Да је Додик некултуран и емотиван, слажем се. Врло вјероватно је да је сада сатјеран уз зид па су му и реакције мање контролисане (мада се он стварно тешко контролише). Није дипломатски неког називати параноиком али исто тако није ни дипломатски оно што ради Високи представник (само се замислите над овим називом и схватићете да нас у ствари третирају као Индијанце). Како се зове то кад од једне скупштине коју су легално изабрали представници народа (што су потврдиле и међународне организације за праћење избора) тражите да поништи своје одлуке? Да ли је то некултурно, недипломатски, вулгарно, силеџијски итд. Примјера тога како се они "дипломатски и културно" понашају према нама има на претек. Уствари, то нису примјери, то је њихова устаљени образац понашања за све оне који не мисле као њихови ментори са "Запада" (нисам западомрзац него мрзим силу). У којој то земљи амерички или енглески амбасадор зову политичке представнике на разне сеансе везане за круцијалне ствари у држави-домаћину. Амбасадор може бити позван, а да зове може само за велике датуме његове државе и то куртоазно, на закуске и ништа више. Замислите да амбасадор Србије, БиХ и сл. позове предсједника Шпаније на разговор око судбине Каталоније, Баскије, да онај у Великој Британији позове Брауна у циљу смањења тензија у Сјеверној Ирској или да се прича о заступљености шкотског или велшког језика у осталим дијеловима поменуте државе? Па наши амбасадори виде двапут предсједника ВБ, Француске, САД и сл. и то кад долазе и кад одлазе са дужности.
Једном је Момчило Крајишник рекао (парафразираћу): "Нека они (странци) намећу законе. И то ће једном неко гледати. Када их ми усвајамо под притиском, остаје само наш потпис и чињеница да смо их ми усвојили. Притиска у папирима нема."
Према томе, Додик, додуше грубо, именује ствари правим именом. А да је уз све добро што ради, прибавио и себи материјалну корист-јесте. Доказа немам нити их ја као појединац могу скупити али је довољно видљиво. Ипак, све му то опраштам јер тренутно говори оно што му је на души и оно како јесте (везано за "међународну заједницу"). Нисам слијепи подржавалац "очева нације" али сам тренутно за то како ради. Климали смо главом и не видим шта смо са тиме добили. Ред је да се супротставимо па да видимо шта ће Бог да да, или јесмо или нисмо. Без отвореног дијалога између сва три народа у БиХ, нема среће. Очи у очи, и без залеђине и Србије и Хрватске и оних који стоје иза Муслимана. Тек тада ћемо се разумјети и договорити.