Meni se kod Srba svidja sledeche:
1. Zhene im znaju da kuvaju.
2. Druzeljubive su. Umeju i da vole i da se svadjaju kako treba.
3.Muskarci su uglavnom druzeljubivi i duhoviti (sem izvesnog dela Beogradjana - uobrazenih neo-romanticara iz osamdesetih i
opasnih kriminalaca iz devedesetih - kasnijih taksista -koje ne mogu da svarim).
4.Imaju smisao za umetnost i sport. Znaju da se raduju i psuju bez razloga. Uglavnom otvoreno popizde, pa s njima znash na cemu si.
Po nekad naivni u svojoj neobazrivosti, odnosno neobazrivi u svojoj neobaveshtenosti.
Gradjani govore po koji jezik (dokaz o postojanju sluha).
Kod Crnogoraca:
1.Osechanje chasti i chovecnosti. Ako su od soja, nikad te neche zajebati, poniziti niti ostaviti na cedilu.
Ako su od nesoja,najgori kriminalci i siledzije, s neopisivom zeljom da "izblejavaju" i ponizhavaju ljude.
Retko lazhu. Bez sluha (cast izuzetcima).
Kod Albanaca:
Upornost u ostvarenju cilja, smisao za organizovanje i prilicno dobar smisao za zajebanciju.
Ma kako delovali autokratno - trude se da ugadjaju zhenama vishe od Srba.
Dobar sluh - lakshe uce jezike od ostalih balkanaca.
Vrlo retko objektivni - sve posmatraju kroz svoju prizmu a tako i dejstvuju.
Bosnjaci. Tu ima dve kategorije. Kosovski bosnjaci i sandzaklije.
Sandzklije - Pazar,Plav,Gusinje - sem hrabrosti i chelichnih muda ne znam ni jednu drugu pozitivnu crtu. Mozhda smisao za trgovinu.
Kosovski Bosnjaci (nekada: muslimani):
Pomirljivi iz nuzhde, uvek izmedju dve vatre, druzeljubivi, ali u sebi uvek nepoverljivi. Domacinske naravi, zene im dobro kuvaju.
Kosovski Turci: njih vishe nema, sem mozhda oko Prizrena.
U moje doba bili su mirne esnaflije, prilicno pouzdani drugovi, uvek blizi Albancima nego Srbima.
