A kako ste vi docekale 25. rodjendan???

Hehheh...bas mi se cini kako od 20 god. brzo vreme leti....sto bi se opterecivala tim smaranjima okoline...tebi je 25, uzivaj, mlada si...kad neko nesto "lupi" ti odmahni rukom...bas te briga...

Dok nisu poceli, da ti traze decka, sredjuju "date", dok pojedine majke ne pocnu, da pricaju kako ti ides sa njihovim sinom, a u sustini ga ne poznajes.....Sve je u najboljem redu...
Da bar imaju razlog, da mi traze decka...pa ajd....

Ja imam slican problem. Samo sto je punim 29. pa se sve tesim jos imam jednu godinu do te famozne tridesete (jos uvek ne smem brojevima da napisem)

Razmisljam, kada sam imala 6-7 godine, devojke od 16-17 su bile vec "odrasle" , ozbiljne i sl. Kada sam ja napunila 16-17 shvaila sam da to nije ako (tek sam tada pravila gluposti). Tada mi se 20-25 cinilo "matorim" u smislu "ozbiljan" i sl....
Sada sve velim ja imam 29 i sta mi fali? Mlada sam (mada svi misle da imam manje, valjda me to jos "vadi"), radim sta zelim ... super mi je. Sve mislim i kada imam 60-65 mislicu pa nisam ja jos tako matora....

Sve zavisi od toka kako shvatas te stvari i kako se postavis.

I nas Muškarce muče te brojke.
Ponekad pomislim da bi bilo bolje da niko ne zna
godinu svojeg rođenja.
Možda datum, da bi mogli da slavimo rođendan...

Tebe je potresla reakcija okoline na tvoju 25-tu,
a ja još od 18-tog imam sledeće razmišljanje na tu temu:
šta ja imam od "punoletnosti" osim prava da budem uhapšen
i mobilisan ? (pravo da budem pretučen imam od rođenja)

Dakle, od godina ti zavisi samo zdravlje i energija/entuzijazam kojih
ipak imaš malo više u 17-toj nego u 27-moj.

Način razmišljanja i življenja ipak nije vezan za datum već za masu
drugih faktora koji se mogu podvesti pod jedan opšti pojam - život.

Godine su nešto kao meteorit koji se približava Zemlji i razoriće je.
Ti sama zaključi koliko se vredi mučiti tom temom.

malecka:

Nisam planirala da dramim, kapirala sam da je to nesto nuzno sto se desava.. A onda: buuuum! Setam taj dan gradom, razmisljam o tome kako sam napunila 25. godina i place mi se..
Odjedanput me svi obasipaju za mene PREOZBILJNIM zeljama. Par osoba mi zeli da se udam do kraja godine /a nemam ni deckica/, pokloni ko da punim duplo vise godina. Bar su meni tako delovali. Kao "sad ces biti ozbiljnija i ne treba da ti poklanjam gluposti".
Mislim, nemam pojma.. S jedne strane svesna sam da ta brojka nije tako dramaticna.
A s druge strane,osecam kao da se aktivira neki nevidljivi casovnik koji mi odbrojava godine do tridesete. A onda me cekaju opet ista rezimiranja.. Pretpostavljam!

Jel neka od vas padala u ovakve .. ne znam ni kako da ih nazovem.. faze sa 25. ?

Kliknite za proširenje...

Ma ne - ja se nisam brinula ni za 35 rodjendan! Samo uzivaj, sto si starija sve je bolje zezanje - ako tako odlucis...
(kad bi smo znali koliko cemo tacno ziveti, covek bi mogao nesto i da planira, ovako - udri brigu na veselje!)

Cuj, place joj se zato sto je napunila 25. Ja bih onda sa ovih 44 trebala da vristim? Pa ni ne vristim a ni ne placem. Odrastanje i starenje je jedan neminovan proces na koji ne mozes da utices. Prema tome, nemoj ni da razmisljas o tome. Zdravlje mi nije toliko dobro kao sto je bilo sa 25, a bogami ni izgled. Ali zato sam sa 44 dobila neke lepe stvari koje nisam imala sa 25.

- bore

- kilograme

-holesterol

- pritisak

Bas ste nevaljali

Pravo da ti kazem, uopste se ni ne sjecam svog 25. rodjendana...
Opusti se...

I ja sam lepo dočekala 25-ti rođendan......svi koji su bili prisutni, kažu da su se jako lepo zabavili.
Igrali smo kladonta, pantomime, kao na dečijem rođendanu; smejali smo se do suza.
A definitvno mi je najviše prijao sastav sina moje dobre prijateljice, koji je na temu kako sam proveo zimski raspust napisao kako je bio na rođendanu svoje prijateljice i kako se divno proveo.
Učiteljica se oduševila i pitala ga koliko mu prijateljica ima godina, a na njegov odgovor 25, ostala je zapanjena.....:-D
Jednom komentaru za godine sam se naročito nasmejala a glasio je otprilke ovako:
"Matora si devojka, bolje da se ubrzo udaš pa ćeš biti mlada nevesta"
Inače, radujem se svojim godinama, srećna sam što sam ih dočekala, s obzirom na situacije u kojima sam se nalazila, i radujem se svakoj sledećoj, jer je svako životno doba prelepo........:-D
Naročito se radujem što imam sa kime da ih podelim........:-D:-D:-D

E grozno, tad mi se dete prvi put u zivotu razbolelo i to ni manje ni vise nego gnojava angina pa smo ceo dan proveli kod lekara...Tek sam se predvece, kad je zaspala a moj drago rekao: "Au zeno, pa ti danas nisi duvala svecice...", setila da mi je rodjendan...Mada, iskrena da budem, od nekog 18-tog ni ne obracam previse paznje na taj dan...

Ja obracam. Moj trideseti je bio odlican: videla sam pet golih muskih guza na mesechini (neka kontekst ostane tajna) i rekoh sebi: "tridesete ce biti fantastichne" ...

Не сећам се уопште тог 25. рођендана. Били су неки ратови, неке кризе...немам појма.... У сваком случају тај рођендан није био ништа посебно битно за мене!

Ja izgleda imam problem, meni moje godine ne dopiru do svesti. Ne znam da li je to zabrinjavajuce ili dobro, al' tako je.

Ne prati me pritisak godina.Eventualno zabrinutost zbog buduce dijagnoze "stara prvorotka" ali se danas i ta granica pomerila sa 27 na 32 tako da imam fore.....jos par meseci

divlja:

Ja izgleda imam problem, meni moje godine ne dopiru do svesti. Ne znam da li je to zabrinjavajuce ili dobro, al' tako je.

Kliknite za proširenje...

Sto se tice godina, slozila bih se sa ovom konstatacijom..... ne vezano za godine, meni je lepo

yebajutji pichku

ja sam mesec dana pred 25. postala mama
znaci za 25. rodjendan sam bila debela i srecna

Taj rodjendan sam proslavila sa tadasnjom ljubavi moga zivota, sa nasim sinom od tri godine i u cetvrtom mesecu trudnoce i uopste me nije hvatala frka. Meni su te krizna frka bila oko 28 godina. Primetila sam da se osecam kao da imam 25, ali da pocinjem da se menjam.. U tome je caka, mi ostanemo na tih nekih 25, 26 - tako se osecamo u stvari, ali drugi nas vise tako ne vide. Hvala Bogu frka me je prosla, zadovoljna sam da mogu da jedem sta hocu, kao da nisam radjala (i ako su pricali:'Aaa, videces posle 30 ima sve da se lepi na kukove', nemam strije, bore jos ne primecujem (kuc-kuc, moram da ostavim cigare)....

Uuu, ja svoj 25. rodjendan pamtim kao posebno strasan. Prekinula sam dugogodisnju vezu, zapela kod poslednjeg ispita na fakultetu, bezuspesno sam trazila posao, a kao za inat bas tog dana svi meni bliski ljudi nisu bili u mojoj blizini, pa nije imao ko ni da mi dodje na rodjendan. Imala sam citav dan na raspolaganju da ocajavam nad svojom sudbinom. Ubrzo potom jedna po jedna stvar je pocela da dolazi na svoje mesto.
Sto kaze moja drugarica: “Ja sam se sokirala kad sam napunila 21-nu, od tad sam u stanju dubokog soka.”
Sest narednih rodjendana nije mi tesko palo, poslednja tri narocito.

alya:

Dok nisu poceli, da ti traze decka, sredjuju "date", dok pojedine majke ne pocnu, da pricaju kako ti ides sa njihovim sinom, a u sustini ga ne poznajes.....Sve je u najboljem redu...

....

Kliknite za proširenje...

u trenutku ogorcenosti par meseci pre 25-og rodjendana kazem kevi da mi se sve smucilo i da bi se ove sekunde udala ZA BILO KOGA samo da zapalim sa gajbe...

prva nedelja kad je bila posle toga, oko podne u toku porodicnog rucka mom starijem burazu /8 godina stariji/ dolazi ortak njegovo godiste nesto poslovno na par minuta. i keva ga silila da ostane na rucku.. samo sto ga nije vukla za rukav. a kad sam ja naslutila ko nam dolazi u posetu - momentalno sam otisla nesto 'poslovno' do sobe dok on ne ode.. nisam se ni upoznala sa njim. mojoj kevi se mnogo dopao. ali eto, htela da sve ugovori za vreme tog rucka

a sto se tice onog 'da bar treba da mi namestaju nekog'.. pa upravo to. da se nista ni ne desava na tom polju verovatno bih bila milion puta depresivnija.. 8-)

25 rodjendan sam docekala sa svojom bebom u narucju i bolji poklon nisam mogla pozeleti !