gost 304860
Buduća legenda
- Poruka
- 44.404
mene zabole i za palestince a jos vise za onu jevrejsku stoku koja je shebala svet....
-
- Popularno:
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Da li se parkirate naopačke?
- Sta je prioritet Srbima?
- Vizuelno lepa kita
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Blockchain glasanje
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Da li je kupovina Rafala od strane...
Zašto Izrael jednostavno ne prestane ratovati
- Začetnik teme John McClane
- Datum pokretanja
nikoneko
Ističe se
- Poruka
- 2.479
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Izraelke u vojsci
Vidim nose i emovke od Amera...
andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
Kada dožive nuklearni teroristički napad neče više ni postojati,Izrael je mali i dosta je da ga jedna A-bomba spali.
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Možda slavonka, ali ako ih nisu uništili u šestodnevnom ratu 1967. kada je Izrael sa svojim pvo - m, znači flackgun88 iz WWII shebao 80% egipatske avijacije, onda ti ovaj podatak govori da Izrael je i tada nameravo da ostane na teritoriji gde je i danas. Prošle godine kada je Iran izvršavao probe u vezi svog nuklearnog naoružanja, Izrael, je odgovorio svojim novim avijacijskim čudom. Sada ostalo sve je na USA...
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Dobro filozofe ako ti se tema ne sviđa, nemoj je posećivati... ako si filozof razumeš anketu... koji kralj
Poslednja izmena:
andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
Hamas se sprema bombardirati nuklearke u Izraelu?
JERUZALEM - Atomska se gljiva uzdiže nad pustinjom Negev, a po cijelom Izraelu divljački zavijaju sirene za opću opasnost, to je sve češća noćna mora u židovskoj državi nakon što su rakete koje je ispalio Hamas prije dvije noći pale u blizini grada Beer Sheva. Njegovih je 180.000 stanovnika sve do sada vodilo miran život u pustinji Negev, a sada ih je, kako navodi londonski Times, sve manje.
Nije više tajna da se militantno krilo islamskog pokreta Hamas dokopalo snažnijih raketa od Qassama, koji je bio kućne izrade i vrlo ograničenog dosega i preciznosti, te da sada prijeti ne više samo gradu Sderotu, svojoj omiljenoj meti, nego je na dometu i Beer Sheva. Taj je grad samo 20-ak kilometara udaljen od Dimone, lokacije u pustinji Negev na kojoj se nalazi izraelski nuklearni reaktor te gdje se, navodno, čuvaju i nuklearne glave, čije postojanje Jeruzalem nikad nije priznao. Raketa koja nosi oko sto kilograma eksploziva i udara u srce Dimone, to je svakako jedna od najvećih briga izraelskih službi sigurnosti, pa u tom kontekstu treba shvatiti izjavu izraelskog ambasadora u Hrvatskoj Shmuela Meiroma da je cilj izraelskog napada na Gazu “uništiti Hamasovu infrastrukturu”.
JERUZALEM - Atomska se gljiva uzdiže nad pustinjom Negev, a po cijelom Izraelu divljački zavijaju sirene za opću opasnost, to je sve češća noćna mora u židovskoj državi nakon što su rakete koje je ispalio Hamas prije dvije noći pale u blizini grada Beer Sheva. Njegovih je 180.000 stanovnika sve do sada vodilo miran život u pustinji Negev, a sada ih je, kako navodi londonski Times, sve manje.
Nije više tajna da se militantno krilo islamskog pokreta Hamas dokopalo snažnijih raketa od Qassama, koji je bio kućne izrade i vrlo ograničenog dosega i preciznosti, te da sada prijeti ne više samo gradu Sderotu, svojoj omiljenoj meti, nego je na dometu i Beer Sheva. Taj je grad samo 20-ak kilometara udaljen od Dimone, lokacije u pustinji Negev na kojoj se nalazi izraelski nuklearni reaktor te gdje se, navodno, čuvaju i nuklearne glave, čije postojanje Jeruzalem nikad nije priznao. Raketa koja nosi oko sto kilograma eksploziva i udara u srce Dimone, to je svakako jedna od najvećih briga izraelskih službi sigurnosti, pa u tom kontekstu treba shvatiti izjavu izraelskog ambasadora u Hrvatskoj Shmuela Meiroma da je cilj izraelskog napada na Gazu “uništiti Hamasovu infrastrukturu”.
andeli apokalipse
Aktivan član
- Poruka
- 1.926
Hamas je uspio morem i kroz tunele iz Egipta u Gazu prokrijumčariti modernije rakete - iranske projektile Fajr-3 (fajr znači zora), čiji je domet oko 50 kilometara, ali neki izvori već govore i o poboljšanim verzijama koje bi mogle smrtonosno udariti i na većoj udaljenosti, dakle dostatnoj da dosegne i Dimonu.
Osim mogućeg udara na nuklearno postrojenje i skladište nuklearnih glava, Izrael sve više zabrinjava i mogućnost da u razdoblju od nekoliko godina niti jedan dio njegova teritorija ne bude izvan dometa raketa. Hezbolah je još tijekom rata 2006. godine pokazao da ima rakete dometa do Haife, pa bi se Izrael mogao naći pod napadom sa sjevera i juga.
- Naravno da se bojim simultanog napada s juga i sjevera jer je takav scenarij vrlo realan. Pokazalo se da su u dometu Haifa, Ashdod i Beer Sheva pa je ispaljivanje raketa na Tel Aviv samo pitanje vremena. Mislim da će jedino Jeruzalem biti pošteđen od gađanja projektilima, ali će zato biti izložen samoubilačkim napadima i sličnom nasilju - izjavila je za Jutarnji poduzetnica Avital Rosenstein (30) iz Tel Aviva.
Izraelci se ipak i dalje nadaju da neće biti nuklearnog rata. - Vjerujem da neće ciljati Dimonu jer bi time i sami nastradali. Osim toga, Dimona je toliko dobro zaštićena da joj ni puno sofisticiranije oružje od onog koje posjeduje Hamas ne bi prouzročilo veću štetu. Jeruzalem im nije u dometu, ali i da jest, ne bi ga napadali zbog brojne arapske populacije i muslimanskih svetih mjesta - kaže informatičarka Mihal Kaiser (26) iz Mevasseret Ziona pokraj Jeruzalema. Slično misli i Aaron Perlov (29), zaposlenik UN-a, kojeg više zabrinjava mogućnost da “Hamas svrgne Fatah s vlasti na Zapadnoj obali. Tada bi im Jeruzalem i Tel Aviv bili bliži od Sderota i Ashoda koje gađaju sada i to bi sigurno iskoristili”.
Osim mogućeg udara na nuklearno postrojenje i skladište nuklearnih glava, Izrael sve više zabrinjava i mogućnost da u razdoblju od nekoliko godina niti jedan dio njegova teritorija ne bude izvan dometa raketa. Hezbolah je još tijekom rata 2006. godine pokazao da ima rakete dometa do Haife, pa bi se Izrael mogao naći pod napadom sa sjevera i juga.
- Naravno da se bojim simultanog napada s juga i sjevera jer je takav scenarij vrlo realan. Pokazalo se da su u dometu Haifa, Ashdod i Beer Sheva pa je ispaljivanje raketa na Tel Aviv samo pitanje vremena. Mislim da će jedino Jeruzalem biti pošteđen od gađanja projektilima, ali će zato biti izložen samoubilačkim napadima i sličnom nasilju - izjavila je za Jutarnji poduzetnica Avital Rosenstein (30) iz Tel Aviva.
Izraelci se ipak i dalje nadaju da neće biti nuklearnog rata. - Vjerujem da neće ciljati Dimonu jer bi time i sami nastradali. Osim toga, Dimona je toliko dobro zaštićena da joj ni puno sofisticiranije oružje od onog koje posjeduje Hamas ne bi prouzročilo veću štetu. Jeruzalem im nije u dometu, ali i da jest, ne bi ga napadali zbog brojne arapske populacije i muslimanskih svetih mjesta - kaže informatičarka Mihal Kaiser (26) iz Mevasseret Ziona pokraj Jeruzalema. Slično misli i Aaron Perlov (29), zaposlenik UN-a, kojeg više zabrinjava mogućnost da “Hamas svrgne Fatah s vlasti na Zapadnoj obali. Tada bi im Jeruzalem i Tel Aviv bili bliži od Sderota i Ashoda koje gađaju sada i to bi sigurno iskoristili”.
masnuci
Aktivan član
- Poruka
- 1.149
JA navijam za IZRAEL nek istrebe te muslimaneske fanatike
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Ево мало Израела, тачније његових мапа, кроз историју.
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Stanovništvo Izraela je većinsko jevrejsko, sa velikom nejevrejskom manjinom, koju uglavnom čine Hrišćani 2%, Druzi 1%, i Muslimani Arapi 16%.
Jevreji su dugo smatrali Izrael svojim spiritualnim domom — Svetom zemljom i Obećanom zemljom. Izraelska zemlja ima posebno mesto u verskom životu Jevreja, uključujući ostatke drugog Jevrejskog hrama. Ovo je takođe mesto gde je rođeno hrišćanstvo a sadrži i mnoge druge lokacije od velikog duhovnog značaja za judaizam, hrišćanstvo, i islam. U ovom regionu je u periodu od preko jednog milenijuma, sa prekidima, postojala čitava serija jevrejskih kraljevina i država, sve do propasti Velikog jevrejskog ustanka protiv Rimskog carstva sa čijim je gušenjem došlo do velikog isterivanja Jevreja iz njihove otadžbine i voljene prestonice, Jerusalima.
Nakon vekova života u dijaspori, devetnaesti vek je doneo uzlet cionizma, Jevrejskog nacionalističkog pokreta, želje da se formira jevrejska država u Palestini i značajnu imigraciju. Cionizam je ostao manjinski pokret sve do uspona nacizma 1933. godine i pokušaja istrebljenja Jevreja u holokaustu. U kasnom 19. veku veliki broj Jevreja se doselio u ovaj region koji su prvo kontrolisali Turci, a zatim Britanci. 1917. Britanci su garantovali Jevrejima domovinu u Palestini, usvajanjem Balfurove deklaracije. Jevrejsko stanovništvo je povećalo svoj udeo u regionu sa početnih 11% 1922. godine na 30% 1940. godine. [2].
1937, posle Velikog arapskog ustanka, plan za podelu koji je predložila Pilova komisija, je odbacilo i palestinsko arapsko rukovodstvo i dvadeseti cionistički kongres. Kao rezultat, 1939, Britanci su podlegli arapskom pritisku, zbog podrške koja im je bila potrebna u Drugom svetskom ratu, i napustili ideju o jevrejskoj nacionalnoj domovini, i podelu i pregovore u korist jednostrano nametnutog Belog dokumenta iz 1939. U ovom dokumentu je stajalo da treba uspostaviti sistem u kome će Jevreji i Arapi imati zajedničku vladu. Ovaj dokument je bio viđen kao značajan poraz jevrejske strane, jer je doneo oštre restrikcije za jevrejsku imigraciju, dok za arapsku imigraciju nije bilo nikakvih zabrana. Kako je arapsko stanovništvo brojčano prevazišlo jevrejsko u godinama nekontrolisanih migracija, očekivalo se da će ovoj zajedničkoj vladi dominirati Arapi. Zbog nadolazećeg Drugog svetskog rata, plan nije u potpunosti sproveden.
1947. godine, nakon porasta nasilja, terorizma i neuspešnih napora da se pomiri jevrejsko i arapsko stanovništvo, britanska vlada se povukla iz Palestine. Ispunjavanje UN plana za podelu iz 1947. bi dovelo do podele sporne teritorije na dve države, jevrejsku i arapsku, dajući oko polovine teritorije svakoj državi. Po ovom planu, Jerusalim je trebalo da bude međunarodna regija, da bi se izbegli sukobi oko njegovog statusa. Odmah nakon što je Generalna skupština UN usvojila plan za podelu, palestinsko arapsko rukovodstvo je odbacilo plan da se formira još neimenovana jevrejska država, i započelo gerilski rat.
Zid plača i Al Aksa u pozadini
Država Izrael je proglašena 14. maja, 1948. U nadi da će uništiti novu jevrejsku državu, armije pet arapskih nacija su se umešale u rat između jevrejskih i arapskih snaga u bivšoj Palestini (vidi: Deklaracija o proglašenju Države Izrael, Arapsko-izraelski rat, 1948.). Izrael je osvojio dodatnih 26% teritorije Palestine zapadno od reke Jordan i pridružio je novoj državi. Jordan je osvojio Zapadnu obalu (uključujući Istočni Jerusalim), i anektirao je . godine, ali su ovu aneksiju priznali samo Ujedinjeno Kraljevstvo i Pakistan. Pojas Gaze i sinajsku pustinju je osvojio Egipat.
Posle rata, samo 14-25% (zavisno od procena) arapskog stanovništva je ostalo u Izraelu, dok su izbegli pre i za vreme rata. Kad je Izrael odbio povratak većine, i kada su potonje ponude o delimičnoj repatrijaciji odbijene, oni su postali izbeglice; vidi Palestinske izbeglice i Palestinski egzodus za raspravu o okolnostima. U narednoj deceniji, 600000 sefardskih Jevreja koji su izbačeni iz okolnih arapskih zemalja, su došli u Izrael, udvostručivši broj stanovnika ove zemlje samo godinu dana od sticanja nezavisnosti. Kasnije su Jevreji počeli da pristižu i iz Irana i Evrope. Jevrejska populacija u Izraelu je nastavila da raste vrlo visokom stopom još nekoliko godina, usled talasa jevrejske imigracije iz celog sveta, od kojih je najznačajniji skorašnji, po raspadu SSSR-a.
23. maja, 1967, Egipat je zatvorio Tiranski moreuz (glavnu izraelsku pomorsku rutu ka Aziji i ostalim trgovinskim destinacijama) za izraelske brodove, a takođe je blokirao i luku Eilat. Egipat je naredio mirovnim snagama UN-a da napuste Sinaj, a umesto njih, su na granici sa Izraelom koncentrisani egipatski tenkovi i trupe. U skladu sa međunarodnim pravom, Izrael je smatrao blokadu svojih luka aktom rata, i izvršio napad na Egipat, a posebno egipatsku avijaciju. U neprijateljstva je uključen i Jordan (pošto je uz ustezanje odlučio da odbaci izraelske apele za neutralnost, i započeo granatiranje Tel Aviva u skladu sa odbrambenim savezom koji je imao sklopljen sa Egiptom), Sirija, i iračka avijacija. Ovo je bio Šestodnevni rat (5. jun - 10. jun, 1967.), za vreme koga je Izrael zauzeo Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu, Pojas Gaze, Golansku visoravan, i Poluostrvo Sinaj. Izrael je 1978. vratio Sinaj Egiptu u skladu sa sporazumu iz Kemp Dejvida, a 1981, Izrael je anektirao Istočni Jerusalim. Status Zapadne obale i Pojasa Gaze, koji su naseljeni mahom Palestincima uz nešto izraelskog stanovništva, je još neodređen, i bio je tema više neuspešnih mirovnih konferencija (vidi Geografiju ispod za više detalja).
Status Golanske visoravni je trenutno subjekt teritorijalnog spora između Izraela i Sirije, koji su tehnički još uvek u ratu. Visoravan, koja je prvo bila u sastavu britanske Palestine, a potom ustupljena francuskoj Siriji u ranim dvadesetim godinama XX veka, Izrael je zvanično anektirao 1981, mada je Savet Bezbednosti UN
Status Golanske visoravni je trenutno subjekt teritorijalnog spora između Izraela i Sirije, koji su tehnički još uvek u ratu. Visoravan, koja je prvo bila u sastavu britanske Palestine, a potom ustupljena francuskoj Siriji u ranim dvadesetim godinama XX veka, Izrael je zvanično anektirao 1981, mada je Savet Bezbednosti UN-a rezolucijom 497 proglasio ovaj akt Izraela "ništavnim i ispraznim i bez međunarodnog pravnog efekta."
U godinama nakon 1948, Izrael i UN su često imali suprotstavljene odnose. Rezolucija 194 (donesena u decembru 1948.) (Rezolucije Generalne Skupštine nisu pravno obavezujuće), koja dozvoljava uslovno "pravo na povratak" palestinskim izbeglicama; rezolucija 242 (novembar 1967.), poziva na "povlačenje izraelskih oružanih snaga sa teritorija okupiranih u nedavnom sukobu" (Šestodnevni rat); i rezolucija 446 (mart 1979.), koja proglašava Izraelska naselja na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze "ilegalnim". Mada je većina od 65 rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne Skupštine UN koje osuđuju izraelske akcije, i 41 rezolucija Saveta bezbednosti na koju su SAD stavile veto, imale gotovo univerzalnu podršku u UN-u (često su glasovi SAD i Izraela bili gotovo usamljeni), pristalice Izraela tvrde da ove rezolucije često pogrešno tumače međunarodno pravo, da ih njihove pristalice selektivno primenjuju, i da su same sednice pristrasne.
Izrael nije član ni jedne od pet geografskih grupacija koje bi ga kvalifikovale za članstvo u Savetu Bezbednosti po prihvaćenoj praksi. Ima vremenski neodređeno privremeno članstvo u grupi "Zapadna Evropa i Drugi" ali se složio da ne traži članstvo u UNSB po toj osnovi. Više od polovine hitnih sednica UN-a su bile odgovor na regionalne krize.
Danas, Izrael za svoju najveću egzistencijalnu pretnju smatra Iran, koji se sa svoje strane zalaže za brisanje jevrejske države, koju nikad nije priznao, sa mape sveta. 10. jula 2008. godine, obe zemlje su indirektno najavile svoju spremnost za oružani sukob: Izrael preti uništenjem iranskih nuklearnih postrojenja, a Iran rušenjem Tel Aviva.
Uspostavljanje države Izrael, 1948. godine, i njegovo postojanje je bilo uzrok čestim ratovima i drugim sukobima sa arapskim zemljama poput Sirije, Libana, Jordana, Egipta, Iraka i Saudijske Arabije. Ratno stanje između Egipta i Izraela je okončano potpisivanjem Izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma 26. marta, 1979. Ratno stanje sa Jordanom je zvanično okončano potpisivanjem Izraelsko-jordanskog mirovnog sporazuma 26. oktobra, 1994. Sporadični pregovori sa Libanom i Sirijom, preostalim susedima sa kojima Izrael nije potpisao mirovne sporazume, su još bez rezultata. Izrael je trenutno umešan i u tekući sukob sa Palestincima u teritorijama koje kontroliše od Šestodnevnog rata, 1967, uprkos potpisivanju Sporazuma iz Osla 13. septembra, 1993, i naporima Izraela, Palestinaca i svetskih mirotvoraca.
Jevreji su dugo smatrali Izrael svojim spiritualnim domom — Svetom zemljom i Obećanom zemljom. Izraelska zemlja ima posebno mesto u verskom životu Jevreja, uključujući ostatke drugog Jevrejskog hrama. Ovo je takođe mesto gde je rođeno hrišćanstvo a sadrži i mnoge druge lokacije od velikog duhovnog značaja za judaizam, hrišćanstvo, i islam. U ovom regionu je u periodu od preko jednog milenijuma, sa prekidima, postojala čitava serija jevrejskih kraljevina i država, sve do propasti Velikog jevrejskog ustanka protiv Rimskog carstva sa čijim je gušenjem došlo do velikog isterivanja Jevreja iz njihove otadžbine i voljene prestonice, Jerusalima.
Nakon vekova života u dijaspori, devetnaesti vek je doneo uzlet cionizma, Jevrejskog nacionalističkog pokreta, želje da se formira jevrejska država u Palestini i značajnu imigraciju. Cionizam je ostao manjinski pokret sve do uspona nacizma 1933. godine i pokušaja istrebljenja Jevreja u holokaustu. U kasnom 19. veku veliki broj Jevreja se doselio u ovaj region koji su prvo kontrolisali Turci, a zatim Britanci. 1917. Britanci su garantovali Jevrejima domovinu u Palestini, usvajanjem Balfurove deklaracije. Jevrejsko stanovništvo je povećalo svoj udeo u regionu sa početnih 11% 1922. godine na 30% 1940. godine. [2].
1937, posle Velikog arapskog ustanka, plan za podelu koji je predložila Pilova komisija, je odbacilo i palestinsko arapsko rukovodstvo i dvadeseti cionistički kongres. Kao rezultat, 1939, Britanci su podlegli arapskom pritisku, zbog podrške koja im je bila potrebna u Drugom svetskom ratu, i napustili ideju o jevrejskoj nacionalnoj domovini, i podelu i pregovore u korist jednostrano nametnutog Belog dokumenta iz 1939. U ovom dokumentu je stajalo da treba uspostaviti sistem u kome će Jevreji i Arapi imati zajedničku vladu. Ovaj dokument je bio viđen kao značajan poraz jevrejske strane, jer je doneo oštre restrikcije za jevrejsku imigraciju, dok za arapsku imigraciju nije bilo nikakvih zabrana. Kako je arapsko stanovništvo brojčano prevazišlo jevrejsko u godinama nekontrolisanih migracija, očekivalo se da će ovoj zajedničkoj vladi dominirati Arapi. Zbog nadolazećeg Drugog svetskog rata, plan nije u potpunosti sproveden.
1947. godine, nakon porasta nasilja, terorizma i neuspešnih napora da se pomiri jevrejsko i arapsko stanovništvo, britanska vlada se povukla iz Palestine. Ispunjavanje UN plana za podelu iz 1947. bi dovelo do podele sporne teritorije na dve države, jevrejsku i arapsku, dajući oko polovine teritorije svakoj državi. Po ovom planu, Jerusalim je trebalo da bude međunarodna regija, da bi se izbegli sukobi oko njegovog statusa. Odmah nakon što je Generalna skupština UN usvojila plan za podelu, palestinsko arapsko rukovodstvo je odbacilo plan da se formira još neimenovana jevrejska država, i započelo gerilski rat.
Zid plača i Al Aksa u pozadini
Država Izrael je proglašena 14. maja, 1948. U nadi da će uništiti novu jevrejsku državu, armije pet arapskih nacija su se umešale u rat između jevrejskih i arapskih snaga u bivšoj Palestini (vidi: Deklaracija o proglašenju Države Izrael, Arapsko-izraelski rat, 1948.). Izrael je osvojio dodatnih 26% teritorije Palestine zapadno od reke Jordan i pridružio je novoj državi. Jordan je osvojio Zapadnu obalu (uključujući Istočni Jerusalim), i anektirao je . godine, ali su ovu aneksiju priznali samo Ujedinjeno Kraljevstvo i Pakistan. Pojas Gaze i sinajsku pustinju je osvojio Egipat.
Posle rata, samo 14-25% (zavisno od procena) arapskog stanovništva je ostalo u Izraelu, dok su izbegli pre i za vreme rata. Kad je Izrael odbio povratak većine, i kada su potonje ponude o delimičnoj repatrijaciji odbijene, oni su postali izbeglice; vidi Palestinske izbeglice i Palestinski egzodus za raspravu o okolnostima. U narednoj deceniji, 600000 sefardskih Jevreja koji su izbačeni iz okolnih arapskih zemalja, su došli u Izrael, udvostručivši broj stanovnika ove zemlje samo godinu dana od sticanja nezavisnosti. Kasnije su Jevreji počeli da pristižu i iz Irana i Evrope. Jevrejska populacija u Izraelu je nastavila da raste vrlo visokom stopom još nekoliko godina, usled talasa jevrejske imigracije iz celog sveta, od kojih je najznačajniji skorašnji, po raspadu SSSR-a.
23. maja, 1967, Egipat je zatvorio Tiranski moreuz (glavnu izraelsku pomorsku rutu ka Aziji i ostalim trgovinskim destinacijama) za izraelske brodove, a takođe je blokirao i luku Eilat. Egipat je naredio mirovnim snagama UN-a da napuste Sinaj, a umesto njih, su na granici sa Izraelom koncentrisani egipatski tenkovi i trupe. U skladu sa međunarodnim pravom, Izrael je smatrao blokadu svojih luka aktom rata, i izvršio napad na Egipat, a posebno egipatsku avijaciju. U neprijateljstva je uključen i Jordan (pošto je uz ustezanje odlučio da odbaci izraelske apele za neutralnost, i započeo granatiranje Tel Aviva u skladu sa odbrambenim savezom koji je imao sklopljen sa Egiptom), Sirija, i iračka avijacija. Ovo je bio Šestodnevni rat (5. jun - 10. jun, 1967.), za vreme koga je Izrael zauzeo Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu, Pojas Gaze, Golansku visoravan, i Poluostrvo Sinaj. Izrael je 1978. vratio Sinaj Egiptu u skladu sa sporazumu iz Kemp Dejvida, a 1981, Izrael je anektirao Istočni Jerusalim. Status Zapadne obale i Pojasa Gaze, koji su naseljeni mahom Palestincima uz nešto izraelskog stanovništva, je još neodređen, i bio je tema više neuspešnih mirovnih konferencija (vidi Geografiju ispod za više detalja).
Status Golanske visoravni je trenutno subjekt teritorijalnog spora između Izraela i Sirije, koji su tehnički još uvek u ratu. Visoravan, koja je prvo bila u sastavu britanske Palestine, a potom ustupljena francuskoj Siriji u ranim dvadesetim godinama XX veka, Izrael je zvanično anektirao 1981, mada je Savet Bezbednosti UN
Status Golanske visoravni je trenutno subjekt teritorijalnog spora između Izraela i Sirije, koji su tehnički još uvek u ratu. Visoravan, koja je prvo bila u sastavu britanske Palestine, a potom ustupljena francuskoj Siriji u ranim dvadesetim godinama XX veka, Izrael je zvanično anektirao 1981, mada je Savet Bezbednosti UN-a rezolucijom 497 proglasio ovaj akt Izraela "ništavnim i ispraznim i bez međunarodnog pravnog efekta."
U godinama nakon 1948, Izrael i UN su često imali suprotstavljene odnose. Rezolucija 194 (donesena u decembru 1948.) (Rezolucije Generalne Skupštine nisu pravno obavezujuće), koja dozvoljava uslovno "pravo na povratak" palestinskim izbeglicama; rezolucija 242 (novembar 1967.), poziva na "povlačenje izraelskih oružanih snaga sa teritorija okupiranih u nedavnom sukobu" (Šestodnevni rat); i rezolucija 446 (mart 1979.), koja proglašava Izraelska naselja na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze "ilegalnim". Mada je većina od 65 rezolucija Saveta bezbednosti i Generalne Skupštine UN koje osuđuju izraelske akcije, i 41 rezolucija Saveta bezbednosti na koju su SAD stavile veto, imale gotovo univerzalnu podršku u UN-u (često su glasovi SAD i Izraela bili gotovo usamljeni), pristalice Izraela tvrde da ove rezolucije često pogrešno tumače međunarodno pravo, da ih njihove pristalice selektivno primenjuju, i da su same sednice pristrasne.
Izrael nije član ni jedne od pet geografskih grupacija koje bi ga kvalifikovale za članstvo u Savetu Bezbednosti po prihvaćenoj praksi. Ima vremenski neodređeno privremeno članstvo u grupi "Zapadna Evropa i Drugi" ali se složio da ne traži članstvo u UNSB po toj osnovi. Više od polovine hitnih sednica UN-a su bile odgovor na regionalne krize.
Danas, Izrael za svoju najveću egzistencijalnu pretnju smatra Iran, koji se sa svoje strane zalaže za brisanje jevrejske države, koju nikad nije priznao, sa mape sveta. 10. jula 2008. godine, obe zemlje su indirektno najavile svoju spremnost za oružani sukob: Izrael preti uništenjem iranskih nuklearnih postrojenja, a Iran rušenjem Tel Aviva.
Uspostavljanje države Izrael, 1948. godine, i njegovo postojanje je bilo uzrok čestim ratovima i drugim sukobima sa arapskim zemljama poput Sirije, Libana, Jordana, Egipta, Iraka i Saudijske Arabije. Ratno stanje između Egipta i Izraela je okončano potpisivanjem Izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma 26. marta, 1979. Ratno stanje sa Jordanom je zvanično okončano potpisivanjem Izraelsko-jordanskog mirovnog sporazuma 26. oktobra, 1994. Sporadični pregovori sa Libanom i Sirijom, preostalim susedima sa kojima Izrael nije potpisao mirovne sporazume, su još bez rezultata. Izrael je trenutno umešan i u tekući sukob sa Palestincima u teritorijama koje kontroliše od Šestodnevnog rata, 1967, uprkos potpisivanju Sporazuma iz Osla 13. septembra, 1993, i naporima Izraela, Palestinaca i svetskih mirotvoraca.
- Poruka
- 8.889
Zašto ovaj Izrael ne prestane, ratovati, sa Palestincima ? Zašto, zbog 360km2, eto zbog toga ratuju. Zašto jednostavno ne puste tih 1,4 milion Palestinaca da žive u tom glupom pojasu Gaze, i da smire strasti na Bliskom Istoku
Budale kreteni, politicari ubijaju obican narod.. Nema veze sta ces mravi umiru za zajednicu ^^.Ai brate sta fali malo se poubijaju da se unese radost zivota opet... Barem im je zanimljivo, ai plus tako mogu da hrane one patriote. Oni vole tako da ratuju ^^
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 83.780
Uostalom, sve zemlje izmedju Sueca i Burme treba podvrgnuti teskom nuklearnom bombardovanju.
Na Bikini atol su bacene bombe od desetina megatona, a danas je to rezervat pun retkih zivotinja. Isto bi se desilo i na ovim prostorima, gde bi opet zaziveli tigrovi, antilope, medvedi i ostale lepe i retke zivotinje.
Bilo bi bas tuzno da tigrovi izumru. Ne bi bilo nimalo tuzno da Iran, Saudijska Arabija ili Pakistan nestanu.
Na Bikini atol su bacene bombe od desetina megatona, a danas je to rezervat pun retkih zivotinja. Isto bi se desilo i na ovim prostorima, gde bi opet zaziveli tigrovi, antilope, medvedi i ostale lepe i retke zivotinje.
Bilo bi bas tuzno da tigrovi izumru. Ne bi bilo nimalo tuzno da Iran, Saudijska Arabija ili Pakistan nestanu.
- Poruka
- 8.889
Brate a sto onda i mi Srbi da ne nestanemo..? ako tako gledas.. I mi i hrvati i crnogorci svi zajedno Da umremo u jednom prelepom odrazu svetlosti radi slave boga ATOMA
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
i baznija...al ne od nuklearki ipak smo susjedi
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
zato shto mi za razliku od gore pomenutih nemamo odgajane manijake koji se u svetu dizu u vazduh u slavu Svetoga Save herojski vukuci za sobom soma civila
i neshto sumnjam da bi se na to gledalo tako blagonaklono kao u pitanju mudza da ih imamo
- Poruka
- 8.889
Pa pazi u pravi si, al zato nemamo bas milosti prema nasim susedima... Ni mi ni hrvati i crnogorci.. Ai mozda ce sve to iskalirati u neki finalni rat.. Pa onda preventivno bolje da nas uniste sve, nego da sirimo patnju i bol zar ne? Mislim sta ce ti balkan uopste ako si u "civilizovanoj" Britaniji npr, Neki priljavi seljaci tamo se ubijaju, bolje koveli da bacim koju nuklearku cisto onako.. 
... Al pazi muslimani kao imaju tu religiju, dok mi u svetu ja mislim da oni misle da smo neki pagani verovatno . tako da mi nemamo opravdanje dok oni mogu da kazu tako pise u kuranu. kuran mi naredio da silujem u ubijam civile
... Al pazi muslimani kao imaju tu religiju, dok mi u svetu ja mislim da oni misle da smo neki pagani verovatno . tako da mi nemamo opravdanje dok oni mogu da kazu tako pise u kuranu. kuran mi naredio da silujem u ubijam civile
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 83.780
E da, i azijski lavovi. Danas ugrozena vrsta, ima ih samo oko trista negde u Indiji.
Ja bih svaki dan trampio Palestinu punu Palestinaca i Izraelaca za Palestinu punu azijskih lavova.
Ja bih svaki dan trampio Palestinu punu Palestinaca i Izraelaca za Palestinu punu azijskih lavova.
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
Pa pazi u pravi si, al zato nemamo bas milosti prema nasim susedima... Ni mi ni hrvati i crnogorci.. Ai mozda ce sve to iskalirati u neki finalni rat.. Pa onda preventivno bolje da nas uniste sve, nego da sirimo patnju i bol zar ne? Mislim sta ce ti balkan uopste ako si u "civilizovanoj" Britaniji npr, Neki priljavi seljaci tamo se ubijaju, bolje koveli da bacim koju nuklearku cisto onako..
pa nije bash tako
da nemamo milosti prema susedima ili razlichitostima Srbija bi danas bila etnichki chista ko civilizovana Francuska,Nemachka,Shpanija....
a i Hrvati Crnogorci i ostali Baznijanci bi bili davno izumrla vrsta
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 83.780
Uf brate to bi bilo super.
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Боже како болесни постови...
al bundy
Legenda
- Poruka
- 63.998
da bas bi bilo super da budemo etnicki cisti ko Nemacka i pogotovo Francuska , bilo bi skoro dzaba shita i donera na svakom cosku
- Poruka
- 8.889
ETo pravi primer Srpskog patriote... STa reci vise..
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
pa kad nismo civilizovani i nemamo evropski sistem vrednosti da se uchimo iz svetlih primera vartolomejske noci,30-godishnjeg rata ili integracije suzivota i multietnichnosti nakon proterivanja Mavara sa Pirineja
- Poruka
- 8.889
Jos jedan fine Srpski mladic, Ahoj vojnice neka tvoj mac udari istinito
