Molim Vas da mi pomognete da saznam vise o Jovanu Horvat, pre nego sto je on stigao u Ukrainu. Gde mogu naci informaciju o njegovom ocu Samojlu i dedi Marku? Ova informacija potrebna za snimanje dokumentalnog filma o Jovanu Horvat. proekt ostvaruje se pod pokroviteljstvom gradonacelnika grada Belgoroda u Rusii.
Прву групу, са око 4.000 људи, из Поморишја и Потисја, али и других српских крајева, повео је у Украјину, другом половином септембра 1751. године, пуковник Јован Хорват. Претходно је на предлог Дворског ратног савета од царице Марије Терезије добио "отпуст из војске", као и пасоше за официре које је повео. Граничари су преко Токаја стигли у Кијев 10. октобра 1751. године.
Вођа сеобе Јован Хорват је крајем 1751. године дошао у Санкт Петербург, где је уручио молбу царици Јелисавети Петровној да Србима дозволи да се населе на територији Руског царства. После краћег времена, 24. новембра 1751. године издат је Указ царице Јелисавете "О примању у поданство Срба који желе да се населе у Русију и служе у посебним пуковима и одређивању на граници према турској страни погодних места за насељавање, о одређивању плате коњици према платама у хусарским пуковима и подређивању тих пукова Војној колегији". У Указу је још истакнуто да је жеља српских досељеника да живе и служе у држави исте вере, блиске по духу, традицији и језику. Нису наведени никакви други разлози, нити је поменуто незадовољство српских граничара изазвано развојачењем Потиске и Поморишке границе. У царичином указу је стајало: "И пошто насељавање тог народа који први пут долази у нашу царевину, како за нашу војну службу, тако и за умножавање станишта у пустим местима, никако другачије до врло корисно може бити, ми смо, премилостиво изражавајући нашу спремност да прихватимо тај народ указом од 13. јула ове године, нашем посланику грофу Бестужеву Рјумину наредили да поменутог пуковника Хорвата обавести да смо дали нашу царску сагласност, да ћемо не само њега и официре, него и све друге припаднике српског народа који пожеле да дођу у нашу царевину, све њих, као људе са којима нас веже иста вера, у службу и поданство наше примити".
Прву групу, са око 4.000 људи, из Поморишја и Потисја, али и других српских крајева, повео је у Украјину, другом половином септембра 1751. године, пуковник Јован Хорват. Претходно је на предлог Дворског ратног савета од царице Марије Терезије добио "отпуст из војске", као и пасоше за официре које је повео. Граничари су преко Токаја стигли у Кијев 10. октобра 1751. године.
Вођа сеобе Јован Хорват је крајем 1751. године дошао у Санкт Петербург, где је уручио молбу царици Јелисавети Петровној да Србима дозволи да се населе на територији Руског царства. После краћег времена, 24. новембра 1751. године издат је Указ царице Јелисавете "О примању у поданство Срба који желе да се населе у Русију и служе у посебним пуковима и одређивању на граници према турској страни погодних места за насељавање, о одређивању плате коњици према платама у хусарским пуковима и подређивању тих пукова Војној колегији". У Указу је још истакнуто да је жеља српских досељеника да живе и служе у држави исте вере, блиске по духу, традицији и језику. Нису наведени никакви други разлози, нити је поменуто незадовољство српских граничара изазвано развојачењем Потиске и Поморишке границе. У царичином указу је стајало: "И пошто насељавање тог народа који први пут долази у нашу царевину, како за нашу војну службу, тако и за умножавање станишта у пустим местима, никако другачије до врло корисно може бити, ми смо, премилостиво изражавајући нашу спремност да прихватимо тај народ указом од 13. јула ове године, нашем посланику грофу Бестужеву Рјумину наредили да поменутог пуковника Хорвата обавести да смо дали нашу царску сагласност, да ћемо не само њега и официре, него и све друге припаднике српског народа који пожеле да дођу у нашу царевину, све њих, као људе са којима нас веже иста вера, у службу и поданство наше примити".