More od olova. Noći pune valova.
Velike ribe, velikih mora,
Nečujno plove kraj nas.
A dani su hladni i dugi
Noći su pune samoće i sete
I dok mi misli novim morima lete
Ja tebi se vraćam u snu.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Evo nekih pitanja iz opste kulture upucenih prosecnim gradjanima nekoliko drzava:
Prvo Amerikanci:
A sad Britanci...
I Nemci
Mora i mali komentar... bilo je smesno i zanimljivo... Ipak, mozda su tamo svi glupi, a
mozda su ceo dan trazili dok ne nadju bas ovakve mentole... mislim, ko ne zna koliko
strana ima trougao i takve gluposti... A mislim da nam ovako slicno funkcionisu recimo
ispitivanja javnog mnjenja pred izbore ili tako neke slicne vazne stvari... Mislite o tome...
Isplela sam mrezu za leptira
Koji na mojoj livadi leti…
Samo sad cekam da li ce
Na mirisni cvet sleteti smeti…
Mrezu sam isplela od meda,
Lekovitog bilja i strasti…
Znam da ce morati i on
Na medene slasti pasti…
Leptir je crni i bele pege ima,
Leprsa po ceo dan…
Ako ga u mrezu uhvatim
Bojim se da nece biti radostan?
;)
Malo vedrine u ovom tmurnom danu...
Ne gubi vreme
na dileme
da li je ljubav kriva
ili prava
to te samo
život iskušava
i ne zaboravi
da prolaznost otkucava
Odgovor se u tvojoj želji krije
ili je ljubav ili nije
ne budi slep
život je tako kratak
a tako lep
Ljubi dok ljubiš
oni koji se vole
na poraze se ne osvrću
jer ljubav oslonac gubi
kad nam želje posrću
Ljubav vreme ne bira
a srce uzdahe ne meri
dovoljan je pogled jedan
da želja žatreperi
onda još fali
jedan osmeh mali
da se žar raspali
i poneka reč nežna
i ljubav je neizbežna
A kad se požar stiša
posle dugih kiša
pod pepelom snova
još će poneka
varnica da plamti
jer srce sve pamti
Ovu pesmu posvećijem našoj drugarici,Petrani u znak zahvalnosti za odanost...mnogo je pesama napisala umesto komantara na mome blogu.Hvala ,Petrana
Devojke su poput jabuka na stablima.
Najbolje se nalaze na vrhu stabla.
Ljudi ne žele doći do najboljih, jer
se boje da će pasti i povrediti se.
Umesto toga, uzimaju trule jabuke koje su pale
na zemlju, i koje, iako nisu tako dobre,
do njih lakše dođu.
Zato jabuke koje se nalaze na vrhu stabla, misle
da s njima nešto nije u redu,
dok su zapravo one
veličanstvene.
Jednostavno moraju biti
strpljive i čekati da pravi čovjek dođe,
onaj koji je tako
hrabar da se popne do vrha stabla
zbog njih.
Ne smemo pasti da nas dohvate, ko nas
treba i voli napravit će
SVE da dođe do nas.
Žena je izašla iz rebra muskarca,
a ne iz nogu da bude
gažena, niti iz glave da bude nadmoćna.
Nego sa boka da bude jednaka,
ispod ruke da bude...
Antropološka pretpostavka jeste da je čovek sposoban da prevaziđe sopstvenu prirodu, tj. budući da je sazdan po obrazu Božijem, on poseduje ,,organ viđenja”, odnosno ,,ni čula ni um”. On je određen za ,,istinsko viđenje”, kada ,,prestane da vidi”. U daljem tekstu ćemo videti da, u odnosu na Palamine hristološke stavove, ova sposobnost prevazilaženja sebe se uvek razumeva ličnosno: Ličnost (ili ipostas), na osnovu svoje slobode (koja, po sv. Grigoriju Niskom, jeste ikona Božija), poseduje otvorenost, sposobnost da voli drugoga, pa samim tim i da ljubi Boga i da Ga u toj ljubavi pozna.
Bogoslovsko načelo koje Palama pretpostavlja, jeste da Bog, čak i kada opšti sa očišćenim telom i umom, po Svojoj suštini ostaje transcendentan. U tome...
--- Hteo sam da pišem blog o jednoj knjizi koju volim. Posle sam malo razmislio i nekako došao do sledećeg saznanja: onaj ko je pročitao, njemu to ne treba... A onaj ko nije, teško da će se nakaniti... Ipak, volim ovu knjigu, a i sve ostale od istog pisca. Čitao sam ih više puta većinu, u raznim fazama života. Ovu na koju mislim, sad skoro... I nešto mi nadolazi da počnem ceo komplet redom. Mislim da bi mi to čak bilo i 'lekovito', jer u zadnjih nekoliko godina sam se zaglavio u naučnoj fantastici... Šta god uzmem da čitam, ako nije SF nekako ne ide. A ovo, znam da će me 'držati'. Tako.
--- Pa, vidim da sam napisao svašta a nisam rekao ništa... Evo, da malo zagolicam čitaoce blogova i lepih knjiga... Ko može da se seti i da mi kaže o...
Noć koja je juče
ceo dan prespavala
pod jastuk mi je
ukrštenicu od nesanice
podmetnula
Opet sam jurtos
u tvojim očima osvanuo
a ukrštenica je ostala
nepopunjena
samo je novi dan u nju
još jednu kap gorčine
kanuo
jer od kada ode
bez zbogom
i san je
nestao sa tobom
Zaboravljam:
Lažne prijatelje, koji su bili ubeđeni da nikada neću shvatiti njihove namere.
Ljude koji su mi manje značili.
Suze prolivene zbog sitnica…loših ocena, prijateljskih nedoumica, nesporazuma, ismevanja…
Strah od nepoznatog, mraka i loših ljudi.
Pamtim:
Jedan osmeh i veliki bol.
Svoje rano detinjstvo.
Ono što se desilo juče, prekjuče...
Par pravih prijatelja...
Nekoliko osoba koje su obeležile moj život.
Najvećeg heroja mog života (mog oca).
Ljubav mojih roditelja.
Sestre.
Pesme i mirise koji su obeležili moja putovanja.
Volim te kao skitnica daljine
Volim te kao sanjar snove
Volim te kao zora sunce
Volim te kao pesnik kiše
Volim te najviše...
Hackers, Heroes of the
Computer Revolution
Shorts
praising computer
ACOLYTE: Oh machine, would you accept my offer of information so you may run my program and perhaps give me a computation?
PRIEST (on behalf of the machine): We will try. We promise
nothing.
...but with some wild pleasure taken in mere
involvement, was called a "hack."
But McCarthy had a certain vision of what computers could do, and playing chess was only the beginning.
He was not the last administrator to feel the wrath of a hacker thwarted in the quest for access.
You could spend hours staring at the code, and
not be able to divine where the music was.
The peak hour itself was tremendously intense, but during the hours before, and even during the hours...
Ja sam ona sto
preko dana mislima
se tvojim nemirno sece
Ka tebi mazno prstima
tiho krece svako vece
ko nemirno zverce
tvoje sam biberce
Ti si ona moja spona
prava zivotna aroma
Spojicemo ruke oci
Boze koji dani kakve noci
kakve magicne moci
pri sudaru tih atoma
bice pravog loma
Nemir
Moje usne same uspomene
posle tebe ne poljubih drugu
nagone me misli
da to kazem
nemo stojim da prebolim tugu
I druge su moje ruke htele
al padose teske,umorene
suvo lisce
sve seca na tebe
sve su bitke one izgubile
Sve do kraja melema ne naci
a bojim se
da ce tako proci
sve ljubavi zatvaram u sebe
dok se dani gase u samoci
“Covek je politicka zivotinja”( “Antropos zoon politikon”)nije uzalud bila misao filozofa Aristotela,a sada vec tvrdnja naroda ,u doba kada politika nije bila,kao sto je sada, ekstremna I nikada konkretno dorecena eksplikacija ne samo mislilaca I analiticara,vec I samog naroda.
Sa prvom klicom ove “vecno-jalove ere”,politika koja se prozima kroz gotovo sve segmente zivota-marketinga,medija,rasa,nacija i diskusija,nije samo tabu tema dansnjice.Ona je konac koji narod veze sa egzistencijom,igla od cijih pogresnih pokreta narod ostaje na rubu I tkanina protkana sudbinom nizih I podredjenih.
Sa Ili bez secera?Sa Ili bez leda? Uz izvestnu dozu metabulije,njihove misli bore se sa znacajnim pitanjima I problemima,cije su odluke,po tvrdnji...
Ovo je crkva
Patrijarh Pavle dosta je polagao na crkveno pojanje.
Jer, kako je govorio, najprirodniji religiozni doživljaj
javlja se u crkvi i na liturgiji, kada se čovek preda
duhovnoj muzici.
Još kao dečaka u rodnoj Slavoniji, Gojka Stojčevića
su zapazili da lepo peva, pa su ga prozvali -
Pjevalica. U toku studija bio je sekretar Hora
studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u
Beogradu. I kasnije, kada se zamonašio, Pavlu je
pevnica u hramu bila omiljeno mesto.
Jednom prilikom za vreme bogosluženja, patrijarh
Pavle, roditeljski, tihim glasom, upozori bogoslova
koji je bio za pevnicom:
- Sinko, obratite malo više pažnje..., čini mi se da to
ne radite baš kako bi trebalo!
Ovaj odgovori, pomalo uvređeno:
- Pa, znate...
Ti si bila moja ljubav,sunce,sreca,Evo sada mi na vratima tuga najvecaO andjele moj mali,Dobra si bila previse za ovaj svetOblaci crni prerano ti prekidose let.Radost je meni postala stranaA na srcu velika rana.
Пусти ме да те додирнем
И да ти причам очима.
Пусти ме да те милујем
И да те гледам уснама.
Пусти ме да те упијем
У себе.
Целу и снену
Од мојих додира
И мојих погледа.
Не брини о сутра.
Јер ако данас не постоји
Ни сутра неће постојати...
__________________
Не веруј
кад ти причам
јер
ја сам лажов и варалица
заводник
лопов и обмањивач
Не веруј мојим очима
знам да прикривају звезде
али
воде у прашину
Не веруј мом осмеху
који
те убеђује да те знам
боље но ико
не лаже те
зато и бежи
све твоје слабости ћу искористити
да будеш моја
а онда...
нема онда, само тад...
Не веруј мојим прстима
који у себи
носе жар
који пали успаване потоке страсти
у твом телу
Запалиће их и отићи кад буде требало
одржати пламен
А он ће да те пече
И тешко ћеш га поново угасити
Не веруј мојим уснама
лажу
и кад највеће истине говоре
обмањују
док обећавају звезде из очију
Спалиће ти кожу када је додирну
ништа ти неће остати
Веруј ми кад ти кажем да сам ја
човек једне жене
Знај само да
Ти ниси...
LJubav je razum srca.Da bi ga razumeli nije dovoljno samo imati srce.
;):whistling::whistling::whistling:
Ovu pesmu poklanjam tebi,
od srca, iz duse i iz ljubavi
samo me nikad ne zaboravi...:)
Ne mozes mi nista
Mogu da odem i da se ne javim.
Mogu da odem i sve zaboravim.
Mogu da nestanem koliko sutra.
Mogu navici na nova jutra.
Mogu se sresti negde sa tobom,
mogu umreti sa svojim bolom.
Mogu nestati iz tvoje blizine,
mogu te voleti samo iz daljine.
Mogu ti reci nemo ustima:
,,Volela sam te samo u mislima".
Mogu obuci odezdu novu,
mogu pobeci tamo, Gospodu.
Mogu te tada mislima sresti,
mogu te tada sa sobom povesti.
Dragana Radosavljevic
Tu sam ...pored tebe...
sve ostalo što sam otkucala obrisala sam,
ima stvari koje nisu za javnost
i pripadaju samo NAMA!
Koliko te volim znam da znaš, to volim i ne postoji kao reč...
to je mnogo...
mnogo više od samo volim te!
Nasloni moje vreme na svoje
Duže će večnost vredeti kada smo zajedno!
Upućujem svoju zahvalnost:
SUPRUZI…
koja najavljuje: za večeru su viršle sa pecivom... Jer je tu kod kuće sa mnom, a ne negde napolju, s nekim drugim...
SUPRUGU...
Koji leži na sofi pretvorivši se u krompir na kauču, jer je to veče kod kuće sa mnom, a ne negde napolju, u kafiću ili pivnici...
MOJOJ ĆERKI TINEJDŽERKI…
kad se žali kad pere suđe... Jer to znači, kod kuće je, a ne negde na ulici…
ZA POREZE…
što ih plaćam jer to znači: zaposlen/a sam.
ZA SAV NERED…
što ga moram srediti posle zabave... Jer to znači, okružuju me prijatelji.
ZA SVU ODEĆU…
koja postaje malo pretesna jer to znači: imam dovoljno hrane…
SVOJOJ SENCI…
koja me prati pri radu jer to znači, negde sam napolju na suncu...
TRAVI KOJU TREBA POKOSITI...
Svi tvrde da postoji jedan
svet...
Ja tvrdim da postoje dva...
Jedan je moj,
a drugi delite kako hoćete!
Dvojica prijatelja jednom su razgovarali... Nakon nekog vremena razgovora, počeli su se prepirati i svađati. I jedan udari drugoga. Udareni se oseti povređen. Na pesku je napisao:
«Danas sam dobio udarac od svog najboljeg prijatelja!»
No, nastavili su šetnju, došli do jezera i odlučili da se okupaju. Udareni prijatelj zamalo se udavio nije, ali mu je prijatelj spasio život. Kad je došao sebi, urezao je na jednom kamenu:
«Danas mi je moj najbolji prijatelj spasao život!»
Prijatelj ga je pitao:
«Kada sam te udario, napisao si to na pesku, a sada urezuješ u kamen da sam te spasio. Zašto?».
Ovaj mu...