Odlomci iz knjiga

[kalis]

'' Na solomonskim ostrvima, otočju u južnom Pacifiku stanovnici jednog sela primenjuju jedinstvenu tehniku seče drva. Ako je stablo preveliko da bi se oborilo, seljani ga seku vikom. (Trenutno ne mogu naći taj članak, ali časna reč, pročitao sam ga.) Drvoseče koji poseduju tu osobitu moć prikradu se stablu tačno u zoru i iznenada stanu vikati na njega iz sve snage. Čine to 30 dana.Stablo umre i sruši se. Teorija glasi da vika ubija duh stabla. I seljani tvrde da ta tehnika nikad nije zakazala. "

Robert Fulghum

 

[Nina]

"Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.
Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka. Vrlina je biti potpuno živ.
Ljubav se stiče polako – od jednog po jednog čoveka. Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par…"

Milorad Pavić - "Kapa otrovnog vrganja "

 

[kalis]

Ne dopusti da te zarobi ikakva ljubav. Čuvaj svoju samoću. Ako se ikada pojavi stvarna ljubav, neće biti suprotnosti između unutrašnje samoće i prijateljstva. Naprotiv, po tom nepogrešivom znaku prepoznaćeš je...
Simon Weil

 

[Nina]

Halil Džubran - O radu

Kazali su vam i da je život pomrčina, a u umoru vašem odzvanjaju reči umornih.
A ja velim da je život zaista pomrčina, osim kad postoji nagon,
A svaki nagon je slep, osim kad ide uz znanje.
A svako znanje je uzaludno, osim kad ide uz rad,
A svaki rad je prazan, osim kad ide uz ljubav;
A kada radite s ljubavlju vezujete se za sebe, i jedni za druge, i za Boga.

A šta to znači raditi s ljubavlju?

To znači tkati platno sa nitima isukanim iz srca, kao da će to platno nositi vaš voljeni.
To znači graditi kuću s ljubavlju, baš kao da će vaš voljeni u njoj živeti.
To znači sejati seme s nežnošću i ubirati žetvu s radošću, baš kao da će vaš voljeni kušati njene plodove.
To znaci prožimati sve ono što stvorite dahom svoga duha,
I znati da svi blaženi mrtvi stoje oko vas i gledaju.

Često sam vas čuo kako kažete, kao da govorite u snu: "Onaj ko radi u mermeru i pronade oblik svoje duše u kamenu, plemenitiji je od onoga ko ore zemlju.
A onaj što uhvati dugu i utka je u platno po volji Čovekovoj, veći je od onoga što nam pravi sandale za noge."
Ali ja kažem, i to ne u snu, već na javi najbudnijoj u zenitu podnevnom, da vetar ne govori umilnije gorostasnim hrastovima nego i najmanjoj od svih vlati trave;I samo je onaj veliki ko pretvara glas vetra u pesmu još umilniju od njegove ljubavi.

Rad je ljubav koja izlazi na videlo.
A ako ne možete da radite s ljubavlju, već samo uz gnušanje, bolje vam je da ostavite svoj posao i sedite uz kapiju hrama, primajući milodare od onih što rade s radošću.Jer, ako pečete hleb ravnodušni, ispeći ćete gorak hleb što utoljuje tek polovinu čovekove gladi.

A ako gunđate dok muljate grožđe, gunđanje vaše pretače otrov u vino.
A ako pevate kao anđeli, a ne volite pevanje, zaglušujete uši ljudske za glasove dana i za glasove noći.

 

[Baudrillard]

Hrabrost ima svoje granice jednako kao i druge vrline; kad te granice prijeđemo, nalazimo se u oblasti mane, i to zbog toga što kroz nju možemo uletjeti u drsku smionost, tvrdoglavost i čak ludost ako joj ne umijemo odrediti granice, koje je doista u njezinoj krajnosti vrlo teško razabrati. Iz takova gledanja nastao je običaj, koji u ratu slijedimo da čak i smrću kažnjavamo one koji tvrdokorno ustrajavaju u obrani nekog grada koji se po ratničkim pravilima ne može braniti. Da je drugačije, vjerujući u nekažnjivost, ne bi bilo ni kokošinjca koji ne bi mogao zaustaviti čitavu pravu vojsku.

Mišel de Montenj - Ogledi

 

[Nina]

Zovem se Ahmed Nurudin, dali su mi ga i uzeo sam ponuđeno, sa ponosom, i sada razmišljam o tome, posle dugog niza godina koje su mi narasle kao koža, sa čuđenjem a ponekad i sa podsmehom, jer u svetu je bahatost što nisam ja to nisam ni osetio i sad me je malo sramota. Kakva sam ja svetlost? Čime sam prosvetljen? Znanje? Više obrazovanje? Čistim srcem? Pravi način? Bez sumnje? Sve je došlo u pitanje, a sada sam samo Ahmed, ni šeik ni Nurudin. Sve pada sa mene, kao haljina, kao oklop, a ono što je bilo pre sve ostaje, gola koža i goli čovek.

Imam četrdeset godina, ružno doba: čovek je još mlad da ima želje, ali već star da ih ostvari. Tada se nemir u svakome gasi, tako da se navikom i stečenom sigurnošću u slabosti koja dolazi. I samo radim ono što je trebalo da se uradi davno, u bujnom cvetanju tela, kada su svi bezbrojni putevi dobri, a sve greške korisne kao i istine. Šteta što nisam deset godina stariji, pa bi me starost zaštitila od pobuna, ili deset godina manje, pa ne bih mario. Jer trideset godina je mladost, tako mislim sada, kada sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.

Derviš i smrt – Meša Selimović

 

[Nina]

"Samoca je neovisnost, nju sam prizeljkivao i godinama je nastojao izboriti.
Bila je hladna, oh da, ali je bila i tiha, divno tiha i velika i nalik na hladnu, tihu prostoriju u kojoj se vrte zvijezde."

Herman Hese - Stepski vuk

 

[Nina]

Herman Hese, Igra staklenih perli

"Izvesno, dva naroda i dva jezika neće se moći jedan drugom tako razumljivo i tako prisno poveriti kao dva pojedinca koji pripadaju istom narodu i jeziku. Ali to nije razlog za odricanje od razumevanja i poveravanja. I među sunarodnicima i ljudima istog jezika stoje pregrade koje sprečavaju puno poverenje i puno uzajamno razumevanje, pregrade obrazovanja, vaspitanja, obdarenosti, individualnosti. Može se tvrditi da svaki čovek na Zemlji može načelno razgovarati sa svakim drugim, i može se tvrditi da na svetu uopšte ne postoje dva čoveka među kojima je mogućno pravo, potpuno, prisno poverenje i razumevanje – jedno je isto toliko tačno koliko i drugo. To je jin i jang, dan i noć. Oboje imaju pravo, na oboje se povremeno mora podsetiti... "

 

[Bren]

Dnevnik o Čarnojeviću, Vrnjanski:

''Nedaleko stanuje moja žena. Stanuje preko puta još se nada. Ali ako umrem, pogledaćuposlednji put nebo, utehu moju, i smešiću se.''

 

[Baudrillard]

Nalazimo se u svetu i u životu u kojem ima jako mnogo tajni, pa čak i one tajne koje mi mislimo da smo otkrili pokazuju se, u stvari, kao nove neistine.

Mislim da bi svaki normalan čovek morao jako mnogo sumnjati u sve ono što se oko njega zbiva, s izvesnom šansom da možda prodre s onu stranu ovog privida, ove realnosti – koja mu se čini kao realnost – a iza koje stoje verovatno neke mnogo dublje istine, možda zauvek za nas daleke i nedostižne.

Borislav Pekić - Vreme reči

 

[Lady Moon]

"Bejah zauzet čitanjem i pisanjem, kad grunu u moju sobu velik broj tih ljudi naoružanih neznanjem tupim kao batina i mržnjom oštrom poput noža. To ne bejahu moje svile od kojih im se zakrvaviše oči, no moje knjige poređane po policama; svilu smotaše pod ogrtače, a knjige pobacaše na pod i stadoše ih gaziti nogama i cepati ih na moje oči. A knjige te bejahu u kožu povezane i obeležene brojevima i bejahu napisane od učenih ljudi, i u njima bejaše, da su ih hteli čitati, hiljade razloga da me smesta ubiju i bejaše u njima, da su ih hteli čitati, leka i melema za njihovu mržnju. I rekoh im da ih ne cepaju, jer mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna; i rekoh im da ih ne cepaju, jer čitanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti, a čitanje jedne jedine do neznanja naoružanog mahnitošću i mržnjom."

Danilo Kiš (Grobnica za Borisa Davidoviča)

 

[Nina]

Kapa otrovnog vrganja – Milorad Pavić

"Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret.
I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol."

 

[Nina]

"Ispričao sam vam ove pojedinosti o asteroidu B 612 i poverio sam vam njegov broj, samo zbog odraslih osoba. Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas ne pitaju o onom što je bitno. Nikad vam neće reći: "Kakva je boja njegovog glasa? Koje igre najviše voli? Skuplja li leptire?´ Nego vas pitaju: Koliko ima godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko mu zarađuje otac?"

Tek tada smatraju da ga poznaju. Ako kažete odraslima: "Video sam jednu lepu kuću od crvenih cigala sa geranijumom u prozorima i golubovima na krovu"...oni nisu u stanju da zamisle tu kuću. Treba im reći: Video sam kuću od sto hiljada franaka.

Tada će uzviknuti: "Kako je lepa."

Egziperi.Mali Princ

 

[Baudrillard]

Užitak ili bol koji prati djela treba uzeti kao pokazatelj njihovih stanja. Onaj tko se usteže od tjelesnih naslada i uživa u samome tome taj je umjeren; onaj kojemu je takvo što tegotno taj je neobuzdan; onaj opet tko izdržava strahote i uživa, ili mu barem nije mučno, taj je hrabar; kojega to boli taj je strašljivac. Jer ćudoredna krepost se bavi užicima i bolima. Naime, zbog užitka činimo ružne stvari, a zbog bola se uzdržavamo od lijepih. Stoga, kako Platon kaže,
trebali bismo se već od djetinjstva odgajati tako da osjećamo radost i bol kako treba, jer to je pravi odgoj.

Aristotel - Nikomahova etika

 

[Nina]

“Kad su svi mostovi bili spaljeni, pitao sam se: što si time postigao? Usamio si se, ogolio do kosti, stvorio oko sebe pojas pustoši.
Lišio si se svega, pa najzad i sebe sama - osakaćena i nepotpuna bez svega onoga što te integrira i objašnjava.
Drugi imaju bar svoje lance, ti nemaš ni to.”

Vladan Desnica, "Proleća Ivana Galeba"

 

[Lady Moon]

"Kad su, posle toga, naišli na "tevter", otvorili ga da vide ko koliko duguje, u tom dugačkom, starom, njegovom rukom uredno vođenom tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo - ko zna kada, valjda u kakvo proletno sablazno veče, valjda u kakvu tihu i mirišljavu noć - i ovo:

Umreću ranjav i željan.

I potpisao se, ali ne: gazda, hadžija, već samo Mladen, i ništa više."

Bora Stanković, "Gazda Mladen"

 

[Nina]

Prvi snijeg, tiha priča, ludo djetinjstvo, paučinasta sreća, san o lijepom.
Izvešću Tijanu, dugo ćemo hodati ulicama koje će snijeg zatrpavati, pričaću joj o djetinjstvu, ne, govoriću joj koliko je volim i koliko se radujem životu. Hodaćemo, bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jedinim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog!

Meša Selimović ( Tvrđava )

 

[Baudrillard]

Uzgred, godinama nisam igrao šah, ali takođe je postojalo vreme, u mojim ranim dvadesetim, kada sam bio obuzet njime. To je nesumnjivo najopsesivnija, psihički najštetnija igra koju je čovek izmislio. Posle izvesnog vremena, shvatio sam da i u snu razmišljam o šahovskim potezima – i zaključio kako moram prestati da igram ili ću poludeti.

Pol Oster i Dž. M. Kuci - Ovde i sada (pisma 2008-2011)

 

[Pinocchio]

"Postoji jezik, mislim da se zove Meskalero, u kojem se glagoli nikad ne menjaju po vremenima. U tom jeziku ne postoji ni prošlo ni buduće vreme. Razmišljam... ako bismo naučili taj jezik, mogli bismo da živimo d u ž e..."

Mika Oklop, CA. Blues

 

[Nina]

"Ah, sve je nerazumljivo i u suštini tužno, iako je i lepo. Ništa se ne zna. Živi se tako i ide po zemlji, ili se jaše kroz šume, a poneke stvari gledaju čoveka sa tolikim očekivanjem i obećavanjem, tako bude čežnju: neka zvezda uveče, neki plavi zvončić, neko jezero zeleno od ševara, oči nekog čoveka ili neke krave, i ponekad se čini kao da se istog trenutka mora desiti nešto dotle neviđeno, a ipak odavno priželjkivano, kao da sa svega mora spasti koprena; ali onda to prolazi, i ništa se ne zbiva, i zagonetka se ne rešava niti iskrsava tajna čarolija, i na koncu ostariš i izgledaš prevejan kao otac Anselmo ili mudar kao opat Danijel, a možda ni tada još ništa ne znaš i dalje jednako čekaš i osluškuješ.”

Herman Hese "Narcis i Zlatousti"

 

[Baudrillard]

Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju ranjavost, i svoju zlu sreću, i svoje prokletstvo: i u tome leži jedan dio nas. I to naš najprisniji, naš najkrvaviji dio. Kako bismo ga dakle ne mogli voljeti?

Vladan Desnica - Proljeća Ivana Galeba

 

[Nina]

"Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim.Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu,neki naročiti miris koji si nekad zavoleo i koji budi divna sećanja,stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao,akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš –kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život."

Oskar Vajld

 

[Lady Moon]

"Još ima dva sata do zalaska sunca i možda će pre tog doba ona izroniti. Ako to ne učini sada, onda će izroniti kad mesec zasija. Ako i tada to ne bude onda će možda izroniti kada sunce grane. Nije me uhvatio još nikakav grč i osećam se dovoljno snažnim. Najzad, ona ima udicu u ždrelu a ne ja. Ali, kakva mora da bude riba koja tako vuče! Mora da je dobro zagrizla. Da mi je samo jednom da je vidim kako bih saznao kakvog imam protivnika."

Ernest Hemingvej (Starac i more)

 

[Lady Moon]

"Hoće li umeti da u svemu onome što celoga života nije primećivao - odjednom pronađe lepotu u kojoj će uživati? Hoće li za to kratko vreme moći da pati i bude srećan onoliko koliko je potrebno da bi poverovao da je stvarno proživeo svoj ljudski vek?"

Branimir Šćepanović (Usta puna zemlje)

 

[kalis]

MEFISTO I ZLATOKOSA - Srđan Krstić

*
... pojavi se Ona ! Iznenada, bez najave, kao zvezda što nebom tamnim bljesne i noć razgori !
Kao munja što zapara tiho veče i zapali šume.

*
Za mene je oduvek bilo glupo klečati pred nekim ko je toliko moćniji od tebe, da ne postoji jama u koju bi mogao da klekneš, a da to ne pokaže koliki je jaz među vama i koliko si mu potčinjen. Ja sam klečao samo pred krhkim Gospama svojim i noge im ljubio, jer su ovog, Đavola moćnog, umele u lepoti da okupaju. Pred Bogom ne bih kleknuo nikad. Pred Zlatokosom odmah.

* Dovoljno sam dugo sudio da znam kako se boje i krivi i nevini. I to nevini uvek više i žešće, jer se oni s'pravom brinu da ja ne pogrešim.

* Možeš ti da si sudija po sto puta, ali kada čovek samom sebi od srca presudi, ti mu dođeš kao dvorska luda koja se igra s terazijama u ruci.

* Samoća je ozbiljna bolest.

* Sva čudovišta ovog sveta koja preko noći u močvarama izrastu, ne mogu se porediti sa brzinom kojom stasa ženska sujeta.

*
Duša je roba kvarljiva, i nikad ne znaš kad danas usni kakva će sutra da se probudi.

*
To što istina kao ludost zvuči, govori da laž caruje.

*
- Ne poznajem te? Ne znam tvoje vrline i mane misliš? Nisam te analizirao dovoljno? Ne treba mi.
Prihvatiću sve tvoje bubice, ma kakve da su. Podržaću ih ako hoćeš. Ojačaću ih ako ti treba. Šta će mi znanje kad u tebi ima nečega što mene toplom kišom natapa. Izvire to iz tebe, privlači me jače od bilo kakvog razuma.
To što ti u sebi nosiš ne moram da ''poznajem''. Stalo mi je do njega takvog kakvo je.

*
Ja neću da te osvajam, neću da te menjam. Meni treba tvoja čista volja. Ako si besna onda bes. Ako bi dušu da mi daš onda tvoja duša. Potrebna si mi takva kakva si.