Политика Велике Британије према Србији

Џејми Шејн
"Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити"

Џејми Шејн (након бомбардовања РТС и погибије 16 људи): ”Београдска телевизија не представља медијску кућу у нормалном значењу речи.”


Sej.jpg



Vreme broj 447, 31. jul 1999.
Intervju: Džejmi Šej
"Nisam lagao i nisam bio ciničan"

http://www.vreme.com/arhiva_html/447/3.html



Jamie Patrick Shea is Director of Policy Planning in the Private Office of the Secretary General at NATO Headquarters in Brussels, Belgium.
He was born 11 September 1953 in London and is a British citizen. He is married and has two children, Chiara and Alexander.

http://en.wikipedia.org/wiki/Jamie_Shea


War crime

http://en.wikipedia.org/wiki/War_crime
 
Poslednja izmena:
Milko Terzić specijalno za Srpsku politiku piše o metodama razbijanja Srbije i diplomatskim naporima Engleske koja je sprovodila politiku obuzdavanja srpske prirodne geopolitičke ekspanzije na Balkanu.

Srpski uspesi u izgradnji moderne, napredne i suverene države, tumačeni kao predznaci buduće hegemonije srpskog činioca na Balkanu, izazivali su bojazan britanske zvanične politike, koja je gledala na Srbiju kao na «mostobran» Rusije u tom regionu i pretnju engleskim vlastitim interesima u Sredozemnom regionu. Opterećena fobičnim stereotipima o «prodoru panslavizma», Engleska diplomatija je sprovodila politiku obuzdavanja srpske prirodne geopolitičke ekspanzije na Balkanu. Britanska diplomatija, nesklona da prizna ma kakvu legitimnost srpskim oslobodilačkim težnjama, sklopila je u XIX veku nezvanično savezništvo sa Turskom i Austrijom. U dotičnom raspoloženju prema srpskom pitanju je nastupila na Berlinskom Kongresu 1878 godine. Engleski poslanik, Markiz Solzberi (Salisbury), opravdao je englesku podršku Austro-Ugarskim pretenzijama na Bosnu i Hercegovinu, pod izgovorom da bi se u suprotnom «stvorila velika slovenska država koja bi se pružila preko balkanskog poluostrva i čija bi vojna snaga pretila narodima drugih plemena ...». Iz istih pobuda je podržala program Prizrenske lige, videći u pan-albanskom nacionalizmu bedem protiv slovenstva i srpskog jadranskog tropizma.
017-2.jpg
Druga anti-srpska varijanta kojom su raspolagali Britanci je bio Austro-slavizam, za koji su se zalagali «otac engleske balkanistike» R. Siton-Vatson (Robert William Seton-Watson) i publicista Vikam Stid (Henry Wickham Steed). Ta dva «eksperta» su predlagala uoči prvog svetskog rata unutrašnju reformu Austro-Ugarske imperije kojom bi se omogućilo obrazovanje federalne južno-slovenske jedinice pod hegemonijom Zagreba, sa ulogom anti-ruske katoličke tvrđave i karike novog engleskog poretka na Balkanu. Sa čelnih položaja u Odeljenju za neprijateljsku propagandu, osnovanog na inicijativi lorda Norfklifa (Northcliffe) 1917, Siton-Vatson i Stid su kritikovali «krfske» obrise buduće Jugoslavije, nazirući u njima zamenu za veliku Srbiju ili «srpsku imperiju». Za ta dva strasna pobornika «Jugoslovenske ideje», srpska alternativa modelu «hrvatske Jugoslavjije do Drine» je značila «trijumf orijentalne ideje nad zapadnom».
Englezi su pristupili mirovnoj konferenciji sa skrivenim anti-srpkim predrasudama i sa namerom da poprave situaciju u svoju korist kroz pregovore. Zauzimali su stav da Jugoslavija mora biti decentralizovana i federalna i upozoravali su da će Federacija sastavljena od samih Srba, Hrvata i Slovenaca ići na ruku srpskoj hegemoniji. Pri čemu su hteli podeliti srpski etnički prostor na autonomnu Makedoniju i Crnu Goru.
Lične veze između Stida, Siton-Vatsona, engleskih i američkih delegata su bile od krupnog značaja za dalji tok anglo-saksonske politike naspram Srbije, s obzirom da su svi pripadali Grupama okruglog stola. Na ovom mestu našeg izlaganja potrebno je otvoriti parantezu. Idejni tvorac i osnivač Grupe Okruglog stola (Round table) bio je engleski milioner Sesil Rods (Cecil Rhodes), čiji se životni ideal sastojao u «unapređenju britanske imperije i postavljanju celog necivilizovanog sveta pod njenu upravu, ujedinjenje anglo-saksonske rase u jednu imperiju». Grupe okruglog stola su okupljale imperijalne elite odane toj ideji. Američki ogranak su osnovale velike prekookeanske dinastije, vezane porodičnim ili poslovnim vezama za britansku oligarhiju, među kojima su se isticale porodice Morgan, Rokfeler ili Karnegi. Kako bi orijentisali tok svetske politike u skladu sa svojim «idealom» zamislili su da osnuju paradržavne organizacije za dugoročno planiranje spoljne politike. Engleski i američki delegati na Versajskoj konferenciji za mir, koji su većinom pripadali Okruglom stolu, su se dogovorili da osnuju Kraljevski institut za međunarodne poslove (RIIA) u Engleskoj i Savet za spoljne odnose (CFR) u Sjedinjenim Državama. Monopolom nad spoljnom politikom svojih država ta društva bi postepeno stvorila uslove za anglo-američko sadejstvo u međunarodnoj politici.

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/017-lat.html
 
MI6's alleged plot to assassinate Milosevic in 1992


Richard Tomlinson's account

"(The) proposal was to kill Milosevic in a staged car crash, possibly during one of his visits to the ICFY (International Conference on the Former Yugoslavia) in Geneva, Switzerland. X even provided a suggestion about how this could be done, such as by disorientating Milosevic's chauffeur using a blinding strobe light as the cavalcade passed through one of Geneva's motorway tunnels".

Geneva 1201,
Switzerland
John Wadham'
Liberty'
21 Tabard Street,
London SE1,
England
1998
Dear John,
As requested, I enclose a statement detailing MI6's plot to assassinate President Slobodan Milosevic of Serbia in 1992.
When you have read it, lets discuss the best way to proceed.
Yours sincerely,
Richard Tomlinson

To whom it may concern:
MI6 1992 proposal to assassinate President Slobodan Milosevic of Serbia
Dear Sir,
I would like to bring to your attention a proposal by MI6 to assassinate President Milosevic of Serbia. My motive in doing this is to draw to your attention the casual and cavalier attitude that many MI6 officers have to British and international law. The officer who wrote this proposal clearly could (and in my view, should) be charged with conspiracy to murder. He will no doubt escape unpunished, like many other MI6 officers who routinely break the law. This lack of legal accountability of MI6 officers needs to be addressed urgently.
From March 1992 until September 1993 I worked in the East European controllerate of MI6 under the staff designation of UKA/7. My role was to carry out natural cover operations (undercover as a businessman or journalist etc) in eastern Europe. The Balkan war was in its early stages at this time, and so my responsibilities were increasingly directed to this arena.
My work thus involved frequent contact with the officer responsible for developing and targeting operations in the Balkans. At the time, this was X, who worked under the staff designation of P4/OPS. We would frequently meet in his office on the 11th floor of Century House to discuss proposed and ongoing operations that I was involved in and, indeed, many other operations which I was not myself involved in.
During one such meeting in the summer of 1992 X casually mentioned that he was working on a proposal to assassinate President Milosevic of Serbia. I laughed, and dismissed his claim as an idle boast as I (naively) thought that MI6 would never contemplate such an operation. X insisted that it was true, and appeared somewhat offended that I did not believe him. However, I still presumed that he was just pulling my leg, and thought nothing more of the incident
A few days later, I called in again to X's office. After a few moments of conversation, he triumphantly pulled out a document from a file on his desk, tossed it over to me, and suggested I read it. To my astonishment, it was indeed a proposal to assassinate President Milosevic of Serbia.
The minute was approximately 2 pages long, and had a yellow minute card attached to it which signified that it was an accountable document rather than a draft proposal. It was entitled "The need to assassinate President Milosevic of Serbia". In the distribution list in the margin were P4 (Head of Balkan operations, then A), SBO1/T (Security officer responsible for eastern European operations, then B), C/CEE (Controller of east European operations, then C or possibly D), MODA/SO (The SAS liaison officer attached to MI6, then Major E), and H/SECT (the private secretary to Sir Colin McColl, then F).
The first page of the document was a political "justification" to assassinate President Milosevic. X's justification was basically that there was evidence that Milosevic was providing arms and support to President Radovan Karadzic in the breakaway republic of Bosnian Serbia.
The remainder of the document proposed three methods to assassinate Milosevic. The first method was to train and equip a Serbian paramilitary opposition group to assassinate Milosevic in Serbia. X argued that this method would have the advantage of deniability, but the disadvantage that control of the operation would be low and the chances of success unpredictable. The second method was to use the Increment (a small cell of the SAS and SBS which is especially selected and trained to carry out operations exclusively for MI5/MI6) to infiltrate Serbia and attack Milosevic either with a bomb or sniper ambush. X argued that this would plan would be the most reliable, but would be undeniable if it went wrong. X's third proposal was to kill Milosevic in a staged car crash, possibly during one of his visits to the ICFY (International Conference on the Former Yugoslavia) in Geneva, Switzerland. X even provided a suggestion about how this could be done, such as by disorientating Milosevic's chauffeur using a blinding strobe light as the cavalcade passed through one of Geneva's motorway tunnels.
There was no doubt in my mind when I read X's proposal that he was entirely serious about pursuing his plan. X was an ambitious and serious officer, who would not frivolise his career by making such a proposal in jest or merely to impress me. However, I heard no more about the progress of this proposal, and did not expect to, as I was not on its distribution list.
I ask you to investigate this matter fully. I believe that legal action should be taken against X, to show other MI6 officers that they should not assume that they can murder and carry out other illegal acts with impunity.
Yours sincerely
Richard Tomlinson

 
The Sunday Times, August 16, 2004
Vengeful Serbs betray top MI6 man
Tom Walker and Milorad Ivanovic in Belgrade


A BELGRADE newspaper has blown the cover of Britain's most important secret agent in the Balkans, shortly after he left the Serbian capital.
Anthony Monckton, an MI6 officer who was credited with helping to arrange the flight of Slobodan Milosevic, the former Yugoslav president, to the Hague to face trial for war crimes, had his photograph published last week, along with his business card with telephone and e-mail details.
Diplomats close to Monckton said he had been betrayed by Serbian interior ministry officials close to the paper, the Nedeljni Telegraf. They are said to have been angered by his involvement in inquiries into the assassination of Zoran Djindjic, the prime minister, in March 2003.
One friend described Monckton, who is understood to have overhauled Britain's Balkan intelligence operation, as "the classic gentleman spy".
Monckton, whose brother Christopher was once a policy adviser to Margaret Thatcher, is also credited with providing vital intelligence to Lord Ashdown in Bosnia, where the former Liberal Democrat leader is the international community's high representative.
Serbian secret police have expressed a less favourable view. They have questioned Monckton's analysis of warnings of an Albanian uprising in Kosovo in March, and the quality of information on Milosevic that was given to prosecutors at the international criminal tribunal for the former Yugoslavia.
He was also said to have been a source of damaging intelligence about Milo Djukanovic, the prime minister of Montenegro, who two years ago was feared to be leading the republic towards independence.
Nedeljni Telegraf quoted secret police officials as alleging that Monckton had failed to establish the precise nature of a growing network of Al-Qaeda followers in Kosovo. "He missed a lot. He left a lot to be desired," said one adviser to the Serbian government.
According to Nedeljni Telegraf, Monckton was shocked when his name and photograph were first published in February in a book written by Zoran Mijatovic, the former deputy chief of the Serbian intelligence service, the DB.
The paper claimed Monckton believed he might be targeted by Milosevic supporters and grew a beard to change his appearance. The book had only a limited circulation, but the newspaper coverage has left him with little hope of anonymity in Serbia.
Last month David Gowan, the British ambassador in Belgrade, organised a discreet farewell dinner party for Monckton, who was also known among the expatriate community for running the city's cricket club. The elite of the Serbian interior ministry and intelligence community were invited -with the exception of Mijatovic.
After working in Bosnia during the civil war in the early 1990s, Monckton joined the British embassy in Zagreb, the Croatian capital, in 1996. He made frequent trips to Republika Srpska, the Bosnian Serb territory where Radovan Karadzic, the most wanted war crimes suspect still at large, was hiding. He moved to Belgrade in 2000, just before Milosevic fell from power.
Sources close to Monckton say the failure to arrest Karadzic and his general, Ratko Mladic, nearly a decade after the Bosnian war, is among his greatest regrets.
His one slip-up in the complicated transfer of Milosevic to the Hague in June 2001, Nedeljni Telegraf claimed, was his inability to bring an RAF jet into Belgrade airport in time. Instead, Milosevic was taken by military helicopter to a US base in Tuzla, Bosnia, where the RAF jet was waiting.
Monckton returned to Belgrade and celebrated the successful mission at Deltino, a local restaurant, with Dusan Mihajlovic, then interior minister.
According to the newspaper, a team from MI6 visited Belgrade recently to assess his predicament and decided it would be best for him to leave the city.
Friends in the diplomatic community insisted he had moved on as part of a normal rotation. However, they said he had paid for his professionalism in helping the Serbian authorities investigate the murky circumstances -and possible police and underworld involvement -surrounding the death of Djindjic.
"He was going into stuff that people really care about and he was hurting people who felt themselves to be above the law," said one European official. "They wouldn't be so stupid as to harm him, but they were more than happy to brief against him."

http://cryptome.org/mi6-monckton.htm

244279989_aa249f0793.jpg


Serbia, Nikinci 2001. John Neighbor chief CIA for Balcan (1), Anthony Monckton chief MI6 for Balcan (2)
 
Velika Britanija, kao pedeset prva drzava Sjedinejnih americkih drzava (to kazu konzervativni britanci, a volela bih da sam to sama smislila), kao poznati okupatori, ne daju mnogo osnova za razmatranje eventualnog stava. Ta Britanija je jedina drzava na svetu koja je, u jednom momentu, imala kolonije tacno hiljadu puta vece od maticne drzave.

U vreme konzervativaca barem su imali nacionalnog ponosa i potpisivali ono sto rade.
Danas, ova radnicka stranka koja je na vlasti, kao i nasa vlast, ide po instrukcije u Vasington.

Rade isto sto i pre, samo sad imaju spoljasnjeg gazdu i to rade podrepaski.

Narod zivi u stanju kolektivne utrnulosti, socijalne sluzbe lepo funkcionisu, i nemaju potrebu da brinu o necemu niti da razmisljaju o politici. Naivno veruju BBC-u. To ostavlja prostora politicarima da, bez mnogo supervizije javnosti, vuku poteze. Dugo sam zivela tamo i neobavestenije ljude nisam videla.
 
Став јавности у Британији је током XIX века постао моћан чинилац политичког живота.
Значај британског јавног мњења релативно рано је схваћен у Србији. Књаз Михаило Обреновић био је један од првих који је увидео да Србија треба да ради на унапређењу слике о себи у Британији.
Значај јавног мњења у Британији који је схватао књаз Михаило нису, нажалост, схватале и све потоње српске владе. Када су у јутарњим часовима, 29. маја/11. јуна 1903. убијени краљ Александар и краљица Драга, вест је тог истог дана обишла и шокирала свет.
Србија је у Британији, и пре мајског преврата, везиване за убиства. В. Т. Стед је још 1899. забележио у свом угледном недељнику Rivju ov rivjuz следеће речи о Србији:
Србија кипти од завера. То је њено уобичајно стање. Мала краљевина која лежи између Аустрије и Русије, са ривалским династијама и незадовољеним частољубље, једно је од политички најгрозничавијих центра у Европи. У Србији се убиство већ дуго сматра као једно од природних и готово неопходних политичких метода.

Однос Велике Британије касније према Краљевии Југославији се може сагледати и из архива Велике Британије.
Постоји огроман број докумената који показују да је Велика Британија подржавала хрватске политичке тежње, оличене у програму Хрватске сељачке странке, и да је вршила огроман притисак на кнеза Павла да изађе у сусрет Мачеков захтевима. Посебно су занимљиви и драгоцени извештаји о јавним и тајним посетама Мачек десне руке Јурја Крњевић Лондону као и Меморандум конгреса америчких Хрвата за независну Хрватску од 25. маја 1939, упућен премијеру Чемберлен и министру Халифаксу.

Одељење архива Службе за специјалне операције (СОЕ). Посебан фонд у оквиру овог архива је посвећен Балкану и операцијама на његовом тлу, налазе се документи који доказују да је британска влада потплаћивала вођство Југословенске земљорадничке странке (4.000 фунти стерлинга месечно) како би радило у корист британских политичких интереса, као и документе о директној умешаности британске тајне службе у организацију војног пуча у ноћи између 26. и 27. марта 1941., као и збирка докумената о десанту на Дрвар, која започиње телеграмом са захтевом да се изврши хитна провера примљене информације да је десант на Врховни штаб партизанских снага организован од стране једног Хрвата из најближег Титовог окружења, који је одлично говорио Немачка.

Један од докумената је и "Основа за политику према Југославији" (The Basis of Policy for Yugoslavia) од 11. априла 1943, који је одредио судбину Србије и српског народа на Балкану у "новој Европи", након завршетка Другог светског рата (PRO, FO 371, 30255, SOE/Yugoslavia 71, HS5/938). Иако има ознаку додатка (Аппендикс) документ је изузетно јасан и прецизан. Из његове садржине се тачно може видети какве су биле намере британске владе према државном уређењу послератне Југославије.

Документ има два дела. У првом делу су потанко наведени и образложени принципи нове политике гордог Албиона (њих 16) према Југославији, од којих су неки општег карактера, док су остали усмерени на конкретна питања из области политичког, економског и социјалног уређења. Оно што је најважније јесте јасно изречена препорука обавештајних официра британској влади да војска генерала Драже Михаиловића не може бити сигурни ослонац за примену ових принципа (пре свега због "екстремног српског национализма" Драгише Васића) и да због тога она више не може рачунати на подршку ( материјалну и моралну) Велике Британије и осталих савезника. Из саме садржине документа се јасно може уочити сав цинизам и бескрупулозност англо-саксонске политике према Балкану у којој су Срби редовно извлачили најдебљи крај.

Први принцип истиче да ће после рата "све три словенске нације" (Срби, Хрвати и Словенци - прим. МС) у Југославији бити потпуно равноправне, да ће свака од њих владати искључиво својом територијом и да ниједна од њих неће подчињавати себи друге две нације .
Други принцип се надовезује на претходни, образлажући како Англо-Саксонци схватају принцип равноправности "све три словенске нације" у Југославији. Он је истовремено најважнији за Србију и српски народ, пошто је отворено наговестио шта их чека након победе савезничких земаља над силама Осовине: "Стара политика административног централизма ће бити замењена политиком широке аутономије за СРПСКЕ (у документу је у блок форми написан придев српски - СЕРБИАН ) провинције, што посебно важи за: Црну Гору, Македонију и Босну ". Овај принцип је детаљније разрађен у другом делу документа, који је дужи од првог и садржи детаљније опсервације. То је учињено у одељку "Регионални проблеми". Ту се каже следеће: а) "За време турске владавине Срби су живели одвојено у различитим регијама; различите српске области су због тога имале различите степене развоја; ослобођење Србије је било остварено у успешним сукцесивним фазама; неке провинције су остале још дуго под турском или неком другом страном влашћу када је срце Србије стекло независност; све ово је имало за последицу дубоке разлике у културном развоју и традицији између различитих српских области; б) после 1918. влада у Београду није водила довољно рачуна о овим разликама, него је форсирала политику административног централизма; Београд је готово без изузетка слао чиновнике из Краљевине Србије на службу у нове области; народ у овим областима је трпео тешке пореске терете у корист Београда што је проузроковало огромно незадовољство локалног становништва; в) због свега наведеног, у будућности се мора гарантовати широка аутономија за ове области. Народ Македоније, Црне Горе, Босне и Војводине се не разликује од Срба, али он има другачији карактер и погледе од народа у Краљевини Србији тако да заслужује да ужива посебан политички положај у односу на Краљевину Србију; стара и веома лоша политика административног централизма неће бити обновљена; пореско оптерећење ће бити равномерно распоређено на различите провинције; државни службеници у свакој провинцији ће бити локални људи; најважније функције власти ће бити пренете са централне владе на обласне политичке органе. "

Када се дубље растумаче наведени принципи нове британске политике према Југославији, може се лако уочити њихова невероватна сличност са принципима југословенског уставног уређења од 1974, нарочито када је у питању уставни положај СР Србије, њених аутономних покрајина и српског народа у другим југословенским републикама.

Улога Лордова Карингтона и Овена је позната у разбијању Југославије, лорд Карингтон је чак и игнорисао југословенску делегацију у Хагу 1991. и ако В. Британија има диполматске односе са Југославијом.
Приликом спровођења бившег председника СРЈ у Хаг на Бањици је би присутан и агент британске МИ 6 Монткон који је у то време био на месту саветника у амбасади В. Британије.
Бившем председнику СРЈ Милошевићу у Хагу је судија, тужиоц, наметнути браниоц, као и поједини сведоци (Педи Ешдаун) били из Велике Британије.

Поставља се питање каква ће политика Велике Британије бити у будућности према Србији, пошто се из прошлих догађаја може видети огроман утицај спољне политике Велике Британије на простору Србије и Балкана уопште ?

Kada god vidim nekog od forumasa koji do danas nisu napisali sve ukupno vise od pedeset prostoprosirenih recenica, a odjednom "napisu" esej i "doktorsku disertaciju " na neku temu.........znam da je tekst copy - paste pokusaj da se neko predstavi pismeniji i pametniji nego sto jeste.........:mrgreen:

Tako cete delove ovog teksta , doduse malo preradjenog , ne bi li se "vlasi dosetili".....naci na ovom sajtu......http://www.dejanlucic.net/cirilica/Britanska_politika_YU__cirilica.html

Tugaja, bajo.......tugaja.........:(

Umes li ti sam da napises nesto, a da ima smisla, i da je duze od pet recenica??:think:
 
@Aitchison

Став јавности у Британији је током XIX века постао моћан чинилац политичког живота.
Значај британског јавног мњења релативно рано је схваћен у Србији. Књаз Михаило Обреновић био је један од првих који је увидео да Србија треба да ради на унапређењу слике о себи у Британији.
Значај јавног мњења у Британији који је схватао књаз Михаило нису, нажалост, схватале и све потоње српске владе. Када су у јутарњим часовима, 29. маја/11. јуна 1903. убијени краљ Александар и краљица Драга, вест је тог истог дана обишла и шокирала свет.
Србија је у Британији, и пре мајског преврата, везиване за убиства. В. Т. Стед је још 1899. забележио у свом угледном недељнику Rivju ov rivjuz следеће речи о Србији:
Србија кипти од завера. То је њено уобичајно стање. Мала краљевина која лежи између Аустрије и Русије, са ривалским династијама и незадовољеним частољубље, једно је од политички најгрозничавијих центра у Европи. У Србији се убиство већ дуго сматра као једно од природних и готово неопходних политичких метода.

Однос Велике Британије касније према Краљевии Југославији се може сагледати и из архива Велике Британије.
Постоји огроман број докумената који показују да је Велика Британија подржавала хрватске политичке тежње, оличене у програму Хрватске сељачке странке, и да је вршила огроман притисак на кнеза Павла да изађе у сусрет Мачеков захтевима. Посебно су занимљиви и драгоцени извештаји о јавним и тајним посетама Мачек десне руке Јурја Крњевић Лондону као и Меморандум конгреса америчких Хрвата за независну Хрватску од 25. маја 1939, упућен премијеру Чемберлен и министру Халифаксу.

Одељење архива Службе за специјалне операције (СОЕ). Посебан фонд у оквиру овог архива је посвећен Балкану и операцијама на његовом тлу, налазе се документи који доказују да је британска влада потплаћивала вођство Југословенске земљорадничке странке (4.000 фунти стерлинга месечно) како би радило у корист британских политичких интереса, као и документе о директној умешаности британске тајне службе у организацију војног пуча у ноћи између 26. и 27. марта 1941., као и збирка докумената о десанту на Дрвар, која започиње телеграмом са захтевом да се изврши хитна провера примљене информације да је десант на Врховни штаб партизанских снага организован од стране једног Хрвата из најближег Титовог окружења, који је одлично говорио Немачка.

Један од докумената је и "Основа за политику према Југославији" (The Basis of Policy for Yugoslavia) од 11. априла 1943, који је одредио судбину Србије и српског народа на Балкану у "новој Европи", након завршетка Другог светског рата (PRO, FO 371, 30255, SOE/Yugoslavia 71, HS5/938). Иако има ознаку додатка (Аппендикс) документ је изузетно јасан и прецизан. Из његове садржине се тачно може видети какве су биле намере британске владе према државном уређењу послератне Југославије.

Документ има два дела. У првом делу су потанко наведени и образложени принципи нове политике гордог Албиона (њих 16) према Југославији, од којих су неки општег карактера, док су остали усмерени на конкретна питања из области политичког, економског и социјалног уређења. Оно што је најважније јесте јасно изречена препорука обавештајних официра британској влади да војска генерала Драже Михаиловића не може бити сигурни ослонац за примену ових принципа (пре свега због "екстремног српског национализма" Драгише Васића) и да због тога она више не може рачунати на подршку ( материјалну и моралну) Велике Британије и осталих савезника. Из саме садржине документа се јасно може уочити сав цинизам и бескрупулозност англо-саксонске политике према Балкану у којој су Срби редовно извлачили најдебљи крај.

Први принцип истиче да ће после рата "све три словенске нације" (Срби, Хрвати и Словенци - прим. МС) у Југославији бити потпуно равноправне, да ће свака од њих владати искључиво својом територијом и да ниједна од њих неће подчињавати себи друге две нације .
Други принцип се надовезује на претходни, образлажући како Англо-Саксонци схватају принцип равноправности "све три словенске нације" у Југославији. Он је истовремено најважнији за Србију и српски народ, пошто је отворено наговестио шта их чека након победе савезничких земаља над силама Осовине: "Стара политика административног централизма ће бити замењена политиком широке аутономије за СРПСКЕ (у документу је у блок форми написан придев српски - СЕРБИАН ) провинције, што посебно важи за: Црну Гору, Македонију и Босну ". Овај принцип је детаљније разрађен у другом делу документа, који је дужи од првог и садржи детаљније опсервације. То је учињено у одељку "Регионални проблеми". Ту се каже следеће: а) "За време турске владавине Срби су живели одвојено у различитим регијама; различите српске области су због тога имале различите степене развоја; ослобођење Србије је било остварено у успешним сукцесивним фазама; неке провинције су остале још дуго под турском или неком другом страном влашћу када је срце Србије стекло независност; све ово је имало за последицу дубоке разлике у културном развоју и традицији између различитих српских области; б) после 1918. влада у Београду није водила довољно рачуна о овим разликама, него је форсирала политику административног централизма; Београд је готово без изузетка слао чиновнике из Краљевине Србије на службу у нове области; народ у овим областима је трпео тешке пореске терете у корист Београда што је проузроковало огромно незадовољство локалног становништва; в) због свега наведеног, у будућности се мора гарантовати широка аутономија за ове области. Народ Македоније, Црне Горе, Босне и Војводине се не разликује од Срба, али он има другачији карактер и погледе од народа у Краљевини Србији тако да заслужује да ужива посебан политички положај у односу на Краљевину Србију; стара и веома лоша политика административног централизма неће бити обновљена; пореско оптерећење ће бити равномерно распоређено на различите провинције; државни службеници у свакој провинцији ће бити локални људи; најважније функције власти ће бити пренете са централне владе на обласне политичке органе. "

Када се дубље растумаче наведени принципи нове британске политике према Југославији, може се лако уочити њихова невероватна сличност са принципима југословенског уставног уређења од 1974, нарочито када је у питању уставни положај СР Србије, њених аутономних покрајина и српског народа у другим југословенским републикама.

Улога Лордова Карингтона и Овена је позната у разбијању Југославије, лорд Карингтон је чак и игнорисао југословенску делегацију у Хагу 1991. и ако В. Британија има диполматске односе са Југославијом.
Приликом спровођења бившег председника СРЈ у Хаг на Бањици је би присутан и агент британске МИ 6 Монткон који је у то време био на месту саветника у амбасади В. Британије.
Бившем председнику СРЈ Милошевићу у Хагу је судија, тужиоц, наметнути браниоц, као и поједини сведоци (Педи Ешдаун) били из Велике Британије.

Поставља се питање каква ће политика Велике Британије бити у будућности према Србији, пошто се из прошлих догађаја може видети огроман утицај спољне политике Велике Британије на простору Србије и Балкана уопште ?

Као што можеш да видиш да је део преузет где се циитира документ (The Basis of Policy for Yugoslavia) значи он је јавности доступан и нико нема тапију на њега, а и тај линк шти си поставио води ка другом линку, значи колико знам нико нема приватно право да забрани архивску грађу и да је присвоји за себе, лепо су ти та слова искошена значи да се радио о наводу, е сад што ти то не желиш да видиш то је твој проблем. :mazi:
 
@Aitchison



Као што можеш да видиш да је део преузет где се циитира документ (The Basis of Policy for Yugoslavia) значи он је јавности доступан и нико нема тапију на њега, а и тај линк шти си поставио води ка другом линку, значи колико знам нико нема приватно право да забрани архивску грађу и да је присвоји за себе, лепо су ти та слова искошена значи да се радио о наводу, е сад што ти то не желиш да видиш то је твој проблем. :mazi:

ajde da se ne naganjamo.......koga ne mrzi, moze da vidi kako si sakatio tudje tekstove, i od njih , prostim spajanjem celih pasusa, i ubacivanjem poneke svoje recenice, ne bi li dao smisao celoj copy - paste prevare..( sta ti je to trebalo???):eek:

primer: original tekst........http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...ovni-izvor-jugoslovenskog-ustava-od-1974.html

Југославије и немачког Рајха, однос Велике Британије према конкордатској кризи, те њена политика према тзв. хрватском питању. О овој потоњој теми постоји огроман број докумената који показују да је Велика Британија подржавала хрватске политичке тежње, оличене у програму Хрватске сељачке странке, и да је вршила огроман притисак на кнеза Павла да изађе у сусрет Мачековим захтевима. Посебно су замимљиви и драгоцени извештаји о јавним и тајним посетама Мачекове десне руке Јурја Крњевића Лондону као и Меморандум конгреса америчких Хрвата за независну Хрватску од 25. маја 1939, упућен премијеру Чемберлену и министру Халифаксу. Сви ови извори ће сигурно бацити једно ново и сасвим другачије (у савком случају јасније) осветљење на међунационалне и међуверске односе у Краљевини Југославији у односу на оно тумачење, које нам је деценијама сервирала комунистичка историографија. После анализе ових докумената биће много јасније да ли је Краљевина Југославија била „тамница народа“, како су је пежоративно називали југословенски комунисти и хрватски националисти, или је то била само идеолошка парола без подлоге у историјским чињеницама, скована ради што лакшег постизања конкретних револуционарних циљева.


"tvoj umni napor".........

Однос Велике Британије касније према Краљевии Југославији се може сагледати и из архива Велике Британије.
Постоји огроман број докумената који показују да је Велика Британија подржавала хрватске политичке тежње, оличене у програму Хрватске сељачке странке, и да је вршила огроман притисак на кнеза Павла да изађе у сусрет Мачеков захтевима. Посебно су занимљиви и драгоцени извештаји о јавним и тајним посетама Мачек десне руке Јурја Крњевић Лондону као и Меморандум конгреса америчких Хрвата за независну Хрватску од 25. маја 1939, упућен премијеру Чемберлен и министру Халифаксу.
 
itd itd..............

originalni tekst...........http://www.dejanlucic.net/Lat/Britanska_politika_YU__LATINICA.html

Dokument ima dva dela. U prvom delu su potanko navedeni i obrazloženi principi nove politike Gordog Albiona (njih 16) prema Jugoslaviji, od kojih su neki opšteg karaktera, dok su ostali usmereni na konkretna pitanja iz oblasti političkog, ekonomskog i socijalnog uređenja. Ono što je najvažnije jeste jasno izrečena preporuka obaveštajnih oficira britanskoj vladi da vojska generala Draže Mihailovića ne može biti sigurni oslonac za primenu ovih principa (pre svega zbog „ekstremnog srpskog nacionalizma“ Dragiše Vasića) i da zbog toga ona više ne može računati na podršku (materijalnu i moralnu) Velike Britanije i ostalih saveznika. Iz same sadržine dokumenta se jasno može uočiti sav cinizam i beskrupuloznost anglo-saksonske politike prema Balkanu u kojoj su Srbi redovno izvlačili najdeblji kraj.





"tvoj umni napor"..........

Документ има два дела. У првом делу су потанко наведени и образложени принципи нове политике гордог Албиона (њих 16) према Југославији, од којих су неки општег карактера, док су остали усмерени на конкретна питања из области политичког, економског и социјалног уређења. Оно што је најважније јесте јасно изречена препорука обавештајних официра британској влади да војска генерала Драже Михаиловића не може бити сигурни ослонац за примену ових принципа (пре свега због "екстремног српског национализма" Драгише Васића) и да због тога она више не може рачунати на подршку ( материјалну и моралну) Велике Британије и осталих савезника. Из саме садржине документа се јасно може уочити сав цинизам и бескрупулозност англо-саксонске политике према Балкану у којој су Срби редовно извлачили најдебљи крај.

dakle........ovo su bila tzv "neiskosena slova" , koja su od "iskosenih slova" kako ti kazes.......tvoj rad.........:rtfm:

sve u svemu.........moram ti odati priznanje da si se mnogo trudio da napravis kolaz od tudjih tekstova, a da nigde ne pomenes da je to citat, ili stavis znakove navoda, a link ka originalu da ne pricamo...........

smesno,batice........tuzno,, odnosno..........:think:
 
itd itd..............

originalni tekst...........http://www.dejanlucic.net/Lat/Britanska_politika_YU__LATINICA.html


"tvoj umni napor"..........



dakle........ovo su bila tzv "neiskosena slova" , koja su od "iskosenih slova" kako ti kazes.......tvoj rad.........:rtfm:

sve u svemu.........moram ti odati priznanje da si se mnogo trudio da napravis kolaz od tudjih tekstova, a da nigde ne pomenes da je to citat, ili stavis znakove navoda, a link ka originalu da ne pricamo...........

smesno,batice........tuzno,, odnosno..........:think:

Не разумем шта те то мучи у 3:00 ујутро да се бавиш Пресеретачевим постовима тема је постављена 26.10.2009., а ти се после месец дана сетио да се прикључиш, па добро дошао :lol:, а јел си само један пост читао или целу тему ? :lol:
:think: Нисам знао да неко ово и чита :lol:, у сваком случају ако си целу тему прочитао имаш репутацију.:lol:
Па и други нису ставили наводе и линк ка архиву Велике Британије :lol:
Добро је што ниси отишао на пдф Историју и тамо сам отварао теме додуше ја ретко отварам теме, па шта да радим да целу тему бришем ?
Који си ти лику у 3:00 ујутро прогониш Пресретача по форуму :rotf:
Сатанизација Срба на овим просторима је одрадила свој посао за газде на западу од лажи у Словенији да је ЈНА агресор која брани државну границу што произилази из њених уставних обавеза, преко лажи у Хрватској где се одговор на блокаду касарни и терористички напади на регуларне припаднике југословенске војске приказују као агресија до Маркала и Рачка. Тако да западу више није потребна сатанизацији главнину посла су обавили у разбијању српског корпуса, те стог те твоје теме из 90-их нису више актуелне.

Слободно пиши на мојој теми нико те неће вређати нити те пријавити ако се држиш цивилизованог начина комуникације. :lol:
 
Kada god vidim nekog od forumasa koji do danas nisu napisali sve ukupno vise od pedeset prostoprosirenih recenica, a odjednom "napisu" esej i "doktorsku disertaciju " na neku temu.........znam da je tekst copy - paste pokusaj da se neko predstavi pismeniji i pametniji nego sto jeste.........:mrgreen:

Tako cete delove ovog teksta , doduse malo preradjenog , ne bi li se "vlasi dosetili".....naci na ovom sajtu......http://www.dejanlucic.net/cirilica/Britanska_politika_YU__cirilica.html

Tugaja, bajo.......tugaja.........:(

Umes li ti sam da napises nesto, a da ima smisla, i da je duze od pet recenica??:think:

Glupo je da ocigledan citat, pod maskom nerazumevanja, koristis za licni obracun. Na taj nacin sakatis temu i diskusiju, koja se mogla razviti.
 
da Britanci bas pretjerano ne cijene i nevole Srbe je uglavnom poznato od vasih prvih saveznickih dana (pri cemu nemislim na narod, nego na politike, da se pogresno ne razumije)...unatoc toga Britanci su gotovo uvijek bili na srpskoj strani, ne iz neke ljubavi, nego jednostavno zbog vlastitih interesa..
Englezi ( u pocetku i Francuzi..Miterrand) su spasili SRJ,SCG i u konacnici Srbiju od totalnog poraza u ratovima od 90-ih i posljedica koje bi snosila ; oni su svom silom zeljeli ocuvati Jugoslaviju (isto kao sto su i natjerali Srbe da je prihvate nakon ww1 ), oni su prolongirali i sprecavali brze priznanje Slo i Hr, jer je Karington vjerovao da ce uspijeti ubjediti Milosevica za rekonstrukciju iste, zatim Lord Owen koji je nudio Srbima (trazio od RH) izlaz na more kod Trebinja kao i koridor u ist. Slavoniji prema Srbiji, hrvatskim okupiranim podrucjima (dok ga Tudman nije odprasio) njihov general Rose (mislim da se tako zove) je rekao muslimanima "pa sto vi jos hocete, izgubili ste rat", pa John Mayor koji je kao papagaj ponavljao Milosevicevu mantru "gradanski rat"; engleski MI6 je duboko upetljan u sukobe Muslimana i Hrvata u Bosni (tko nevjeruje neka prati sudenje gen, Praljku u Haag-u, sve sa materijalnim dokazima)....sve to zbog relativizacije krivnje Srbije i djeljenja krivnje...sve to dok su se Amerikanci drzali po strani, a kad su se oni umjesali bilo je kako je bilo..Englezi su izmislili pravni institut ZZP , kako bi Haag mogao malo opaliti i po Hrvatima i Muslimanima ( pod taj pravni institut moze se staviti svaka vojna akcija, bilo gdje), Englezi su takoder bili ti koji su omogucili Srbiji da joj bude dozvoljeno ocrniti kljucne dokumente njene direktne umjesanosti u genocid u Bosni, i bosanska tuzba je zavrsila kako je zavrsila.....Engleska je takoder promovirala i izmislila sintagmu Zapadni Balkan ..drzave ex Yu minus Slo plus Albanija i svom silom se upinje da stvori bilo kakvu asocijaciju tih drzava (najnovije...Jugosfera ..ekonomsko povezivanje) i Hrvatska mora biti , kakogod, u toj asocijaciji...iz jednostavnog razloga sto je RH jedina od nabrojenih drzava u stanju parirati Srbiji; porazena Srbija bi postala ruska gubernija a to nikako ne odgovara Britancima; RH nema nikakvih veza sa Rusijom, niti tezi Istoku u bilo kom obliku i ona bi jedina mogla u nekakvoj asocijaciji Zap.Balkana Srbiju "drzati pod nadzorom i "na uzdi" ; ali, ipak su morali malo poslusati Amerikance tako da je na kraju Srbija "kaznjena" oduzimanjem Kosova, (ali je u bosni dozvoljena srpska drzava u drzavi); RH je dobila zeleno svijetlo za oslobadanje svog teritorija (ali su Hrvati natjerani u Federaciju..jer Boze moj arapske zemlje se nesmiju previse naljutiti na engleze , arapskim novcem se financira pola Engleske, Muslimane moraju podrzavati)
najutjecajniji i najvisi engleski igrac na ovim prostorima je krivokletnik Mesic, koji sa svojom kriminalno-mafijaskom svitom od savjetnika (koji je dozivio metamorfozu od zadrtog komuniste, udbasa, preko verbalnog ustase i velikog hrvatine, preko demokrate, antifasista, do zagovaraca i pobornika asocijacije drzava zapadnog balkana i teskog jugonostalgicara u interesu Muslimanskog naroda...jer samostalna Bosna,( bez Srba i Hrvata) drzava samo Muslimana u srcu Evrope ipak nemoze da bude..ponekad se ima utisak da je on predsjednik Bosne a ne Hrvatske..
znaci, ukratko, Englezi nevole Srbe (a i ni Hrvate) ali su u ovom posljednjem ratu bili ,dok se nisu upleli Ameri , na strani Srba..
 
@slavonija

Само бих ти напоменуо да је Карингтонов примарни циљ биоло разбијање Југославије, а да те комбинације коме који део територије припада и поштовање неки споразума и уговора је обична шаргарепа за политичаре из Србије, јер ништа се није поштовало од стране запада па ни ова последња Резолуција 1244 на њихову иницијативу изгласана у СБ УН.
Мислим да је спољна политика В. Британије и САД координирана и да се не разликују на Балкану, Велика Британија као острвска земља је била језичак на ваги у дешавањима на континенталном делу Европе и увек је вагала на чију ће страну да стане, како у Наполеоновим ратовима где је стала на страну Пруса и привукла Русију у свој табор против Француске, тако је касније стала на страну Француске против Немачке у два светска рата, и поглавник НДХ Анте Павелић је по истраживањима Смиље Аврамов припадник британског СИС-а од 1926.
Британија је увек имала дозу страха према јачању Русије и ширењу њеног утицаја те тако није чудно да се примети колика је активност МИ 6 у Руској Федерацији после доласка Путина на власт где мало па избије у јавност нека шпијунска афера где су умешани британски држављани.
 
Тим адвоката пред Међународним судом правде у Хагу, са косовске стране предводи британских адвоката сир Мајкл Вуд. У његовој биографији пише да је био правни саветник у Министарству спољних послова Велике Британије 1999-2006, учествовао је на међународним конференцијама у Дејтону и Рамбујеу и активни је члан Комисије за међународно право Уједињених Нација.
 
ИНТЕРВЕНЦИЈА НА КОСМЕТУ ВОДИЛА РАТУ У ИРАКУ


ЛОНДОН – Лондонски дневник „Индепендент” оценио је да је бившем британском премијеру Тонију Блеру исход војне интервенције на Косову и Метохији „помутио моћ просуђивања и навео га на катастрофалну одлуку када је био у питању Ирак”.
У коментару насловљеним „Срамним средствима до ћорсокака” либерални „Индепендент” описује ваздушни рат који је НАТО водио у пролеће 1999. против Савезне Републике Југославије као „либералну интервенцију” и оцењује да би Блер, да је био премијер 1992. „не би било дозвољено да се догоди катастрофа у Босни”.
Дневник, међутим сматра да је запањујућа величина интелектуалних искривљавања коју је у интервјуу британској медијској кући Би-Би-Си (ББЦ) Блер исказао како би избегао да призна да је у случају Ирака, погрешио.
„Индепендент,” је тек један од листова који доноси серију критичких чланака поводом Блеровог интервјуа ББЦ.
Блер је у интервјуу за ББЦ рекао да би уклањање с власти ирачког лидера Садама Хусеина 2003, било исправно чак и без доказа да је поседовао оружје за масовно уништење и да би у том случају било потребно да се „употребе другачији аргументи о природи претње”.

Танјуг
 
ИНТЕРВЕНЦИЈА НА КОСМЕТУ ВОДИЛА РАТУ У ИРАКУ


ЛОНДОН – Лондонски дневник „Индепендент” оценио је да је бившем британском премијеру Тонију Блеру исход војне интервенције на Косову и Метохији „помутио моћ просуђивања и навео га на катастрофалну одлуку када је био у питању Ирак”.
У коментару насловљеним „Срамним средствима до ћорсокака” либерални „Индепендент” описује ваздушни рат који је НАТО водио у пролеће 1999. против Савезне Републике Југославије као „либералну интервенцију” и оцењује да би Блер, да је био премијер 1992. „не би било дозвољено да се догоди катастрофа у Босни”.
Дневник, међутим сматра да је запањујућа величина интелектуалних искривљавања коју је у интервјуу британској медијској кући Би-Би-Си (ББЦ) Блер исказао како би избегао да призна да је у случају Ирака, погрешио.
„Индепендент,” је тек један од листова који доноси серију критичких чланака поводом Блеровог интервјуа ББЦ.
Блер је у интервјуу за ББЦ рекао да би уклањање с власти ирачког лидера Садама Хусеина 2003, било исправно чак и без доказа да је поседовао оружје за масовно уништење и да би у том случају било потребно да се „употребе другачији аргументи о природи претње”.

Танјуг

...
Тони Блер.То је онај кога су прозвали "Бушова пудлица" због своје политике коју је водио по угледу на САД и захваљујући њој постао један од најомраженијих политичких личности у Британији.
 

Back
Top