Апотеоза
Господо, једну пијану чашу Банату.
Пуна жучи, отроване крви, и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти више, него да дижем путир. Поноћ је, пустите ме да наздравим и ја.
Проспем ли вино, по белом вашем свечаном чаршаву, остаће на њему румен винограда. Проспем ли вино замирисаће бео чаршав, као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком, још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у здравље друга мог, шустеру Проки Натураловом, генералштабном каплару, славне армаде бечког ћесара, којег су стрељали 916, новембра првог.
Зид је био тек окречен, он беше бео, као овај чаршав свечани, по њему су прснуле румене мрље његовог мозга, и крви, румене, као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у здравље друга мог, шустеру Проки Натураловом, генералштабном каплару, славне армаде бечког ћесара којег су стрељали 916, новембра првог. Господо, ову чашу босиљку оном малом, што смо га нашли у свиленој врпци, око његова врата. Ову чашу у здравље Светог Јована, славе његове, икони једној старој, коју је пољубио пре смрти. Ову чашу великој селендри Кикинди, о којој нам је причао, да је најлепша варош на свету. Чашу у славу банатског рата, чашу генералштабном каплару, којег су стрељали, у штабу банатске дивизије, у једној венеричној болници, славне хабсбургшке династије.
Ова чаша банатској дивизији, која ће изаћи, сва погрбљена, од најгаднијих болести, пред Обилића, веселом песмом, и безбрижним урликом, пуним смеха. Чашу банатској дивизији.
Господо, у здравље друга мог, којег су стрељали у једној венеричној болници.
Господо,ову чашу у славу оног дана, кад му завезаше руке. Ах, беше јесењи дан, весео дан. Под небом су кружиле крилатице, а по улицама су се лепршале новине, победоносно, над лишћем жутим, полетелим, па клонулим.
У здравље измученим шајкачама , заробљеним, што су лежале око плотова, набијених жицама, трновитим, и оштрим, у славу плотова високих, који су крили сраман и стидан штаб, банатске дивизије, од света, и града. У славу плотова набијених жицама , под којима су стајале почасне страже, са батинама, све у славу светле банатске дивизије. У славу њеном генералштабном каплару, Проки Натураловом, племенитом вон Кикинда, који је прошао болницу за очи болесне, за уста болесна, за стомак болесни, за плућа болесна, за ноге болесне, за уши глуве, и лудницу.
...
''Апотеоза''
Милош Црњански
