Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
Сеча најосетљивијег дрвореда у граду почеће за око месец дана. – Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак угроженог дрвореда
„Зеленило Београд” једно је од предузећа без кога се у граду не може урадити ниједан већи посао. Осим што брину о више од 2.500 хектара зелених површина, око 1 250 запослених ангажовано је и када пада снег, прете поплаве или се одржавају спортске манифестације. Ове године пред запосленима су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.
Дирекција за путеве и град најавили су да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра. Да ли то значи да ће дрворед, који је симбол улице, бити посечен од Вуковог споменика до Цветкове пијаце?
Да, планирамо да сва стабла у том делу булевара посечемо. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога. То је најосетљивији дрворед у граду, јер је стар. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али практично не бисмо ништа побољшали. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед Београда.
Да ли већ постоји план како би требало да изгледа нови дрворед?
У начелу постоје идеје, и радићемо у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у Улици краља Милана или Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница.
Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње када достигну свој пуни раст неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив, добиће се. Знам да ће бити негодовања Београђана. Мислим, ипак, да ће то бити добитак за град и грађане.
После дужег времена на реду је и обнова Пионирског парка...
Амбијентално окружење је сређено, део испред Старог двора и између Председништва и Скупштине града, тако да је остао само Пионирски парк. Он је заштићен и као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра. Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, чак су и средства издвојена за њега. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе. За Ташмајдан још чекамо да се реше имовинскоправни односи па да почнемо обнову...
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nestaju-platani-iz-Bulevara-kralja-Aleksandra.sr.htm
„Зеленило Београд” једно је од предузећа без кога се у граду не може урадити ниједан већи посао. Осим што брину о више од 2.500 хектара зелених површина, око 1 250 запослених ангажовано је и када пада снег, прете поплаве или се одржавају спортске манифестације. Ове године пред запосленима су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.
Дирекција за путеве и град најавили су да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра. Да ли то значи да ће дрворед, који је симбол улице, бити посечен од Вуковог споменика до Цветкове пијаце?
Да, планирамо да сва стабла у том делу булевара посечемо. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога. То је најосетљивији дрворед у граду, јер је стар. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али практично не бисмо ништа побољшали. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед Београда.
Да ли већ постоји план како би требало да изгледа нови дрворед?
У начелу постоје идеје, и радићемо у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у Улици краља Милана или Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница.
Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње када достигну свој пуни раст неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив, добиће се. Знам да ће бити негодовања Београђана. Мислим, ипак, да ће то бити добитак за град и грађане.
После дужег времена на реду је и обнова Пионирског парка...
Амбијентално окружење је сређено, део испред Старог двора и између Председништва и Скупштине града, тако да је остао само Пионирски парк. Он је заштићен и као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра. Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, чак су и средства издвојена за њега. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе. За Ташмајдан још чекамо да се реше имовинскоправни односи па да почнемо обнову...
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nestaju-platani-iz-Bulevara-kralja-Aleksandra.sr.htm