Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk...
Još od vremena kad se masovno vikalo '' Srbija je ustala '', nisam se toliko naslušao priča onih najbližih, kako im je teško jutri da ustanu...i zato svi jedva čekaju da počnu praznici...
Srk...
A ja mislim da već danas može da se počne sa slavljem...i po nekoj logici stvari...najbolje bi bilo spojiti vikend sa Novom godinom, a onda Novu godinu sa Božićem i Srpskom novom...pa kasnije eventualno otvoriti bolovanje i spojiti sa drugim delom godišnjeg odmora od prošle godine i još jednim bolovanjem...i kad pogledaš posle...ni Prvi maj nije tako daleko kako nam sada izgleda, a o novom godišnjem odmoru i da ne govorim...važno je da se nešto radi...srpska posla...
Srk...
Srbija će za praznike biti pod...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
ZNAM GDE SI
Pokusah da te u prošlosti tražim,
misli mi zaključane.
Htedoh da te pozovem,
brojčanik zaključan.
Poželeh da te nadjem,
u pismima starim.
ladice su zaključane.
Setih se,
gde cu te naći.
U SRCU SI MOM
-------------------
Kad isklešem Moždanicu
Od *kamena* mojih reči
Osetit ću na mom licu
Duše suzu koja leči.................
A opet će, možda biti
Dok je vakat postojanja
Da mi jadi svi sakriti
Daju oltar pokajanja................
A kajanje, samo to je
Čednost duše kad se vrati
Da volimo ono što je
Dato s nama da nas prati...........
Moždanicu da izgubim
Možda bude, zlo mi viče
Ja zgarište njeno ljubim
Dok u meni nova niče.
ZK
Pozdrav.
Koliko god covek bio prolaznik u zivotu on ostavlja iza sebe tragove. Neciji su dublji, neciji plici. Ali, sustina nije u tezini coveka, vec u njegovom karakteru, njegovim sposobnostima da zauzme necije srce, da oseti njegovu tugu i njegovu radost. Covekov zivotni put je slepi put i on je svestan da ce mu kad tad on doci glave, zavrsiti se u jednoj tacki.
Zbog toga on pokusava iskoristiti svaki sekund, minutu, sat, dan, godinu… Neprestana borba za zivot, za unapred izgubljenom bitkom.
Sta ga to tera i vodi da se i dalje bori iako zna da ce proci kroz zivot brzo poput voza?
Vodi ga dusa koja zna da za nju ne postoji kraj. Sto pre spoznamo sebe, svoju savest, svoju dusu, svoju prolaznost, zivot cemo shvatiti kao jednu predivnu igru...
***on***
Gde li su one bele poljane
Na kojima tvoja crna kosa spava?
I gde nestaje ukus sa usana
Dok tiho uzdišeš, misleći na mene?
Poljubac, kako samo kratko traje
A još i danas, onako neprimetno
Ugrizem usnicu koja je ljubila.
***ona***
Oh da mi je znati,gde li si sada,
i koji ti vetar kroz kosu šeta.
Eh kada bih samo,mogla,
postati čežnja,na usnama tvojim.
Ponekad,kao da mi se čini,
da oblak mi nosi,tvoj lik u pesmi,
onako tek jedan,pogled ka daljini
***on***
Poslušaj vetar u granama jorgovana
Jer tako ti šapćem, kao i onoga dana,
A svaka latica bela u tvojoj kosi
Nežni je dodir moje ruke.
Eh, da možeš sada videti moj osmeh
Znala bi, da uvek bićeš tiha čežnja,
Draga mi sena što pored mene korača.
Pišem najdraža, nebo je...
Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."
Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.
Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.
Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati...
Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo savladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.
Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo.
NE OKREĆI SE
Sretoh te na ulici,
beše to sasvim slučajno.
Ni reči ne prozbori,
ni pogleda (me) ne udostoji.
Koracima gazele,
izgubi se u daljinu,
mojih snova.
Ostavi miris,
da opija dušu,
da leči rane.
Ja osta skamenjen,
ni “dobro veče” ti ne rekoh…
Idi, sećeru moj,
tako sam te zvao Malena,
Idi i ne vraćaj se.
NE OKREĆI SE!
Neka samo miris traje.
ONA
ONA će mi u san doći
da lepotu noći nudi........
Il će dusa u nemiru
bez NJE opet da me budi.............
Mozda noć mi lepa dodje
snom da svrati, meni mila
Pa da kazem, noć kad prodje
dodir sna mi ostavila..............
Sa jutrenjem da me budi
celim danom da je ima
Jer mi osmeh nade nudi
sa lepotom mojih zima.
ZK
Pozdrav z:)
Pa me tjera tamo gde si ti......
eće noć k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti čudno usnio
vidjeh tebe pored mene
naše kčeri nerođene
u goloj se vodi budio
Ej, ne vjeruje srce pameti
ej, pa me tjera tamo gdje si ti
Za pokoru što te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim Boga preklinjem
gazio bi' hladan kamen
i po trnju živi plamen
samo dahom da te dotaknem
Teće noć k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti čudno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan vidio
...imenom se tvojim molim....
ZAGRLI ME
Zamirisa jutro,
k’o tvoje telo.
Zas’ja sunce,
k’o osmeh na(tvom) licu.
Krenuše ruke,
k’o lavina emocija.
Usmrti pogled,
k’o strela natopljena otrovom.
Zatitraše usne,
k’o damar srca moga.
Osetih toplinu,
poljupca tvog,
prvog, drugog…
VOLJENA.
Zagrli me.
J A i TI do
VEČNOSTI.
MIHAEL I IZABEL
MIHAEL je bio najpovučeniji dečak u svojoj generaciji. Bio je usamljen, družio se samo sa knjigama i pomalo mucao. Zbog te njegove govorne mane vršnjaci su ga zadirkivali. Vremenom je stekao strah od ljudi i kad god bi nekome prišao – pocrveneo bi. Bio je zaljubljen u Izabel, devojčicu iz škole. Strah, da će biti odbijen, bio je jači od njegove ljubavi prema njoj. Iz tog razloga joj nikad nije prišao.
Izabel je bila jedna od onih devojaka koje su se slabo družile sa momcima. Sve joj je išlo od ruke i u svemu je bila prva. Nije pohađala isti razred kao i Mihael, ali ga je primećivala i bila potajno zaljubljena u njega. I kod nje je bio prisutan strah; bojala se da će je Mihael odbiti i stoga se s njim uvek nalazila na...
PITER I POŠTENI LOPOVI
Petar je više od tri decenije živeo i radio u Kanadi. Tamo su ga zvali Piter. Otišao je u penziju i početkom novog veka i milenijuma vratio se u svoj zavičaj u Srbiji. Njegov sin jedinac je rođen i odrastao u Srbiji, gde je i ostao, one godine kad je Petar otišao „trbuhom za kruhom“. U Kanadu kod oca nikad nije dolazio.
Piter je u zavičaju, ili starom kraju kako je on to voleo da kaže, dobio nadimak Amerikanac, bez obzira što nikada nije živeo u Americi. To mu nije smetalo, jer nije imao živaca da zemljacima objašnjava razliku između Amerike i Kanade.
U Srbiji se posle silnih izgubljenih ratova i ekonomskih poteškoća, sankcija i bombardovanja, a najzad i građanske revolucije, živelo dosta teško. Ali Piter je bio...
Ðevojka je muške gaće prala,
Mirisala đe su muda stala,
Nad njima se sita isplakala.
To začule u selu đevojke,
Svaka hita, te za gaće pita,
Svaka grabi da priđe miriše,
Grabeći se gaće razniješe,
Poljubiše, u njedra staviše.
Zoran »Snake Eyes« Milanović u hlače se usranović ne želi priznati da je izgubio izbore. Potpomognut vlastohlepnom i kurrcopohlepnom Vesnom PUSSY Pusić, pomahnitalom hrvatskom Lady MacBeth, nije niti zamijetio da je uporan u nastojanju uspostave poslijeizborne matematičke fantastike i prdenja radi uvjeravanja javnosti da je HDZ-ovih 66 zastupničkih mandata manje od 56 SDP-ovih saborskih zahoda. Pribraja, dodaje, puši, guši, vabi, srdi se, grdi, prdi, ka jarac smrdi, arbitrira, penetrira, iako ne može u demokratskom sustavu gubitničku stranku nametnuti kao prvu i stožernu, dapače guzopernu, u okupljanju nove vladajuće koalicije. Ponovo je posve razvidno da je SDP stranka sexualno dezorijentiranih pederaša i polureformiranih usraša i...
Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.
Jesi li zdrav ili si bolestan.
Ako si zdrav,
tada nemaš o čemu brinuti.
Ali ako si bolestan,
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:
Hoćeš li ozdraviti
ili ćeš umreti.
Ako ćeš ozdraviti,
tada nemaš o čemu brinuti.
Ali ako umreš
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:
Ideš li u raj ili ideš u pakao.
Ako ideš u raj
tada nemaš o čemu brinuti.
Ali ako ideš u pakao,
bićeš toliko zaposlen pozdravljajući se sa svojim prijateljima tako da nećeš imati vremena za brigu!
Zato, zašto brinuti?
Budi srecan!!!z:hi:
Spavao bih manje, a sanjao više
Kada bih imao jedan komadic života, dokazivao bih ljudima koliko
greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne
znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic života, moguce je da ja ne bih kazao sve što
mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, vec po onome što znace.
Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji
provedemo zatvorenih ociju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao
bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih
druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od cokolade.
Kad bi mi Bog poklonio...
U neuglednoj kafani jednog malog luckog mesta okupljali su se mestani radi pića i razgovora. Izmedju ostalih okupljalo se tu i jedno manje drustvo lokalnih pijanaca koji su veceri provodili uz alkohol i raspravu o reinkarnaciji.
Medju njima je bio i Dzek London (pisac) koji je poveo dugu raspravu o tome kako se usled reinkarnacije isti ljudi mogu naci na istom mestu posle sto godina.
Jedne veceri bio je red na Dz. Londona da casti i sve do zatvaranja kafane on je narucivao piće za sve.
Pred fajront mladi konobar mu je prisao i zahtevao da se ceh plati.
Tada ga je cuveni pisac, inace poznat kao tezak na novcaniku, upitao:
-"Decace da li ti znas ko sam ja?"
"Naravno da znam gospodine London"
-"Da li znas o cemu ja i moji prijatelji...
"Dakle, ti bi zeleo da razgovaras sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi."Moje je vreme vecnost" .
"Sta si me hteo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se, Bog odgovori:
"Da...
Devojčica se upravo vratila iz susedstva gde je jednoj jadnoj majci tragično preminula osmogodišnja cerka.
"Zašto si išla tamo?" upita je otac.
"Da je utešim,tata !"
"A šta si tako malena mogla učiniti da je utešiš?"
"Sela sam joj u krilo i sa njom plakala!"
Ako je u tvojoj blizini neko ko trpi, plači s njim!
Ako se tvoj bližnji raduje, raduj se s njime!
Ljubav gleda i vidi, osluškuje i čuje.
Ljubav znači saosećati s nekim čitavim svojim bićem.
Onaj ko voli otkriva u sebi neslućene zalihe utehe i razumevanja.
Mi smo anđeli sa samo jednim krilom: možemo leteti jedino ako se zagrlimo.
Izvinjavam se zbog ovih u najmanju ruku tuznih primera,ali jedino tako mogu naterati ljude da se zamisle
OBECAO SAM SEBI
DA BUDEM TAKO JAK DA NISTA NE MOZE DA SMETA PRIBRANOSTI MOG UMA.
DA GOVORIM SRCEM, ZRACIM RADOSCU I OPTIMIZMOM SA SVAKOM OSOBOM KOJU SRETNEM.
DA UCINIM DA SVI MOJI PRIJATELJI OSETE DA IMAJU VREDNOSTI U NJIMA.
DA GLEDAM U SUNCANU STRANU SVEGA I DA UCINIM DA MOJ OPTIMIZAM POSTANE STVARAN.
DA MISLIM SAMO NAJBOLJE, DA RADIM SAMO ZA NAJBOLJE, I DA OCEKUJEM SAMO NAJBOLJE.
DA PODRZAVAM I PODSTICEM USPEH DRUGIH KAO DA JE MOJ LICNI USPEH.
DA ZABORAVLJAM GRESKE IZ PROSLOSTI I DA PRIONEM NA VECE PODVIGE U BUDUCNOSTI.
DA ODVAJAM MNOGO VREMENA ZA LICNO USAVRSAVANJE DA NEMAM VREMENA DA KRITIKUJEM DRUGE.
DA BUDEM ISUVISE SIROK ZA BRIGU, ISUVISE PLEMENIT ZA LJUTNJU, ISUVISE SNAZAN ZA STRAH I ISUVISE SRECAN DA DOPUSTIM...
Gde smo mi?
Mi,sto po porudzbini spomenike licem klesemo...mi...kojima gori vatra ispod krznenog kaputa...
Gde smo mi?
Ja,koji cuvam tudji san,ili ti,koja nesebicno trajes...
Gde smo mi?
Otkuda ovaj hladan vetar u nasim grudima i otkuda u nasim srcima toliko plavih stubova.
Molim te,ako znas reci mi...GDE SMO MI?
ETO ovo je jedina moja pesma koju znam napamet...
sta mislite,da se manem pisanja pesama ili...nisam los:zstidljivko:
Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.
1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.
I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.
Evo...
ZNAM
Znam da nisi snila,
ni oka sklopila.
Znam da si me čekala,
sto se dočekati ne može.
Znam da voliš,
što se voleti ne sme.
Znam da bi ljubila,
što bi ljubiti htela.
A’ jutro beše,
ZNAM,
brže od sna.
Naucio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "ulepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto sasvim drugo.
Naucio sam...
Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu.
Naucio sam...
Da nikada ne smes reci ne poklonu od deteta.
Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.
Naucio sam...
Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za razumevanje.
Naucio sam...
Da su najjednostavnije setnje u letnim vecerima s mojim ocem, dok sam bio dete, ucinile za mene cudo kada sam odrastao.
Naucio sam...
Da je zivot kao rola toaletnog papira. sto je blize kraju brze ide.
Naucio sam...
Da trebamo...
Da li neko zna ko izvodi ovu pesmu??
Bas sam se namucio da je nadjem ali ne ide!!
A ovo previse kratko traje!!
Ako iko zna.....pomagajte!!
...samo vukovi znaju staze kojima se ide i nema smetnje...te staze izbjegavamo jer znamo da nema varanja...nema ...nijesu vukovi te staze izabrali nego su bile neprohodne i ljudi ih vukovima ostavili , sad bi da ih oduzmu ,- ali vukovi znaju svoje braniti ...
Covjeku je zabranjeno , po svim zakonima, human biti jer to je propast kad-tad...ali kao , bice bolje , za ...daleko neko pokoljenje ."
briga me za 'daleko neko ',- Faraonn, hoce sad da zivi ..sad...
ZNAM
Znam da nisi snila,
ni oka sklopila.
Znam da si me čekala,
sto se dočekati ne može.
Znam da voliš,
što se voleti ne sme.
Znam da bi ljubila,
što bi ljubiti htela.
A’ jutro beše,
ZNAM,
brže od sna.