Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
На имању „Пољопривреде” код Лесковца повртари из области Ланџу узгајају у две „зелене куће” и на 16 пластеника кинески и наш краставац, разне врсте салата, лук, шаргарепу, парадајз, паприку, лубенице, као и јуцу, која подсећа на нашу блитву
У „зеленој кући”, кинески пластеник (Фото М. Момчиловић)
Лесковац – Новине су недавно објавиле да је Министарство пољопривреде Кине донело специјални државни програм којим се подстичу кинеске компаније да купују пољопривредно земљиште у иностранству. Такође је обелодањено, што заправо и није нека тајна, да свету прети глад, осим Кини која повећава сигурност у храни и гарантује испоруке прехрамбених производа из других земаља.
Група Кинеза из области Ланџу и пре званичног објављивања овог програма кренула је у његову реализацију и то баш у Србији, у Печењевцу код Лесковца. Пре годину дана закупили су земљиште посусталог предузећа „Пољопривреда” и отпочели производњу поврћа на кинески начин. Реч је о доста храбром потезу наших пријатеља са Далеког истока који су се „дрзнули” да оснују повртњаке у традиционално познатом повртарском крају. То је као кад би Лесковчанин отворио пицерију у Италији.
Кинески краставац (Фото М. Момчиловић)
Кинези су подигли две „зелене куће”, како их зову и шеснаест класичних пластеника у којима узгајају све врсте поврћа – кинески и наш краставац, разне врсте салата, лук, шаргарепу, парадајз, паприку, лубенице, као и јуцу коју Кинези једу током целе године. Подсећа на нашу блитву, али је, кажу, укуснија. Нажалост, поплава је ових дана захватила и кинеске повртњаке, па је део поврћа уништен.
На имању је шеснаесторо марљивих Кинеза, међу којима су и четири брачна пара. Потписали су уговор на две године. Власник је Хуанг Лијашенг који ових дана продаје поврће, међу којима су и тек пристигле лубенице, поред пута на излазу из Печењевца. На наше питање како иде продаја, кроз смех одговара:
– Шоп ради добро, има купци.
Једини Србин у овом малом предузећу је Слободан Виденовић који нам објашњава суштину кинеске производње.
– Не користе машине, струју и гориво. Употребљавају само стајско и кокошиње ђубриво. Све раде ручно, саде, плеве коров и што је најважније, не прскају поврће, па је реч о правој органској храни. Северни зид „зелених кућа” је од блата, односно, од непечених цигли и он чува оптималну температуру и апсорбује вишак влаге која је највећи узрочник биљних болести. На крову, на јужној страни је фолија, тако да има светлости и вентилације.
По његовим речима, у почетку је било доста подозривости овдашњих сељака, али они су били први купци кинеских производа, што из знатижеље да пробају нешто ново, што због тога што је кинеско поврће стигло пре њиховог.
– Разлика у односу на наше повртаре је у томе што Кинези производе веома рано. Краставци су стигли месец дана раније у односу на домаће. Парадајз су произвели такође месец дана пре наших повртара и то у њиховим објектима одгајају га веома јевтино, користећи сунчеву енергију. Први производи одавде стигли су одмах после нове године. Најпре ротквице, салате, јуца, затим, лук. Прва берба краставаца била је 24. марта, а прва берба парадајза 24. априла. Пре неколико дана појавиле су се лубенице, а наше најбоље бостанџије могу да их очекују за петнаестак дана. Суштина је у томе што су први и што им је поврће веома укусно и здраво – објашњава Виденовић.
Конкуренција роштиљу у Лесковцу (Фото М. Момчиловић)
Кинеско поврће за сада не иде у великопродају, све се продаје на лицу места и по наруџбини. Долазе људи из свих градова Србије, поред продајног пункта се стално заустављају кола. Цена је веома популарна, рецимо, килограм првокласног парадајза тренутно кошта 50 динара.
У време наше посете, ту је био и господин Ли Шенг, главни координатор сарадње између Ланџуа и Лесковца, који најављује ширење пројекта.
– Ускоро ћемо да подигнемо још један повртњак код Пољопривредне школе у Лесковцу. Није нам циљ толико профит, колико желимо да то буде центар у којем ће се ученици Пољопривредне школе и Лесковчани обучавати да производе на кинески начин. Планирамо да ту изградимо рибњак и ресторан. Идемо поступно, једно по једно. Кад то завршимо, почећемо да се бавимо и сточарством без којег пољопривреда не може. Тако ћемо имати и стајско ђубриво за поврће – испричао је за „Политику” овај предузимљиви Кинез.
Милан Момчиловић
[објављено: 20/06/2008]
У „зеленој кући”, кинески пластеник (Фото М. Момчиловић)
Лесковац – Новине су недавно објавиле да је Министарство пољопривреде Кине донело специјални државни програм којим се подстичу кинеске компаније да купују пољопривредно земљиште у иностранству. Такође је обелодањено, што заправо и није нека тајна, да свету прети глад, осим Кини која повећава сигурност у храни и гарантује испоруке прехрамбених производа из других земаља.
Група Кинеза из области Ланџу и пре званичног објављивања овог програма кренула је у његову реализацију и то баш у Србији, у Печењевцу код Лесковца. Пре годину дана закупили су земљиште посусталог предузећа „Пољопривреда” и отпочели производњу поврћа на кинески начин. Реч је о доста храбром потезу наших пријатеља са Далеког истока који су се „дрзнули” да оснују повртњаке у традиционално познатом повртарском крају. То је као кад би Лесковчанин отворио пицерију у Италији.
Кинески краставац (Фото М. Момчиловић)
Кинези су подигли две „зелене куће”, како их зову и шеснаест класичних пластеника у којима узгајају све врсте поврћа – кинески и наш краставац, разне врсте салата, лук, шаргарепу, парадајз, паприку, лубенице, као и јуцу коју Кинези једу током целе године. Подсећа на нашу блитву, али је, кажу, укуснија. Нажалост, поплава је ових дана захватила и кинеске повртњаке, па је део поврћа уништен.
На имању је шеснаесторо марљивих Кинеза, међу којима су и четири брачна пара. Потписали су уговор на две године. Власник је Хуанг Лијашенг који ових дана продаје поврће, међу којима су и тек пристигле лубенице, поред пута на излазу из Печењевца. На наше питање како иде продаја, кроз смех одговара:
– Шоп ради добро, има купци.
Једини Србин у овом малом предузећу је Слободан Виденовић који нам објашњава суштину кинеске производње.
– Не користе машине, струју и гориво. Употребљавају само стајско и кокошиње ђубриво. Све раде ручно, саде, плеве коров и што је најважније, не прскају поврће, па је реч о правој органској храни. Северни зид „зелених кућа” је од блата, односно, од непечених цигли и он чува оптималну температуру и апсорбује вишак влаге која је највећи узрочник биљних болести. На крову, на јужној страни је фолија, тако да има светлости и вентилације.
По његовим речима, у почетку је било доста подозривости овдашњих сељака, али они су били први купци кинеских производа, што из знатижеље да пробају нешто ново, што због тога што је кинеско поврће стигло пре њиховог.
– Разлика у односу на наше повртаре је у томе што Кинези производе веома рано. Краставци су стигли месец дана раније у односу на домаће. Парадајз су произвели такође месец дана пре наших повртара и то у њиховим објектима одгајају га веома јевтино, користећи сунчеву енергију. Први производи одавде стигли су одмах после нове године. Најпре ротквице, салате, јуца, затим, лук. Прва берба краставаца била је 24. марта, а прва берба парадајза 24. априла. Пре неколико дана појавиле су се лубенице, а наше најбоље бостанџије могу да их очекују за петнаестак дана. Суштина је у томе што су први и што им је поврће веома укусно и здраво – објашњава Виденовић.
Конкуренција роштиљу у Лесковцу (Фото М. Момчиловић)
Кинеско поврће за сада не иде у великопродају, све се продаје на лицу места и по наруџбини. Долазе људи из свих градова Србије, поред продајног пункта се стално заустављају кола. Цена је веома популарна, рецимо, килограм првокласног парадајза тренутно кошта 50 динара.
У време наше посете, ту је био и господин Ли Шенг, главни координатор сарадње између Ланџуа и Лесковца, који најављује ширење пројекта.
– Ускоро ћемо да подигнемо још један повртњак код Пољопривредне школе у Лесковцу. Није нам циљ толико профит, колико желимо да то буде центар у којем ће се ученици Пољопривредне школе и Лесковчани обучавати да производе на кинески начин. Планирамо да ту изградимо рибњак и ресторан. Идемо поступно, једно по једно. Кад то завршимо, почећемо да се бавимо и сточарством без којег пољопривреда не може. Тако ћемо имати и стајско ђубриво за поврће – испричао је за „Политику” овај предузимљиви Кинез.
Милан Момчиловић
[објављено: 20/06/2008]
