Учимо руски на лош начин

[bernardo]

Слушам руски језик поготово сада када се често чује на ТВ због ратова и читам преводе... Ко нема ухо за језике поготово словенске, рекао би да тај рус који прича, прича скроз другачије од нас. А заправо, само је проблем у томе како ми учимо и преводимо тај језик.

Даћу два примера која ми падају напамет... Када рус пита: "Как тебја завут" - дослован превод би био "Како тебе зову" а не "Како се зовеш". Глуп је пример али онај који хоће да схвати, схватиће.

"Менја завут" - "Мене зову", а не "Моје име је" итд...

Даћу руски текст, превод са гугл преводиоца, и пример како ја мислим да би било боље да се преведе са циљем бољег разумевања.

Руски текст:

Знакомьтесь, это Татьяна Петровна – моя учительница русского языка. У нее есть муж Николай и трое детей. У нее нет времени на домашних животных. Она встает в семь утра и едет в школу на машине. Когда она приезжает на работу, она готовит класс к уроку. Обычно она одета в длинную черную юбку и белую кофту. Она всегда носит золотые сережки. Это подарок ее мужа. Она очень добрая, любит свою работу и детей, внимательно слушает учеников и понятно объясняет предмет. Школьники любят ее.

Гугл преводилац:

Упознајте Татјану Петровну, моју наставницу руског језика. Има мужа Николаја и троје деце. Она нема времена за кућне љубимце. Устаје у седам ујутру и иде у школу колима. Када стигне на посао, припрема разред за час. Обично носи дугу црну сукњу и бели сако. Увек носи златне минђуше. Ово је поклон њеног мужа. Веома је љубазна, воли свој посао и децу, пажљиво слуша своје ученике и јасно објашњава тему. Школарци је воле.

Мој превод:

Упознајте Татјану Петровну, моју учитељицу рускога језика. У ње је муж Николај и троје деце. У ње нема времена за домаће животиње. Она устаје у седам изјутра и иде у школу колима. Када она дође у школу, зготовљује разред за рок (час). Обично је она одевена у дугу црну сукњу и бели сако. Она вазда носи златне минђуше. То је подарак њеног мужа. Она је нарочито добра, љуби своју работу и децу, пажљиво слуша ученике и појасно објасни предмет. Школарци је љубе.

Свако би разумео и овај други превод који је дакако сличнији када се упореди са изворним руским текстом, иако садржи неке речи које су помало застареле као работа и љубити у значењу волети, много више дочарава сличност српског и руског учећи човека да када слуша или чита руски уочава обрасце сличне нашем језику.

 

[bernardo]

На крају поређење:

Знакомьтесь, это Татьяна Петровна – моя учительница русского языка. У нее есть муж Николай и трое детей. У нее нет времени на домашних животных. Она встает в семь утра и едет в школу на машине. Когда она приезжает на работу, она готовит класс к уроку. Обычно она одета в длинную черную юбку и белую кофту. Она всегда носит золотые сережки. Это подарок ее мужа. Она очень добрая, любит свою работу и детей, внимательно слушает учеников и понятно объясняет предмет. Школьники любят ее.

Упознајте Татјану Петровну, моју учитељицу рускога језика. У ње је муж Николај и троје деце. У ње нема времена за домаће животиње. Она устаје у седам изјутра и иде у школу колима. Када она дође у школу, зготовљује разред за рок (час). Обично је она одевена у дугу црну сукњу и бели сако. Она вазда носи златне минђуше. То је подарак њеног мужа. Она је нарочито добра, љуби своју работу и децу, пажљиво слуша ученике и појасно објасни предмет. Школарци је љубе.