Грб и застава Србије

У једном шпанском грбовнику пронађох грб чије шарже одговарају избору шаржи на српском грбу, а према избору емајла највише подесћа на апокрифни грб Мрњавчевића. С обзиром да је у питању грб неког Шпанца (Senor de Echarie), то ме још једном потакло да се запитам одакле је Охмучевић могао да дође до закључка да је грб Србије онакав каквог га налазимо у Илирском грбовнику?



За све земаљске грбове из Илирског грбовника се данас више мање зна како су се ту нашли, једино је знамење Србије остало скоро у потпуности неразјашњено. Неспорно је да је таквих грбова било у то време, али до сада нисам наишао ни на један извор у коме је тај грб приписан конкретно Србији. Зар је могуће да нам један тако важан извор стално измиче пред рукама?

FORMICA:

Grb predstavlja fizičko ili pravno lice. Narodi, nacije i slične kategorije koje se ne mogu podvest pod pojam pravnog lica ne mogu imati grb. Političko opredijeljenje, filozofsko uvjerenje i slične političke kategorije se označuju bojama odnosno zastavama.. E sad nacionalana manjima koja ima neki organ koji je predstavlja može imati svoj grb pa i zastavu koja je službena i na bojama može biti grb tog organa. U tom slučaju se radi o službenoj zastavi a nacionalna je i dalje bez grba. No ko zna možda vrijeme i novi običaji izrode nova pravila.

Kliknite za proširenje...

Pa nova pravila već i jesu izrođena. XD

Nego ti nisi u toku. :-)

Ројалиста:

У једном шпанском грбовнику пронађох грб чије шарже одговарају избору шаржи на српском грбу, а према избору емајла највише подесћа на апокрифни грб Мрњавчевића. С обзиром да је у питању грб неког Шпанца (Senor de Echarie), то ме још једном потакло да се запитам одакле је Охмучевић могао да дође до закључка да је грб Србије онакав каквог га налазимо у Илирском грбовнику?



За све земаљске грбове из Илирског грбовника се данас више мање зна како су се ту нашли, једино је знамење Србије остало скоро у потпуности неразјашњено. Неспорно је да је таквих грбова било у то време, али до сада нисам наишао ни на један извор у коме је тај грб приписан конкретно Србији. Зар је могуће да нам један тако важан извор стално измиче пред рукама?

Kliknite za proširenje...

Па могуће је јер смо негде прихватили погрешан блазон вероватно од ДиКанжа. Зато они који мрзе Србе и СПЦ упорно тврде да се у блазон не сме дирати. Није потребно ништа мењати него читање грба на хералдички начин да га могу и Французи, Немци, Енглези и други читати Да ли има како се тај чита?

Slaven777:

Pa nova pravila već i jesu izrođena. XD

Nego ti nisi u toku. :-)

Kliknite za proširenje...

Можеш ли их навести? И да ли се по њима може читати грб Србије и Престолонаследника и Александра Павлова?

Slaven777:

Pa nova pravila već i jesu izrođena. XD

Nego ti nisi u toku. :-)

Kliknite za proširenje...

Славене, нема нових правила. постоје само нове грешке.

то што одређене заједнице у Србији користе правну празнину и на своје заставе стављају грбове суседних држава - то је скандал. изостанак одговора наше државе последица је њене немоћи и помирљивости.

vujadin:

Опет ти увлачиш политику у хералдику.Како може постојати нционална мањина? Националност је политичка одредница или није? Код тебе је како ти кад затреба, или то значи да је погрешно дефинисана?.

Kliknite za proširenje...

Ipak sam doslijedan. Nacija ili nacionalna manjina imaju boje odnosno zastavu. Pravna lica imaju grb. Svako zvanično udruženje, organizacija, firma i slično imaju takođe grb (to su oni korporativni grbovi) Rusini kao nacionalne manjine u zemljama koje nijesu njihova matična zemlja mogu imati svoja udruženja koja zastupaju njihove interese. Ta udruženja mogu imati grbove i službena zastava tog udruženja je u nacionalnim bojama sa grbom udruženja. Nacionalna manjina i dalje ima svoje boje bez grba. Politika je neodvojiva od naših života i sa tim se moramo pomiriti, nezgodno je što je ona vrlo promjenljiva.

Ројалиста:

У једном шпанском грбовнику пронађох грб чије шарже одговарају избору шаржи на српском грбу, а према избору емајла највише подесћа на апокрифни грб Мрњавчевића. С обзиром да је у питању грб неког Шпанца (Senor de Echarie), то ме још једном потакло да се запитам одакле је Охмучевић могао да дође до закључка да је грб Србије онакав каквог га налазимо у Илирском грбовнику?



За све земаљске грбове из Илирског грбовника се данас више мање зна како су се ту нашли, једино је знамење Србије остало скоро у потпуности неразјашњено. Неспорно је да је таквих грбова било у то време, али до сада нисам наишао ни на један извор у коме је тај грб приписан конкретно Србији. Зар је могуће да нам један тако важан извор стално измиче пред рукама?

Kliknite za proširenje...

Auh viđi ovo grb Mrnjavčevića! Ovo je vrlo neobično, a i inače zaboravljamo na često neobično bliske odnose naših krajeva sa Španijom. Neđe sam davno čitao da su spušku tvrđavu podigli Španci i čak da je dobila i naziv po njima Spada pa otud Spuž. Međutim to je izmišljeno, spuč se naziva po obilju fosiia amonita savrženo učuvanih u stijenama Spuške Glavice koji se jasnio vide na erozijom ogoljenim stijenama. Mada zaista španska vojna posada jeste boravila u Spuškoj tvrđavi godinu ili dvije dana. Neki istoričari muzike su nalazili čak i paralele iz španske muzike i pjeama iz Bjelopavlića ali mi je to nevjerovatno.
Možda se naleti na neki novi izvor po evropskim bibliotekama, Vuk Karadžić je rasprodao desetine konvoja knjiga koje su njegove organizovane kriminalne bande pokrale po Balkanu.

Slaven777:

Pa nova pravila već i jesu izrođena. XD

Nego ti nisi u toku. :-)

Kliknite za proširenje...

Svakako nijesu ubrana sa drveća. Nego ta pravila se teško mijenjaju. Da se ne bi desio haos u heraldici, sami heraldičari i heraldički autoriteti se uporno pridržavaju pravila i na njima se istrajava vjekovima, a potrebno je da svi prihvate neko pravilo. Do toga ipak ne dolazi tako lako. Primjer je narandžasta i tamnocrvenma koje postoje u engleskoh herakldici dok ih sve druge heraldike Evrope ne priznaju, ili metal čelik kod Njemaca dok niđe drugo on ne postoji, ili ljubičasta koja se koristila jedino u Španiji i Portugalu, dok je njezina upotreba u Evropi zabranjivana i tek od XX vijeka počinje njezino stidljivo korišćenje u nekim heraldički zaostalim sredinama. U tom smislu u heraldici nema tokova ona je jezero, a hoće li neka pritoka nabujala od pljuska malo ustalasti jezero i nema nekog značaja.

Statler and Waldorf:

Славене, нема нових правила. постоје само нове грешке.

то што одређене заједнице у Србији користе правну празнину и на своје заставе стављају грбове суседних држава - то је скандал. изостанак одговора наше државе последица је њене немоћи и помирљивости.

Kliknite za proširenje...

Na to mislim. Nikom ne smeta nacionalno opredijeljenje kao tako, osim idiotima, ali svakom moraju smetati znaci državnosti tuđih zemalja korišćenih u tvojoj zemlji. I ako se u suštini ne radi o pretenzijama na tuđe zemlje i pravo vladanja, radi se makar o nepristojnosti prema domovini koja "brani i ljebom hrani" sve svoje građane. Svakako i domovina treba biti blagonaklona i pažljiva prema svim svojim građanima pa da je i crni Ciganin.

FORMICA:

Svakako nijesu ubrana sa drveća. Nego ta pravila se teško mijenjaju. Da se ne bi desio haos u heraldici, sami heraldičari i heraldički autoriteti se uporno pridržavaju pravila i na njima se istrajava vjekovima, a potrebno je da svi prihvate neko pravilo. Do toga ipak ne dolazi tako lako. Primjer je narandžasta i tamnocrvenma koje postoje u engleskoh herakldici dok ih sve druge heraldike Evrope ne priznaju, ili metal čelik kod Njemaca dok niđe drugo on ne postoji, ili ljubičasta koja se koristila jedino u Španiji i Portugalu, dok je njezina upotreba u Evropi zabranjivana i tek od XX vijeka počinje njezino stidljivo korišćenje u nekim heraldički zaostalim sredinama. U tom smislu u heraldici nema tokova ona je jezero, a hoće li neka pritoka nabujala od pljuska malo ustalasti jezero i nema nekog značaja.

Kliknite za proširenje...

потпуно тачно.

Na to mislim. Nikom ne smeta nacionalno opredijeljenje kao tako, osim idiotima, ali svakom moraju smetati znaci državnosti tuđih zemalja korišćenih u tvojoj zemlji. I ako se u suštini ne radi o pretenzijama na tuđe zemlje i pravo vladanja, radi se makar o nepristojnosti prema domovini koja "brani i ljebom hrani" sve svoje građane. Svakako i domovina treba biti blagonaklona i pažljiva prema svim svojim građanima pa da je i crni Ciganin.

Kliknite za proširenje...

све је то последица једне гнусне лажи (и републиканске подвале) да суверенитет припада ''народу'' (шта год тај појам значио) - па по тој логици ''народу'' припада и обележје суверености - знамење државе, тј. њеног владара. тако смо доспели у једну трагикомичну ситуацију да државни грб истиче ко год хоће, кад му се прохте, и на начин какав му падне на памет. постали смо сведоци вулгаризације хералдике, њеног понижавања и обесмишљавања до мере потпуног поништења.

Statler and Waldorf:

потпуно тачно.



све је то последица једне гнусне лажи (и републиканске подвале) да суверенитет припада ''народу'' (шта год тај појам значио) - па по тој логици ''народу'' припада и обележје суверености - знамење државе, тј. њеног владара. тако смо доспели у једну трагикомичну ситуацију да државни грб истиче ко год хоће, кад му се прохте, и на начин какав му падне на памет. постали смо сведоци вулгаризације хералдике, њеног понижавања и обесмишљавања до мере потпуног поништења.

Kliknite za proširenje...

Само да одвојим народне републике које су настале по узору Старе Грчке рех публикум од народних република комунистичког типа.

vujadin:

Само да одвојим народне републике које су настале по узору Старе Грчке рех публикум од народних република комунистичког типа.

Kliknite za proširenje...

дабоме. али аутентичне европске републике (Венеција и Краљевина Пољска) су ипак изузеци, а ниједна од њих не почива на идеји народног суверенитета - зато су и третирале хералдику на исправан начин. страдање хералдике је почело са Француском револуцијом, а своју кулминацију доживело у бољшевичким републикама.

Statler and Waldorf:

потпуно тачно.

све је то последица једне гнусне лажи (и републиканске подвале) да суверенитет припада ''народу'' (шта год тај појам значио) - па по тој логици ''народу'' припада и обележје суверености - знамење државе, тј. њеног владара. тако смо доспели у једну трагикомичну ситуацију да државни грб истиче ко год хоће, кад му се прохте, и на начин какав му падне на памет. постали смо сведоци вулгаризације хералдике, њеног понижавања и обесмишљавања до мере потпуног поништења.

Kliknite za proširenje...

S&W umiješ sve reći ljepše i jezgrovitije od mene, pominjući prave stvari. Tačno kako kažeš.

FORMICA:

S&W umiješ sve reći ljepše i jezgrovitije od mene, pominjući prave stvari. Tačno kako kažeš.

Kliknite za proširenje...

напротив! ништа је не умем рећи лепше од тебе, јер се ти врло сликовито изражаваш. ја само увиђам где је корен ових (не)хералдичких појава и те необичне потребе обичног грађанина да (уместо властитог знамења) истиче државни грб или заставу.

vujadin:

Па могуће је јер смо негде прихватили погрешан блазон вероватно од ДиКанжа. Зато они који мрзе Србе и СПЦ упорно тврде да се у блазон не сме дирати. Није потребно ништа мењати него читање грба на хералдички начин да га могу и Французи, Немци, Енглези и други читати Да ли има како се тај чита?

Kliknite za proširenje...

Што се тиче штита са огњилима, који користимо, лепо је знати његово порекло, као грба Србије, међутим Стојан Новаковић лепо објашњава да, и да су га Карађорђеви устаници измислили, самим тим што је коришћен у то време даје му довољан значај да буде задржан као шаржа српског грба. Да не причамо о томе да га је наша црква користила од почетка 18. века. Црногорски лав пре 18. века нема никакво утемељење, док је српски штит у грбовницима био симбол Србије и у ово доба. Ово пишем због оних који би хтели да докажу корене српског грба у праисторији, не схватајући да треба да будемо захвални што смо у прилици да користимо овако старе и овако утемељене хералдичке симболе.


Ево нашег орла без српског штита, за војне ознаке.

Вучићевић:

Што се тиче штита са огњилима, који користимо, лепо је знати његово порекло, као грба Србије, међутим Стојан Новаковић лепо објашњава да, и да су га Карађорђеви устаници измислили, самим тим што је коришћен у то време даје му довољан значај да буде задржан као шаржа српског грба. Да не причамо о томе да га је наша црква користила од почетка 18. века. Црногорски лав пре 18. века нема никакво утемељење, док је српски штит у грбовницима био симбол Србије и у ово доба. Ово пишем због оних који би хтели да докажу корене српског грба у праисторији, не схватајући да треба да будемо захвални што смо у прилици да користимо овако старе и овако утемељене хералдичке симболе.

Ево нашег орла без српског штита, за војне ознаке.

Kliknite za proširenje...

Не, много је старији наш грб од Карађорђа и од Новаковића, Ја верујем да је од почетка самих Немањића.

vujadin:

Па могуће је јер смо негде прихватили погрешан блазон вероватно од ДиКанжа. Зато они који мрзе Србе и СПЦ упорно тврде да се у блазон не сме дирати. Није потребно ништа мењати него читање грба на хералдички начин да га могу и Французи, Немци, Енглези и други читати Да ли има како се тај чита?

Kliknite za proširenje...

Мораћу да погледам, пошто је било пар грбовника са написаним и блазонима, али мислим да овде то није случај. Једино ако негде нема у неком другом извору нешто више о самом грбоносцу, па самим тим и о шаржама на његовом грбу. Иначе, у истом грбовнику се налази још један, али маршалован грб, на коме поново срећемо горе поменути, али је крст на њему нешто другачије представљен. Поврх грба налази се натпис: Gurpide trac de Gurpeguiy echaide.

FORMICA:

Auh viđi ovo grb Mrnjavčevića! Ovo je vrlo neobično, a i inače zaboravljamo na često neobično bliske odnose naših krajeva sa Španijom. Neđe sam davno čitao da su spušku tvrđavu podigli Španci i čak da je dobila i naziv po njima Spada pa otud Spuž. Međutim to je izmišljeno, spuč se naziva po obilju fosiia amonita savrženo učuvanih u stijenama Spuške Glavice koji se jasnio vide na erozijom ogoljenim stijenama. Mada zaista španska vojna posada jeste boravila u Spuškoj tvrđavi godinu ili dvije dana. Neki istoričari muzike su nalazili čak i paralele iz španske muzike i pjeama iz Bjelopavlića ali mi je to nevjerovatno.

Možda se naleti na neki novi izvor po evropskim bibliotekama, Vuk Karadžić je rasprodao desetine konvoja knjiga koje su njegove organizovane kriminalne bande pokrale po Balkanu.

Kliknite za proširenje...

Управо из тог разлога сам и одлучио да га поделим и овде. С обзиром да немамо никаквих ни назнака одакле је могао бити преузет грб Србије за Илирски грбовник, не треба одбацивати могућност да је у питању можда био и неки шпански извор, а таквих извора је у Охмучевићево време већ било довољно да се у њима могао заломити и неки такав грб.

А слажем се да је велико питање и какавих је извора све било на самом Балкану у то време. Не мислим наравно да су овуда колали грбовници као на Западу, али није искључено да се у критично време на овим просторима могао задесити и неки такав литерарни извор, који је на крају крајева могао послужити Охмучевићу као предложак за његов Илирски грбовник.

Ројалиста:

Мораћу да погледам, пошто је било пар грбовника са написаним и блазонима, али мислим да овде то није случај. Једино ако негде нема у неком другом извору нешто више о самом грбоносцу, па самим тим и о шаржама на његовом грбу. Иначе, у истом грбовнику се налази још један, али маршалован грб, на коме поново срећемо горе поменути, али је крст на њему нешто другачије представљен. Поврх грба налази се натпис: Gurpide trac de Gurpeguiy echaide.





Управо из тог разлога сам и одлучио да га поделим и овде. С обзиром да немамо никаквих ни назнака одакле је могао бити преузет грб Србије за Илирски грбовник, не треба одбацивати могућност да је у питању можда био и неки шпански извор, а таквих извора је у Охмучевићево време већ било довољно да се у њима могао заломити и неки такав грб.

А слажем се да је велико питање и какавих је извора све било на самом Балкану у то време. Не мислим наравно да су овуда колали грбовници као на Западу, али није искључено да се у критично време на овим просторима могао задесити и неки такав литерарни извор, који је на крају крајева могао послужити Охмучевићу као предложак за његов Илирски грбовник.

Kliknite za proširenje...

Đe naleće na ovaj grbovnim Na mah mi se učinje da je onaj drugi grb Dalmacije. Lično mislim da je tih knjiga ranije bilo kao i us vim drugim zemljama Evrope, no kastizi učinješe što učin ješe pa se mi danas smišljamo jadu.

FORMICA:

Đe naleće na ovaj grbovnim Na mah mi se učinje da je onaj drugi grb Dalmacije. Lično mislim da je tih knjiga ranije bilo kao i us vim drugim zemljama Evrope, no kastizi učinješe što učin ješe pa se mi danas smišljamo jadu.

Kliknite za proširenje...

Покушавам да га сад нађем, али се очигледно налази негде забачен, у оном мору несврстаних фајлова и датотека.

Иначе, нашао сам га на сајту BIBLIOTECA DIGITAL HISPÁNICA. Ево пронађох тачно и који је грбовник у питању, Compendio de la mayor parte de los blasones, armas e insignias y apellidos del reino de Navarra [...], завршен је 1702. године.

Они су се потрудили и дигитализовали немали број хералдичких извора. Ја сам до краја прошле године успео да прегледам можда половину. Ко буде хтео да претражује, кључна реч је "Heráldica", а за отварање појединих фајлова потребно је сачекати и по неколико минута, пошто се углавном ради о pdf фајловима.

+++

Сад видим да је претраживање и отварање материјала доста побољшано у односу на пређашње. Случајно одмах налетех на још један грбовник из XVIII века, Libro de escudos de diversos linajes españoles, у коме се такође налази овај грб, али исто без навођења блазона.



Иначе, случајно или не, у истом грбовнику се заломило и још неколико грбова са наших простора, а које и иначе срећемо у шпанским хералдичким изворима. Ту пре свега мислим на грбове Паноније, Далмације, Хрватске, на грбове Кастриота и Косача, или грб Палеолога. Међутим, ту се налази још један грб, кога први пут видим у изворима са тих простора, а то је двоглави бели орао на црвеном штиту, само што је овде приписан краљу Грчке (диг. стр. 89).



То ме подсети на један други извор, настао у неко слично време, где је на црвеном штиту златни двоглави орао између два сребрна љиљана, а такође приписан Грчкој (ориг. Griechenland), иако сам избор шаржи у потпуности одговара грбу Немањића (ако наравно занемаримо инверзију метала код орла и љиљана).

Ројалиста:

Покушавам да га сад нађем, али се очигледно налази негде забачен, у оном мору несврстаних фајлова и датотека.

Иначе, нашао сам га на сајту BIBLIOTECA DIGITAL HISPÁNICA. Ево пронађох тачно и који је грбовник у питању, Compendio de la mayor parte de los blasones, armas e insignias y apellidos del reino de Navarra [...], завршен је 1702. године.

Они су се потрудили и дигитализовали немали број хералдичких извора. Ја сам до краја прошле године успео да прегледам можда половину. Ко буде хтео да претражује, кључна реч је "Heráldica", а за отварање појединих фајлова потребно је сачекати и по неколико минута, пошто се углавном ради о pdf фајловима.

+++

Сад видим да је претраживање и отварање материјала доста побољшано у односу на пређашње. Случајно одмах налетех на још један грбовник из XVIII века, Libro de escudos de diversos linajes españoles, у коме се такође налази овај грб, али исто без навођења блазона.



Иначе, случајно или не, у истом грбовнику се заломило и још неколико грбова са наших простора, а које и иначе срећемо у шпанским хералдичким изворима. Ту пре свега мислим на грбове Паноније, Далмације, Хрватске, на грбове Кастриота и Косача, или грб Палеолога. Међутим, ту се налази још један грб, кога први пут видим у изворима са тих простора, а то је двоглави бели орао на црвеном штиту, само што је овде приписан краљу Грчке (диг. стр. 89).



То ме подсети на један други извор, настао у неко слично време, где је на црвеном штиту златни двоглави орао између два сребрна љиљана, а такође приписан Грчкој (ориг. Griechenland), иако сам избор шаржи у потпуности одговара грбу Немањића (ако наравно занемаримо инверзију метала код орла и љиљана).

Kliknite za proširenje...

Ovo je vrlo zanimljivo, odoh da pogledam što sve ima tamo.

FORMICA:

Auh viđi ovo grb Mrnjavčevića! Ovo je vrlo neobično, a i inače zaboravljamo na često neobično bliske odnose naših krajeva sa Španijom. Neđe sam davno čitao da su spušku tvrđavu podigli Španci i čak da je dobila i naziv po njima Spada pa otud Spuž. Međutim to je izmišljeno, spuč se naziva po obilju fosiia amonita savrženo učuvanih u stijenama Spuške Glavice koji se jasnio vide na erozijom ogoljenim stijenama. Mada zaista španska vojna posada jeste boravila u Spuškoj tvrđavi godinu ili dvije dana. Neki istoričari muzike su nalazili čak i paralele iz španske muzike i pjeama iz Bjelopavlića ali mi je to nevjerovatno.

Kliknite za proširenje...

Tvrđava u Herceg-Novom se i dan-danas zove Forta Španjola.

Tvrđava nazvana Španjola od strane lokalnog stanovništva iako se u najvećem broju dokumenata ona naziva Gornji grad. Zadržala je svoje ime i danas, premda su je Turci ponovo gradili oko 1539. - 1548. godine, na mestu gde su je izgradili Španci nakratko osvojivši grad 1538. - 1539. godine.

Flota španskog admirala Andrea Dorije iznenada je stigla pod Herceg Novi juna 1538. godine. Sutradan su Turci predali grad Špancima, koji su tu ostavili posadu od 6 000 ljudi. Uočivši značaj utvrđenja koje dominira gradom na najvišoj koti, Španci su odmah započevi popravku bedema i tog utvrđenja. Samo devet meseci kasnije, u julu 1539. godine, turski admiral Hajredin Barbarosa sa ogromnom flotom osvaja grad, posle duge i teške borbe. (Forum Paluba)

Kliknite za proširenje...

Što se španskih pesama tiče to nimalo ne bi bilo čudno samo treba videti koje su pesme u pitanju. Čitava tradicija pesma koje nazivamo sevdalinkama zapravo potiče iz Španije i doneli su ih Sefardi.

Постоје ли негде (закон или сл.) одреднице какве морају бити нијансе боје српске заставе? Као што је то постојало у Сретењском уставу.

Наравно да постоји.
[TABLE="width: 60"]
[TR]
[TD]Систем боја
[/TD]
[TD]Црвена (основна)
[/TD]
[TD]Црвена (тамна)
[/TD]
[TD]Плава
[/TD]
[TD]Жута
[/TD]
[TD]Црна
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Pantone
[/TD]
[TD]192C
[/TD]
[TD]704C
[/TD]
[TD]280C
[/TD]
[TD]123C
[/TD]
[TD]0
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]CMYK
[/TD]
[TD]0-90-70-10
[/TD]
[TD]0-90-70-30
[/TD]
[TD]100-72-0-19
[/TD]
[TD]4-24-95-0
[/TD]
[TD]0-0-0-100
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]RGB
[/TD]
[TD]198-54-60
[/TD]
[TD]161-45-46
[/TD]
[TD]12-64-118
[/TD]
[TD]237-185-46
[/TD]
[TD]33-35-30
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]HEX
[/TD]
[TD]#C6363C
[/TD]
[TD]#A12D2E
[/TD]
[TD]#0C4076
[/TD]
[TD]#EDB92E
[/TD]
[TD]#21231E
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

У сретењском уставу нису наведене нијансе боја.

MilosMilosevic:

Постоје ли негде (закон или сл.) одреднице какве морају бити нијансе боје српске заставе? Као што је то постојало у Сретењском уставу.

Kliknite za proširenje...

Боје заставе прописује Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Нијансе овај Закон не дефинише, као што их није дефинисао ни Сретењски устав. Претпостављам да сте у том случају мислили на помен челикастоугасите боје на српској застави, али ту је само реч о једној специфичној боји која је преузета са грба, на коме су истом била обојена оцила, а која је само подсећала на једну нијансу плаве, иако се у принципу није мислило на плаву.

А видите како су дефинисали нашу народну тробојку као:
"народну заставу Републике Србије",
са акцентом на ово болдовано.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Застава_Србије
Шта рећи?

Лекизан:

А видите како су дефинисали нашу народну тробојку као:
"народну заставу Републике Србије",
са акцентом на ово болдовано.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Застава_Србије
Шта рећи?

Kliknite za proširenje...

О томе сам ја одавно причао, народна застава је застава свих грађана Србије. Идентична је са националном заставом Срба, јер су Срби оснивачи, односно обновитељи те државе.

Вучићевић:

О томе сам ја одавно причао, народна застава је застава свих грађана Србије. Идентична је са националном заставом Срба, јер су Срби оснивачи, односно обновитељи те државе.

Kliknite za proširenje...

извини, ако је ''народно'' преведеница од ''национално'' (како ти тврдиш), чему онда употреба израза ''национална''?

Хвала.