MOZE LI MI NEKO NAPISATI KAKO I O CEMU PISE V. FOLKNER
Вилијем Фокнер (не Фолкнер), амeрички романсијер и приповедач, један је од највећих америчких писаца XX века и, уз Џејмса Џојса и Вирџинију Вулф, најзнаменитији представник модерног психолошког романа или 'романа тока свести'. Нераскидиво везан за завичајну државу Мисисипи и градић Оксфорд - места која ће у његовим делима постати покрајина Јокнапатафа и варош Џеферсон - Фокнер је у свом релативно богатом књижевном опусу настојао првенствено да наслика политичку и друштвену историју америчког Југа, и то махом путем приказивања односа између Севера и Југа, црнаца и белаца, мада без јасних тежњи да дати однос протумачи и с тим у вези да властити суд. Амерички Југ приказан је у Фокнеровим романима и приповеткама као земља пораза и пропадања, инцеста и насиља, безнађа и општег лудила, буке и беса. Фокнер пак иде претежно за тим да унутар таквог света, света у којем влада катаклизма традиционалних и вечних вредности, изгради и истакне слику људске судбине која је, готово по правилу, обележена пропашћу и самоуништењем. С обзиром на тематику својих дела, Фокнер је у Америци, а потом и у Европи, стекао глас најживописнијег хроничара насиља, дегенерације и перверзије Југа. Дела: романи "Војникова плата", "Сарторис", "Бука и бес", "На умору", "Светилиште", "Светлост у августу", "Авесаломе, Авесаломе!", "Дивље палме", роман који чине две засебне, посве различите и тематски неповезане приповетке ("Дивље палме" и "Старац"), "Уљез у прашини", збирке новела "Ових 13" и "Др Мартино", "Коњички гамбит", "Непобеђени" и "Сиђи, Мојсије" - збирке приповедака које аутор сматра романима, као и драма "Реквијем за калуђерицу". Добитник је Нобелове награде за књижевност 1949. године.
Препоручујем пре свега његове приповетке.
Поздрав,
Лилит