Homoljac
Domaćin
- Poruka
- 3.155
Rece ti i osta trezan.
-
- Popularno:
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Da li se parkirate naopačke?
- Sta je prioritet Srbima?
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- 250 000 vojno sposobnih Ukrajinaca u...
- Muško telo
- Vizuelno lepa kita
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
Ukrajinci više ne mogu da podižu novac iz banaka
- Začetnik teme RoccoS
- Datum pokretanja
Rece ti i osta trezan.
Вуја
Veoma poznat
- Poruka
- 10.723
daxt
Elita
- Poruka
- 17.079
pa ne moze ni sad da nam se digne.cim vidimo demoNkrate,odmah se spusti........Ni kod Slobe nije moglo da se DIGNE!
Sta se KAO iscudjavate?
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
Znachi kod Slobe nije moglo da se digne....a kod Mladjana moze?
Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Sumnjam da bi to njegova zena potvrdila
Droid
Buduća legenda
- Poruka
- 49.791
Srbija ima najstabilniji bankarski sistem koji nece puci.
Ljudi iz inostranstva donose novac i ulazu u srpske banke svakog dana.
Ljudi iz inostranstva donose novac i ulazu u srpske banke svakog dana.
XXAleksaXX
Aktivan član
- Poruka
- 1.941
Вуја
Veoma poznat
- Poruka
- 10.723
E ovo je definitivno odvala nedelje
Droid
Buduća legenda
- Poruka
- 49.791
daxt
Elita
- Poruka
- 17.079
gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Bitno je da je Dinkić naterao paćenike da drže pare u bankama u kojima su on i njegovi experti suvlasnici.Superhik.
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.466
da vraca tako sto nas je zaduzio za dodatnih 20 milijardi dolara
nikad vise u celoj istoriji nismo bili vise zaduzeni nego danas...
Droid
Buduća legenda
- Poruka
- 49.791
Uzimam neki veliki kredit uskoro... vidim da ce uskoro da izbije revolucija pa da se okoristim na vreme... za one koji ne kontaju jer nemaju mozak... PROTERACE REVOLUCIONARI BANKE PA NECE MORATI DA SE VRACAJU KREDITI.
Derer
Buduća legenda
- Poruka
- 43.114
odlichno
ti si pametan i mudar momak
uzmi shto veci kredit po shto nepovoljnijim uslovima
zayebi ih sve
i onako necesh morati da vracash
ti si pametan i mudar momak
uzmi shto veci kredit po shto nepovoljnijim uslovima
zayebi ih sve
i onako necesh morati da vracash
Droid
Buduća legenda
- Poruka
- 49.791
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.466
Ukrajna prsla - nek se spremi Madjarska
---------
Мађарска тоне у све дубљу кризу
Некадашња „највеселија барака” источног блока дуго је била прва земља у свему међу државама транзиције, а сада је доспела на зачеље
Специјално за „Политику”
Будимпешта, марта – Најпрометнији булевар у Мишколцу, некадашњем металуршком центру Мађарске, па и читавом источном блоку, води ка Диошђеру, приградском насељу у којем се налази огромна железара. Некада се звала „Лењин” и запошљавала је 15.000 људи, који су, долазећи на посао или се враћајући кући, стварали неописиву гужву.
Тај пут од неколико километара сада је готово празан, а вест о отпуштању последњих око 900 радника дочекана је као суморна неминовност, коју је општа светска финансијска и привредна криза само убрзала.
Приватизација, подржављење, па поновна приватизација само су продужили агонију „радничког упоришта” из времена Јаноша Кадара, када је Мађарска, због својих реформи и дозираног отварања према Западу, називана „највеселијом бараком” совјетске интересне сфере, у којој успешно цвета „гулаш комунизам”.
Житељи Мишколца и Диошђера једва да се сећају првих руско-украјинских власника, који су две године покушавали да оживе топионицу тако што су уместо руде користили метални отпад. Више су упамтили каснију директорку италијанске групе „Коње”, али не по пословним успесима већ по ногама, мини сукњи и тену одржаваном у соларијуму.
У немогућу мисију још једном се упустила и држава, а од 2004. године и украјински ДАМ, који је ових дана саопштио суморну вест: сва 894 радника ће бити отпуштена, 771 у априлу, а остали у мају.
У Мађарској је у последњих пет месеци без посла остало око 30.000 људи. Међу 1.700 затворених фирми највећа је управо железара у Ђеру, а најмања је имала само 13 радника.
Влада Ференца Ђурчања је из буџета издвојила 30 милијарди форинти, или 100 милиона евра, како би се колико-толико сачувала преостала радна места, али нико не зна какви ће ефекти те мере бити. За добар део стручне јавности планови мањинске владе Мађарске социјалистичке партије (МСП) нису довољно ни широки, нити дубоки, док опозиција, са Савезом демократске омладине (Фидес) на челу, сматра да је једини излаз из тешке ситуације расписивање ванредних парламентарних избора – годину дана пре рока.
Премијер је још крајем прошле године осетио да брод опасно тоне и од Међународног монетарног фонда и банака Европске уније затражио (и добио) укупно око 20 милијарди евра, од чега је половина већ повучена. Тим новцем су повећане девизне резерве Народне банке Мађарске (НБМ), које тренутно износе 24 милијарде евра, а унета је и извесна доза сигурности на финансијском тржишту.
Упркос томе, форинта је пала на свој историјски минимум, с тенденцијом даљег суноврата. Почетком марта за један евро је требало дати чак 312 форинти, за 80 више него у августу прошле године. На тај негативни рекорд НБМ, међутим, није реаговала, јер је гувернер Андраш Шимор, на опште изненађење, отишао на – годишњи одмор.
Ђурчањ је у међувремену поново затражио помоћ из иностранства, али је у Бриселу наишао на затворена врата. Његов предлог да ЕУ издвоји 180 милијарди евра за консолидацију новопридошлица са истока континента није одушевио најбогатије чланице, посебно не немачку канцеларку Ангелу Меркел, иако је Немачка традиционални пријатељ, заштитник и ослонац нашег северног суседа.
Мађарски премијер је, ипак, уверен да његов предлог није сасвим мртав, али је одлучио да, док чека евентуалну нову финансијску инјекцију споља, учини нешто и у сопственом дворишту.
Мађарска је првих неколико година након промене друштвеног уређења (1990) била водећа у региону по привредном расту, реформама великих система и приливу страног капитала.
Тешкоће су настале након неког времена, када се схватило да су бројне приватизације биле, у ствари, промашај, а држава је покушала то да сакрије прекомерним задуживањем. Сваке четири године мењале су се владе, а свака нова је обећавала брда и долине, чије испуњавање је водило ка новим позајмицама и постепеном самонавлачењу – омче око врата.
Једино су социјалисти, у сарадњи с либералима, успели да победе у два узастопна мандата, али су их те победе скупо коштале. Први пут се, тако, десило да је један премијер (Петер Међеши) морао да поднесе оставку на половини мандата.
Највећи проблем његовог наследника Ђурчања јесте то што је принуђен да води мањинску владу. Маја прошле године из коалиције је изашао либерални Савез слободних демократа (СДС), али и даље споља подржава социјалисте из прагматичних разлога. Утицај СДС-а, наиме, толико је пао у очима јавног мњења да он сигурно не би прешао цензус од пет одсто и поново доспео у парламент, па му превремени избори сигурно не одговарају.
У сличној ситуацији је и конзервативни Мађарски демократски форум, тако да и његови посланици повремено гласају за владине предлоге. У правој опозицији остао је само Фидес, уз демохришћане с којима гради јединствену листу, али те две странке, упркос више покушаја, нису успеле да издејствују распуштање парламента.
Супротности између МСП-а и Фидеса, као и њихових лидера Ђурчања и Виктора Орбана, постали су такве да никаква сарадња није могућа. Унапред се зна да ниједан предлог који тражи двотрећинску већину не може да прође, па су и дубљи резови у друштву и привреди, мада преко потребни, осуђени на пропаст.
Влади остају ситније поправке, које више личе на козметички третман него на хируршку интервенцију и потпуно су непримерене тренутку. У најновијем Ђурчањовом пакету налази се постепено укидање 13. пензије, подизање старосне границе за одлазак у пензију на 65 година од 2016, строжа контрола боловања и породиљског одсуства, дотације за гас и грејање најсиромашнијима, реформа локалних самоуправа, мањи парламент (сада има 384 места), једнокружни изборни систем и друго.
Знатно радикалнији су чланови Реформског савеза, који чине представници крупног капитала и председници Мађарске академије наука и Мађарске трговинске и индустријске коморе. Они предлажу тренутно укидање 13. пензије, повећање старосне границе на 65 година до 2013, смањење запослених у јавној сфери за 80.000, реформу пореског система...
Последњих дана су ставови две стране нешто приближени, али у влади упорно понављају да се, уз неминовне мере штедње, мора водити рачуна и о социјалној компоненти.
Јавност схвата да је ситуација тешка, зна да Мађарска сваког дана само за камату на државни дуг (без главнице) плаћа страним повериоцима четири милијарде форинти (13 милиона евра), али не схвата зашто је већи број министара и држаних секретара ових дана добио милионске премије и зашто је министар без портфеља задужен за националну безбедност Ђерђ Силваши, како наводи недељник „Хети валас”, само у једној години променио четири службена аутомобила „ауди-6”.
Срђан Басић
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Madjarska-tone-u-sve-dublju-krizu.sr.html
--------------------
ko slusa amerkikance i bespogovorno ispunjava njihove naloge - BANKROT MU NE GINE
madjarska situacija je u stvari preslikana srpska. sve sto je radila njihova vlast radi i nasa tako da ce rezultat odprilike biti isti. pogotovo obratite paznju na boldovano.
---------
Мађарска тоне у све дубљу кризу
Некадашња „највеселија барака” источног блока дуго је била прва земља у свему међу државама транзиције, а сада је доспела на зачеље
Специјално за „Политику”
Будимпешта, марта – Најпрометнији булевар у Мишколцу, некадашњем металуршком центру Мађарске, па и читавом источном блоку, води ка Диошђеру, приградском насељу у којем се налази огромна железара. Некада се звала „Лењин” и запошљавала је 15.000 људи, који су, долазећи на посао или се враћајући кући, стварали неописиву гужву.
Тај пут од неколико километара сада је готово празан, а вест о отпуштању последњих око 900 радника дочекана је као суморна неминовност, коју је општа светска финансијска и привредна криза само убрзала.
Приватизација, подржављење, па поновна приватизација само су продужили агонију „радничког упоришта” из времена Јаноша Кадара, када је Мађарска, због својих реформи и дозираног отварања према Западу, називана „највеселијом бараком” совјетске интересне сфере, у којој успешно цвета „гулаш комунизам”.
Житељи Мишколца и Диошђера једва да се сећају првих руско-украјинских власника, који су две године покушавали да оживе топионицу тако што су уместо руде користили метални отпад. Више су упамтили каснију директорку италијанске групе „Коње”, али не по пословним успесима већ по ногама, мини сукњи и тену одржаваном у соларијуму.
У немогућу мисију још једном се упустила и држава, а од 2004. године и украјински ДАМ, који је ових дана саопштио суморну вест: сва 894 радника ће бити отпуштена, 771 у априлу, а остали у мају.
У Мађарској је у последњих пет месеци без посла остало око 30.000 људи. Међу 1.700 затворених фирми највећа је управо железара у Ђеру, а најмања је имала само 13 радника.
Влада Ференца Ђурчања је из буџета издвојила 30 милијарди форинти, или 100 милиона евра, како би се колико-толико сачувала преостала радна места, али нико не зна какви ће ефекти те мере бити. За добар део стручне јавности планови мањинске владе Мађарске социјалистичке партије (МСП) нису довољно ни широки, нити дубоки, док опозиција, са Савезом демократске омладине (Фидес) на челу, сматра да је једини излаз из тешке ситуације расписивање ванредних парламентарних избора – годину дана пре рока.
Премијер је још крајем прошле године осетио да брод опасно тоне и од Међународног монетарног фонда и банака Европске уније затражио (и добио) укупно око 20 милијарди евра, од чега је половина већ повучена. Тим новцем су повећане девизне резерве Народне банке Мађарске (НБМ), које тренутно износе 24 милијарде евра, а унета је и извесна доза сигурности на финансијском тржишту.
Упркос томе, форинта је пала на свој историјски минимум, с тенденцијом даљег суноврата. Почетком марта за један евро је требало дати чак 312 форинти, за 80 више него у августу прошле године. На тај негативни рекорд НБМ, међутим, није реаговала, јер је гувернер Андраш Шимор, на опште изненађење, отишао на – годишњи одмор.
Ђурчањ је у међувремену поново затражио помоћ из иностранства, али је у Бриселу наишао на затворена врата. Његов предлог да ЕУ издвоји 180 милијарди евра за консолидацију новопридошлица са истока континента није одушевио најбогатије чланице, посебно не немачку канцеларку Ангелу Меркел, иако је Немачка традиционални пријатељ, заштитник и ослонац нашег северног суседа.
Мађарски премијер је, ипак, уверен да његов предлог није сасвим мртав, али је одлучио да, док чека евентуалну нову финансијску инјекцију споља, учини нешто и у сопственом дворишту.
Мађарска је првих неколико година након промене друштвеног уређења (1990) била водећа у региону по привредном расту, реформама великих система и приливу страног капитала.
Тешкоће су настале након неког времена, када се схватило да су бројне приватизације биле, у ствари, промашај, а држава је покушала то да сакрије прекомерним задуживањем. Сваке четири године мењале су се владе, а свака нова је обећавала брда и долине, чије испуњавање је водило ка новим позајмицама и постепеном самонавлачењу – омче око врата.
Једино су социјалисти, у сарадњи с либералима, успели да победе у два узастопна мандата, али су их те победе скупо коштале. Први пут се, тако, десило да је један премијер (Петер Међеши) морао да поднесе оставку на половини мандата.
Највећи проблем његовог наследника Ђурчања јесте то што је принуђен да води мањинску владу. Маја прошле године из коалиције је изашао либерални Савез слободних демократа (СДС), али и даље споља подржава социјалисте из прагматичних разлога. Утицај СДС-а, наиме, толико је пао у очима јавног мњења да он сигурно не би прешао цензус од пет одсто и поново доспео у парламент, па му превремени избори сигурно не одговарају.
У сличној ситуацији је и конзервативни Мађарски демократски форум, тако да и његови посланици повремено гласају за владине предлоге. У правој опозицији остао је само Фидес, уз демохришћане с којима гради јединствену листу, али те две странке, упркос више покушаја, нису успеле да издејствују распуштање парламента.
Супротности између МСП-а и Фидеса, као и њихових лидера Ђурчања и Виктора Орбана, постали су такве да никаква сарадња није могућа. Унапред се зна да ниједан предлог који тражи двотрећинску већину не може да прође, па су и дубљи резови у друштву и привреди, мада преко потребни, осуђени на пропаст.
Влади остају ситније поправке, које више личе на козметички третман него на хируршку интервенцију и потпуно су непримерене тренутку. У најновијем Ђурчањовом пакету налази се постепено укидање 13. пензије, подизање старосне границе за одлазак у пензију на 65 година од 2016, строжа контрола боловања и породиљског одсуства, дотације за гас и грејање најсиромашнијима, реформа локалних самоуправа, мањи парламент (сада има 384 места), једнокружни изборни систем и друго.
Знатно радикалнији су чланови Реформског савеза, који чине представници крупног капитала и председници Мађарске академије наука и Мађарске трговинске и индустријске коморе. Они предлажу тренутно укидање 13. пензије, повећање старосне границе на 65 година до 2013, смањење запослених у јавној сфери за 80.000, реформу пореског система...
Последњих дана су ставови две стране нешто приближени, али у влади упорно понављају да се, уз неминовне мере штедње, мора водити рачуна и о социјалној компоненти.
Јавност схвата да је ситуација тешка, зна да Мађарска сваког дана само за камату на државни дуг (без главнице) плаћа страним повериоцима четири милијарде форинти (13 милиона евра), али не схвата зашто је већи број министара и држаних секретара ових дана добио милионске премије и зашто је министар без портфеља задужен за националну безбедност Ђерђ Силваши, како наводи недељник „Хети валас”, само у једној години променио четири службена аутомобила „ауди-6”.
Срђан Басић
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Madjarska-tone-u-sve-dublju-krizu.sr.html
--------------------
ko slusa amerkikance i bespogovorno ispunjava njihove naloge - BANKROT MU NE GINE
madjarska situacija je u stvari preslikana srpska. sve sto je radila njihova vlast radi i nasa tako da ce rezultat odprilike biti isti. pogotovo obratite paznju na boldovano.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 2.416
Cuj komunjaru rusofoba ...
Rusija je raskrstila sa komunizmom........i to ce je koshtati.
epoc
Ističe se
- Poruka
- 2.232
Rusija je raskrstila sa komunizmom........i to ce je koshtati.
evo izgledne prilike da se ruje vrate svom prirodnom boljshevichko socijalistickom komunistichko proleterskom poretku sa sve flashom vodke u ruci
Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Јеси ти само оглупео до комунизма, или си природан таленат!
