, ниједан извор није забрањен, али коришћење непоузданих извора или коришћење само ограниченог броја извора, доводи у питање саму објективност приступа овој дискусији као и озбиљност исте. То не иде никоме у прилог. Што будете конкретнији и озбиљнији и сама тема ће бити вреднија. А то је ваљда свима циљ.
 
Ти и Коча увек се трудите да дисквалификујете сваког ко напише или наведе другачији опис догађаја него како га ви видите. А онда на сав глас дерњава како је то и то дисквалификовано иако ствари не стоје тако.
Није ствар у дисквалификацији (а то радите само вас двојица) већ у презентирању догађаја из више извора и са различитим погледима. Али ви то аапсолутно не разумете.
То сужено и искључиво гледање на догађаје указује да сте само обични навијачи. И није тешко погодити за кога.
Наставите ви тако са дисквалификацијама, увредама, дерњавом, ...... а ја ћу и даље наводите изворе за које сматрам да треба да буду овде, били они српски, муслимански, хрватски, ......
А вас двојица треба да научите да не вређате опонента, да му не приписујете епитете који би и вас вређали јер сте томе веоме, веома склони и бескруполозни.
Поставио си неког муџахедина за извор еј ало опасуљи се, знаш ли ти шта је извор уопште!!!!!
Дисквалификујемо га на основу чињеница које не говоре у прилог ономе што дотични пишу, конкретно твој Зијад на шта ти је Коча и указао измишља цитате којих чак и у текстовима на знацима нема, не постоје.Тако да је Зијад обичан фалсификатор за све сем за тебе.
Не користиш ти више извора ти користиш само један извор података, а то су знаци.нет, а тамо су текстови комунистичких аутора уредно сложени да могу да их до бесвести копирају овакви као ти.Да ниси члан СУБНОР-а па их толико браниш?
Не него ћу да те назовем експертом и генијем по питању другог светског рата, свака увреда коју сам ти упутио, а трудио сам се да будем што блажи, сасвим ти пристаје, на дугом списку замлата на овом форуму налази се и твој надимак сасвим заслужено.
Овим твојим постовима само си ме још више убедио у супротно, и колико је комунистичка опција бедна и залосна.
 
А прекршај и није постојао јер моја тврдња да је Дража је наређивао и лично убијао је потврђена ЛИНК-ом: http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр.:278 и 279.
Ништа није потврђено тим линком, он води ка раду комунистичког аутора Јована Радовановића који обилује неистинама и фалсификатима, наравно уредно постављеном на знацима, и то сам ти својевремено лепо презентовао, не даје апсолутно никакве доказе за те тврдње.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Наређење Д.Михаиловића Авалском корпусу:
Nezadovoljan stanjem na teritoriji Avalskog korpusa, Draža Mihailović je oktobra 1943. naredio čišćenje okoline Beograda od komunista i njihovi simpatizera.
„Naš avalski korpus sa srezovima
Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka. U isto vreme čestitam čin kapetana Živojinu Lazoviću i Nikoli Kalabiću... Unapređenja biće još s obzirom na zasluge...
(Depeša generala Mihailovića komandantima od 5 oktobra 1943.)


Последице тог наређења:
Жртве четничких злочина. -„Четнички одред Драже Михаиловића на челу са комндантом Булатовићем, ликвидирали су у селу из Рипња и других места следећа лица::
1. Божидар звани Турски из Сремчице, кога су четници ранили приликом хватања и неколико дана мучили до бесвести а онда на путу за Барајево код ромских кућа убили, јер даље није могао да се креће; (Ово је Божа Станковић. р. 1908, Сремчица, ухваћен као космајски партизан – ДДБ).

2. Друга, овог Боже родом из Босне, не зна му се име, убио га је приликом хватања Булатовић из шмајсера јер су били заједно у пролазу кроз Рипањ, а Рипањац који је јавио четницима, где су се одмарали ови партизани, после ослобођења осуђен је и одлежао 12 година робије. ;(Рипањац проказивач узео је Божин капут и после ослобођења оде у Сремчицу у млин где капут препозна Божина жена и тако ј покренут постпак и он осуђен – ДДБ).
3. Дробњак Лазара, и његову жену,
4. Дробњак Радојку, у њеној кући због симпатије према СССР;
5. Стојановић Јеремију су убили на путу близу његове куће кад се враћао из села;
6. Алексу Петровића и његов у жену –
7. Петровић Живку, у стану у коме су становали код железничке станице Рипањ као сараднике НОП-а, а где су живели као избеглице. За овај злочин учиниоци су одлежали робију.
8. Томић Николу и жену му,

9. Томић Марицу, по занимању кројачи, иначе Рипањци, одведени су на Ерчанско гробље и јавно заклани због симпатија НОП-а.
10. Дробњак Марту, жену Дробњака Јове, домаћицу која је држала кафану у Рипњу, због револта према понашању четника.
11. Емила Марковића, шефа железничке станице Рипањ, убили су на друму код пречице према Авали, наводно као сумњивог човека.
12. Ескић Живанку, домаћицу из Рипња, заклали су јавно на ерчанском гробљу као симпатизера НОП-а.
13. Ђорђевић Радоја угледног домаћина чије су услуге користили, убили су га као председника Општине Рипањ, у непосредној близини општинске зграде, као наводно сумњивог симпатизера НОП-а.
14. Кузмановић Павла, угледног домаћина који је по убиству Радоја након 15 дана примио дужност председника Општине, убили су на путу у Кулачима кад је ишао кући на Трешњу, исто као сумњивог симпатизера НОП-а.
15. Стефановић Миленка, убили су пред његовом кућом на путу због омаловажавања четничког покрета.
16. Качаревић Радојка убили су јер није хтео да сарађује са четничким покретом.

17. Цветић Радомира званог гардиста из Пиносаве који је одржавао партизанске везе Космај – Београд, а који је ухваћен на железничкој станици Рипањ, и предат Немцима, који су чували пругу и станична постројења на Рипањ станици, а ови су га живог убацили у лежиште локомотиве.
18. Блажић Марко, сељак, старији човек политички незаинтересован, тужен из освете и убијен у Равном Гају близу своје куће.
19. . Милошевић Миливоја, бившег жандара, убили су из разлога међусобних размирица.
20. Танасијевић Витомира због поделе плена који су скидали са воза, а
21. Љубу Марковића због четничке свађе.

22. Мркаљ Светислав, апотекар, који је имао Апотеку у Рипњу.
23. Валеријан Бартовски, поп, по народности Рус, служио у Рипњу.
24. Ета Бартовски, попадија, по народности Рускиња, домаћица.
25. Н. Н. шумар, не зна му се име и презиме.
26. Н. Н. једног теренца партизана у Маљићу – Грабовцу који је наишао на њихову заседу.
27. Кликић Живка из Парцана, лично из пиштоља пуцајућо му у главу убио је Булатовић.

Дана 3. октобра 1944. на ерчанском гробљу чњтници су стрељали:
28. Стојић М. Милана,
29. Стојић М. Милосава,
30. Стојић С. Милосава,
31. Стојић Живка,
32. Стоић Живанку
33. Недељковић Роксанду,
34. Лукић Новку,
35. Марковић М. Александра
36. Павловић Милана,
37. Стефановић Б. Милана
38. Бранковић С. Радована,
39. Марковић М. Предрага и

40. једну девојку, ћерку каменоресца из суседног села Парцана. (To je била Наталија Ната Обрадовић из Парцана, рођена 1923, сарадник НОП-а - ДДБ).
(http://www.znaci.net/00001/47_4.htm)
**************************************
Погубна наредба злочинца Д.М. је скупо коштала Шумадинце.
А четници четници су радили као драгстор: дан-ноћ клали.... најчешће Србе.

 
Poslednja izmena:

19. . Милошевић Миливоја, бившег жандара, убили су из разлога међусобних размирица.
Како сад то, зар нису комунисти и устанак подигли у Србији убивши управо два жандара, да нису имали неки декрет о томе ко сме да их убија!!!
 
Терор четника ДМ у срезу грочанском

Жртве четничког покољау Болечу:
Рад сарадника НОП-а у Болечу није остао незапажен четницима. Иако је то била територија Авалског корпуса, командант суседног Смедеревског корпуса, капетан Живан лазови желео је да и грочански срез са Болечом стави под своју команду, па је одлучио да се он обрачуна са партизанским сарадницима и то представи Дражи Михаиловићу као један од разлога да се грочански срез стави под команду његовог корпуса. Зато су 26. децембра 1943. године четници Смедеревског корпуса под командом капетана Живана Лазовића, заклали следеће сараднике НОП-а из Болеча:
1. Живанчевић Танасија,
2. Стевановић Љубомира,
3. Вујичић Владимира Борисава,
а сутрадан 27. децембра од истих четника заклани су:
4. Вељановић Ђурђа Спасенија, рођена 1925,
5. Ђорђевиж Чедомира Илинку, рођену 1912,
6. Милић Влајка Александра, рођеног 1910,
7. Милошевић Милоша Милисава, рођеног 1895,
8. Милошевић Милоша Аранђела, рођеног 1891,
9. Петровић Ђурђа Наталију, рођену 1900,
10. Костић Александра, заклан
На Божић, 7. јануара 1944, ухваћен је од стране сеоских четника у Болечу и стрељан муж Спасеније Вељановић, -
11. Вељановић Лазар Јумба, и тако је њихов син од шест месеци остао без родитеља.
О овим злочинима, Милован Ранковић у својој књизи:“Болеч на уранку“ на странама 124 -137 пише:
„Крвави обрачун. Пред зору 26. децембра 1943. године, четници су, њих неколико стотина, опколили село. Направили су око њега тако јак обруч да се, ваљда, ни сенка не би могла провући. Имали су намеру да похватају борце и политичке раднике и да на тај начин заувек, или бар за дуже време, ликвидирају покрет. Од тога нису били далеко јер су тог јутра у селу били поред Болечана и Лаза Пандуровић и Милија Цветић, а ни Кика (политички радници) није била далеко – била је у Лештану.
Међутим, та жеља им се ни овога пута није испунила, али су крвав данак ипак наплатили.
***************

Врчин: Жртве четничког терора:

1. Воја Кузмановић, земљорадник, заклан 24. фебруара 1944-
2. Никола Вујић, убијен ноћу 7/8. маја 1944. године. (ВИИ, Бр. рег. 13/1. 2, К. 30)
3. Милорад Грујић. (Тома Расулић: Грочанска хроника, страна 294)
4. Борка Кнежевић.
5-Милан Грбић. (Раја Кнежевић из Врчина, казивање писцу ових редова 3. јула 2007).
*********

Дражањ, покољи:
Четници ДМ извршили су блокаду Дражња 21. јануара 1944, када су ухватили четрнаест људи и у селу стрељали:
1. Милићевић Недељка, имућног сељака,
2. Петровић В. Светомира, шнајдера,
3. Симић С. Александра, Циганина,
4. Симић С. Живадина, Циганина званог Бертоно.

Остале су отерали у оближње село Малу Иванчу где су од четника заклани и убијени 22. јануара 1944:
5. Стевановић - Браловић Живан, трговац, бивши председник општине Дражањ, пре другогс светског рата.
6. Јовановић М. Богосав,
7. Радојевић М. Драгиња,
8. Јовановић М. Десанка, Циганка,
9. Симић Р. Миленко, циганин,
10. Милојковић Драгиша,
11. Милић Б. Роксанда – Роса,
12. Јовановић с. Чедомир,
13. Радојевић Л. Милорад
14. Радојевић Александар, машински стручњак, живео је и у Француској, имао је вршалицу и стругару.

Када су ухватикли Стевановић Браловић Живана, четници су га везали вренгијом дугачком 20 м и држећи за крај ужета терали га кроз село да сељаци виде кога су ухватили. А пре клања у селу и терања у Малу Иванчу затворене сељаке су тукли мокром вренгијом и батинама
„24. 1. 1944, од стране четника ДМ из села Дражња стрељани су и то: Живан Стевановић, Александар Радојевић, Јанко Јовановић, Милорад Радојевић, Чедомир Јовановић, Роксанда Милић, Ангелина Радојевић и Десанка Радојевић. Именоване су четници одвелиу атар с. М. иванче и на месту зв. Бабице стрељали. Мотив дела што су стрељани, били су комунистички јатаци. . . “(Извештај МУП за месец јануар 1944, - ВИИРеф. 13/1-2 К. 30
„У току лета 1944, од четника ДМ у Дражњу су ухваћена и код сеоског гробља стрељана или заклана следеће лица.
15. Марковић Ж. Војислав, сајџија.
16. Милићевић Ж. Петроније.
17. Милићевић Д. Александар.
18. Мијаиловић Р. Илија,
19. Стевановић Милорад, трговац.

20. Ивковић Александар. Био председник општине у Дражњу. Када су партизани маја 1943 убили једног и ранили једног немачког војника што су чували пругу, Немци су одлучили да из околних села покупе сељаке и стрељају их за одмазду. Причало се да су из Дражња хтели да стрељају 24 лица. Ивковић Александар, као председник општине их је молио да то не ураде. Дао пристанак да Немци ухвате и стрељају неколико Цигана, али је од тога одустао и одлазио ј у суседно село Малу Иванчу и молио Немце да и Цигане не дирају и у томе је успео, тако да нико из Дражња није стрељан. Због тога су га четници убили.
21. Павловић М. Радисав, шнајдер.
22. Ивковић А. Ђорђа, деловођа.

Пре клања, сваког ухваћеног су везали за по једно дрво код школе, а Војислава Марковића за једно осечено стабло и тукли их до бесвестиа онда их отерали до гробља где су неке стрељали а неке поклали.
23. Мијаилоић Стојадина, у првој половини 1944, лично је убио четнички командант Реља (Минцић, мајор, командант четничке Летеће бригаде „Мајор Мишић)
24. Милић Б. Боривоје, трговачки калфа, не зна се где су га четници убили. “
(http://www.znaci.net/00001/47_4.htm)
************************************************** *************
И тако од села до села. Таманили су све шта је српско!
 
koji si ti pacenik ebote, to je strasno...pises o Bolecu po peti put minimum:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/280739-Злочини-четника-у-Другом-светском-рату/page11

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26635442&viewfull=1#post26635442

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26701091&viewfull=1#post26701091

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26701187&viewfull=1#post26701187

naravno u nedostatku materijala za temu, ponavljas jedno te isto, i onda zakljucis, ''i tako od sela do sela''....ja verujem da bi ti voleo da je bilo tako ali na tvoju veliku zalost, to tvoje od ''sela do sela'' svelo se na Bolec, Drugovac i Vranic, a videli smo da su i to mahom komunisticki falsifikati i izmisljotine...

Dakle, iznova i iznova se ponavljaju iste stvari pa ne vidim sta drugo predstavlja ova tema nego beskonacni spam i trulu propagandu...

Ali, ako je ista ova tema dokazala, to je da su zlocini cetnika bili DALEKO MANJI od zlocina komunista...Ako je ista ovom temom opovrgnuto, to je trula komunisticka propaganda o nekakvim masovnim cetnickim zlocinima, kojih vidimo nema (inace se ne bi ponavljale iste stvari od pocetka teme)...i sve to zahvaljujuci nasem drugu Dobro dosli, kome mozemo samo da se zahvalimo na tome :) na sve to, ovde se pod zlocinima cetnika podrazumeva ubijanje istih onih komunista ciji je komandant citav rat naredjivao da se uniste cetnici i njihovi pomagaci, simpatizeri, da se pale citava sela, koji je i nemcima predocio da su mu cetnici glavni neprijatelji...Dobro dosli je prevazisao i najgore komunisticki propagandiste ubrajajuci ovde u zlocine cetnika i borbe protiv ustasa...:dash:

al valjda je svima odavno jasno o kakvom se paceniku radi i sta ova tema predstavlja...
 
Poslednja izmena:
Kad smo kod Boleca, da vidimo kakav cirkus ovde pravi Dobro dosli:

najpre kaze da su cetnici u Bolecu pobili 11 zena, dece i staraca

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26635442&viewfull=1#post26635442

a, onda da je ipak u pitanju 11 komunista

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26701187&viewfull=1#post26701187

ali i jos 15 simpatizera...

A onda daje spisak, od ipak samo 11 lica, ne 11+15, i to ni manje ni vise nego sa godistima gde se jasno vidi da nema nikakve dece

http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=27563725&viewfull=1#post27563725

____________

Zaista jedna lakrdija od teme...pa cak sprdacina sa samim zrtvama...
 
Мала Иванча. -Злочини.
Према подацима које је Драгиша Којић, наставник из Мале Иванче, 3. септембра 2007, дао писцу ових редова, од стране четника ДМ у Малој Иванчи,
ликвидирана су следећа лица:
1. Којић Михаила Велимир, рођен 1912.
2. Марковић Боривоје, рођн 1908, Живин отац.
3. Ранковић Живан, рођен 1908, Срејин стриц.
4. Петровић Милосав, заклн.
5. Срећковић Радојица, рођен 1908, заклан.
6. Н. Н. избеглица.
7. Ранковић Душан, рођен 1908, Срејин отац.

Мали Пожаревац – покољ, пљачка и палење кућа.
Дана 17. децембра 1943. године четници смедеревског корпуса блокирали су Мали Пожаревац где су претресајући куће у кући ЈАШИЋ ЧЕДОМИРА нашли једног рањеног партизана, затим су везали рањеника, Чедомира и његову жену Томанију, а затим ухватили и партизанског сарадника Луку Остојића и омладинку Павловић Живана ЗАГОРКУ. Све су их везали за коњска кола која су се брзо кретала а ови су морали трчати за колима, да би између Малог Пожаревца и Сенаје заклали:
1. Јашић Чедомира, земљорадника,
2. Јашић Томанију, Чедину супругу, домаћицу,
3. Остојић Луку, земљорадника и. непознатог рањеног партизана.

4. Павловић Живана Загорку, четници су је неколико дана водили са собом, мучили је и до бесвести силована и потом заклкали, по непровереним подацима чак у Камендолу, али јој се гроб незна. Четници су опљачкали и празну кућу Степановић Лепосаве, а када су је нашли у кући Зорке Лукић, заклали су на прагу куће и:
5. Степановић Лепосаву и
6. Зорку Лукић.

После нове 1944. године у Мали Пожаревац је дошла и Посавска бригада
Авалског корпуса и извршила велику пљачку домаћинстава, а нарочито одеће и обуће.
Дана 22. јуна 1944. године у Малом Пожаревцу је била Младеовачка бригада Космајског корпуса Горске гарде, која је по списку који је добила од команданта Грочанске бригаде у Малом Пожаревцу заклала:
7. Петровић Светомира,
8. Ђорђевић Чедомира Чеду,
9. Живковић Чедомира Чеду,
10. Павловић Живана,
11. Грујић Витомира,
12. Симић Животу,

13. Николић Драгутина,
14. Николић Катарину, (Драгутинову жену),
15. Грујић М. Милована,
16. Петровић Јована, био председник општине Мали Пожаревац.
17. Живановић Ивана и
18. Васић Николу.

Из ове групе четници су издвојили и спровели у суседно село Дражањ где су их саслушавали, тукли и мучили и на крају заклали и то:
19. Симић Милована,
20. Симић Јакова и
21. Радић Тихомира.

Четници су прво натерали већи број сељака у црквену порту и пошто су издвојили лица за клање, натерали су свештеника да им живима одржи опело.
Била су приведена и деца Љубивоја Гајића из Малог Пожаревца који је у свом селу, почетком 1944. године погинуо као секретар Среског комитета КПЈ за срез грочански. Како су они прошли о томе њихова мајка,
Радојка Гајић каже:„Овде у селу има плоча покрај пута где су њих дванаест четници заклали. Сећам се тог догађаја. Било је то 1944. године. Доста је њих похватано. Отерана су и моја деца НАДА и БРАНКО. Нада је имала 14 а Бранко 12. година. Бранка потераше на једну а Наду на другу страну. За ким да пођем? – мислим ја. И пођем за Надом. Натраг! – вичу четници. Отераше ми децу - кажем ја. Један четник скиде пушку. Где ћу, куд ћу. . .
Отераше сав тај поватани свет код цркве и натераше попа да их живе опева. .
А онда на сваких десет метара, остављају по двојицу везаних поред шанца, па једном пуцају у уста, а другог кољу...........
(http://www.znaci.net/00001/47_4.htm)
*******************************************************
Мало ли је за једно село?
 
Kad smo kod Boleca, da vidimo kakav cirkus ovde pravi Dobro dosli:
najpre kaze da su cetnici u Bolecu pobili 11 zena, dece i staraca
http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26635442&viewfull=1#post26635442
a, onda da je ipak u pitanju 11 komunista
http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=26701187&viewfull=1#post26701187
ali i jos 15 simpatizera...
A onda daje spisak, od ipak samo 11 lica, ne 11+15, i to ni manje ni vise nego sa godistima gde se jasno vidi da nema nikakve dece
http://forum.krstarica.com/showthre...тском-рату?p=27563725&viewfull=1#post27563725
____________
Zaista jedna lakrdija od teme...pa cak sprdacina sa samim zrtvama...
То се деси када се копирају комунистички зборници где ни сами комунисти не могу да се сложе колико је било жртава и шта се у ствари десило у појединим селима, а после рата имали су целокупну апаратуру на располагању, на то бар не могу да се жале.
 
U leksikonu Jugoslovenske vojske u otadžbini, poznate i kao četnički pokret, poznate i kao Ravnogorski pokret, izraz “stavljanja pod slovo Z” korišćen je kao eufemizam za delo klanja korišćenjem kame.

Četnici su tokom Drugog svetskog rata klali ljude na teritorijama svih bivših (u tom trenutku budućih) jugoslovenskih republika, a žrtve su bile politički, ideološki, ekonomski i etnički neprijatelji.

U svrhu ovoga formirane su zloglasne crne trojke koje su imale jedan jedini zadatak, a to je bila eliminacija svih onih koje bi Vrhovna komanda “stavila pod slovo Z”. Mihailović se na suđenju branio da “z” dolazi od “zaplašiti”, a ne “zaklati”, međutim, dokazi nisu išli u prilog tome.

Tako recimo 6. avgusta 1942. godine major Petar Baćović, koji je do samo nekoliko meseci pre toga bio na funkciji šefa kabineta Nedićevog kvislinškog ministarstva unutrašnjih poslova a koji je do tada postao komandant operativnih jedinica JVuO istočne Bosne i Hercegovine, šalje svojim podređenima sledeću depešu:

“Komandanti brigada dostaviće spiskove iz kojih da se vidi, ime i prezime, greške koje imenovani čini, kakav ugled uživa u narodu, mišljenje komandantovo kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jednog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne podatke donosiće rešenje da se prema pojedincima primeni slovo ‘Z’. Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo ‘Z’ dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati-ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.”
rbi koji su bili meta napada najčešće se bili ljudi čak i blago liberalnijih shvatanja, ne nužno komunisti, mada je i bilo i onih koji su jednostavno odbijali da plaćaju danak i izdržavanje četničkih odreda.

Tako je, na primer, 18. maja 1944. godine đeneral Mihailović dobio izveštaj od izvesnog Milićevića, u kome se kaže:

“Juče mi je saopštio jedan naš čovek da je u Varvarinu 27. marta ubijen ugledni advokat iz Beograda, sklonjen u Varvarinu, po imenu Marin Marinović, sa ženom zajedno, i bačen u Moravu. Ubila ga je jedna trojka, kaže, po naređenju nekog tamošnjeg komandanta, da li brigade, da li korpusa, ne zna… Na pitanje zašto je ubijen taj nevin čovek, ti iz trojke su odgovorili: Mi znamo da je on potpuno nevin, ali mi smo morali naređenje komandanta izvršiti, da bi zaplašili cincarsku čaršiju koja ne da pare!”

Što se tiče ubijanja komunista ovom metodom, navešćemo primer izveštaja koji je četnički komandant Milo Rakočević iz Crne Gore poslao Dragoljubu Mihailoviću:

“Ljudstvo je dobro opremljeno i naoružano… Hranu dobijam od Italijana… Komandant operativne jedinice dao mi je ovlašćenje da po svaku cenu uništim sve one koji su protiv naše organizacije… Svim svojim silama sa ljudstvom koje je pod mojom komandom nastojim da se ološ po svaku cenu uništi… Pomoću trojki likvidiram komuniste iz dana u dan i na javnom mestu… Ostaci komunističke partije svakog dana su sve manji… Italijani mi izlaze dosta u susret u pogledu odela a isto tako obećavaju pomoć i u hrani i obući…”
cetinici-foto-wikipedia-1430048257-648655.jpg

Veliki broj nesrpskih žrtava su od strane četnika pobijene iz odmazde, zbog prethodno ubijenih Srba, što ih naravno ni na koji način ne opravdava, mada donekle svakako objašnjava, uprkos činjenici da je izvestan broj Hrvata, Bošnjaka i Slovenaca bio deo odreda pod komandom Dragoljuba Mihailovića.
Što se tiče ovakvih ubijanja ne-Srba, iz etničkih pobuda, verovatno najstrašnija je depeša koju je 23. avgusta iste godine načelnik Operativnog odseka Vrhovne komande Zaharije Ostojić (kasnije komandant Istaknutog dela VK) uputio đeneralu Mihailoviću.

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/o...like-koljaca-i-njihovih-zrtava-clanak-1758407
 
Sto je najgore, taj pristup cetnika je podudaran sa mentalitetom naroda nizeg IQ, sto se danas moze videti.
Znaci ne previse krvnici, nego vise zeljni jednoumlja i onda tako ciste ono sto im se ne priklanja.
I danas, samo malo da oslabi policija i kriminalistika, zacas bi se ponovo spustili u takvo ponasanje.
Sve potrebno je tu, radikalizam, netrpeljivost, gluvoca i glupost, nabedjenost i smanjena percepcija na osnovne pojmove.
 
Јединица из историје.
Под слово З није стављено хиљаде људи, већ само 75, и ниједан комуниста већ чланови управног апарата Недићеве владе.

"1. Аћимовић Милан, Недићев министар (бр. 310, 15. јули 1942;30. јули, па 1, 7, 23 и 29. август);

2. Бабић Карло, наредник из Степојевца (бр. 521, 29. август; 1. септембар);
3. Богдановић Новак, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
4. Браловић Раде из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
5. Булић Драгутин, професор у Чачку (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
6. Веселиновић Радослав,инжењер, Дирис (бр. 204, 25. мај; 2 и 8. јуни);
7. Вуковић Ђида, Хортијев посланик (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
8. Грбић Милован, председник општине Попучке код Ваљева (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
9.Грујић Милан, пуковник у пензији (бр. 396, 14. август; 29. август);
10.Губарев Никола, полициски агент (бр. 368, 8. август; 29 и 31. август);
11. Дедић Рафаило, нижи војни чиновник (бр. 452, 24. август; 11. септембар);
12. Динић Танасије, пуковник (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
13. Добричић Д. Никола, пеш. капетан II класе (бр. 369, 8. август; 29.август);
14. Докић Ђура, ђенерал, Недићев министар (бр. 310, 15. јули;7, 23 и 29. август);
15. Ђорђевић Душан, Недићев министар (бр. 310,15. јули; 7, 23 и 29. август);
16. Ђорђевић Цека, Аћимовићев помоћник МУД (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 30. јули, па 1, 7, 23 и 29. август);
17. Живановић Мирко, шеф полиције у Нишу (бр. 366, 8. август; 23 и 29. август);
18. Здравковић Д. Милорад, арт. мајор (бр. 369,8. август; 29. август);
19. Зотовић Мирослав, новинар из Ниша (бр.366, 8. август; 23 и 29. август);
20. Јанковић др Велмар, Јонићев помоћник МП (бр. 204, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 7, 23 и 29. август);
21. Јанковски Ђорђе, ваздух. капетан (бр. 452, 24. август; 1. септембар);
22.Јањић Страхиња, ражаловани потпоручник (бр. 522, 29. август; 11.септембар);
23. Јеремић Воја из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29.август);
24. Јонић Велибор, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
25. Којадиновић Бата, срески начелник у Љубовији (бр.203, 25. мај; 2 и 8. јули);
26. Коларевић Н. Милош, пеш. капетан (бр.369, 8. август; 29. август);
27. Костић Јосиф, ђенерал, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
28. Котур Ђура, Мијушковићев помоћник МСП (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
29. Кузмановић Огњен, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
30. Кујунџић Богољуб, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
31. Лазаревић Момчило, срески начелник у Власотинцима (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
32. Марјановић Миљко, председник општине пожешке (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
33. Марјановић др Чеда,Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
34. Марковић Жика, агент Специјалне полиције у Београду (бр. 368, 8. август; 31. август);
35. Матић Божа, из Ваљева (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни);
36.Матић Љубивоје, учитељ из Попучака, поред Ваљева (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
37. Мијушковић др Јован, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
38. Михаиловић Анђелко, трговац из Ваљева и б. Народни посланик (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
39. Младеновић Т. Борисав, пеш. поручник (бр. 369, 9. август; 29. август);
40. Недић Ђ. Милан, ђенерал (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
41. Нововић Ђ. Војислав, пеш. капетан II класе (бр. 426, 22. август; 11. септембар);
42. Обућина Драгослав, свештеник у Краљеву (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
43. Олћан Михаило, Недићев министар (бр. 310, 15. јули; 7, 23 и 29. август);
44. Пантовић Тадија, из Претока у Гружи (бр. 249, 17. јуни; 3 и 9. јули);
45. Папић Негован, из Мионице (бр. 201, 25.мај; 2 и 8. јуни);
46. Перић Ђорђе, Недићев шеф пропаганде (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
47. Першић Драго, из Краљева (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);
48. Петрић Живадин, срески начелник, Лебане (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
49. Петровић Милован, Председник Општине Бранковина (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
50. Поповић Драгутин, из Лебана (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
51. Поповић Душан, Начелник Среза крагујевачког (бр. 370, 8. август; 23 и 29. август);
52. Поповић Милан, б. сенатор, Хортијев посланик (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
53. Поповић Светислав, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
54. Продановић Милован, из Кнића, арт. капетан I класе (бр. 369, 8. август; 29. август. Пре тога, дато само његово презиме, бр.249 од 17. јуна, а оглашено 3 и 9. јула);
55. Рајовић Богдан, шеф станице Иверак (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни);
56. Редић Драги, потпуковник (бр. 231, 9. јуни; 3 и 9. јули);
57. Ритиков Анатолије, свештеник у Краљеву (бр. 395, 12. август; 23 и 29. август);135
58. Савић Радован,полициски агент у Нишу (бр. 366, 8. август; 23 и 29. август);
59. Свеншек Ф. Рудолф, пеш. капетан (бр. 231, 9. јуни; 3 и 9. јули);
60. Срб А. Ђорђе, пеш. капетан II класе (бр. 426, 22. август; 11. септембар);
61. Стефановић С. Миодраг, арт. капетан I класе (бр. 369, 8. август; 29. август);
62. Стојановић Александар, ђенерал (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни, па 7, 23 и 29. август);
63. Стојићевић Јован, из Дражевца (бр. 521,29. август; 11. септембар);
64. Стојковић Драгић, судски чиновник у Власотинцима (бр. 272, 28. јуни; 18. јули);
65. Столе Врњачки, Пећанчев војвода, право име: Стојановић, кафеџија из Београда (бр. 360, 5. август; 23 и 29. август);
66. Стругаревић Емилија, из Врњаца (бр. 362,5. август; 23 и 29. август);
67. Тадић Драгић, трговац у Ваљеву (бр. 203, 25. мај; 2 и 8. јуни);
68. Тешић Рајко, капетан из Милановца (бр. 202, 25. мај; 2 и 8. јуни);
69. Тодоровић Алекса, из Краљева (бр. 395,12. август; 23 и 29. август);
70. Тојић Миодраг, пеш. мајор, Помоћник Команданта СДС у Крагујевцу (бр. 361, 5. август; 29. август);
71. Ћоројевић (?; или можда Ђорђевић) Буда, инспектор Министарства финансија (бр. 204, 25. маја; 2 и 8. јуни);
72. Филиповић Стојан, полициски агент (бр. 385, 12. август; 29 и 31. август);
73. Чолић Л. Михаило,жанд. поручник у пензији (бр. 404, 17. август; 11. септембар);
74. Швебел Рудолф, Потпредседник Општине крагујевачке (бр. 370, 8. август; 23 и 29. август);
75. Шкава Јован, Пећанчев војвода, из Ваљева (бр. 201, 25. мај; 2 и 8. јуни)."136

Са тог списка убијено је око 10 људи.

С обзиром на то да смо одговорили на питање шта је слово З заиста било, мислим да тема може под кључ...
 
Бољи је овакав наслов:

АГИТПРОП РАСПАЛЕ БАНДЕ ЦРВЕНЕ У КОАЛИЦИЈИ СА УСТАШАМА!!! :cool:

Crveni večito khenjaju kako eto "četnici su koljači" ,a partizani su samo streljali ljude:hahaha: Partizani su pobili više Srba u Srbiji 44 i 45. godine. nego švabe za svo vreme okupacije!
Pasja groblja, jame po Sloveniji, masovne grobnice po Srbiji, sve od ruku antifašista partizana! Ko god je imao mlin ili neku fabriku išao je na streljanje kao klasni neprijatelj, a opljačkanu imovinu su delili drugovi partizani!
 

Back
Top