Овдје је Панта највјероватније погрешно превео писаније Јована Кинама (
овдје стр. 105) а што је видљиво и из превода Нинославе Радошевић ("Византијски извори за историју народа Југославије" том 4
овдје стр 30 и касније) и након цитата "појави се безбројно мноштво добро наоружаних Далмата (Панта преводи Срба, није погрешно)..." не можемо наћи ништа што би се могло пртевести како је то Панта превео (...одело им је било: доламе, уске гаће и беле капе...), већ сам се бавио тим пасусом. Или је Панта то домислио, мада не видим са којим разлогом.
Оно што је занимљиво баш у том поглављу који описује битку на Тари 1150.године, јесте да се нико од српских историка, барем колико је мени познато, није бавио једним занимљивим детаљом. Наиме одмах послије пасуса гдје пише да ријека Дрина одваја Босну од остатка Србије и да народ у њој има свој начин живота те да није потчињен архижупану Срба већ има свог господара иде наставак да код Далматинаца (ПС; У византијским списима тог времена Далмација обухвата сав простор до Саве и до Дрине на истоку, а како пише одмах послије пасоса који помиње Босну логичан закључак је да ти Далмаринци бејаху становници Босне) бјеше један главешина чијег имена се Јован Кинам не сјећа и који је имао велики углед у свом народу /Србима), брат Јелене (кћерке великог жупана Уроша и угарска краљица) и Белоша. Е сад, овдје је Нинославин превод у наставку незграпан гдје Јованка Калић објашњава да је Јован Кинам побркао Белоша и Белу II, што гледајући наставак садржаја дефинитивно није скучај јер Кинам детаљно описује и те догађаје и те личности.
Тог четвртог Јелениног брата (а Јован Кинам је и добро упознат и описује и како већ поменух Белоша и Десу и Примислава) и четвртог сина великог жупана Уроша српски историци углавном не помињу, Тибор Живковић чак децидно пише да је Урош имао три сина (Примислава, Белоша и Десу) а опет тешко да им је тај детаљ промакао.
Мада занимљиво у српској википедији (
овдје) помиње се и тај четврти Урошов син, и то је нико други до Завида лично, главом и брадом. Што би опет ако има малчице истине у оваквом нагађању, тражило и одређене корекције у српској историографији, но то је већ друга тема.