Fina granica izmedju samopouzdanja i arogancije

TheRedOne:
Gde se nalazi granica izmedju ova dva?

Da li je samopouzdanje kada mislimo recimo da "drugi se trebaju boriti za moje vreme, vreme provedeno sa mnom je NAGRADA", a arogancija postaje tek kada to izgovorimo naglas? Ili? Ili sam ja skroz promasio :D
Kliknite za proširenje...

Samopouzdanje je vrlo zdrava i poželjna ljudska osobina. Ovo što si naveo kao prvi primer ne bih okvalifikovala kao "zdravu" količinu samopouzdanja, jer samopouzdani ljudi nemaju potrebu da svoju ličnost, ili vreme koje posvećuju drugima, tretiraju kao nagradu. Samopouzdan čovek je oslobođen lažnih predstava o sebi; on tačno zna šta hoće, koliko može... i s kim hoće i može.
Arogancija je, pak, nadmenost, drsklost, osornost. Ali - rekla bih - ukoliko nije reč o osnovnom nedostatku kulture u komunikaciji, arogantni ljudi često imaju pogrešnu sliku o sebi. Egocentričnost je usko povezana sa arogancijom, a dalje, arogancija može biti vezana i za frustracije, komplekse, ili da bude samo maska (gard) za nedostatak samopouzdanja.
 
Mislim da se danas ljudi sami zbunjuju zeleci da odrede bolje finese, ali to rade ne sistematicno i ad hok.

Da bih pojednostavio sebi razlike izmedju ponosa i gordosti, a kasnije i mnogih drugih slicnih a razlicitih osobina, od kojih se po pravilu jedna tumaci vrlo pozitivno a druga vrlo negativno (a nije bas sve tako crno), uveo sam podelu na osecanja ka unutra i ka spolja iliti sluzbeno receno podelio sam coveka na personu intima i persona publica.....tj unutrasnju i javnu licnost i osecanja....

Tako kad postavite pitanje sta je ponos, i postavite podpitanje ka unutra, onda cete videti da se onaj odnos kod koga nema nikakve namere da komunicira sa okolinom ili da se povinuje okolini opstaje kao cisti ponos, dok cim se javi namera ili komunikacija i validacija po zakonima okoline , nastupa gordost....cak i kad je zamotana u lepa osecanja tipa , e moj unuk je najbolji djak u gimnaziji....

Samopouzdanje je ocigledno ka unutra osecanje ili persona intima...ili persona privata....
Arogancija je ocigledno osecanje ka spolja , ka drugima , tj deo nase persona publica.....

To sto se sad moze zonglirati na hiljadu nacina i opravdavati levo i desno , gore i dole....trt i mrt....ne znaci da se ne moze sve sagledati na jednostavan nacin ima li interakcije sa okolinom....
Naravno na samopouzdanje utice okolina, bas kao na sva unutrasnja , ka unutra osecanja, ali to nije dvosmisleno i zbunjujuce.
Takodje se na personu publica ili nasu javnu licnost utice i iz samog bica coveka, tj iz njegovog karaktera ili persona intima , persona privata....sto ne menja karakter i jasnocu cak i prilicno nepismenim ljudima sta je to njihova javna licnost....
 
TheRedOne:
Gde se nalazi granica izmedju ova dva?

Da li je samopouzdanje kada mislimo recimo da "drugi se trebaju boriti za moje vreme, vreme provedeno sa mnom je NAGRADA", a arogancija postaje tek kada to izgovorimo naglas? Ili? Ili sam ja skroz promasio :D
Kliknite za proširenje...
au...ne , osoba koja misli to sto si napisao je kreten..bez onzira da li to izgovara ili ne:)
samopouzdanje je pozitivan odnos prema sebi..vera u sebe, sopstvene stavove, principe, zivot..
arogancija je poza pre svega..negativan odnos prema drugima iz koje uopste ne mora da se krije pozitivan odnos prema sebi..cak bih rekla da istinski samopouzdan covek nikad nije arogantan..
 
Ipak je bolje sve spustiti na najnizi nivo komunikacije.....

Arogancija je resenje kad samopouzdanje naleti na opstrukciju i zavlacenje, na sebicno iskoristavanje i time oduzimanje dragocenog vremena za licne neodlozive potrebe....znaci potpuno je opravdana , a onda je obicno i ne tumace kao aroganciju.
Tako arogancija dobija vrlo dvosmisleno znacenje, vise vezano za licnu ocenu ili osudu osobe koja tumaci nekoga, a manje zavisno od objektivnog i potpuno izdvojenog tumacenja, bez uplitanja licnih koristi , odnosa i ocekivanja i osuda....
 
Arogancija je danasnje kvazi samopouzdanje.Veliki broj ljudi(koje poznajem)smatra da kad je neko arogantan on ima samopouzdanje.To je velika losa predrasuda(iako su po meni predrasude sve lose)jer samopozdanje se ne pokazuje time da li cemo svako sve reci u lice i da li mi uvek mislimo da smo upravu.Samopouzdanje je spremnost coveka da se uvek sa svakim problemom uhvati u kostac i resi ga a da ne pada u depresiju ili agoniju.Samopouzdanje je osnova jake licnosti coveka,jer samo jaki ljudi(naravno psihicki)mogu uvek da rese svoje probleme.
 
Pogledajmo to i ovako. Mnogi smatraju sebe pouzdanim kada imaju pun novčanik ili jaku materijalnu podlogu, kada poseduju snažne automobile, skupo odelo...Takva poudanja su nestabilna i prolazna iako nema ničeg lošeg ako se ima sve nabrojano. Pa ipak, pravo i jedino realno i trajno pouzdanje dolazi sa produbljenim duhovnim razvitkom pojedinca. Takav razume život, sagledava uzrok i posledicu, vlada svojim pasijama i iste prepoznaje kod drugih pa nema potrebe da ikada iskazuje aroganciju. Prava snaga se iskazuje kroz pravu ljubav i prava snaga i moć je onda kada nikada ne iskazujemo moć i nadmoć nad drugima.
Postavlja se pitanje, Kako dosegnuti to pravo pouzdanje koje će nam omogućiti da u sebi imamo smirenost, razumevanje, ljubav, toleranciju? Odgovor nije težak i ljudi su u večitom nastojanju da ga otkriju i realizuju. Neophodno je izdići svoj nivo svesti a svest nije intelektualna već je duhovna kategorija - vrlina. Treba otvoriti svoje srce prema najvišoj duhovnoj vrednosti, prema samoj suštini života koja se širom sveta u raznim učenjima, religijama i podnebljima zna pod mnogim imenima a da se ne shvata da se govori o istoj stvari. To je sveprisutni, sveznajući i svemogući Sveti Duh. Da bi se prema Njemu otvorilo srce i da u njega prodre ljubav i smirenost potrebno je na svakodnevnoj osnovi izvoditi laganu duhovnu vežbu. Duhovna vežba je čak daleko neophodnija od fizičkih vežbi ili mentalnih.
Za duhovnu vežbu nije potrebno ništa više od pet do deset minuta pre spavanja. Sesti na stolici sa zatvorenim očima, relaksirati se malo, udahnuti dublje nekoliko puta i uz svaki uzdah razvučeno pevušiti ono ime (reč) koje je za pojedinca sveto. To može biti Bog, Hrist, Buda, Mohamad ili čak reč ljubav ili još bolje božanstvena ljubav. Za ovu duhovnu vežbu ne treba ništa više od malo dobre volje i ljubavi u svom srcu. Potrebno je pratiti, a još bolje zapisivati svoje snove.
Onim hrabrijim preporučujem pevušenje reči HU (Hjuuuuu) koja je drevno i sveto ime Boga. Sa pevušenjem ove reči pojedinac će primetiti transformaciju snova, bolji uvid u dnevne dogadjaje ali i povećanu smirenost u sebi. Napomenuću da se ne sme pevušiti da bi se ikome naudilo ili da bi se neko primorao na bilo šta. Pevušenje HU možemo izvoditi i u toku dana kada nam je teško, kada se osećamo potištenim, uzrujanim, kada nam treba kakva pomoć....Napomenuću da pravo pouzdanje dolazi sa većim dozama ljubavi prema životu a put do nje je uz pomoć duhovnih vežbi.
 
louiskrstic:
Pogledajmo to i ovako. Mnogi smatraju sebe pouzdanim kada imaju pun novčanik ili jaku materijalnu podlogu, kada poseduju snažne automobile, skupo odelo...Takva poudanja su nestabilna i prolazna iako nema ničeg lošeg ako se ima sve nabrojano. Pa ipak, pravo i jedino realno i trajno pouzdanje dolazi sa produbljenim duhovnim razvitkom pojedinca. Takav razume život, sagledava uzrok i posledicu, vlada svojim pasijama i iste prepoznaje kod drugih pa nema potrebe da ikada iskazuje aroganciju. Prava snaga se iskazuje kroz pravu ljubav i prava snaga i moć je onda kada nikada ne iskazujemo moć i nadmoć nad drugima.
Postavlja se pitanje, Kako dosegnuti to pravo pouzdanje koje će nam omogućiti da u sebi imamo smirenost, razumevanje, ljubav, toleranciju? Odgovor nije težak i ljudi su u večitom nastojanju da ga otkriju i realizuju. Neophodno je izdići svoj nivo svesti a svest nije intelektualna već je duhovna kategorija - vrlina. Treba otvoriti svoje srce prema najvišoj duhovnoj vrednosti, prema samoj suštini života koja se širom sveta u raznim učenjima, religijama i podnebljima zna pod mnogim imenima a da se ne shvata da se govori o istoj stvari. To je sveprisutni, sveznajući i svemogući Sveti Duh. Da bi se prema Njemu otvorilo srce i da u njega prodre ljubav i smirenost potrebno je na svakodnevnoj osnovi izvoditi laganu duhovnu vežbu. Duhovna vežba je čak daleko neophodnija od fizičkih vežbi ili mentalnih.
Za duhovnu vežbu nije potrebno ništa više od pet do deset minuta pre spavanja. Sesti na stolici sa zatvorenim očima, relaksirati se malo, udahnuti dublje nekoliko puta i uz svaki uzdah razvučeno pevušiti ono ime (reč) koje je za pojedinca sveto. To može biti Bog, Hrist, Buda, Mohamad ili čak reč ljubav ili još bolje božanstvena ljubav. Za ovu duhovnu vežbu ne treba ništa više od malo dobre volje i ljubavi u svom srcu. Potrebno je pratiti, a još bolje zapisivati svoje snove.
Onim hrabrijim preporučujem pevušenje reči HU (Hjuuuuu) koja je drevno i sveto ime Boga. Sa pevušenjem ove reči pojedinac će primetiti transformaciju snova, bolji uvid u dnevne dogadjaje ali i povećanu smirenost u sebi. Napomenuću da se ne sme pevušiti da bi se ikome naudilo ili da bi se neko primorao na bilo šta. Pevušenje HU možemo izvoditi i u toku dana kada nam je teško, kada se osećamo potištenim, uzrujanim, kada nam treba kakva pomoć....Napomenuću da pravo pouzdanje dolazi sa većim dozama ljubavi prema životu a put do nje je uz pomoć duhovnih vežbi.
Kliknite za proširenje...

Hehehehhe, a jel tvrdish da je to samo i ako samo moguce postici putem duhovnih vezbi? :)
 
ko_to_tamo_peva:
au...ne , osoba koja misli to sto si napisao je kreten..bez onzira da li to izgovara ili ne:)
samopouzdanje je pozitivan odnos prema sebi..vera u sebe, sopstvene stavove, principe, zivot..
arogancija je poza pre svega..negativan odnos prema drugima iz koje uopste ne mora da se krije pozitivan odnos prema sebi..cak bih rekla da istinski samopouzdan covek nikad nije arogantan..
Kliknite za proširenje...

upravo tako, samopouzdanje se ne zasniva na tome da svi okolo znaju sta ti mozes i koliko mozes, nego da to ti sam skontas, vidis gde su ti granice, realno sagledas gde si vrlo dobar, tu se fokusiras i to forsiras, a opet ne prikrivas da imas i lose osobine i slabe tacke. nepriznavanje losih osobina i slabih tacaka u sopstvenoj licnosti i osecanje konstante superiornosti nad drugima jeste deo arogancije, a takodje krije i veeeelike komplexe. a valjda je poenta samopouzdanja da se komplexi ako ne iskorene onda svedu na najmanju mogucu meru, zar ne....
 
louiskrstic:
Duhovna vežba je čak daleko neophodnija od fizičkih vežbi ili mentalnih.
Kliknite za proširenje...

Neću da komentarišem ceo tekst da se ne bih gubio u možda suvišnom filozofiranju, o tome šta je svest i čega je deo, prokomentarisaću samo ovaj deo o duhovnoj vežbi.

Ovo o duhovnoj vežbi je iz moje perspektive tačno. To pišem iz iskustva. Nekih skoro godinu dana sam praktikovao nešto što se može nazvati duhovnom vežbom, u manje više disciplinovanom kontinuitetu. Moja vežba se sastojala u tome što sam svake večeri odvajao vremena (umesto gledanja tva) da u tišini sagledam svoj prethodni dan ili svoje prethodne godine, periode. Vremenom, to je postalo zadovoljstvo, raditi tu vežbu, jedno energetsko, oslobadjajuće iskustvo. Konkretno, pišem o jednoj vežbi koju je Kastaneda nazvao rekapitulacija, da ne objašnjavam sad u detalje kako se radi, koga zanima ima na temi o Kastanedi na kultnim stvarima. Takve vežbe zaista donose smirenje psihe i tela i to se reflektuje i ka van...ljudi su komentarisali da „zračim na drugačiji način nego drugi“, hteli da budu u mom prisustvu itd...jednostavno, dobro je... Sad sam malo napravio pauzu od tih duhovnih vežbi, ali i to je korisno jer sam u ovoj pauzi shvatio važnost takvog rada na sebi. Bez produhovljenja, svesti i duhovne vežbe, bivanje čoveka se zaista ne razlikuje mnogo od bivanja životinje.
 
Poslednja izmena:
TheRedOne:
Da li je samopouzdanje kada mislimo recimo da "drugi se trebaju boriti za moje vreme, vreme provedeno sa mnom je NAGRADA", a arogancija postaje tek kada to izgovorimo naglas? Ili? Ili sam ja skroz promasio :D
Kliknite za proširenje...
promasio, cini mi se... samopouzdanje nije unizavanje drugih.... u stvari, ono se uopste i ne odnosi na druge ljude, nego na coveka samog... i na njegovu veru u sopstveni potencijal...
 
По мени, та граница уопште није "фина" него зјапи као бездана провалија.

Самопоуздање је када верујеш да можеш да оствариш оно што ти је потребно и што дубоко желиш, а ароганција је презир према другима, и то без икаквих аргумената.

Каже Конфучије: "Мудар човек оно што хоће тражи у себи, прост човек то тражи у другима."
Ово прво би било самопуздање, ово друго -- ароганција.
 
Oh, ne. duhovna vežba nije jedini način. Postoji mnogo drugih načina pa čak i običan dnevni život bez ikakvih posebnih praktikovanja nama da po koju trunku ekspanzije svesti. Medjutim, od svih mogućih načina redovno izvodjenje duhovne vežbe daje najbolje rezultate. Uz izvodjenje duhovne vežbe polako dovodimo u harmoniju vibracije tela, uma i nas Duše pri čemu se otvaramo prama najvišim vrednostima Svetoga Duha.
Uz praktikovanje duhovne vežbe kombinovane sa isto tako kratkom kontemplacijom (jednu varijantu kontemplacije naveo je "alles_gut") uz praćenje svojih noćnih i budnih snova pojedinac još za života može dosegnuti i realizovati svoj životni cilj a to je osvajanje visokog stanja svesti, ljubavi i duhovne slobode.
Naravno, ne treba verovati mojim rečima već samo i jedino rezultatima svog vlstitog eksperimenta. Ono što je dokaz za jednu osobu ne može biti dokaz ni za koga više. Sa duhovnim vežbama, iskustvima u snovima, kada počne putovanje višim svetovima, i iskustvima preko potpuno svesnih putovanja višim svetovima (u Duša telu), pojedinac počne znati a ne više verovati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Steinadler
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti
2
Odgovora
34
Pregleda
704
Steinadler
Steinadler
Umri_muski
Etika i zivot
2
Odgovora
30
Pregleda
338
Metronomy
Metronomy
Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
277
suave
suave

Back
Top