Cao svima. Imam jednog decka sa kojim sam bila u vezi pa nisam i tako u krug, 4 godine. Poslednji put kada smo raskinuli, zapravo on meni raskida uvek, sa pricaom da ne oseca to i bla bla. On sada ima vezu u trajanju od 5 meseci. Ta veza se razvila, i rekao mi je da je sa njom sve prelepo sem sexa, da ga ne privlaci ali da ono, super mu je. Vidja se sa mnom, prica da me voli, da se pokajao, da ne zna kako da raskine itd. Ok, kapiram da je sa mnom zbog sexa, ali, zasto je vara? Zasto bas sa mnom kada zna da ga volim i da mi je tesko? Sada je meni totalno palo samopouzdanje. Mislim, sada mi je rekao kad god je zeleo da raskine sa njom ona je u fazonu "ajmo ovamo, ajmo onamo", a ja nisam tako, nazovimo, zabavna, sto mu se verovatno to i nije dopalo kod mene. Ne mogu da prihvatim da nema nikakva osecanja prema meni, kao prema devojci, ali sve izgleda da je tako. Isla sam kod psihijatra, psihologa, pila sam lekove, imala sam drugog momka, medjuti ne mogu, zelim samo njega, da zbog toga pristajem da budem druga.
Kako da ga sacuvam, da bude samo moj? Ili kako da pobegnem a da mi teleo ne umire bez njegovih poruka, bez njega? Kada ga nema dugo ja sam dno dna, ne zivi mi se, bukvalno. A kada je tu, ljubomorna sam, dolazi kolima njegove devojke, slavice sa njom Novu Godinu. I uh, osecam se fuj, imam osecaj kao da to treba moje mesto da bude a ne njeno. ne mogu da prihvatim
((
Kako da ga sacuvam, da bude samo moj? Ili kako da pobegnem a da mi teleo ne umire bez njegovih poruka, bez njega? Kada ga nema dugo ja sam dno dna, ne zivi mi se, bukvalno. A kada je tu, ljubomorna sam, dolazi kolima njegove devojke, slavice sa njom Novu Godinu. I uh, osecam se fuj, imam osecaj kao da to treba moje mesto da bude a ne njeno. ne mogu da prihvatim
((
