Slike religijskih objekata

[Neno]

Slike religijskih objekata, bez obzira gdje se nalaze.

Hram Svetog Save u Beogradu najveći je srpski pravoslavni hram i predstavlja najveću pravoslavnu crkvu na Balkanu (drugi po veličini na svetu, posle Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi). Nalazi se u opštini Vračar, na istočnom dijelu Svetosavskog platoa. Planirano je da bude sjedište episkopije i glavni saborni hram Srpske pravoslavne crkve. Posvećen je Svetom Savi, osnivaču Srpske pravoslavne crkve i jednoj od najznačajnijih ličnosti u srpskoj istoriji.

 

[Neno]

Svako ko danas poseti Moskvu teško da će iz nje otići a da makar spolja ne vidi monumentalni Katedralni saborni hram Hrista Spasitelja, nedaleko od Kremlja.

Veličanstveno zdanje od belog mermera sa zlatnim kupolama potpuno dominira prostorom izazivajući divljenje miliona turista koji posećuju rusku prestonicu bilo da su oni hrišćani ili ne.

 

[Meliot]

Nevezano za temu ali prepametni @Admin Sredoje je stvorio novi vizuelni identitet sajta pa tek sada vidim ovu temu.

 

[Neno]

Manastiri Meteori (grč. Μετέωρα — lebdeće kamenje) je skupina pravoslavnih manastira u blizini grčkog grada Kalambake, u zapadnoj Tesaliji. Manastiri su veoma poznati po svom nesvakidašnjem položaju na stenama-stubovima i smatraju se najvrednijom skupinom manastira u Grčkoj posle Svete gore.

 

[Neno]

Mesto čuda... Manastir Ostrog je jedan od najposećenijih na Balkanu. Kaže se u narodu: Jerusalim je daleko, na Hilandar ne mogu žene, a Ostrog je dostupan svima.
Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz okomitu stenu, visoko u Ostroškoj gredi, na petnaest kilometara od Nikšića. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom.
Omiljeno je mesto hodočašća pravoslavnih vernika, ali i pripadnika drugih konfesija, katoličke i muslimanske, jer se veruje da je molitva pred svetim moštima isceliteljska i čudotvorna.

Kompleks manastira Ostrog čine dva dela. Veći je Donji manastir, smešten oko Crkve Svete Trojice, sagrađene 1824. godine, oko koje je većina manastirskih objekata, uključujući i konak. Gornji ili „Beli“ usađen je u stenu, i do njega vodi uspon uskom stazom dugom tri kilometra. Čine ga dve malene pećinske crkve, od kojih je jedna posvećena Svetom krstu i ukrašena freskama, koje su u 17. veku radili srpski zografi Jovan i Radul, a koje prikazuju Svetog Savu i Svetog Vasilija Ostroškog i scene iz Hristovog života i velikih praznika.
Druga crkvica posvećena je Vavedenju Bogorodice i u njoj su u jednom kovčegu mošti Svetog Vasilija Ostroškog, koji je u 17. veku osnovao manastir na mestu usamljenih isposnica u kojima se podvizavao Sveti Isaija od Onogošta.

 

[Neno]

Manastir Žiča – Mesto krunisanja sedam srpskih kraljeva​

Manastir Žiča je srpski srednjovekovni manastir, koji se nalazi u Raškom okrugu, nedaleko od Kraljeva. Pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Žiču je početkom XIII veka podigao Stefan Prvovenčani, a značajnu ulogu u tome je imao i Sveti Sava. 1979. godine manastir je proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja i stavljen je pod državnu zaštitu.

 

[Neno]

Lavra svetog Trojstva i Sergija ili Trojice-Sergijeva lavra (ruski: Троице-Сергиева лавра) je najvažniji ruski pravoslavni samostan (statusa lavre) i duhovno središte Ruske pravoslavne crkve. Nalazi se u gradu Sergijevu Posadu, oko 80 km sjeveroistočno od Moskve cestom za Jaroslavlj.
Njegov izuzetan arhitektonski kompleks upisan je na UNESKO-ovu listu lokacija svetske baštine u Evropi 1993.

Manastir je sagrađen na reci Konchura u borovoj šumi Radonež, časnog Sergija iz Radoneža 1337. godine, nedaleko od Moskve. Kasnije je ceo grad izrastao oko manastira. Lokalni muški manastir je najveći u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

8. jula 1742., carskim dekretom Elizabete Petrovne, manastiru je dodeljen status i titula „lavre“. Unutar zidina i zgrada manastira smeštena je Moskovska pravoslavna duhovna akademija.
Smatra se jednim od najljepših manastira na svijetu.

 

[Meliot]

Manastiri Meteori (grč. Μετέωρα — lebdeće kamenje) je skupina pravoslavnih manastira u blizini grčkog grada Kalambake, u zapadnoj Tesaliji. Manastiri su veoma poznati po svom nesvakidašnjem položaju na stenama-stubovima i smatraju se najvrednijom skupinom manastira u Grčkoj posle Svete gore.

Pogledajte prilog 1492719
Pogledajte prilog 1492720

Bio sam tamo na ekskurziji predivno mesto.

 

[Neno]

Kijevo-pečerska lavra (ukr. Києво-Печерська лавра) je najstarije pravoslavno svetište Istočnih Slavena osnovano 1051. godine u Kijevu (Ukrajina). Osnovana je pod upravom staroruskog kneza Jaroslava Mudrog, a smješteno je na dva šumovita brda koja gledaju na obale rijeke Dnjepar.
Od 17. veka Lavra je igrala važnu ulogu u širenju pravoslavnog hrišćanstva širom Ukrajine, ali i u Rusiji. Štamparija u manastiru osnovana je 1615. Hodočasnici koji su je posetili ispunili su manastir mnogim baroknim spomenicima.

 

[tab503]

Nevezano za temu ali prepametni @Admin Sredoje je stvorio novi vizuelni identitet sajta pa tek sada vidim ovu temu.

vidis kako je bolje ovako

 

[Meliot]

vidis kako je bolje ovako

Pa ti kad kažeš da je tako onda je verovatno tako.

 

[manem78]

Angkor Wat je najveći religijski objekat na svetu. Kompleks hramova smešten u Kambodži. Izgrađen je u 12. veku kao hinduistički hram, kasnije je prešao u budističku upotrebu.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Angkor Wat je najveći religijski objekat na svetu. Kompleks hramova smešten u Kambodži. Izgrađen je u 12. veku kao hinduistički hram, kasnije je prešao u budističku upotrebu.

Тема су објекти, а не угљенисане рушевине зарасле и поједене џунглом

 

[Neno]

Sveta Sofija ili Premudrost Božija, poznatija kao Aja Sofija ili zvanično Velika džamija Aja Sofija, kasnoantička je bogomolja i bivša pravoslavna patrijaršijska saborna crkva u Istanbulu u Turskoj, koju su dizajnirali grčki geometri Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala. Od vremena završetka gradnje 537. godine, pa sve do 1453. godine, kao najveća hrišćanska crkva Vizantijskog carstva, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sjedište Vaseljenskog patrijarha, izuzev u periodu između 1204. i 1261. godine, kada je pretvorena u rimokatoličku crkvu za vrijeme Latinskog carstva, nakon prvog pada Carigrada. Godine 1453. nakon drugog pada Carigrada, kada je Osmansko carstvo osvojilo Vizantiju, Aja Sofija je pretvorena u džamiju. Nakon pada Osmanskog carstva i uspostavljanja Republike Turske, pretvorena je u muzej 1. februara 1935. godine.
U julu 2020. godine, turski Državni savjet poništio je odluku Mustafe Kemala Ataturka iz 1934. godine kojom je Aja Sofija postala muzej, kako bi ponovo bila pretvorena u džamiju. Svečano je otvorena kao džamija 24. jula 2020. godine, kada je održana prva molitva, kojoj je prisustvovao i predsjednik Turske — Redžep Tajip Erdogan.

 

[manem78]

Тема су објекти, а не угљенисане рушевине зарасле и поједене џунглом

Srećom, tebe niko ovde ne pita za mišljenje.