Fascinantno koliko neistina i krivih interpretacija u tri i po reda. Neistina je da su svi generali osim dvojice bili |Srbi, samo Slovenaca generala je bilo više. Hrvata nije bilo generala, to je istina, jer u njih očito nije bilo poverenja, a događaji su pokazali da je to nepoverenje nažalost bilo potpuno opravdano. Ali zato su Hrvati bili na admiralskim pozicijama. To je boljševički stereotip o srpskoj prevlasti u vojsci, namerno ignorišući činjenicu da je ta vojska imala i mornaricu.
Što se tiče "Nedićeve kapitulacije" u Makedoniji, ne postoji nijedna ozbiljna ni poluozbiljna vojna analiza koja pad Makedonije u Aprilskom ratu povezuje sa drugim razlozima osim isključivo vojnim. Od strategijskog značaja bio je gubitak skopskog aerodroma na kome su oficiri Hrvati odmah prešli na stranu Hitlera, kao što su uostalom prešli i na svim drugim mestima. Licemerstvo je da Hrvati danas pripisuju pad Makedonije Milanu Nediću, a njihova izdaja je glavni razlog pada i Makedonije i cele Jugoslavije. Od značaja je i to da su se i Makedonci poneli na sličan način, Nedićeva armija je zapravo skoro kompletno dezertirala s obzirom da je velikim delom, razumljivo, bila sastavljena od Makedonaca.
Ne znam šta treba da znači da su "borbe u Hrvatskoj još trajale" kada se Nedić predao, da nije to da je junački hrvatski narod pružao otpor agresorima dok se izdajnik i kukavica Nedić predao? Glupa je priča da je da je jugoslovenskoj vojsci bilo tako presečeno povlačenje u Grčku. Pre svega jer se vojska raspala, nije imao ko da se povuče. Ali i da jeste, Nemci nisu bili debili, osnovna briga im je bila da preduprede tu mogućnost, to znači da je napad na Makedoniju za njih bio prioritetan pravac. Uostalom, Srbija ni u Prvom ratu nije uspela da odbrani Makedoniju i zaštiti povlačenje. Pa uprkos svemu tome, najsjaniji primer otpora u Aprilskom ratu dogodio se upravo u Makedoniji (Stracinska bitka), ako izuzmemo uspeh Zetske divizije protiv Italijana.
Naravno, izbeglička vlada je označila Nedića kao krivca za poraz i čak mu oduzela čin, ali to je providna politikantska odluka zbog njegovog prihvatanja da legitimizuje okupacionu vlast.
