gospodjica14
Poznat
- Poruka
- 7.429
I ja volim Beogradjane, zabavni su i opusteni, i ne zabadaju nos u tudja posla - to im je kvalitet numero uno, sto se mene tice. Mrzela sam Nis iz dna duse kao mlada devojka - zato sto su mladici u to vreme imali obicaj da pre nego sto se u bilo sta upuste sa devojkom, najpre raspitaju o njenoj proslosti, pa saznaju s kim je bila, kad, koliko dugo, kako je doslo do smuvavanja, kako i zasto do raskida, kakva je u krevetu, jel ima levu sisu vecu od desne - fuj, fuj, fuj, bljak...mrzela sam ih iz dna duse, sveukupno sam za 16 godina zivota u Nisu imala dva momka i oba su mi se zgadila, danas im se vise ni lika ne secam.
Onda sam dosla u Beograd i preporodila se. Nisam se osecala usamljeno, naprotiv, vrlo brzo sam se uklopila u ceo fazon. Danas vecina mojih najstarijih i najboljih prijatelja kojima bezgranicno i bezrezervno verujem - jesu Beogradjani. Muz mi je Beogradjanin. Danas mi u Beogradu smeta ono sto verujem da smeta mnogima - to sto se grad poseljacio, sto ima prostakluka i agresivnosti medju njegovim stanovnicima uzasno puno, sto to vise nije onaj Beograd kakav je bio. Ali ni Srbija nije vise ono sto je nekad bila.
U svakom slucaju - mala mesta jesu lagodnija za svakodnevni zivot, ali nikad, nikad necu mocu da svarim jednu osobinu koji svi manji gradovi imaju - da ljudi zabadaju nos u tudje zivote. Ogovaraju. Prepricavaju. Ne zato sto nesto bogznasta imam da krijem u svom zivotu. Prosto mi je to odvratno, uvek bilo. Beograd je kao neki fini, mekan, zastitni omotac oko privatnog zivota. To me je najvise kupilo.
Nadam se da cela ova pisanija ima makar malecne veze s piletovom temom
Onda sam dosla u Beograd i preporodila se. Nisam se osecala usamljeno, naprotiv, vrlo brzo sam se uklopila u ceo fazon. Danas vecina mojih najstarijih i najboljih prijatelja kojima bezgranicno i bezrezervno verujem - jesu Beogradjani. Muz mi je Beogradjanin. Danas mi u Beogradu smeta ono sto verujem da smeta mnogima - to sto se grad poseljacio, sto ima prostakluka i agresivnosti medju njegovim stanovnicima uzasno puno, sto to vise nije onaj Beograd kakav je bio. Ali ni Srbija nije vise ono sto je nekad bila.
U svakom slucaju - mala mesta jesu lagodnija za svakodnevni zivot, ali nikad, nikad necu mocu da svarim jednu osobinu koji svi manji gradovi imaju - da ljudi zabadaju nos u tudje zivote. Ogovaraju. Prepricavaju. Ne zato sto nesto bogznasta imam da krijem u svom zivotu. Prosto mi je to odvratno, uvek bilo. Beograd je kao neki fini, mekan, zastitni omotac oko privatnog zivota. To me je najvise kupilo.
Nadam se da cela ova pisanija ima makar malecne veze s piletovom temom
(A ja bila radoznala i htela da budem od koristi.) No, to sam pripisala babinom primitivizmu, jednakom onom koji ispoljava žena iz mog, vračarskog komšiluka, rođena Beograđanka, fakultetski obrazovana, koja poštara sa govornom manom pozdravlja sa "Gde si, mrsomude"?
Velika je fama da je to elitni kraj Beograda.
