Сергијан:
Даље, Трулски сабор се није посебно бавио осудом ни Македонија ни Аполинарија већ осудом мoнотелитске јереси, па 1. правило ипак, спомињући Други вас. сабор "експлицитно" помиње и њих и њихово учење. Да је у предању Цркве остало памћење о томе да је на Другом васељенском сабору поред ове две јереси осуђен и хилијазам у сваком облику, како ти тврдиш, онда би та јерес била поменута на Трулском сабору као што су поменути и Македоније и Аполинарије и њихово учење. Међутим, тога уопште нема.
„Прво васкрсење, васкрсење блажених и светих треба тражити између дана васкрсења Христовог и последњег дана света. А када ће то бити? Заиста, узимање Пресвете Деве са телом на небо, по знацима који су остали на земљи, подобно је Васкрсењу Христовом, и није ли први пример првог васкрсења?
Уколико Мајка Началника васкрсења следи за Њим, кроз васкрсење у трећи дан по свом успењу, зар се не може онда догодити, да и неки други, по преимућству свети и достојни блаженства, као на пример они који су живот свој положили за име Васкрситеља, кроз многе, може бити и векове, у сваком случају пре последњег свеопштег васкрсења мртвих и измене (промене, преображаја) живих, добију некакав претходећи, њима посебно намењени удео, како у васкрсењу тако и у слави и у блаженству које му је својствено? Заиста, како се просто и неусиљено, на овај начин објашњавају речи тајновидца.“
Да је твоја идеја, да је закључно са Трулским васељенским сабором (7. век) у Православној Цркви дефинитивно одбачено дословно схватање 20 гл. као "хилијастичка јерес" – истинита, како је онда свети Филарет Московски (19. век) могао себи да допусти тако нешто? Могао је, наравно, зато што осуда у стварности уопште и не постоји осим у твојој глави и главама других слепих антихилијаста који не разликују духове – православни библијски хилијазам Светих Отаца од јеретичког, и са "прљавом водом избацују и дете"
Неколико пута до сада сам те позивао да цитираш ту, наводну, "експлицитну" осуду са Другог васељенског сабора на коју се позиваш, и никако да је дочекам. Ево још једном те позивам да је цитираш да се види како гласи.
Даље, Трулски сабор се није посебно бавио осудом ни Македонија ни Аполинарија већ осудом мoнотелитске јереси, па 1. правило ипак, спомињући Други вас. сабор "експлицитно" помиње и њих и њихово учење. Да је у предању Цркве остало памћење о томе да је на Другом васељенском сабору поред ове две јереси осуђен и хилијазам у сваком облику, како ти тврдиш, онда би та јерес била поменута на Трулском сабору као што су поменути и Македоније и Аполинарије и њихово учење. Међутим, тога уопште нема.
Наравно да се помиње Арије. Ниси схватио да је реч о одломку а не о интегралном тексту 1. правила Трулског сабора. Цитирао сам, због опширности текста, само онај део који се односи на Други васељенски сабор, да би се видело да Трулски сабор уопште не спомиње хилиазам, када говори о том Сабору.
Подвлачиш речи: "а одбацујемо нечастивога Македонија, заједно са пређашњим непријатељима истине" као да оне, наводно, доказују твоју идеју да Трулски Сабор осуђује сваки облик хилиазма – и светоотачки и јеретички. Када би твоја теорија била истинита то би значило да овај Васељенски сабор заједно са "нечастивим Македонијем" као "пређашње непријатеље истине" одбацује и светог Папија Јерапољског, светог Јустина Филозофа, светог Мелитона Сардског, светог Иринеја Лионског, светог Иполита Римског, светог Методија Олимпског, блаженог Лактанција, светог Иларија Пиктавијског, ... ... итд. Другим речима, да је црквени календар пун анатемисаних "непријатеља истине", који се у Цркви славе. Да ли схватиш куда води твоје расуђивање и колико је погрешно? На жалост, знам да не схваташ, јер не желиш, и зато теби не вреди ништа више говорити, али због других говорим.
Наравно да и те како има право јер, прихвативши Апокалипсис као канонску књигу, Црква истовремено, никада није саборно осудила Свете Оце хилијасте ни њихово тумачење Апокалипсиса. О томе сам више говорио у претходном посту.
Опет не говориш истину. Основно догматско начело православног хилијазма - да један дан стварања одговара једној 1000 година, и да ће услед тога целокупна историја од стварања света до Страшног суда трајати 7000 година, исповедали су Свети Оци и после Трулског сабора (7. век). Међу њима најзначајније је хилијастичко сведочанство св. Јована Дамаскина из 8. века. А свети Филарет Московски, на пример, који је живео у 19. веку је у својим тумачењима допуштао дословно схватање 20. главе (исто као и древни Свети Оци хилијасти), тј. да васкрсење праведника неће бити када и Страшни Суд, како ти тврдиш, већ много векова раније:
„Прво васкрсење, васкрсење блажених и светих треба тражити између дана васкрсења Христовог и последњег дана света. А када ће то бити? Заиста, узимање Пресвете Деве са телом на небо, по знацима који су остали на земљи, подобно је Васкрсењу Христовом, и није ли први пример првог васкрсења?
Уколико Мајка Началника васкрсења следи за Њим, кроз васкрсење у трећи дан по свом успењу, зар се не може онда догодити, да и неки други, по преимућству свети и достојни блаженства, као на пример они који су живот свој положили за име Васкрситеља, кроз многе, може бити и векове, у сваком случају пре последњег свеопштег васкрсења мртвих и измене (промене, преображаја) живих, добију некакав претходећи, њима посебно намењени удео, како у васкрсењу тако и у слави и у блаженству које му је својствено? Заиста, како се просто и неусиљено, на овај начин објашњавају речи тајновидца.“
Да је твоја идеја, да је закључно са Трулским васељенским сабором (7. век) у Православној Цркви дефинитивно одбачено дословно схватање 20 гл. као "хилијастичка јерес" – истинита, како је онда свети Филарет Московски (19. век) могао себи да допусти тако нешто? Могао је, наравно, зато што осуда у стварности уопште и не постоји осим у твојој глави и главама других слепих антихилијаста који не разликују духове – православни библијски хилијазам Светих Отаца од јеретичког, и са "прљавом водом избацују и дете"
Poslednja izmena:
)
