Blogovi

PISMO MUZU KOMPJUTERASU

Dragi muzu, Saljem ti ovo pismo u laznoj koverti od neke kompljuterske kompanije, da bih bila sigurna da ces ga procitati. Molim te oprosti mi za ovu prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znas sta se desava u kuci u poslednje dve godine otkako si kupio taj kompljuter.Deca su dobro. Marku je 7 godina, i bas pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Bio bi ponosan na njega kad bi video kako te je nacrtao. Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju vrlo realisticno. Maja je napunila 3 ovog septembra. Jos uvek je presrecna sto si bio kod kuce za njen rodjendan. Kaze da joj je to bio najlepsi dan, iako je padala kisa i nije bilo struje. Ja sam takodje dobro. Prosle godine sam se ofarbala u plavo. Moj sef se brine o mojoj karijeri...

VELIKI DAN

Ušli su u sirotište. Deca su nemo posmatrala bračni par, tužeći se i plačući bez plača. Zašto mene niste odabrali, zašto ne ja, kad ću ja da dođem na red? Branka i Milan to nisu mogli da gledaju, trudili su se da okrenu glavu od tog nemog dečjeg plača i da se posvete svojoj Jeleni. Sva papirologija je završena nakon tri mučne godine i sada je ona konačno njihova. Branka zagrli Jecu i zaplače. -Ti si moj anđeo, znaš? Moj najslađi, najdraži anđeo. Zagrljaj je bio dug, Milan je samo potapšao devojčicu po ramenu i tiho kazao Branki da krenu kući. -Idemo kući, Jeco. Konačno te vodimo kući, pile. Seli su u stari golf i krenuli. Jelena je ćutala na zadnjem sedištu i posmatrala grad, svetleće reklame koje su izazivale u njoj uzbuđenje, a ovo...

BOL

Rasti moj bolu prionuo si za put moju i meso moje svikla sam živeti sa tobom... Raspite se komadići stakla po prašnjavom podu i širite sečiva svoja na sve strane... Ja sam balon koji ne puca ja sam ptica koja ne leti ja sam izvađen zub i krvare mi desni ja sam nemi lutak i skriveni oblak... Rasti moj bolu Misao zaneseno stoji i posmatra me svu u staklu...

GRAD KURVI

-Šta ti je? Deluješ nekako uplašeno...pogleda je ispitivačkim pogledom. Nije znala zašto su sva druga deca srećna, samo njena nisu. Ili joj se samo tako činilo, da su tuđa deca srećnija od njene? Nisam pametna, nisam pametna, ne znam šta im je... Mlađa ćerka bila je potpuno izgubljena. Danima nije izlazila iz kuće, nije pokazivala interes za bilo šta osim za neke debele knjižurine...Činilo joj se da se život otkinuo od nje otkako se preselila u drugi grad i oči su joj bile toliko preplašene, toliko tužne, nije znala kako da joj priđe, nisu je naučili kako se prilazi sopstvenoj deci, kako dopreti do njihovih malih duša... Starija ćerka je nije brinula i ona je, htela to da prizna sebi ili ne, više volela od mlađe. Ova mlađa samo joj...

DEFINICIJA BRAKA

CRKVENA DEFINICIJA BRAKA: -BRAK JE RELIGIJSKI CIN,U KOM DOBIJAMO JOS JEDNOG RAZAPETO VISE,I JOS JEDNU DEVICU MANJE!!! PRAVNA DEFINICIJA: -BRAK JE DOZIVOTNA ROBIJA,U KOJOJ OSUDJENI MOZE BITI OSLOBODJEN SAMO ZBOG LOSEG VLADANJA!!! ZIVOTNA DEFINICIJA: -NIJEDNA ZENA NE DOBIJA ONO CEMU SE NADA,I NINEDAN COVEK SE NE NADA ONOM STO DOBIJA!!! MATEMATICKA DEFINICIJA: SUMA GNJAVAZE,ODUZIMANJE SLOBODE,MNOZENJE ODGOVORNOSTI I DELJENJE LOVE!!! VOJNA DEFINICIJA:-JEDINI RAT U KOME SE SPAVA SA NEPRIJATELJEM!!! FILOZOFSKA DEFINICIJA: -BRAK JE MESTO,GDE SE UZAJAMNO DELE I RESAVAJU PROBLEMI,KOJE DODUSE,NE BISMO NI IMALI DA NISMO U BRAKU!!!

25 ZNAKOVA DA STE ODRASLI

- U kući imate nekoliko biljaka koje zalivate, a ipak ih ne možete pušiti. - Seks dolazi u obzir samo u dovoljno širokom krevetu. - U frižideru imate više hrane nego piva. - U 6 ujutru ustajete, a ne ležete. - Čujete svoju omiljenu pesmu dok se penjete liftom u nekoj visokoj zgradi. - Na televiziji obavezno gledate vremensku prognozu. - Vaši prijatelji se žene i razvode umesto da se spetljavaju i raskidaju. - Umesto 130 dana raspusta, imate 21 dan godišnjeg odmora. - Farmerke i džemper se više ne smatraju za "oblačenje". - Povremeno pozivate policiju zato što dosadni klinci iz komšiluka noću "odvrću" muziku. - Stariji rođaci sasvim slobodno pričaju pred vama "masne" viceve. - Nemate pojma u koliko se sati koja obližnja...

KOLIKO SMO (NE)PRAVEDNI

Da l je to nadolazeće proleće krivo da se događaju neke stvari ili su se one događale stalno samo što se nisu toliko vidjele, ne znam. U svakom slučaju sad ih malo bolje vidim pa su potakla neka razmišljanja. Možda zato što se događaju u mojoj blizini. Neko već zna kako to ide. Sa 15 godina star ti je onaj od 23, sa 18 ona sa 28 već ti je stara baba koja se već trebala udati, pogotovo ako si počeo negde raditi ili obavljati kakvu praksu pa je trpiš svaki dan. Kad dodješ na 28 oni iza tebe su balavi a oni ispred tebe se pomalo pretvaraju u starce. One od 45 na dalje il od 50 već pretvaraš u fosile. Svih, osim svojih roditelja, zar ne? Oni su izuzeti. Za njih ćeš tako reći samo u nekoj ljutnji ili u nekom društvu da budeš u skladu. A ti...

PISMO ZENI

Zahvaljujem ti se na tvom imejlu.Ne moras da se birnes za mene.Sve je u savrsenom redu.Kuvam sam i svakodnevno se cudim kako to dobro funkcionise.Da stvar bude jos bolja, to sto skuvam i pojedem,a da pri tom ne moram u bolnicu na ispiranje zeluca. Juce sam pekao krompir.Mora li krompir pre toga da se ocisti? Dok se on pekao,otisao sam da kupim hleb.Kada sam se vratio, tiganj se skroz ugljenisao.Dim u kuhinji se u medjuvremenu razisao, ali macka je crna kao gavran i nepestano kaslje.Od tada panicno bezi cim ukljucim sporet. Reci mi,molim te,koliko dugo jaja treba da se kuvaju?Kuvao sam ih dva sata ali ona nikako da postanu meka.Daj mi napisi da li zagorelo mleko moze da se upotrebljava, ili da ga ostavim sa strane dok ti ne dodjes...

Postojim...

Postojim kao glupost kao most otrac u grlu kost. Postojim vreme da brojim odkucaje srca,hod pijanaca. Postojim blizinu da nemam, danas ni sutra da nemam dah snove bez sna. Postojim u moru vodama svim a pustinja ma zedju mori. Vatre pakla u raju dusu gore. Postojim,trajem i trajno nestajem. Jerihonske zelje ljubav moja to malo zrno zla za tren stvarnost u prah pretvorim. Postojim a stopalo mi trag ne ostavlja senka mi telo ne prati. Postojim,gorim dok mi sa dlanova golub pismonosa odlece,poruku nosi ljubav ne postoji kao sto ne postojim ja. Postojim a nikad me nije bilo postojim da u svom nepostojanju tebe samo tebe volim.

ZOV

Zaviri u prostor moje duše i naći ćeš me zatvori vrata svog besmisla i dođi mi otvori svoje odaje i evo me Svetlosti! Ljubavi! Vrati mi izgubljen osmeh pokloni mi šaptaj tek jedan uroni u moje oči tvoja sam... Nemi vapaj za tobom i moja čežnja. Čežnja. Nemir u telu i drhtaj. Drhtaj. Dođi mi...

Put...

Put ratnika zasniva se na humanosti, ljubavi, i iskrenosti; suština ratničke smelosti odražava se u istinskoj hrabrosti, mudrosti, ljubavi i prijateljstvu. Naglašavanje fizičkih vidova ratničke veštine je besplodno, jer je moć tela uvek ograničena." Budite zahvalni čak i za teškoće, poraze i loše ljude. Prevazilaženje tih prepreka je suštinski deo vežbanja u aikidou. Neuspeh je ključ uspeha; svaka greška nas nečemu uči. Ako vaš protivnik napadne vatrom, suprotstavite mu se vodom; potpuno se pretvorite u tečnost i tecite slobodno. Voda se po svojoj prirodi, nikad ne sudara ni sa čime, niti se razbija o išta.Ona, naprotiv, bez ikakvog rizika guta svaki napad. Tehnike aikidoa se stalno menjaju; svaki susret je jedinstven i adekvatan...

Pesma onom koji je zaboravio

Pust nek zivot prohuji i sada kao onda kad bejah srecna, pusti nek mladost nekud odluta, nek zamre ocaj i ova tama. Ne diraj njega zbog koga ziveh, ne vracaj srecu i stare dane pusti da sad u ovom casu odglumim osmeh i svezinu. Pusti da prodje i ovaj minut kad dusa neizmerno boli nek ono leto jos jednom dodje bar u mom srcu sada. I nek u rimi ovoj sto rima nije osetim ljubav koju izgubih nek bar u ovoj pesmi sada shvatim da zalud i dalje ljubim. Pa nek je srecan, neka ne pamti,prosle su godine mnoge su vode protekle od tada u mutnoj reci moga zivota. I neka ode i ovaj ocaj, i ove suze kud i druge, neka minu sva secanja na jedno leto i jedne ruze, Neka svezina iz njegovog oka zraci sad njoj i njenoj sreci a ja cu uvek kao i sada...

TO TI JE OD MENE

Zubima si kidala komade moje duše i sitila se mesa mog i krvi moje zveri, gladna životinjo, parala si tkivo moje i sitila se, sitila u izobilju. Orala na mojim leđima ti si i brazde tvoje duboke su bile gazila si me i mrvila kao sile zla. O čemu li si mislila o čemu li maštala čemu li se nadala? Zveri ljudskog lika! Mučenjem mojim hranila si se oštricama zuba tvojih ranjavala me pokori se, pokori se! vrisak tvoj je odjekivao ali, ne, mog glasa ti nisi čula... Ćutanjem borila sam se sa tobom (zveri ljudskog lika) u meni samo snage ostalo je da ćutim... i pomalo dišem... Sad sve tiho je u meni i vetrovi zla tvog ne nose me više moja duša sad spokojno diše i tiho plovi tišina... Zveri ljudskog lika zaboravljena si pokopana tvoji...

STRAH

Izašla je na ulicu još uvek pod utiskom onoga što je nedavno zapisala u svom dnevniku "Srbijo, zašto mi otimaš sve moje snove?" Napolju je iznenadila slika vremena. Danas je bio sunčan dan, a sada je nebo sevalo, preteći olujom, grmljavina je pustila svoj zastrašujuć zvuk koji je parao nebo... Da je padala kiša, to ne bi bio odraz njenog sadašnjeg raspoloženja, jer tada bi pomislila "tužna sam, setna sam"...ali ova najava oluje i strašnog nevremena potpuno su odražavali stanje u njenoj duši. Uznemirila se listajući sopstveni dnevnik, podsetila se na ona vremena užasa kroz koji je prošla, i sada, kao da joj se taj užas vraća, kao da je ponovo u tom vremenu, a zna da nije i ne može biti... Hodala je brzim korakom ne osvrćući se ni levo ni...

TO SI TI

U tvojim očima ja plivam i kroz tvoj život ja živim dubina okeana i zov lepote To si ti Somot je duša tvoja i poj ptica srce tvoje blagi povetarac i topla zimska peć To si ti Iz dna blatnog gliba izvukao si me i podigao noge moje da stanu na kamen tvrd Da, to si ti Ti si onaj koji voli i za drugu reč ne zna ti ljubiš i kad razloga nema ti nežno šapućeš duši mojoj i milostivnost tvoja velika je Ti voliš i kad razloga nema ti ljubiš kad ljubavi nema Voliš nevoljene ljubiš neljubljene zoveš nezvane Da, to si ti

nakon svega ostale su samo pesme...3

Pod velom noci bez glasa dok muzika dobuje u ritmu mojih zelja ja molim za spas. Zelim da prestane tvoje bezanje, u grudima prolama se krik, kao eho zvoni tvoje ime, a ti otimas sve pre nego sto ista das. I uvek si tu,u sebi proklinjem slabost.svoj pad.tu bednu ljubav, tvoju nazovi smesnu nadmoc, kojom u ludilo gonis. Iako od pocetka znam, da nesmes u moj svet samoce gde patnja budi i pociva uvlacis se poput magle,poput seciva. Ipak desilo se,i stalno se pitam: zasto meni,zasto ti?

Hajde da setamo pesmom................

Od Aleksandra P. Uz malu izmenu.......malu malecku.............;) JUTARNJA ŠETNJA Čudan je doživljaj svaka usamljena šetnja Jer se uvek dogodi nešto Što ne možeš da dokažeš drugima. Uvek te neko zapita Što ne pišeš srećne pesme, Uvek neko zastane pored puta. Čudan je dan kojim se krene Kada se ispruže noge, Kada se u torbu spakuje litar vode I litar vetra Da otera slutnje u nepovratni gutljaj. Uvek te neko zapita koliko si star Uvek neko traži Ko i gde zastane pored staze Po kojoj šetači gaze. Čudan je diživljaj biti na stazi U suprotnom smeru od onog Kuda svi putevi vode, Jer uvek se desi nešto što ceo svet ne vidi I uvek ti neko klimne glavom. Jeste, dobar je dan I svi smo sretni kao vetrov dah iznad glava što pluta, Kao...

NOVEMBARSKA BOL

Jesen je Gitara plače Huk dalekih vetrova zvoni nad bespućem Samoća. Sokovi života venu Nema ptica Jesen Neumoljiva jesen. Praznina kao rupa zjapi u duši mojoj Starica u ponjavama stoji Nepomična. Osvrćem se Čujem plač gitare Osluškujem staričin bol Novembarska bol. Starica, jesen i gitara. Nebo plače. Ja plačem. Ona je nepomična.

KOFERI MOJI PUTA VIDE 1

Pa.....da i ja krenem sa necim.....a svasta nesto nek ostane..........;) KOFERI Pakuju se koferi moji dok vecer zori ne da da svane Redjaju redno sanak po koji i sve sto moze u njih da stane………. Vidim im puta gde kraja nema i povratak istim nestaje pritom Dok telo dusu lagano sprema dal mesta ima prtljagu skritom. Koferi moji, koraka nagla sa teretom moje vrline i mane Izmaglica nade gusta ko magla ostavlja deo,da nesto ostane………….. ZK 1. Sada telo prtljag sprema sva secanja proslih dana Pa se bojim nje da nema od prebola jedna rana. Jer znala je da zaboli kada dusa srecu prima Novim danom kad se voli potseti me da je ima. Onda dusa tihom setom sto dolazi zna da sluti Da odleti tihim letom kuda vode zadnji puti ZK 2. Sa...

Sjo je pokrenula temu MRAK u prici VOZ.......ja se nadogradjujem..........

Na temu MRAK Aleksandar P. U MRAKU Sve dolazi mrakom, sve izlazi iz mraka. I da prvi put vidiš svetlost, moraš doći iz mraka. I gordost, i reč, i misao, i lepota mistične šume, i energije koja upravlja našim brodom i Raj i Pakao. Kažeš da ti se pevalo, Da se bezciljno lutaoloo I da te je pesma činila bicem srećnim. Kažeš da nemaš motiv Kad te nosi tuđa misao I da mesec od sunca razlikuješ Samo zbog tmine od koje ti se svetlost gasi. Velika je gordost noći I snažan greh je ljubiti njenu tajnu. Veliki je "greh" roditi se u mraku, I s' njegovom lepotom kući doći. Ko mari za rane kad si ne ranjiv, Ko mari za grehe Kad za tuđom mislu ne mari Jer nema motiv. Sve dolazi mrakom. Noću se tajne otkrivaju. U mraku nesvesno postajemo Bolji...

DVE GLUMICE

Začulo se zvono na vratima. Mirjana lenjo ustane iz fotelje i krene da otvori. Bila je to njena majka. Hladan poljubac u obraz i dvoumljenje: hoćemo li tri puta? Zbunjenost visi u vazduhu još na ulazu u kuću. Sitnim korakom, Rozalija odnese kesu sa jabukama i kafom na sto u trpezariju. Seda. Jedna u jednu, druga u drugu fotelju, na prilično velikoj udaljenosti. Posmatraju se kao dve životinje koje njuše jedna drugu ne bi li se što bolje upoznale. Razgovor hladan kao zimski sneg, reči kao kristali leda lete po vazduhu. Kako si, šta radiš, šta ima novo...Kurtoazno, bezlično... Mirjana je pričala kojekakve sitnice o sebi, iz čiste ljubaznosti, pri tom posmatrajući svoj prozor kao spas. Pogled joj je bludio negde u daljinu, u nebo, u visoke...

Dr Protic lonely hearts club band

Odakle početi priču o ovoj nesvakidašnjoj ličnosti. Recimo ovako: ubijeni ste u pojam poslom ili možda čak životom. Onda odgledate par seansi nekoga ko je još više ubiWen i voila – sve je lepše. Ili što reče jedan Protićev pacijent iz Londona: ..... ..... ..... ..... .... .... Ali da pređemo na stvar. Kako treba početi iz početka, evo Seanse 1: Tu je naravno i fantazmagorična predstava za decu Jaganjac. Evo šta Jaganjac kaže o životu: A koliko je dr Protić uspešan, vidi se po tome što već neko krade njegov fazon... Ma neki papak ga kopira, misli da je duhovit: Za kraj ostaje pitanje da li je ovaj fan klub posvećen sledbenicima Protićevog terapeutskog metoda, ili je to klub njegovih pacijenata. Reče mi kolega da to razdvojim. Ali...

o vrapcima i svemu ostalom

mnogo volim slicice. scene koje nije neophodno primetiti, koje je i lakse ne primetiti i jednostavno proci pored njih, bez ikakve potrebe za zaustavljanjem. male, nenametljive, slicice koje ne znace mnogo, koje nisu potrebne nikome i koje nicemu ne sluze, sem da ih ja primetim i dugo zevam u njihovom pravcu, ocekujuci da se ponove ili traju vecno, ili... u stanju sam da zaustavim sve sto radim i otvorenih usta gledam to malo cudo kako se odvija. volela bih da mogu da opisem osecaj. mesavina vremenskog i bezvremenskog, posjtojanja i nepostojanja, osecaj da na svetu ne postoji drugo, sem te slicice, tog trenutka, koji postoji sam zbog sebe i koji je sam sebi cilj. -vrapci koji kljucaju nesto po zardjalim shinama ispod nadvoznjaka koje...

Nervoza

VECERAS SU ONI NA TV-U GLAVNA TEMA: Era Ojdanic Marija Stanisavljevic Borko Saric Sarke Vladan Aksentijevic Ajs Nigrutin Sladana Pejic Sladi Katarina Ostojic Kaja Petar Perovic Peca Zorica Markovic Mirjana Durovic Barbika Djordje Miljenovic Skaj Vikler Slobodan Bicanin Bicko Ruzmarin Milic Vukasinovic VECERAS NE PALIM TV :x Posle poraza u Majamiju naseg Novaka Djokovica, jos jedan razlog za nervozu :x

NOVEMBAR

Novembar. Nebo bistroplavo, kristalno, sa pokojim sivožutim oblakom koji para nebo. Pod Emilijinim prozorom njihale su se gole grane sa tek pokojim uvelim tamnosmeđim listom koji je visio nebu pod oblake kao da je nekakva zlatna minđuša na uhu dame prefinjenog ukusa. Da, pomislila je Emilija, ovo stablo izgleda kao postarija dama okićena diskretnim, finim nakitom. Gole grane izgledale su poput ruku koje se pružaju u vis, ka nebu. Igra stabala nošenih laganim vetrom delovala je očaravajuće. Biće to dugačka igra, sve dok vetar ne prestane duvati svojim ustaljenim ritmom. A onda će se i njegov zanos lagano stišati... Jedna crna veverica na trenutak je prekinula čudesan ples protrčavši preko nekoliko stabala, okretno savladavajući svaku...

DOGRADNJA OBJEKTA!!!!

Interesuje me da li mi neko moze pomoci sta je sve od papira, dokumentacije potrebno za dogradnju jos jednog sprata na stambenoj zgradi? Na kojim zgradama to moze da se radi? Pravne zavrzlame itd....sto vise informacija, ali samo onih koji znaju nesto konkretno!!!!!

ZEMALJSKI PRAH

Pogledao ih je sa tugom u očima. Nikada nije videla takav pogled. Pogled zelenih očiju prepun patnje, izgubljenih snova, srušenih nadanja, propale mladosti... Ležao je na bolničkom krevetu sa jednom nogom podignutom u vis. Druge noge nije bilo, sakrio je njene ostatke ispod belog čaršafa. Nekoliko minuta su svi ćutali, a onda mu se obrati prijatelj sa ratišta -Biće sve u redu, videćeš...Samo nemoj da se nerviraš. Evo, skupili smo nešto novca, mi iz jedinice, da ti bar malo olakšamo muku... Pruži mu plavi koverat. On ga pogleda sa gnušanjem, okrene glavu prema zidu i napravi ironičnu grimasu koja je trebala da predstavlja poluosmeh. Oči mu na trenutak zasuziše pa je ponovo morao okrenuti glavu od njih. Od ljudi iz njegove jedinice s...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top