Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Ajd za početak: 06.04.1999!
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Na Vaskrs 1943. Srušili su ga više nego Nemci 06. aprila 1941. Komunisti nisu dali da se posle rata pisne o tome.
poenta teme?
Ukupan broj žrtava svih jugoslovenskih naroda je bio 1.040.000Само наставих где смо стали и одговорих на питање!
http://forum.krstarica.com/threads/206076
Значи тема није живела ни цео сат!
Nema poente, a nije loše da znate da se sve to dešavalo 1944., a ne 1943,, konkretno 16, 17 i 18 aprila, 6. jula i 3. septembra.
Ukupan broj žrtava svih jugoslovenskih naroda je bio 1.040.000
Ukupan broj žrtava svih jugoslovenskih naroda je bio 1.040.000
Ajd za početak: 06.04.1999!
Југославија у Другом светском рату [уреди]
Подела Краљевине Југославије након окупације Сила Осовине, Април 1941. године.
Подела Краљевине Југославије након окупације Сила Осовине, Април 1941. године.
Влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. године, у замку Белведере у Бечу, потисала протокол о приступању Тројном пакту. 26. и 27. марта је извршен државни удар, свргнута је влада и намесништво. У јутро 27. марта је постављена нова влада на челу са генералом Душаном Симовићем. У Београду су одржане велике демострације против савезништва са Немачком. Хитлер је издао директиву да се Југославија жестоко нападне. Бомбардовањем Београда 6. априла, Југославија се нашла у Другом светском рату. Краљевска војска је капитулирала 17. априла. На територији Хрватске, без делова које је анектирала Италија (Сплит, Шибеник, већина острва) и Мађарска (Међумурје, Барања и Бачка), Босне и Херцеговине и Срема створена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ). Словенија је подељена између Италије, Немачке и Мађарске. Бугари су окупирали Македонију и југоисточну Србију. Црну Гору је окупирала Италија. Континуитет Краљевине Југославије је наставила њена влада у емиграцији (Лондон). Призната је као званичан члан Савезника.
У Другом светском рату, у српском народу, су постојала два покрета отпора. 11. маја 1941. године је на Равној гори основана Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО) пуковника, потом генерала, Драгољуба Драже Михаиловића. Овај покрет се назива и Четнички ослободилачки покрет. 27. јуна је основан Партизански одред Југославије, Партизански ослободилачки покрет, команданта Јосипа Броза Тита. Основне разлике ова два покрета се огледају у државном уређењу нове Југославије. Четнички покрет је био демократски, грађански и монархистички, а Партизански комунистички, раднички и републикански. У Србији су постојале две војне квислиншке организације: Српска државна стража генерала Милана Недића и Српски добровољачки корпус Димитрија Љотића.
Током рата Срби су у НДХ страдали највише у логорима Јасеновац (по немачким подацима тамо је убијено 500.000 Срба, Јевреја и Рома), Стара Градишка (75.000), Копривница, Сисак, Јастребарски, Новски. Посебна специфичност су били логори за децу. Убијено их је око 55.000. До 1945. године више од 100.000 Срба је напустило Космет пред шиптарским терором. Под притиском Британаца краљ Петар II је позвао Србе, Хрвате и Словенце да приступе НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. Југославија је ослобођена пробијањем Сремског фронта 12. априла 1945. године. Рат је у Југославији однео 1.706.000 жртава.
11.04.1999 na Kosarama, napisao Drecun pala je bomba, srecom nije eksplodirala............
Na njoj je pisalo cirilicom.............
SRECAN PRAZNIK.......!
Na Vaskrs 1943. Srušili su ga više nego Nemci 06. aprila 1941. Komunisti nisu dali da se posle rata pisne o tome.
i na sanducima sa municijom austrougarske vojske je navodno pisalo - NE STEDI!
bas me zanima ko je to uspeo da procita
Mojih devet pradjedova........., mojih devet pradjedova............@nishliya nisu svi drkali qurac......bate, gubis se!
Ne, to je ukupan gubitak koji se deli na broj poginulih ( oko milion ) i demografski gubitak. Ukratko, broj od 1.700.000 je razlika između broja ljudi koji su bili na popisu 1946. i onog za koji se po demografskim kretanjima pretpostavlja da bi bio tu da nije bilo rata. U to znači ulaze i oni koji su emigrirali, oni koji bi bili rođeni i sl.1 700 000
Niko nikad nije uspeo pružiti dokaze za više od 500.000 žrtava u Jasenovcu. Naravno da je i to užasan zločin, ali to je to, nema više.Po kojim istraživanjima. Ako se zna da je Jasenovac progutao skoro milion srba, a gde su ostala stratišta.
Niko nikad nije uspeo pružiti dokaze za više od 500.000 žrtava u Jasenovcu. Naravno da je i to užasan zločin, ali to je to, nema više.
E kako te neko debelo slagao !