Okovani Prometej - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Okovani Prometej

Oceni ovaj blog
Protivurecnost mita o Pandori u kome j u kutiji punoj svih zala namenjenih ljudima smestena takodje i nada ,koja bi trebala biti nesto dobro, i koja je ostala u kutiji.
Tu zapravo i nema protivurecnosti, kao sto sam u unosu na ovom blogu "Pandorina kutija i nada"i objasnio.
Ono sto zovemo "dobro" samo je vrsta bola, kako bi rekao Nice, ili zadovoljstvo je negacija patnje. Da bih uzivao u bilo cemu moram prethodno trpeti patnju. Ako nema patnje, nema ni zadovoljstva. Ako nisam gladan ne mogu uzivati u hrani a tako je sa svim ostalim "dobrima".
Svima ostalim, osim jednog jedinog zadovljstva koga zovemo estetskim. Jedino ono ne zavisi od prinicipa homeosaze ili prethodnog trpljenja patnje.
Estetsko zadovoljstvo je dakle nada koja je ostala u kutiji i koja nam barem na trenutak moze zaustaviti Iksionov tocak, na trenutak dati odmora od sipanja vode u bure bez dna Danaida, pruziti nam mali predah od Tantalovih muka i mozda najmocnija analogija, na trenutak ukloniti orla koji nas muci kao Prometeja vezanog za stenu.

Zivot je pakao, govorio je Sopenhauer. Zivot je Had, a mi smo kao Prometej vezani za stenu, muceni od orla koji je simbol svih patnji ovoga sveta, malih i velikih.

Zevs je zapovedio Hefestu da Prometeja okuje u neprobojne okove na brdu Kavkazu i poslao orla Etona (potomak Tifona i Ehidne) na njega da mu svaki dan kljuca jetru (orao je bio Zevsova sveta životinja). Prometej je bio besmrtan te je jetra svakoga dana iznova bila obnovljena, ali i dalje je patio, sve dok ga nije oslobodio Herakle dok je izvršavao svoje zadatke.
Kako se spasiti orlovog kljuna? Kako predahnuti makar na tren?

Kao sto rekoh, uzivanje u umetnosti ili esteska kontemplacija moze nam dati male trenutke predaha ali, konacno oslobodjenje tesko da mozemo naci na ovom svetu.
Mozemo orlu prekriti glavu da ga ne gledamo. Mozemo zabiti glavu u pesak, tesiti se, zavaravati, potiskivati...ali orao je tu, a mi smo sve slabiji kako zivot prolazi. To je prava igra macke i misa. Iscrpljivanje plena.

Ipak, postoji nada ma kako bila daleka, nasem razumu neshvatljiva, metafizicka nada koja kaze da je izvesno da ce se Prometej kad tad osloboditi okova, a da ce Herkul unistiti orla.

Dobar prikaz ovoga sto pisem nasao sam u skulpturi iz 19. veka (autor François Rude).


Jos jedan prikaz:


Na njoj je prikazan Napoleon kako se budi iz smrti pravo u besmrtnost. Podmladjen, zatvorenih ociju, sa lovorovim vencem i epoletama.

Medjutim, ono sto sceni daje uzvisenost zapravo je orao.

Bezivotni orao u dnu skulpture upravo je pobedjeni Prometejev orao.

Pošalji "Okovani Prometej" na Facebook Pošalji "Okovani Prometej" na Google Pošalji "Okovani Prometej" na My Yahoo! Pošalji "Okovani Prometej" na Live Pošalji "Okovani Prometej" na MySpace Pošalji "Okovani Prometej" na Twitter Pošalji "Okovani Prometej" na Digg Pošalji "Okovani Prometej" na del.icio.us

Ažurirano 07.06.2016. u 14:27, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Lepo kao i uvek mada mi ovo o estetskom kao nadi izgleda kao da su ga sajentisti naručili.
    Ili bi trebalo dati i definiciju estetskog.Jer i Dostojevski je to rekao da će lepota spasiti svet ,ali šta je pod tim mislio?
  2. oziman (avatar)
    Tesko da mozemo kratko definisati sustinu estetske kontemplacije. Ta svojevrsna osecanja nasa su jedina veza sa "stvari po sebi".. veza sa pravom sustinom izvan pojave. To je nas jedini predah od neprestanog sluzenja individulanoj volji ili od sipanja vode u bure bez dna Danaida.
    Kao takva..ta pojava zahteva mnogo razmisljanja kako bi dosli do objasnjenja njene sustine. Sopenhauer je celu trecu knjigu svog glavnog dela posvetio tome.

    Pisao sam na tu temu u ovom blogu.
    Ažurirano 28.12.2010. u 14:05, autor: oziman
  3. zxy (avatar)
    Citat Original postavio oziman
    Tesko da mozemo kratko definisati sustinu estetske kontemplacije. Ta svojevrsna osecanja nasa su jedina veza sa "stvari po sebi".. veza sa pravom sustinom izvan pojave. To je nas jedini predah od neprestanog sluzenja individulanoj volji ili od sipanja vode u bure bez dna Danaida.
    Kao takva..ta pojava zahteva mnogo razmisljanja kako bi dosli do objasnjenja njene sustine. Sopenhauer je celu trecu knjigu svog glavnog dela posvetio tome.

    Pisao sam na tu temu u ovom blogu.
    Zato me i čudi da se ovde pojavljuje neuslovljena voljom odnosno patnjom ali u redu učinilo mi se da odstupaš baš od Šopenhauera.Znam da je to široka tema mada ja imam jednostavan odgovor ali pošto znam da ti se ne bi svideo odustajem do daljneg.
    A za ono Dostojevskog ,baš me zanima tvoje mišljenje. Kako će to lepota spasti svet.?Možda posvetiš tome jedan blog.mislim da bi to zanimalo širi krug.Poz.
  4. oziman (avatar)
    Zato me i čudi da se ovde pojavljuje neuslovljena voljom odnosno patnjom ali u redu učinilo mi se da odstupaš baš od Šopenhauera.Znam da je to široka tema mada ja imam jednostavan odgovor ali pošto znam da ti se ne bi svideo odustajem do daljneg.
    Tema estetskog osecanja je veoma vazna da bi je neko propustio u svojim kontemplacijama ili bio nedorecen.

    Estetsko osecanje je svojevrsno . Zovemo ga "osecanje" jer nema odgovarajuce reci koja bi opisala tako nesto. Toje vise od osecanja. Prilikom toga covek nije vise covek... "Arhiloh nije vise Arhiloh vec genije sveta" kako bi rekao Nice. Ili covek se stapa sa cistim subjektmo saznanja" kako bi rekao Sopenhauer. Estetska kontemplacija nas otrze na trenutak od sluizbe individualnoj volji i samim tim od patnje i zadovoljstva. Ona nije ni jedno ni drugo ...vec kao sto rekoh, nesto svojevrsno...niti zadovoljstvo, niti patnja. Odraz "stvari po sebi". Jedno je ono sto nalazimo u sebi i zovemo " volja" a drugo je ono sto se pojavljuje kao volja a koju takodje nalazimo u sebi. Posto rec "volja" ukljucuje i jedno i drugo, naravno da ce doci do nerazumevanja. Ali to su reci, a cilj je doziveti ono iza tih reci.
    Kada patimo ili uzivamo ..mi smo individue ..to je ispoljavanje individulne volje. Kada smo u estetskoj kontemplaciji mi niti patimo niti uzivamo... vec smo iznad toga.

    A za ono Dostojevskog ,baš me zanima tvoje mišljenje. Kako će to lepota spasti svet.?Možda posvetiš tome jedan blog.mislim da bi to zanimalo širi krug.Poz.
    Izgleda da nisi obratio paznju na linkove koje sam dao u onome "prikazi sadrzaj".
    Izmedju ostalog ima i link ka ovom blogu:

    Lepota ce spasiti svet - Dostojevski
    http://forum.krstarica.com/entry.php/11642-Dostojevski-Lepota-će-spasiti-svet