Cicoka
Iskusan
- Poruka
- 5.282
Свет
Балкан гори од Африке
Фински дипломата узалуд чекао шефове дипломатија Хрватске и Словеније
Марти Ахтисари (Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 8. априла – Поредећи посредничку улогу на Балкану са оном коју је претходно имао у Африци, фински дипломата Марти Ахтисари изјавио је у националном новинарском клубу у Вашингтону да му „недостају господа и даме из Африке”, преносе словеначки медији. „У Африци су били изузетно обазриви, у Јужноафричкој Републици, Намибији и другим афричким крајевима… Волео бих да сам исто то доживео на Балкану, али, нажалост, није било тако”, додао је Ахтисари.
Његово име је поново у жижи јавности откако га је комесар за проширење Оли Рен предложио за посредника, а однедавно и арбитра, у словеначко-хрватском пограничном спору. Заоштравање Ахтисаријевих гледишта према „господи са Балкана” уследило је пошто је прошле среде у Бриселу узалуд чекао шефа словеначке дипломатије Самуела Жбогара и његовог колегу из Хрватске Гордана Јандроковића, на састанку са комесаром Реном.
Рен је у последњи час био присиљен да откаже скуп јер Хрватска није одговорила прихвата ли његов последњи предлог за решавање спора са Словенијом, иако је Загребу дао рок за изјашњавање (који је истекао 48 сати раније). Жбогар тврди да се Словенија позитивно изјаснила о Реновој идеји да Ахтисари постане вођа арбитраже, док је министар Јандроковић синоћ открио да Хрватска ништа није одговорила, а да ће то учинити тек после ускршњих празника.
Досадашње изјаве хрватских званичника показују да Загреб није склон Ахтисарију ни у виду посредника, нити као вођи арбитраже чију би одлуку две државе морале унапред да прихвате као обавезујућу. Председник Стјепан Месић каже да не види шта у решавању спора може да допринесе „политичар опште праксе” (Ахтисари), а премијер Иво Санадер после свечаности примања Хрватске у НАТО позива Словенију да прекине блокаду, уз упозорење Љубљани да „Хрватска сада има много јачи положај као пуноправна чланица НАТО-а него што га је имала пре три дана” (у време када је Јандроковић изостао са састанка са Ахтисаријем). Према Санадеру, „ако је Хрватска са отвореним граничним питањем успела да уђе у НАТО, онда са нерешеним питањем међе са Словенијом може да уђе и у ЕУ”. Словеначки премијер Борут Пахор је оштро реаговао на Санадерове речи, оценом да оне не доприносе решењу.
Хрватска још жешће инсистира да граница буде дефинисана према међународном праву односно да о њој одлучи Међународни суд у Хагу. Љубљана о томе неће ни да разговара, свесна да „суд не узима у обзир принцип правичности” који иде на руку словеначким захтевима. Уводничар љубљанског „Дела” истиче да „Словенија нема толико територије да би могла ишта да препусти другоме, па макар и у Европи без граница”, док словеначка национална телевизија у вечерњем дневнику закључује да би „за сваку (словеначку) владу било самоубиство” да изда националне циљеве и попусти Хрватској.
Подвлачи да Пахорова влада ужива пуну подршку свих парламентарних странака да истраје у блокади Хрватске све док не буде постигнут договор о демаркацији. Словенију не брине што је, како јављају агенције, Хрватска последњих дана успешнија у лобирању у ЕУ, па је уз њу стао не само Беч и Париз, него и следећа председавајућа ЕУ у лику министра спољних послова Шведске Карла Билта који на свом блогу критикује словеначки курс према Хрватској. Словеначки новинари су брзо пронашли разлог Билтовог понашања, открићем да он има кућу на Корчули.
За Љубљану, која у Ахтисарију види „великог пријатеља Словеније”, његово одустајање од „бављења балканским котлом” („Дело”) јесте лоша вест у време када Брисел упозорава да је сваким даном (словеначке) блокаде, датум уласка Хрватске у ЕУ све даље. И док Брисел апелује на политичке вође обе државе да се уздрже од демонстрације национализма, Ахтисари повлачење из посредовања у словеначко-хрватском граничном спору правда чињеницом да по струци „није правник”, па „није права особа за решавање правних питања”.
„Довољно сам радио са балканским државама, од распада Југославије до Косова и БиХ… Моје име сада повезују са напорима за тражење решења у хрватско-словеначком пограничном спору који омета наставак преговора о прикључењу Хрватске Унији… Али позив за тај посао најрадије не бих прихватио”, признаје Ахтисари. Из Вашингтона поручује, преноси Хрватска радио-телевизија, да је помало уморан од Балкана, иако жели да се спор реши како би Хрватска што пре ушла у Европску унију.
Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 09/04/2009]
Балкан гори од Африке
Фински дипломата узалуд чекао шефове дипломатија Хрватске и Словеније
Марти Ахтисари (Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 8. априла – Поредећи посредничку улогу на Балкану са оном коју је претходно имао у Африци, фински дипломата Марти Ахтисари изјавио је у националном новинарском клубу у Вашингтону да му „недостају господа и даме из Африке”, преносе словеначки медији. „У Африци су били изузетно обазриви, у Јужноафричкој Републици, Намибији и другим афричким крајевима… Волео бих да сам исто то доживео на Балкану, али, нажалост, није било тако”, додао је Ахтисари.
Његово име је поново у жижи јавности откако га је комесар за проширење Оли Рен предложио за посредника, а однедавно и арбитра, у словеначко-хрватском пограничном спору. Заоштравање Ахтисаријевих гледишта према „господи са Балкана” уследило је пошто је прошле среде у Бриселу узалуд чекао шефа словеначке дипломатије Самуела Жбогара и његовог колегу из Хрватске Гордана Јандроковића, на састанку са комесаром Реном.
Рен је у последњи час био присиљен да откаже скуп јер Хрватска није одговорила прихвата ли његов последњи предлог за решавање спора са Словенијом, иако је Загребу дао рок за изјашњавање (који је истекао 48 сати раније). Жбогар тврди да се Словенија позитивно изјаснила о Реновој идеји да Ахтисари постане вођа арбитраже, док је министар Јандроковић синоћ открио да Хрватска ништа није одговорила, а да ће то учинити тек после ускршњих празника.
Досадашње изјаве хрватских званичника показују да Загреб није склон Ахтисарију ни у виду посредника, нити као вођи арбитраже чију би одлуку две државе морале унапред да прихвате као обавезујућу. Председник Стјепан Месић каже да не види шта у решавању спора може да допринесе „политичар опште праксе” (Ахтисари), а премијер Иво Санадер после свечаности примања Хрватске у НАТО позива Словенију да прекине блокаду, уз упозорење Љубљани да „Хрватска сада има много јачи положај као пуноправна чланица НАТО-а него што га је имала пре три дана” (у време када је Јандроковић изостао са састанка са Ахтисаријем). Према Санадеру, „ако је Хрватска са отвореним граничним питањем успела да уђе у НАТО, онда са нерешеним питањем међе са Словенијом може да уђе и у ЕУ”. Словеначки премијер Борут Пахор је оштро реаговао на Санадерове речи, оценом да оне не доприносе решењу.
Хрватска још жешће инсистира да граница буде дефинисана према међународном праву односно да о њој одлучи Међународни суд у Хагу. Љубљана о томе неће ни да разговара, свесна да „суд не узима у обзир принцип правичности” који иде на руку словеначким захтевима. Уводничар љубљанског „Дела” истиче да „Словенија нема толико територије да би могла ишта да препусти другоме, па макар и у Европи без граница”, док словеначка национална телевизија у вечерњем дневнику закључује да би „за сваку (словеначку) владу било самоубиство” да изда националне циљеве и попусти Хрватској.
Подвлачи да Пахорова влада ужива пуну подршку свих парламентарних странака да истраје у блокади Хрватске све док не буде постигнут договор о демаркацији. Словенију не брине што је, како јављају агенције, Хрватска последњих дана успешнија у лобирању у ЕУ, па је уз њу стао не само Беч и Париз, него и следећа председавајућа ЕУ у лику министра спољних послова Шведске Карла Билта који на свом блогу критикује словеначки курс према Хрватској. Словеначки новинари су брзо пронашли разлог Билтовог понашања, открићем да он има кућу на Корчули.
За Љубљану, која у Ахтисарију види „великог пријатеља Словеније”, његово одустајање од „бављења балканским котлом” („Дело”) јесте лоша вест у време када Брисел упозорава да је сваким даном (словеначке) блокаде, датум уласка Хрватске у ЕУ све даље. И док Брисел апелује на политичке вође обе државе да се уздрже од демонстрације национализма, Ахтисари повлачење из посредовања у словеначко-хрватском граничном спору правда чињеницом да по струци „није правник”, па „није права особа за решавање правних питања”.
„Довољно сам радио са балканским државама, од распада Југославије до Косова и БиХ… Моје име сада повезују са напорима за тражење решења у хрватско-словеначком пограничном спору који омета наставак преговора о прикључењу Хрватске Унији… Али позив за тај посао најрадије не бих прихватио”, признаје Ахтисари. Из Вашингтона поручује, преноси Хрватска радио-телевизија, да је помало уморан од Балкана, иако жели да се спор реши како би Хрватска што пре ушла у Европску унију.
Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 09/04/2009]
