Poziv Srbima iz Hrvatske

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Куће им попалише
Њиве други обрађују и неплаћају
Плитвице беху само Српске и никог другог небеше тамо

ja da im ih obnavljam!!! e zaboli me neka stvar za njihove kuće. ako hoće mogu obnavljat, ako ne, šta ćemo im mi. ja sigurno večeras neću zbog toga moći zaspat:per:
a boldovano nema smisla komentirat. i sam znaš zašto.:thumbdown:
 
Ко нашом невином крвљу залива њиве наше?
Ко свештенике коље и цркве наше плави?
Ко распетој Србији приноси очта чаше?
Ко су то? Хуни, Готи, Авари или Вандали?

Ил Логомбардери, Цвеви, Татари или Лабурци
Што децу нашу кољу, силују наше жене?
О; нису авај, Варвари некултурни,
Већ синови ХРВАТСКЕ културне просвећене.

Знам те јунаке добро, историја је њина
Пуна части и победних фанфара
Усне им још румене од победничких вина
Славећи своје победе, Немаца и Мађара,

О иронијо јада. Њихова повјест ређа
Туђинске краљеве, племство, грофове и бароне
Пред којима су ропски, псећи савијали главу
Љубећи корбач Пеште и царске Вибандоне.

Где беху кад је Душан тресно Визант смело
И када га њина црква својим војником звала,
Моме народу кад је славе љубила цело
И кад га победна песма здравила са чинбала.

Где беху на Косову, кад своје сељачке груди
Стављасмо као штит гвозден пред дивљу турску буру?
Где беху кад мој сељак, калуђер, кнез и себар;
Брањаху њихову "ТИСУЋУЉЕТЊУ КУЛТУРУ"?

Где беху на Руднику, Куманову и Иверку
Острву Виду, Бардањолу и Скадру?
О "ти јунаци" тад са пушком на нас су ишли
И силовали нам жене по равној Мачви, Јадру?

Нигде их тад не беше, лизаху ропски ланац
Живљаху животом скота, бејаху марва и робље:
Док онај мали, прости и презрени Србијанац
Низаше победе сјајне и деце своје гробље.

О; када црном робу ланце расковасмо,
Браћом их назвасмо својом, крај срца метнусмо свога
И за њих име, заставе и историју дасмо,
И из прашине их дигосмо на трон нашега Бога.

А уздар шта нам беше? Издаја и Јанка Пуста,
Лажи, клевете гнусне од којих гори лице,
Спаљене цркве, гробља невине деце наше,
И круна свега "БРАЋА" посташе краљоубице.

Не, не ми нисмо браћа, ми нисмо крв исте крви.
Ми нисмо копали очи, ни секли женама дојке,
Ми нисмо дечицу клали, ми нисмо вадили срца.
Ми нисмо деца исте словенске мајке Бојке.

Проћиће дани ови шкргута зуба и плача
Проћиће дани ови голготских искушења.
Са руба наше њиве већ сија оштрина мача
Освете, и сија сунце, нашег васрксења

Пресуди Бога правде неће тад нико избећи,
Пред тим победним мачем нико се неће скрити
Ту пресуду ће наша поклана деца изрећи.
Хрвати неће бити, Хрвата не сме бити.

Неће ни тада помоћи плашт неких југословена.
Доста смо дуго гајили на срцу своме змију,
Очеви што не дигоше то ће синови дићи
Нашега цара Петра и нашу ЦАР СРБИЈУ.
 
Ко нашом невином крвљу залива њиве наше?
Ко свештенике коље и цркве наше плави?
Ко распетој Србији приноси очта чаше?
Ко су то? Хуни, Готи, Авари или Вандали?

Ил Логомбардери, Цвеви, Татари или Лабурци
Што децу нашу кољу, силују наше жене?
О; нису авај, Варвари некултурни,
Већ синови ХРВАТСКЕ културне просвећене.

Знам те јунаке добро, историја је њина
Пуна части и победних фанфара
Усне им још румене од победничких вина
Славећи своје победе, Немаца и Мађара,

О иронијо јада. Њихова повјест ређа
Туђинске краљеве, племство, грофове и бароне
Пред којима су ропски, псећи савијали главу
Љубећи корбач Пеште и царске Вибандоне.

Где беху кад је Душан тресно Визант смело
И када га њина црква својим војником звала,
Моме народу кад је славе љубила цело
И кад га победна песма здравила са чинбала.

Где беху на Косову, кад своје сељачке груди
Стављасмо као штит гвозден пред дивљу турску буру?
Где беху кад мој сељак, калуђер, кнез и себар;
Брањаху њихову "ТИСУЋУЉЕТЊУ КУЛТУРУ"?

Где беху на Руднику, Куманову и Иверку
Острву Виду, Бардањолу и Скадру?
О "ти јунаци" тад са пушком на нас су ишли
И силовали нам жене по равној Мачви, Јадру?

Нигде их тад не беше, лизаху ропски ланац
Живљаху животом скота, бејаху марва и робље:
Док онај мали, прости и презрени Србијанац
Низаше победе сјајне и деце своје гробље.

О; када црном робу ланце расковасмо,
Браћом их назвасмо својом, крај срца метнусмо свога
И за њих име, заставе и историју дасмо,
И из прашине их дигосмо на трон нашега Бога.

А уздар шта нам беше? Издаја и Јанка Пуста,
Лажи, клевете гнусне од којих гори лице,
Спаљене цркве, гробља невине деце наше,
И круна свега "БРАЋА" посташе краљоубице.

Не, не ми нисмо браћа, ми нисмо крв исте крви.
Ми нисмо копали очи, ни секли женама дојке,
Ми нисмо дечицу клали, ми нисмо вадили срца.
Ми нисмо деца исте словенске мајке Бојке.

Проћиће дани ови шкргута зуба и плача
Проћиће дани ови голготских искушења.
Са руба наше њиве већ сија оштрина мача
Освете, и сија сунце, нашег васрксења

Пресуди Бога правде неће тад нико избећи,
Пред тим победним мачем нико се неће скрити
Ту пресуду ће наша поклана деца изрећи.
Хрвати неће бити, Хрвата не сме бити.

Неће ни тада помоћи плашт неких југословена.
Доста смо дуго гајили на срцу своме змију,
Очеви што не дигоше то ће синови дићи
Нашега цара Петра и нашу ЦАР СРБИЈУ.

jel to od tzv. malog knindze...
gdje vam je on danas?
sto radi
dali va jos uvijek napuhuje i klinci se.....

"kad sam bio mali"...
htjeli me protjerat...
ali eto kad sam velik, nemogu...
pobjegao sam sam i zaradujem jos uvijek:worth:
mozak, mozak tko ga ima
 
ti nemas pojma sto je endehazija...
ako hocete, mozete...
ako ne...
(ali nikada vise necete biti odlucujuci faktor Hrvatske)
naseliti Kosovo i promijeniti etnicku strukturu
to je ipak srce Srbije :p

О србомрзац неодговорими
Осјек бомбардован 4 године
по речима твојим
како истршевши то масовно бомбардовање ко Вуковар није изгледо?

мрш бре безрепи лажове
 
ti nemas pojma sto je endehazija...
ako hocete, mozete...
ako ne...
(ali nikada vise necete biti odlucujuci faktor Hrvatske)
naseliti Kosovo i promijeniti etnicku strukturu
to je ipak srce Srbije :p

Најмање хиљаду и кусур година смо ту, не доноси закључке пребрзо. Можда бих чак волио да си у праву али ратоваћемо опет и то на истим просторима. А ратна срећа је чудна биљка...
 
О србомрзац неодговорими
Осјек бомбардован 4 године
по речима твојим
како истршевши то масовно бомбардовање ко Вуковар није изгледо?

мрш бре безрепи лажове

nisam stigla da ti odgovorim..
Osijek je bio negdje oko godinu i po pod stalnom "junacko-srpskom paljbom"
po doktrini srpskog junastva, opkoliti grad i sibati po njemu...
nakon primirja, pijani srbocetnici su udarali kad im se prohtjelo...
kod vas Srba se nije znalo tko pije i tko placa...
a mi, normalni osjecani morali smo zivjeti u permanentom strahu...i tragedije su bile svakodnevne...
samo kad je sve bilo opljackano (s prostora dogdje su stigli srpske patrijote) nije bilo vise granata..i Osijek je odahnuo...
 
nisam stigla da ti odgovorim..
Osijek je bio negdje oko godinu i po pod stalnom "junacko-srpskom paljbom"
po doktrini srpskog junastva, opkoliti grad i sibati po njemu...
nakon primirja, pijani srbocetnici su udarali kad im se prohtjelo...
kod vas Srba se nije znalo tko pije i tko placa...
a mi, normalni osjecani morali smo zivjeti u permanentom strahu...i tragedije su bile svakodnevne...
samo kad je sve bilo opljackano (s prostora dogdje su stigli srpske patrijote) nije bilo vise granata..i Osijek je odahnuo...

i sta mislis da ce on to skuziti,daj molim te,njemu je uzor knindja,zar mislis da takvima vrijedi objasnjavat??
 
nisam stigla da ti odgovorim..
Osijek je bio negdje oko godinu i po pod stalnom "junacko-srpskom paljbom"
po doktrini srpskog junastva, opkoliti grad i sibati po njemu...
nakon primirja, pijani srbocetnici su udarali kad im se prohtjelo...
kod vas Srba se nije znalo tko pije i tko placa...
a mi, normalni osjecani morali smo zivjeti u permanentom strahu...i tragedije su bile svakodnevne...
samo kad je sve bilo opljackano (s prostora dogdje su stigli srpske patrijote) nije bilo vise granata..i Osijek je odahnuo...

Не лажи ,да је само једна гранат падал дневно од Осјека ништа остало неби,
колико мртвих од бомби беше?

Него кукавице какве јесте ви живесте у страху стално јебо вас Главаш и сваки ваш праваш
 
Најмање хиљаду и кусур година смо ту, не доноси закључке пребрзо. Можда бих чак волио да си у праву али ратоваћемо опет и то на истим просторима. А ратна срећа је чудна биљка...

slazem se s tobom, da je ratna biljka cudna biljka...
ali nemogu da razumijem sto mislis pod hiljadu i kusur godina...?
misli na gostoprimstvo koje smo vam dali dok ste bjezali pred bugarima ili ono turcima?
(vi ste uvijek bjezali...ops...sory...bili protjerani)
ili mislis na zbivanja u poslijednjem ratu...?
objasni sto mislis..
 
slazem se s tobom, da je ratna biljka cudna biljka...
ali nemogu da razumijem sto mislis pod hiljadu i kusur godina...?
misli na gostoprimstvo koje smo vam dali dok ste bjezali pred bugarima ili ono turcima?
(vi ste uvijek bjezali...ops...sory...bili protjerani)
ili mislis na zbivanja u poslijednjem ratu...?
objasni sto mislis..

Hahaha koje bre gostoprimstvo kad drzavu niste ni imali???? Nama su Austrougari dali gostoprimstvo,a vi ste se tu pitali bash mnogo shto shta:hahaha:
P.S. Ako ovo boldovano nije za ban ja onda ne znam shta jeste
 
slazem se s tobom, da je ratna biljka cudna biljka...
ali nemogu da razumijem sto mislis pod hiljadu i kusur godina...?
misli na gostoprimstvo koje smo vam dali dok ste bjezali pred bugarima ili ono turcima?
(vi ste uvijek bjezali...ops...sory...bili protjerani)

ili mislis na zbivanja u poslijednjem ratu...?
objasni sto mislis..

a sad sam tek provalila da si provokator :D jery jery ljubi te vesnica, da im ispiru mozak glupostima znamo, al nemoj da preterujes.:D:D:D
 
boldano je sasvim istinito,a poznato je kako vasa sopstvena istina djeluje na vas

Shta je bre istinito? Ovo moje ili ovo njeno? Tacno je da su ljudi bili prinudjeni da odu sa svojih ognjishta nakon zavrshetka rata Austrije sa Turskom jer su imali posla sa najgorim zivotinjama koje su ljude nabijali na kolac. Vi tako neshto nikada u istoriji niste imali. Ah da siguran sam ma vi ne bi pobegli nikad. Vi biste jednostavno uzivali u tome:hahaha:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top