Ko je bio Josip Broz Tito?

Прву жену Рускињу Пелагију је оженио са 15 година, он је тада имао 27.

Neke od tajni Josipa Broza

Manji deo basnoslovne imovine jugoslovenskog diktatora Josipa Broza Tita popisan je i arhiviran i ostaće državna tajna sve do 2032. godine, dok je veći deo razgrabljen i raznesen širom bivše SFRJ.

Komunističke vlasti su najmanje tri puta popisivale Titovu imovinu, a spiskovi su proglašavani za državnu tajnu. Popis dela Titove imovine naložila je i vlada SRJ 2002, i to onog dela koji se nalazio u vilama u Užičkoj ulici između brojeva 11 i 15. Taj popis će ostati tajna još 14 godina. Na ime Josipa Broza vođeno je i 11 depoa u NBS, a njihovo otvaranje naložio je Tomislav Nikolić 2013. godine.
Utvrđeno je da se u njima nalazi imovina Karađorđevića koju je Broz prisvojio. Ta imovina ni danas nije vraćena Karađorđevićima, niti je predata sudu.

Komunističke vlasti su najmanje tri puta popisivale Titovu imovinu, a spiskovi su proglašavani za državnu tajnu

Među brojnim vrednim stvarima pronađeno je 2.707 zlatnika, među kojima se ističu austrougarski zlatnik sa likom njihovog poslednjeg cara Franje Josifa, ali i zlatnik vrednosti 500 kuna sa likom ustaškog poglavnika Ante Pavelića. Popisana su i 44 zlatna prstena, od kojih mnogi sa vrednim dragim kamenjem, poput dijamanata.

Tito je Staljinu poklonio Pavelićev „mercedes“, koji je ustaški poglavnik dobio od Hitlera.

Sudbina Brozovih vila u Švajcarskoj, Maroku i Egiptu nije poznata. Na sednici Saveta za zaštitu poretka SFRJ rečeno je da je diktator u kešu imao 800 miliona dinara (oko 11,5 milona današnjih dolara) i veliku količinu deviza. Na spisku imovine bili su i predmeti iz raznih kraljevskih kuća, stare ikone, statua boga Ozirisa iz 6. veka pre Hrista...

U tašni koja je označena kao “lična tašna predsednika Republike” 1982. godine nađeni su 2.000 dolara u apoenima od po 20, 412.500 dinara u nekoliko novčanika, pištolj “Zastava 7,65” sa sedam metaka, ručna baterija, kožni notes i flomaster. Broz je nosio sa sobom i dva pasoša.

Jedan diplomatski na ime Lah Milan (ne piše čije države) i švajcarski na ime Moroni A. Morati. U tašni su bila i dokumenta čiji se sadržaj ne navodi, o izvesnom dr Josipu Wilfanu i pisma Slavka Odića od 19. avgusta 1954.


ceo tekst je na linku
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/t...om-pavelica-a-u-jednoj-njegovoj-tasni/zn8zet4

Ово је само један од примера колико се меало одмакло у детитоизацији у Србији.
И даље је све државна тајна а оно што је откривено ниоти је враћжено власницима , нити зна када и да ли ће бити враћено. Велики део сама држава тврди да је нестао и нема трага.
Да ли вам то делује нормално ?

i onda je došla demokratija i sve to sa spiska je od strane tadašnjih vlasti pokradeno, zar ne?

ako nije, jel može neko da mi kaže gde se nalazi to silno blago ako je uopšte i postojalo?

- - - - - - - - - -

činjenica je da danas nema tog blaga, pa ondapostoje samo dva razloga

prvo, cela priča je puka izmišljotina

drugo, a ako nije izmišljotina onda je do danas sve pokradeno od strane onih koji su tada bili na vlasti,


demokratske promene

- - - - - - - - - -

pre će biti da nikada nije ni postojalo

- - - - - - - - - -

izmišljotine gubitnika iz ww2

Проко, само део онога што је пронађено и публиковано ( злато, оредење, лични премети са монограмом итд) је довољно да окбалифификује непоменика као разбоника и лопшва за вјеки вјеков.
Немој ти толико да се надаш да све је нестало. Није, само није све враћено власниџима.
Само садржај његове " личне ташне" пасоши на различита имена , велика сума новца у куртној валути , пиштољ итд. Говори о иоскусном криминалцу који има искуства у бежању од правде.

vučji čopor:

Проко, само део онога што је пронађено и публиковано ( злато, оредење, лични премети са монограмом итд) је довољно да окбалифификује непоменика као разбоника и лопшва за вјеки вјеков.
Немој ти толико да се надаш да све је нестало. Није, само није све враћено власниџима.
Само садржај његове " личне ташне" пасоши на различита имена , велика сума новца у куртној валути , пиштољ итд. Говори о иоскусном криминалцу који има искуства у бежању од правде.

Kliknite za proširenje...

Kada su cetnicki obavestajci pocetkom 1943. godine dosli do policijskog dosijea J.B. Tita, major Zaharije Ostojic je o tome odmah obavestio Drazu:

Izdajte najhitnije stampani letak o Titu. Ponavljam Titu. Ime mu je Josip Broz, Hrvat rodom, otac Franjo, rodjen u selu Kumanovcu (Kumrovcu - m.p.), opstina Zagorska sela, Srez Klanjec, bravarski pomocnik, obijacki kradljivac, godine 1928. zaveden u kartoteku Zagrebacke policije pod br. 10434. Vrsio obijanje i jedne crkve.

AVII, CA, K-293, reg.br. 4/1


''Zar obijač koji se vodi u kartoteci zagrebačke policije pod br. 10434 i imenom Josip Broz, inače vođa komunista, pod lažnim imenom Tito, može da se poredi sa nama kao narodni borac. Ubuduće kad hoćete Josipa Btroza isticati kao narodnog borca, odvojte ga od nas, jer sa bandom robijaša i narodnih zlotvora nemamo nikakve veze. ''

(izjava Draze povodom izjednacavanja cetnika i partizana, 27.marta 1943)
AVII, CA, K-293, reg.br. 4/1

proka:

i onda je došla demokratija i sve to sa spiska je od strane tadašnjih vlasti pokradeno, zar ne?

izmišljotine gubitnika iz ww2

Kliknite za proširenje...

tito je umro 80-te a demokratije je dosla prakticno tek kad je milosevic pao.
a do tada su vladali upravo crveni ..pa najbolje da njih pitas gde je sve sa spiska.

- - - - - - - - - -

pa još pravu kubansku cigaru

- - - - - - - - - -

dupli zez

Шта зна бравар шта је култура.

PRIČA: Iz romana «Čičina priča ili stradanje srpsko» autora Predraga V. Ostojića

«Tito je poslije rata tragediju svoje vojske na Sutjesci prikazao kao veliku pobjedu. Snimio je on i filmski spektakl «Bitka na Sutjesci» u kome njega glumi čuveni Ričard Barton. Ja ne znam ko mi je ispričao da mu je bila želja da se ovaj film nominuje za filmsku nagradu «Oskar» i da za to nije žalio para.

Inače poslije ove tragedije na Sutjesci njega dugo nisu mogli pronaći. Pojavio se zamotane ruke, navodno ranjen na padinama Zelengore od avio bombe.

Pričalo se da se zarezao nožem više podlaktice i da ga je njegova Davorjanka previla. Valjda ga je bila sramota da se tek tako pojavi pred ono malo boraca što je preživjelo Sutjesku.

Negdje osamdesete godine, ono kada je on umro, prolazio sam sa sinom kolima preko Tjentišta. Na onim livadama, starina, mislim da je tada bio ovih mojih godina, čuvA poveće stado ovaca. Zaustavimo kola i upitamo ga za zdravlje, za cijenu ovaca… Raspričao se on o teškom životu i ja ga u jednom momentu pitam:

«Bogati Rajko», a tako reče da se zove, «đe je ovde Tito ranjen?» On me pogleda i onako ozbiljno reče: «Ma bolan, nije on ranjen, nego ga ujelo pašče!» Dobro nas je nasmijao…

Ali ko zna? Priče su priče! Svako ima svoju. A svakoj ne treba vjerovati?»

str. 57-58

Koča:

Negdje osamdesete godine, ono kada je on umro, prolazio sam sa sinom kolima preko Tjentišta. Na onim livadama, starina, mislim da je tada bio ovih mojih godina, čuvA poveće stado ovaca. Zaustavimo kola i upitamo ga za zdravlje, za cijenu ovaca… Raspričao se on o teškom životu i ja ga u jednom momentu pitam:

«Bogati Rajko», a tako reče da se zove, «đe je ovde Tito ranjen?» On me pogleda i onako ozbiljno reče: «Ma bolan, nije on ranjen, nego ga ujelo pašče!»

Kliknite za proširenje...

bio je to reksov poslednji ugriz...ali ajd necemo o tome, o mrtvima sve najbolje

Josip Broz i Luks — koga često pogrešno nazivaju Reks — upoznali su se sasvim slučajno (mada slučajnosti ne postoje), dana 15. jula 1942. godine u Prozoru, u Bosni i Hercegovini, koji je dva dana ranije oslobođen iz šapa italijanskog okupatora. Vrhovni štab na čelu sa Titom smestio se u jednu kuću u čijem je dvorištu neprestano lajao vezani nemački ovčar.


Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ne bi bio vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da nije odlučio da vidi šta se to dešava i kakva je to životinjica koja im ne da mira.Izašavši napolje i videvši šta se zbiva, Tito je naredio svom pratiocu Radu Ristanoviću da odveže psa.


Međutim Rade nije mogao da izvrši zadatak; pas je i dalje lajao i skakao tako da mu Ristanović nije mogao ni prići. Opet, vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ne bi bio vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da nije shvatio o čemu se radi.


Prišao je psu i rekao mu nekoliko reči na nemačkom (Broz je tečno govorio ovaj jezik sa bečkim akcentom). Ovo je psa — čiji je kerovođa očigledno bio neki nemački oficir za vezu koji je bio dodeljen Italijanima — umirilo, pa je prestao da galami.Tito ga je zatim pomilovao i odvezao sa lanca. Pas je krenuo za njim, a vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije mu je potom dao i ime: neka bude Luks. I bi Luks.I bi to da se Luks nije do svoje smrti odvojio od svog najboljeg druga, druga Tita. Glamoč, Mlinište, Bosanski Petrovac, Bihać, Jajce.


Šta god vam padne na pamet. Bitka na Neretvi? Vi niste bili tamo, ali je Luks bio, uvek uz Tita i nikad bez Tita. Kroz grom i pakao prošao je dobri Luks sa svojim komandantom.


A onda je nad Tjentištem u dolini Sutjeske osvanuo 9. jun 1943. godine. Na brdu Milinklade nalazio se Vrhovni štab zajedno sa Titom, u velikom obruču tokom te Pete neprijateljske ofanzive koja će postati poznata kao Bitka na Sutjesci (zbog čega će Tjentište, kotlinsko proširenje, biti nazvano Dolina heroja, što je i danas naziv memorijalnog kompleksa na tom mestu).


Došlo je do nemačkog bombardovanja i jedna bomba je pala u blizini kolone u kojoj su bili članovi Vrhovnog štaba. Svi prisutni su se bacili na zemlju, a Tito uz jedno oboreno deblo bukve. Istovremeno, na Tita se bacio Luks i skoro ga čitavog prekrio. Instinktivno, žrtvujući sebe, svesno ili nesvesno.Luks je tom prilikom izgubio život, izrešetan gelerima, spasavajući život vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije koji je samo ranjen u levu ruku.


Da nije bilo tog plemenitog nemačkog ovčara, Tito bi bio na mestu mrtav, kao što su bili na mestu mrtvi njegov pratilac i potom narodni heroj Đuro Vujović Španac te kapetan Bil Stjuart, šef britanskog odeljenja za vezu pri NOV i POJ

u nastavku tog teksta ima i ....
"Poznato je da su Tita okruživale i pudlice koje su u to vrijeme slovile kao policijski psi, posebno obučeni za otkrivanje eksploziva. Bile su dopremljene iz Rusije kako bi tita zaštitile od ‘unutarnjih i vanjskih neprijatelja’."

tito je bio državnik kakvog srbija danas nema

- - - - - - - - - -

proka:

tito je bio državnik kakvog srbija danas nema

Kliknite za proširenje...

Nakon Drugog svetskog rata, pravi državnici su demokrate. Tito je bio diktator.

BG5:

Nakon Drugog svetskog rata, pravi državnici su demokrate. Tito je bio diktator.

Kliknite za proširenje...

A ko je bio Nikita Hruscov?

BLAJBI:

A ko je bio Nikita Hruscov?

Kliknite za proširenje...

Hruščov je bio diktator.

истина о црвеном усташи Јосипу Брозу свакодневно излази на видело и ту више нема поговора

SUSRET SA ISTORIJOM: Prvi Srbin koji je Titu rekao - NE
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...-ISTORIJOM-Prvi-Srbin-koji-je-Titu-rekao---NE

Zašto je Broz izbacio iz KPJ Blagoja Neškovića: Suprotstavljao se politici nacionalnog slabljenja Srbije nauštrb jačanja Jugoslavije. Kako je maršal pred Staljinom rekao da se stidi što je Hrvat

Dr Blagoje Nešković je rođen 1907. u Kragujevcu, završio je Medicinski fakultet u Beogradu, bio je član Komunističke partije Jugoslavije od 1935. godine i učestvovao je kao borac i lekar u Španskom građanskom ratu. U toku Drugog svetskog rata bio je sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Po oslobođenju, na osnivačkom kongresu Komunističke partije Srbije, maja 1945, izabran je za sekretara CK KP Srbije i postaje prvi predsednik Vlade Srbije u novoj Jugoslaviji. Te dužnosti obavlja do 1948, kada je izabran za člana Politbiroa CK Jugoslavije. Četiri godine kasnije, 1952, postavljen je za potpredsednika Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije. I tu je kraj njegove političke karijere u državi kojoj je posvetio sav dotadašnji život. Optužen je za "sprovođenje oportunističke politike i za saradnju sa Informbiroom" i isključen je iz partije.

Na prvi pogled, tipična biografija revolucionara iz poratnog perioda, koja je objašnjavana sloganom "Revolucija jede svoju decu". A, zapravo, u pozadini procesa protiv Neškovića, koji je bio prva Titova dobro osmišljena i organizovana hajka prema nekom partijskom rukovodiocu, jeste njegova odlučnost da se suprotstavi politici nacionalnog slabljenja Srbije nauštrb jačanja Jugoslavije.

Srpski komunisti iz rata će izaći sa ogromnom hipotekom, anatemom nasleđenom od Kominterne, da su Srbi hegemonisti koji uživaju privilegije na eksploataciji ostalih naroda, bez obzira na to što su podneli najveće žrtve za oslobođenje. Model srpske krivice prenet je i u novu Titovu Jugoslaviju.

Prvo vidljivo razmimoilaženje između Broza i Neškovića desiće se već 1946. godine, kada će "najveći sin naših naroda i narodnosti" i budući "trostruki narodni heroj" pokazati prve znake antisrpstva. Tito će tada Neškoviću preneti zahtev rumunskih rukovodilaca Georgijua Deža i Ane Pauker za aneksiju "vlaške oblasti u Istočnoj Srbiji".

- Drugovi Rumuni smatraju da je to njihov narod i njihova teritorija - izgovorio je Broz, očigledno spreman na dogovor sa Rumunima.

- Nema govora ni o kakvoj "vlaškoj oblasti" u Srbiji - bio je izričit Nešković.

Ali posle drugog susreta, Tito je ponovo stavio na dnevni red Dežov zahtev za "vlašku oblast u Istočnoj Srbiji". Nešković, kao prvi čovek Narodne Republike Srbije, ostao je uporan u odbrani integriteta Istočne Srbije. Pošto je očito "nešto obećao" Dežu, Tito je pokušao novi manevar, neku vrstu kompromisa, pa je Milovanu Đilasu naredio da se Vlasima daju nacionalna prava, škole na maternjem jeziku, kulturne ustanove, listovi, radio-stanica... Đilas je preko Agitpropa i Mitre Mitrović pokušao da sprovede Titove direktive o obnovi nacionalne svesti Vlaha, ali doživeli su neprijatno iznenađenje. Vlasi su odbili da njihova deca u školama uče na svom jeziku, sa obrazloženjem da nemaju pismo. Istovremeno, dolazi i do Rezolucije Informbiroa, i to sprečava "vlahizaciju" Istočne Srbije.


- Tito i Kardelj najurili su iz Istre i poslednjeg Italijana, napunili su skrape pobijenim pripadnicima ovog naroda, koji nisu hteli da napuste svoja ognjišta, a od Srbije su tražili da se Vlasi priključe Rumuniji - rekao je, 30 godina kasnije, Blagoje Nešković Dobrici Ćosiću.

Nešto pre ove rumunske inicijative o preuzimanju dela srpske teritorije došlo je i do primetnog zahlađenja odnosa između lidera jugoslovenske države i čelnog čoveka Republike Srbije. Nešković će se pojaviti u prvoj delegaciji koja je, na čelu sa Titom, išla u posetu Sovjetskom Savezu. Po ustaljenom protokolu, poseta se završavala prijemom kod Staljina. Na večeri, sa ritualnim ruskim ispijanjem "percovke" i zdravicama, Staljin je najpre nazdravio "herojskom srpskom narodu, jedinom slovenskom narodu koji je u najtežim danima rata protiv fašizma bio veran Rusiji, dok su se hrvatski pukovi borili uz Nemce u Staljingradu".

Završavajući zdravicu, Staljin je nazdravio Neškoviću. On se našao u neprijatnom položaju što je Staljin, njemu kao Srbinu, dao veći značaj od Tita, pa je odlučio da ne odgovori na zdravicu. Umesto njega učinio je to Tito, izgovorivši, sa suzama u očima, da se stidi što je Hrvat. Da li je Broz zaboravio da je samo neku godinu ranije, u decembarskom broju "Proletera", organu CK KP Jugoslavije, 1942, lično potpisao tekst o namerama Srba da "srbizuju Hrvate i Slovence", a da su Hrvati "kao najsnažnija individualnost među ostalim ugnjetenim narodima Jugoslavije davali najžešći otpor protiv takve velikosrpske nacionalne politike". Ili nije imao hrabrosti da taj svoj stav ponovi pred velikim vođom svetske revolucije.

U vreme prinudnog otkupa poljoprivrednih proizvoda koji je trajao sedam godina, sve do 1952, Srbija je bila krvavo opterećena i davala je dve trećine celokupnog otkupa u Jugoslaviji. Kada se Nešković suprotstavio tom odnosu, na jednoj raspravi najvišeg rukovodstva, Broz mu je zapretio da će ga poslati u Sibir i rekao mu je da je njegova seljačka politika kulačka. Nešković je ustao i napustio sastanak. Đilas i Ranković su trčali za njim da ga vrate nazad.


I prilikom donošenja prvog Petogodišnjeg plana i u toku njegove realizacije, isticao je sumnju da Kidrič i Leskošek rade na štetu NR Srbije, a u korist Slovenije.

Na sastanku Politbiroa, neposredno posle Rezolucije Informbiroa, na kome je procenjivana odbrambena moć zemlje u slučaju da bude napadnuta od Sovjetskog Saveza i njegovih satelita - Mađarske, Rumunije i Bugarske - opet se suprotstavio Titu. Na pitanje kako će se držati Srbija ako je napadne Crvena armija, Nešković je odgovorio da Srbi neće pucati u Ruse, a boriće se protiv Mađara, Bugara i Rumuna.

To se Titu, a i drugim članovima Politbiroa, nije dopalo. Međutim, o ovoj njegovoj odvažnoj proceni o držanju srpskog naroda nije zauzet nikakav politički stav.

U to vreme kod Broza stiže u posetu Alen Dales, jedan od direktora CIA. Po povratku u Vašington, Dales daje izjavu da je Tito na njegovo pitanje: "Ako dođe do rata između zapadnih demokratija i SSSR, na kojoj strani će biti Jugoslavija?" - dao odgovor da će zemlja biti na strani Zapada.

Nešković je posumnjao u istinitost teksta u "Njujork tajmsu". Otišao je kod Tita da proveri da li je on to stvarno rekao, da ćemo biti na strani Amerike i kapitalizma. Tito je ne trepnuvši potvrdio da su to njegove reči. Nešković je burno reagovao i pitao ga odakle mu pravo da takvu sudbonosnu odluku donosi sam, bez dogovora sa Partijom.

- Njegove oči divlje mačke sevnule su zverskom mržnjom. Rekao je besno: "Ja odgovaram za Jugoslaviju! Ja o njoj odlučujem." Razgovor je bio završen. Znao sam da s njim poslednji put razgovaram. Na iduću sednicu Politbiroa nisam pozvan. Posle nekog vremena pozvan sam da odgovaram pred partijskom komisijom, na čelu sa Đilasom... - zabeležiće Dobrica Ćosić reči Blagoja Neškovića daleke 1976. godine.

Posle Šestog kongresa, strani novinari su pitali Josipa Broza zašto je smenio Neškovića. Odgovorio je: "Zato što je više verovao njima nego nama."

- A ja bih na to mogao reći da nisam slepo verovao ni jednima ni drugima - reći će Nešković istoričaru Venceslavu Glišiću.

Posle izbacivanja iz partije, vratio se tamo odakle je krenuo u Španiju 1937, u Zavod za sudsku medicinu, gde je po završetku Medicinskog fakulteta bio asistent. U bolničkoj mrtvačnici započeo je svoju drugu, blistavu karijeru - karijeru naučnika. Magistriraće i doktorirati. Osnovaće potom Biološku laboratoriju, gde se posvetio izučavanju ćelije i postigao izvanredne naučne rezultate. Otkrio je periodizaciju razvoja maligne ćelije. Postao je profesor i šef Eksperimentalne onkološke laboratorije Medicinskog fakulteta.

Kada je 1983. godine dobio Oktobarsku nagradu Grada Beograda za sveukupan doprinos nauci, na trenutak je pomislio da mu je poslat signal da je došlo vreme da bude rehabilitovan. Ali Petar Stambolić i partijski funkcioneri koji su, dodvoravajući se Titu, sprovodili u delo njegovu ideju - slaba Srbija, jaka Jugoslavija - još su držali sve konce u svojim rukama. I naravno, od rehabilitacije nije bilo ništa. Preminuo je naredne, 1984. godine, u Beogradu.

- Bio je čovek podviga. U ovom dobu, u Srbiji, nema čoveka koji se više uspeo u politici i nauci - zapisao je Dobrica Ćosić.

I KOSOVO KAO GREH
JEDAN od većih grehova Blagoja Neškovića je bio i njegov odnos prema Kosovu u Metohiji. Neposredno pred izbore za Ustavotvornu skupštinu 1945. godine, on je članovima Oblasnog komiteta, koji su zagovarali autonomiju u novoj državi, zbog mnogobrojne šiptarske manjine, rekao da oni mogu da budu samo okrug u okviru Republike, objašnjavajući da su Šiptari teški grešnici iz rata. Naravno, to nije odgovaralo Titu, jer je on već napravio drugačiji aranžman sa Enverom Hodžom.

Hteo je i Beograd da da Marsovcima, ziv je Simke umro nije dok je Koce i ekipe.

Mstislav:

Hteo je i Beograd da da Marsovcima, ziv je Simke umro nije dok je Koce i ekipe.

Kliknite za proširenje...

simke cccccc
jesi li nasao nesto konkretno u tekstu sto bi mogao da osporis ili pises "nako ?

Evo vidim ti osporavas da je istocna Srbija i dalje u Srbiji.

ja osporavam?
bice sa si ti po starom citao tekst a da nisi razumeo nista

Znaci ogradjujes se od sacinjenija koje je tvoj kolega postavio.

jedino od cega se ogradjujem je to sto ti pises, jer to jednostavno nema nikakve veze ni sa tekstom koji komentarises a ni sa zdravom logikom.

ako ti nesto konkretno nije jasno reci, da probam da pomognem,
nemoj ovako uludo supljim pricama ko proka da trosis i vreme i prostor !

Истина на видело!

Сремски фронт као стратиште српске младежи
Најтежа и најдужа операција Народноослободилачке војске Југославије. Најодговорнији за огромне жртве они који су командовали - Тито, Дапчевић, Нађ и Јовановић

Иван МИЛАДИНОВИЋ | 14. април 2019.
http://www.novosti.rs/вести/насловн...15-Сремски-фронт-као-стратиште-српске-младежи