Pokoravanje izbegavam od kad su neki levi ljudi uzeli da ga razapinju zbog islamofobije, tada sam pomislio da je verovatno neka ksenofobna splacina. Medjutim, sada sam sve vise u fazonu da cu da ga citam, kad tad, jer ono, da je aktuelno aktuelno je.
Ceniš da je bio u stanju da napiše i jedan pasus?
Drugi mu pisali
A pošto sam ja Cecistane bih se zadržavao na Jeci
Kad se mnogo čita posle nekog vremena dođe do zamora, i traži se od knjige mnogo, retko koja može da nas zadovolji potpuno, počneš da loviš greške, manjkavosti, da upoređuješ sa drugim delima.
Fina, klasična skandinavska ljudska hladnoća pretočena u jednog čoveka.
Koliba. Prvi put kada sam je videla u knjižari obletala sam oko nje pola sata. Tada su u knjižarama imali fotelje pa lepo sedneš, izlistaš, malo čituckaš... i tako sam je ja uzimala u ruke i vraćala. Posle par meseci je kupim i nisam imala hrabrosti da je pročitam. Nekome je pozajmim i taj neko mi je ne vrati.
Pročitala sve tri, nisu loše ali mi je Lovac definitivno najteža emotivna knjiga koju sam pročitala, drmnula me je i baš sam je teško pregurala.Pogledajte prilog 1518920
Samo sam čitala prvu knjigu, i ostalo mi pred kraj 1/6 knjige i nisam mogla. Sve sam se nadala biće nešto bolje, a i dobila sam sva tri romana za poklon i željela sam pročitati iz sentimentalnih razloga. Ali džaba, ne ide
Ovo je knjiga avganistanskog pisca koji je popularan zato što piše o tome na dinamičan, stereotipan, patetičan, i nekad senzacionalan način.
Jako me nervira ta stereotipnost, svi likovi su takvi. Nema dubine, osim neke patetične vjernosti i dobrote siromašnog sluge.
Razumijem zašto je popularna, dinamična je i lako se čita. Nema razmišljanja i ljudima pokrepljuje uvjerenja, i osjećaju se dobro što ne žive u dijelu zahvaćenim ratom i razorom.
Od mene 1/5.
Skot Pek? Pročitala davno, možda je i imam... da, klasična popularna psihologija.
Tada je bilo lakše postojati
!!!!!Tada je bilo lakše postojati
A meni je to jedini njegov roman koji mi se dopao.
I Popper to kaže. A i on je bullshit.
Sto ljudi sto ćudi
Добар примјер. Даровит приповједач, али умјесто збирке добрих прича, он сваку до бесмисла разводни у бескрвни романчић и тако добије 10 прехваљених лимунадица. Конкретно, цијели Алхемичар стаје у ону народну:
Ово да се негдје издвоји, да не остане затрпано неђе по форуму!put kojim sere đe ide
Претјеривање је да На Дрини ћуприја није добра књига, али и мени је Андрић то бољи што је краћи. Екс понто, на примјер.
