Fascinantna je ta zamena teza u kojoj mediokriteti sebi daju za ekskluzivno pravo da budu "narodni uzorak", odnosno da svoju glupost, neznanje, bahatost i bezobrazluk identifikuju sa narodom. I onda, kada opravdano iskažeš prezir prema njihovoj imbecilnosti ili išamaraš nekog takvog "naciJonalistu" zbog bezobrazluka, odmah kukaju kako je napad na njih - napad na narod.
U svojoj bolesnoj i glupavoj, izvrnutoj (ne)svesti, koja je počela ozbiljnije da atrofira početkom devedesetih, i progresivno napreduje od tada, "naciJonalisti" su utripovali da je "narod" i "Srbija" isključivo njihova prčija kojom samo oni smeju i imaju pravo da mašu, izvodeći taj zaključak samo iz toga što im je Slobodan Milošević svojevremeno usadio sliku krezavog, nepismenog, glupavog šabana sa šubarom i nožem u zubima, kao "pravog Srbina". I zato, pošto kada god vide svoj lik u ogledalu, i vide upravo takvog krezavog idiota, smatraju da su baš oni taj model Srbina kakav je poželjan i jedino moguć po njihovim standardima.
Elem, da razjasnim, bar što se mene tiče. Ja zaista prezirem do fizickog gađenja ovakve imbecile, ne samo zbog urođene gluposti, jer to im je od boga pa i nisu za to krivi, nego zbog bezobraznog forsiranja te iste gluposti, što već zavređuje što prezir, što batine, kada za to naiđe dobra prilika. A to, ponavljam, što oni smatraju da je napad na njih - napad na narod, to je uvreda za taj isti narod koji misle da predstavljaju samo zato što imaju trule zube i nose prljave gaće… ne svatajući da pravi Srbin odavno redovno pere zube i menja donji veš.
Tekst sam napisao jos u maju, za neke svoje potrebe, isprovociran stalnim prisvajanjem "patriotizma" od strane onih karikatura, od kojih bi patriotizam da je zivo i svesno bice, a ne pojam, pobegao glavom bez obzira
) 
