Ево један пример који сам ја недавно нашао - шаховница је на грбу
Опатије Св. Павла у Лаванталу (Аустрија):
Више на:
bildindex.de
Stifterbild - Thomas von Villach Maler,1493
Wandbild, Wandmalerei, Freskomalerei
Standort: Sankt Paul im Lavanttal, Klosterkirche, Stifts- und Pfarrkirche Sankt Paul, Nördliches Querhaus, Nord- und Ostwand
Detail:
Engel mit den Wappen des Stifts Sankt Paul und Kärntens, darunter die Wappen des Abts Jöbstl von Jöbstlberg, des heiligen Benedikt und des Malers.
овде пише да је фреску насликао Thomas von Villach 1493. и да се не ради о грбу Хрватске, него
грбу Опатије Св. Павла (''das Stift'' означава црквени посед који је у оквиру Светог Римског Царства уживао статус засебне феудалне области). с леве стране је грб Корушке, а испод су грбови тадашњег опата, Св. Бенедикта и сликара. ево још једног грба из исте опатије:
само пар година након ове цркве, осликана је таваница куће градског судије у Инсбруку (Тирол, Аустрија), за коју се тврди да је најстарија сачувана представа грба Хрватске. грб је представљен и као засебан и као део шире целине:
у првом пољу се налази грб Штајерске, у другом Корушке, у трећем Крањске и у четвртом је вероватно грб грофова Цељских. шта ће шаховница преко тих грбова? јер то нису хрватске, него аустријске покрајине. ево целе композиције (са леве стране у првом и четвртом пољу је грб Тирола, у другом и трећем грб Горице, а преко њих штит са династичким грбом Хабзбурга):
остаје питање кога/шта шаховница представља на овим фрескама, јер у оваквом односу (преко грбова аустријских покрајина) може једино значити знамење породице која тим областима влада или на њих полаже права.
већ 1499. осликан је Торањ с грбовима (Wappenturm) царске палате (Hofburg) у Инсбруку, где шаховница први пут несумњиво указује на Хрватску:
јавља се као грб Хрватске и на великом звону са грбовима из Шваца (Schwaz) код Инсбрука (опет Тирол!) из 1503.
да скратим причу, шаховница није изворни/аутентични грб Хрватске и са владарима из династије Трпимировић нема никакве везе, јер је изгубила самосталност пре него се појавила хералдика. не постоје ни домаћи извори који је у било ком облику повезују са Хрватском пре 16. века. први пут се јавља као
приписани грб којим су је немачки Хабзбурзи представили кад су у своју титулу укључили Угарску и њене поседе па се јавила потреба да и Хрватску некако хералдички изобразе, иако она до тад (крај 15. века) као земља/regnum није имала никакав грб. постојали су само породични грбови хрватског племства. међутим, већ на Цетинградској повељи (којом су 1527. хрватски великаши признали Фердинанда I Хабзбуршког за свог владара) налази се шановница (8х8) на државном печату уз натпис-
regni sigillum, па је тако и остала све до данашњег дана знамење Хрватске. иначе, на најстаријим грбовима се увек јавља сребрно поље као прво, што значи да је тако и правилно, а да је црвено дошло касније- пропустом или грешком. та се грешка удомаћила па је ево и на данашњем грбу.
