(ili neka moja razmišljanja o životi inspirisana ko zna čime)
NEKA OSTANE SAN
Centar grada........i jedna mala poprečna ulica u kojoj žive stare zgrade, sa prelepim ali malo oronulim fasadama. Tiha, a ipak tako blizu bučnog centra. Velika stabla lipa daju neki patinirani šmek ovoj ulici, stanovnicima, vlasnicima dućana. I osmeh je u ovoj ulici drugačiji, i skejtovi i roleri zvuče drugačije.....nemaju onaj rezak zvuk kao u novogradnji, već neki smireniji, tamniji ton.......zvuče kao bariton. U toj ulici se nalazi jedna privatna radnja. Iznad ulaza je tenda izradjena od kovanog gvoždja koje prekriva oranž tkanina....pomalo je već dobila onu tamnu nijansu od kiša i sunca koje dočekuje svakodnevno. Kvaka na vratima starinska, livena......kada udješ čuju se zvuci frule, daleke, šumovite, tajanstvene.....to svira zvono-alarm koje najavljuje posetioca. Izlog podseća na sobu.... dnevnu sobu....stočić od kovanog gvoždja na kome se veselo meškolje ruže u vazni, tapacirani tabure, malena komoda sa metalnim ručkama na fijokama i gornjim delom koji je vitrina. Iza brušenog stakla te vitrine sjaje se čaše.....najlepše su one za vino......vitke, tanke.....kao manekenke stoje svesne svoje zavodljivosti. Pod izloga je od drveta......brodski pod.....na stani gde je zid je zakačen pravi prozor sa pravim zavesama a na simsu stoji malena saksija pravih tamno ljubičastih ljubičica
Kada udješ u radnju.........kao da si ušao u dom, u poznato. Veliko zidno ogledalo oivičeno crnim ramom od kovanog gvoždja i čiviluk i cipelarnik i držač kišobrana i divna polica za ostavljanje svega i svačega predstavljaju predsoblje.
Platna od kovanog gvoždja postavljena kao ograda oko visokih stalaka za cveće su u stvari mustre za ograde i kapije. Na vijugavim dugim nogama stalaka ukrašenih raznim frcoklama i uvijutcima su lepe keramičke saksije sa prirodnim cvećem. Bujno rastinje širi zelene listove po crnim savijenim šipkama gvoždja, uvija se oko njega i ta hladna crna boja i topli zeleni list su u večnom zagrljaju. Prostoriju obasjava svetlost mnoštva zidnih lampi.....igraju šarene senke po drvenom podu i razbacanim ćilimima........bacaju svetlost svoju na slike, grafike......igra senki koja pleni oko. Na drvenim komodama, pa i onim od gvoždja, na stalažama,policama, na visokim postoljima stoje svećnjaci, stone lampe sa rukom radjenim abažurima od čipke, satena, raznih vrsta tkanina, traka. vazne sa cvećem, držači za salvete, podmetači, korpe za voće.......Gde god da pogledaš svuda je crni firiket ukomponovan sa toplinom drveta, cveta, svetla i tkanine. U uglu je trpezarijski sto......kombinacija gvoždje i staklo i stolice sa elegantnim visokim naslonima......sto je postavljen....preko stakla se lenjo proteže divan stolnjak......ručni rad....i tanjiri, onako domaćinski veliki plitak pa u njemu duboki, pa escajg, salvete u boji stolnjaka, čaše.....i vazna sa svežim ružama.....ima još nečeg osim ruža, neki dugački zeleni listovi .......baš interesantno izgleda. U drugom uglu su fotelje, konstrukcija je od kovanog gvoždja i ugaoni trosed......debeli jastuci su baš udobni ....i stočić na kome je piksla i časopisi. Svetlost za čitanje dolazi od visokih lampi......kao neke dame stoje u svoj svojoj rakoši. Abažuri različitih oblika i radjeni od raznih materijala daju raznoliku svetlost koja zavisi od gustine tkanine i rada na njoj. Svaka je lepa na svoj način.........lepota i kreativnost stvaraoca. Tu je i polica sa knjigama, pogadjate od kovanog gvoždja........lepo je sesti u tu fotelju i čitati uz sve te svetlosti koje igraju, trepere........izvode svaka svoj ples, miluju listove i cvetove dok tiho muzika svira od negde.......toneš u mir i spokoj........kao kad si kući. Svaki komad ima svoju priču, svoju dušu......tako puno malenih duša živi u ovom lokalu....i svaku pridošlu dušu prihvate kao da se oduvek znaju. Neki predmeti su vatreni, neki sneni, pa melanholični, pa veseli.....neki pak plene svojom smirenošću....to majstor priča svoju priču. Vatra i led, suza i smeh, hladno i toplo i sve boje ovoga sveta pomiriše se u radionici.....naučiše da sviraju u orgestru. Sve u ovoj radnji je ručni rad.......godine utkane u svaki predmet, razmišljanja, crtanja, brušenja, varenja, farbanja, šivenja na mašini i rukom.......i mnogo, mnogo ljubavi u ovoj radnji-domu.
Svako ko dodje, odsedi malo, razgleda, pamti.....i poželi da kupi......da ponese deo atmosfere, da ponese kući toplinu i mir što ruke stvaraoca udahnuše u metal.... komad ljubavi...
Dok se svetlost lampi i svetlost dana smenjuju ja ću i dalje sanjati......jer, šta je čovek bez sna.....ukoliko je svestan da samo sanja. Ne verujem da ću ovu želju ikada ostvariti.......ne zato što ne verujem u sebe i svoju porodicu, ne zato što nemamo snage, volje i ideja......već zato što je vreme da svoje snove ostvaruju mladji .....naše beše........
Ovo je jedan deo onoga što smo napravili .......
..
