Присуство Срба у Шоплуку и Јужном Поморављу?

Мислим да би најархаичније одлике ПТ говора требале бити узете као најозбиљније и највише у духу ПТ говора од свих. Јер, временом, српски књижевни језик, и бугари са друге стране, утицали су на упливе бугаризама и књижевних облика.

Например,има једна пиротска страница на ФБ, претражи, зове се "Јела да си пооратимо". Они су пар пута за дан написали ден, као бугари. Такође, реч излазити, су писали као излези, уместо полугласа (изл'зи, изл' га). Мислим да се и у тој речи полуглас
Najoriginalniji PT govor bi bio jezik Miroslavljevog jevanđelja: pisan je Prizrensko-južnomoravskim (PT) iz doba Svetog Save.

Standardizuješ svoj jezik?

Bolje onda nauči jezik Moravske Srbije i Kneza Lazara.
 
Мислим да би најархаичније одлике ПТ говора требале бити узете као најозбиљније и највише у духу ПТ говора од свих. Јер, временом, српски књижевни језик, и бугари са друге стране, утицали су на упливе бугаризама и књижевних облика.

Например,има једна пиротска страница на ФБ, претражи, зове се "Јела да си пооратимо". Они су пар пута за дан написали ден, као бугари. Такође, реч излазити, су писали као излези, уместо полугласа (изл'зи, изл' га). Мислим да се и у тој речи полуглас
U toj rečenici ima jednog turcizma i jednog vizantijskog grcizama/latinizma.

Yalla - turski dođi;

Orare - govoriti.
 
Мислим да би најархаичније одлике ПТ говора требале бити узете као најозбиљније и највише у духу ПТ говора од свих. Јер, временом, српски књижевни језик, и бугари са друге стране, утицали су на упливе бугаризама и књижевних облика.

Например,има једна пиротска страница на ФБ, претражи, зове се "Јела да си пооратимо". Они су пар пута за дан написали ден, као бугари. Такође, реч излазити, су писали као излези, уместо полугласа (изл'зи, изл' га). Мислим да се и у тој речи полуглас
Za fejsbuk? :D

Evo materijala:

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6015
 
Прочитах и примере, ово остало сам мање-више, уствари великом већином знао за пиротски. Сада ћу заправо још једном дати једну песму коју је @Meliot поставио једном, везана је за костурски крај у грчкој. Он се сећа да имам неку идеју и замисао, да су македонски дијалекти у бити ПТ, или бар најсроднији ПТ па накнадно побугарени.

Poruka u temi "Postoji li uopšte ikavica?" https://forum.krstarica.com/threads/postoji-li-uopste-ikavica.976026/post-47175258
 
Ово је заправо један од првих снимака које сам послушао на том дијалекту и који ме је потакао да се занимам за исти
Srpski jezik, 500%.

Bugarima osim ovih s foruma za ovo treba ozbiljan prevod.
 
Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови.
Догледа го туркинка девойка,
го догледа от високи сарай,
на Марка му лепо говореше:
- Айде, Марко, младо потурчи се!
Да ти турим това турско име,
турско име, Марко, Асан ага.
Я Марко й тихо говореше:
- Айде, млада желна, покърсти се,
да ти турим това лепо име,
лепо име левент Ангелина.
Па се она млада покърстила.
Заман било, вече поминало,
е отнесе на жетва да жние.
До пладнина жнала и пеяла,
от пладнина жнала и плакала.
Марко седи под бела чадора
Марко ли й тихо говореше:
- Та що жниеш и млада си плачеш?
Харно си бе на турската вера.
Турската вера големи рахат,
каурската вера големи замет.
Я Марко й нези говореше:
- Варай, варай, млада Ангелино!
Я не те доведо жетва да жниеш.
Те доведо да те дочимусам
дали си милуеш каурската вера.

Чуй ме, чуй ме, брате, крали Марко,
защо Шарка невесело яздиш,
бойно копйе положито носиш
и у нищо весело не гледаш,
и що имаш голема неволя,
що ти, братко, на душа тегнее?
А Марко ву потио говори:
- Чуй ме, чуй ме, моя мила сестро,
що ме питаш, сестро, че ти кажем,
срамота е, нема да те лажем.
Еве става девет годин време,
как си водим Елена невеста,
нема, сестро, рожба да ми роди,
нито мъжка, сестро, нито женска.
Язе сакам нея да напуснем,
да напуснем, друга да си земем,
та ега ми рожбица сдобие,
ели мъжко, сестро, ели женско.

@Meliot @Casual Observer
 
Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови.
Догледа го туркинка девойка,
го догледа от високи сарай,
на Марка му лепо говореше:
- Айде, Марко, младо потурчи се!
Да ти турим това турско име,
турско име, Марко, Асан ага.
Я Марко й тихо говореше:
- Айде, млада желна, покърсти се,
да ти турим това лепо име,
лепо име левент Ангелина.
Па се она млада покърстила.
Заман било, вече поминало,
е отнесе на жетва да жние.
До пладнина жнала и пеяла,
от пладнина жнала и плакала.
Марко седи под бела чадора
Марко ли й тихо говореше:
- Та що жниеш и млада си плачеш?
Харно си бе на турската вера.
Турската вера големи рахат,
каурската вера големи замет.
Я Марко й нези говореше:
- Варай, варай, млада Ангелино!
Я не те доведо жетва да жниеш.
Те доведо да те дочимусам
дали си милуеш каурската вера.

Чуй ме, чуй ме, брате, крали Марко,
защо Шарка невесело яздиш,
бойно копйе положито носиш
и у нищо весело не гледаш,
и що имаш голема неволя,
що ти, братко, на душа тегнее?
А Марко ву потио говори:
- Чуй ме, чуй ме, моя мила сестро,
що ме питаш, сестро, че ти кажем,
срамота е, нема да те лажем.
Еве става девет годин време,
как си водим Елена невеста,
нема, сестро, рожба да ми роди,
нито мъжка, сестро, нито женска.
Язе сакам нея да напуснем,
да напуснем, друга да си земем,
та ега ми рожбица сдобие,
ели мъжко, сестро, ели женско.

@Meliot @Casual Observer
Дијалект из Костура, у Грчкој, регион Македоније. Мислим да је македонски накнадно побугарен.
 
Прочитах и примере, ово остало сам мање-више, уствари великом већином знао за пиротски. Сада ћу заправо још једном дати једну песму коју је @Meliot поставио једном, везана је за костурски крај у грчкој. Он се сећа да имам неку идеју и замисао, да су македонски дијалекти у бити ПТ, или бар најсроднији ПТ па накнадно побугарени.

Poruka u temi "Postoji li uopšte ikavica?" https://forum.krstarica.com/threads/postoji-li-uopste-ikavica.976026/post-47175258
Ali bernardo pitanje je iz kog kraja je ta pesma. Ako je sa područja koje je bliže granici sa Srbijom sigurno će ta pesma imati dosta sličnosti sa prizrensko-timočkim dijalektom pre svega. Standarni makedonski je nastao na osnovu skopskog dijalekta koji zauzima centralni i najveći deo Severne Makedonije.

Dijalekti makedonskog jezika
Macedonian_Slavic_dialects.png
 
Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови.
Догледа го туркинка девойка,
го догледа от високи сарай,
на Марка му лепо говореше:
- Айде, Марко, младо потурчи се!
Да ти турим това турско име,
турско име, Марко, Асан ага.
Я Марко й тихо говореше:
- Айде, млада желна, покърсти се,
да ти турим това лепо име,
лепо име левент Ангелина.
Па се она млада покърстила.
Заман било, вече поминало,
е отнесе на жетва да жние.
До пладнина жнала и пеяла,
от пладнина жнала и плакала.
Марко седи под бела чадора
Марко ли й тихо говореше:
- Та що жниеш и млада си плачеш?
Харно си бе на турската вера.
Турската вера големи рахат,
каурската вера големи замет.
Я Марко й нези говореше:
- Варай, варай, млада Ангелино!
Я не те доведо жетва да жниеш.
Те доведо да те дочимусам
дали си милуеш каурската вера.

Чуй ме, чуй ме, брате, крали Марко,
защо Шарка невесело яздиш,
бойно копйе положито носиш
и у нищо весело не гледаш,
и що имаш голема неволя,
що ти, братко, на душа тегнее?
А Марко ву потио говори:
- Чуй ме, чуй ме, моя мила сестро,
що ме питаш, сестро, че ти кажем,
срамота е, нема да те лажем.
Еве става девет годин време,
как си водим Елена невеста,
нема, сестро, рожба да ми роди,
нито мъжка, сестро, нито женска.
Язе сакам нея да напуснем,
да напуснем, друга да си земем,
та ега ми рожбица сдобие,
ели мъжко, сестро, ели женско.

@Meliot @Casual Observer
Srpsko-makedonski sa staroslovenskim pravopisom?
 
Ali bernardo pitanje je iz kog kraja je ta pesma. Ako je sa područja koje je bliže granici sa Srbijom sigurno će ta pesma imati dosta sličnosti sa prizrensko-timočkim dijalektom pre svega. Standarni makedonski je nastao na osnovu skopskog dijalekta koji zauzima centralni i najveći deo Severne Makedonije.

Dijalekti makedonskog jezika
Pogledajte prilog 1528098
Мислим да је форумаш доле написао да је из Костура.
 
A njemu se baš može verovati. Sve što on kaže uzimaj sa velikom dozom rezerve. Imam ličnih razloga da o njemu imam takvo mišljenje.
Искрено, било би ми мило да су то стварно костурски дијалекти. То би показало да се чак и тамо, говорио језик много близак данашњем српском. :)
 
Мислим да Бугари Шоповима називају све западно од јатове границе а Торлацима само сами крајњи запад Бугарске плус призренско-тимочки дијалект и његове говорник
Termin Šop je vrlo problematičan. Bugari Šopima nazivaju stanovnike Sofije dok sami stanovnici Sofije to smatraju pogrdnim nazivom. Slično tako u Srbiji Lebančani nazivaju Leskovčane Šopima dok Leskovčani taj naziv pripisuju Vlasotinčanina, a ovi dalje na istok Babušničanima. Sa Šopima se samoidentifikuje samo mali pojas uz granicu tj. Babušnica, Dimitrovgrad, Surdulica, Trn, Dragoman. Svi ostali ulaze u tzv. Veliki Šopluk ali se ne identifikuju sami kao Šopi. U Makedoniji naziv Šop koriste za sve severno i istočno koji imaju dinamični akcenat kao bugarski npr. Štip, Kumanovo, Palanka, Kratovo...
 
Ja sam pesmu pronašao na internetu i ispod pesme je pisalo da je iz Kostura. Ako su oni lagali onda lažem i ja, mada se po rečima i gramatičkim osobinama vidi da nije iz nijednog severnijeg ili istočnijeg kraja. Kako to znam? Prvo pridev "lepo" se koristi u Egejskoj Makedoniji, a ne makedonsko-bugarsko ubav/hubav. Zatim upotreba kratkog člana "a" Niz Soluna grada To su osobine egejskih govora.
 

Back
Top