manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
PREDSEDNIK Republike i Demokratske stranke Boris Tadić predložio je prošle nedelje da se pomire političke snage iz devedesetih i one koje su vodile Srbiju posle 2000. godine:
- Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se te političke snage objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, smanjimo tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav, i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja - rekao je Tadić u Staroj Pazovi.
Dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, za „Novosti“ kaže da - od kada postoji srpska država - postoje i političke podele. Delili smo se, podseća on, na karađorđevićevce i obrenovićevce, ustavobranitelje i ustavorušitelje, proistočnjake i prozapadnjake, centraliste i federaliste, komuniste i antikomuniste, partizane i četnike, i tako redom, do današnjih dana.
Od kraja jednopartijskog sistema vlasti u Srbiji, priča o političkom ili nacionalnom pomirenju često je bila na dnevnom redu ovdašnjih političara. Prema Momčilu Pavloviću, međutim, ljudi u Srbiji danas se ne dele zato što su različiti i jer različito misle, nego zato što su isti, ili slični, i jer se većina njih ponaša na isti način.
- Stvaraoci podela su uglavnom politički krugovi i lideri, koji potvrđuju sebe opanjkavanjem drugih. Podele su naročito proizvod stranaka i strančarenja, „partizanstva“, kako se govorilo u međuratnom periodu. To, kao i politička nekultura, stvara privid različitosti i dubinskih podela srpskog društva, koje, inače, ne postoje - smatra dr Pavlović.
Danas u Srbiji, nastavlja on, gotovo da su se izgubile granice između levice i desnice, između partizana i četnika, pobednika i pobeđenih: nema iskristalisanih političkih ideja, niti programa - postoje samo ljudi koji sebe doživljavaju kao lidere ili liderčiće, i drugi koji hrane njihovu taštinu.
Zaključak Momčila Pavlovića je, dakle, da Srbe ne deli različitost, već istovetnost. Političke ideje se kod Srba lako mire, ali ljudi - malo teže.
- Pošto su izbrisane granice naših podela, Srbiji je potrebno „političko umirivanje“, a ne „nacionalno pomirenje“ - ocena je ovog istoričara.
Za njegovog kolegu Čedomira Antića priča o pomirenju je već završena.
- Mislim da je besmisleno
da se mire SPS i DS zbog učešća u vladi - kaže Antić za „Novosti“. - Ako su već hteli nacionalno pomirenje, trebalo je da sprovedu jedan ozbiljan set zakona o rehabilitaciji, restituciji, i slično, ali to nisu učinili. Za one stare mržnje je kasno da se mirimo, jer su akteri većinom među mrtvima. Kada je reč o devedesetim godinama, mislim da je već 2001. ostvareno pomirenje time što je SPS-u i radikalima dozvoljeno da ostanu u politici. To je sad samo jedan marketinški trik.
Antić dodaje da nije siguran ni da je predsednik Tadić odbrao prave „partnere“ za nacionalno pomirenje.
- Možda bi on trebalo da se pomiri s radikalima, budući da većina birača režima Slobodana Miloševića danas glasa za njih? S druge strane, zašto bi se s njima mirio, kada su, recimo, i oni 1995. i 1996. bili u opoziciji? - govori on. - Ako pažljivo analizirate, videćete da, s izuzetkom jedne ili dve manje stranke, kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima, ne postoji sukob. O ustavnom pitanju, pitanju Kosova i Metohije, spoljne politike, svojevremeno o pitanju državne zajednice - apsolutno su identični stavovi i SRS, i SPS, i DS, i DSS.
Glavna linija rascepa u našem društvu, po Čedomiru Antiću, jeste pitanje odnosa prema stvarnosti - odnosno, prema kapitalizmu: obraćajući se istom stanovništvu, jedni nude socijalni raj iz prošlosti, a drugi kažu da će nam sve ono što nemamo dati Evropa... Po njemu, jedino pravo rešenje je da se što pre uspešno završi tranzicija.
ŠTA JE SVIMA NESPORNO
* NIJEDNA politička partija nije suprotstavljena demokratskom sistemu vlasti.
* NEMA relevantne političke opcije koja se suprotstavlja modernizaciji, ravnopravnosti polova, ostvarivanju prava nacionalnih manjina...
* KLJUČNE političke vrednosti nisu uzrok podela među srpskim partijama - sve su, bar na rečima, za društvo jednakih šansi, za relativno visok nivo socijalne pravde, za ubrzani ekonomski razvoj...
* KOSOVO je Srbija - stav je svih parlamentarnih stranaka, osim jedne.
* VELIKA većina građana podržava evropsku budućnost zemlje, bez obzira na trenutne razlike u vezi sa SSP, kao i saradnju i bliske odnose sa ostalim značajnim državama, pre svega, Rusijom.
* TRŽIŠNA ekonomija i privatna svojina odavno nisu predmet sporenja u Srbiji.
Mislim da vredi kometarisati ovakav, objektivan tekst. Ocigledno je da nasi politicari ili ne znaju sta prica onaj drugi ili ne misle ono sto pricaju.
- Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se te političke snage objedine oko zajedničkih ciljeva, da umirimo stanovništvo, smanjimo tenzije i nesporazume, da teške reči padnu u zaborav, i da pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao stabilna i prosperitetna zemlja - rekao je Tadić u Staroj Pazovi.
Dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, za „Novosti“ kaže da - od kada postoji srpska država - postoje i političke podele. Delili smo se, podseća on, na karađorđevićevce i obrenovićevce, ustavobranitelje i ustavorušitelje, proistočnjake i prozapadnjake, centraliste i federaliste, komuniste i antikomuniste, partizane i četnike, i tako redom, do današnjih dana.
Od kraja jednopartijskog sistema vlasti u Srbiji, priča o političkom ili nacionalnom pomirenju često je bila na dnevnom redu ovdašnjih političara. Prema Momčilu Pavloviću, međutim, ljudi u Srbiji danas se ne dele zato što su različiti i jer različito misle, nego zato što su isti, ili slični, i jer se većina njih ponaša na isti način.
- Stvaraoci podela su uglavnom politički krugovi i lideri, koji potvrđuju sebe opanjkavanjem drugih. Podele su naročito proizvod stranaka i strančarenja, „partizanstva“, kako se govorilo u međuratnom periodu. To, kao i politička nekultura, stvara privid različitosti i dubinskih podela srpskog društva, koje, inače, ne postoje - smatra dr Pavlović.
Danas u Srbiji, nastavlja on, gotovo da su se izgubile granice između levice i desnice, između partizana i četnika, pobednika i pobeđenih: nema iskristalisanih političkih ideja, niti programa - postoje samo ljudi koji sebe doživljavaju kao lidere ili liderčiće, i drugi koji hrane njihovu taštinu.
Zaključak Momčila Pavlovića je, dakle, da Srbe ne deli različitost, već istovetnost. Političke ideje se kod Srba lako mire, ali ljudi - malo teže.
- Pošto su izbrisane granice naših podela, Srbiji je potrebno „političko umirivanje“, a ne „nacionalno pomirenje“ - ocena je ovog istoričara.
Za njegovog kolegu Čedomira Antića priča o pomirenju je već završena.
- Mislim da je besmisleno
da se mire SPS i DS zbog učešća u vladi - kaže Antić za „Novosti“. - Ako su već hteli nacionalno pomirenje, trebalo je da sprovedu jedan ozbiljan set zakona o rehabilitaciji, restituciji, i slično, ali to nisu učinili. Za one stare mržnje je kasno da se mirimo, jer su akteri većinom među mrtvima. Kada je reč o devedesetim godinama, mislim da je već 2001. ostvareno pomirenje time što je SPS-u i radikalima dozvoljeno da ostanu u politici. To je sad samo jedan marketinški trik.
Antić dodaje da nije siguran ni da je predsednik Tadić odbrao prave „partnere“ za nacionalno pomirenje.
- Možda bi on trebalo da se pomiri s radikalima, budući da većina birača režima Slobodana Miloševića danas glasa za njih? S druge strane, zašto bi se s njima mirio, kada su, recimo, i oni 1995. i 1996. bili u opoziciji? - govori on. - Ako pažljivo analizirate, videćete da, s izuzetkom jedne ili dve manje stranke, kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima, ne postoji sukob. O ustavnom pitanju, pitanju Kosova i Metohije, spoljne politike, svojevremeno o pitanju državne zajednice - apsolutno su identični stavovi i SRS, i SPS, i DS, i DSS.
Glavna linija rascepa u našem društvu, po Čedomiru Antiću, jeste pitanje odnosa prema stvarnosti - odnosno, prema kapitalizmu: obraćajući se istom stanovništvu, jedni nude socijalni raj iz prošlosti, a drugi kažu da će nam sve ono što nemamo dati Evropa... Po njemu, jedino pravo rešenje je da se što pre uspešno završi tranzicija.
ŠTA JE SVIMA NESPORNO
* NIJEDNA politička partija nije suprotstavljena demokratskom sistemu vlasti.
* NEMA relevantne političke opcije koja se suprotstavlja modernizaciji, ravnopravnosti polova, ostvarivanju prava nacionalnih manjina...
* KLJUČNE političke vrednosti nisu uzrok podela među srpskim partijama - sve su, bar na rečima, za društvo jednakih šansi, za relativno visok nivo socijalne pravde, za ubrzani ekonomski razvoj...
* KOSOVO je Srbija - stav je svih parlamentarnih stranaka, osim jedne.
* VELIKA većina građana podržava evropsku budućnost zemlje, bez obzira na trenutne razlike u vezi sa SSP, kao i saradnju i bliske odnose sa ostalim značajnim državama, pre svega, Rusijom.
* TRŽIŠNA ekonomija i privatna svojina odavno nisu predmet sporenja u Srbiji.
Mislim da vredi kometarisati ovakav, objektivan tekst. Ocigledno je da nasi politicari ili ne znaju sta prica onaj drugi ili ne misle ono sto pricaju.
