Драгољуб Жарковић
Добри војници партије никад не спавају. Али то што су на мртвој стражи не спречава их да говоре. Тако је и становита Љиљана Чолић, истакнути креациониста у редовима Демократске странке Србије, екс-министарка за образовање у првом саставу Коштуничине владе, самозамрзнути члан Управног одбора СТБ-а, открила да је ова градска телевизија антисрпски опредељена, па је са тим сазнањем похитала до редакције дневног листа „Прес” да би алармирала ширу јавност која можда није тако будна, брза и вешта у опажању.
Да не буде забуне, оно креациониста из претходног пасуса овог текста не значи да је поменута Чолићка модни креатор, већ значи да не верује Дарвину и његовим еволуционим теоријама па је због лошег владања хтела Дарвина да избаци из српских школа, све у вери да нас је Бог створио оваквим какви јесмо, осим оних који су еволуирали из ђаволовог семена, као, рецимо, Драгана Милићевић, главна уредница оптужене телевизије.
Ова је, Милићевићка, видећи одакле ветар дува, похитала да објави да је и она божији раб па је у своју одбрану и одбрану телевизије коју уређује навела читав низ богоугодних, религијских емисија и садржаја које ова телевизија објављује; док сам ја, овако наиван какав јесам, ту телевизију најпре гледао зато што су благовремено и тачно јављали ко данас неће имати воде, струје, грејања и где су највеће гужве у саобраћају.
Постоји ту неки квар чим је, опет, изједначено верско и национално. Испашће на крају да кад мој крај нема воде то није зато што је неко копајући улицу багером прекопао и цев, већ да се ту умешао и Божји прст. И уместо да се тај спор између две госпође препусти Божијем суду, кад је већ тако почео, помиње се редовни суд коме ће Милићевићка тужити Човићку, дочим ова ће друга Милићевићку тужити Скупштини града Београда, где ће се са коалиционим партнером, Демократском странком, договарати шта ће даље да раде.
Чолићка нам је, накнадно, објаснила да је њена оцена о антисрпском деловању СТБ-а заснована на некој изјави Ненада Богдановића, градоначелника Београда, објављеној на тој телевизији. Могла је за ту изјаву рећи да је нетачна, непристојна, непродуктивна, глупа, штетна... али, однекуд јој се чинило да све то слабо одјекује. Онда је изјаву прогласила антисрпском, па је применом силогизма да риба има кичму, да је човек кичмењак, па је онда и риба човек, прогласила и телевизију за – антисрпску.
Мене је, међутим, више изненадио и онеспокојио образац одбране српског духа локалне телевизије, него сам напад на њу, напад који је опште место неталентованих партијских војника задужених да маркирају мете.
Верује ли, збиља, Драгана Милићевић, да ће СТБ бити више српски ако организује директан пренос звоњаве с Храма светог Саве?
Кључни доказ одбране потражила је у чињеници да емитује „Агапе” и нешто слично, да је патријарх Павле њима дао први интервју, доказујући тако да ни њој нису страни силогизми којима се доказује да је риба човек, односно да се један од појавних облика хришћанства једначи са српством, једним од појавних облика људскости, а медијски учинак мери интензитетом мириса тамјана и јачином литургијског појања.
Откриће се на крају – а то се, ко је хтео да гледа и слуша, видело и од почетка – да је у питању један од оних покушаја да се обезбеде боље медијске позиције уочи предстојећих избора. Српство, Бог и патријарх су колатералне жртве битке за минутажу и утицај на програмима СТБ-а. Рекао бих да је то некако природно политичко стање и да расписивањем избора долази до распиривања страсти и јачања различитих притисака на медије. Могло се очекивати, барем тамо где недостају аргументи боље врсте, да ће се матрица понављати и да ће се ратови водити на темама српства и антисрпства, али ми сасвим сумануто звучи да се позиције бране доказима о томе ко је више жита умесио и купио већу свећу за крсну славу.
