Farmaceutska industrija je tokom proteklih decenija dozivela veliku transformaciju, i od partnera medicine i drustva postala Gazda koji komanduje i upravlja nasim zivotima.
Postala je pohlepnija, i pokušava da svuda ostvari zaradu, da.
Nije postala gazda, kao što se lepo vidi po skoro bankrotu mnogih osrednjih, i milijardi dolara koje su velike morale da plate u odštetama. One guraju, ali ima nas koji guramo nazad.
Ono što je važno je da se problem ne sme preuveličavati ili miskarakterizirati, ništa više nego što se ne sme ignorisati. Tako da ima malo problema sa ovim tekstom.
Uzmimo, na primer, ovo:
- nestasna deca su hiperaktivna i moraju se leciti psihostimulansima nalik amfetaminu, . Stidljiva omladina ima socijalnu fobiju koju treba leciti antidepresivima,
...što je potpuno tačno. Guranje antidepresanata, antipsihotika i stimulanata na decu (a i na odrasle) je došlo do ogavnog nivoa. Ovo je veoma lep primer malverzacija i pohlepe koje vode do stvari koje i dugoročno i kratkoročno mogu proizvesti ogromne probleme.
Ali ova tačna zamerka je praćena sledećim:
- seksualno aktivne devojke i zene treba da uzimaju oralne kontraceptive, da bi imale slobodniji seksualni zivot i mirnije planirale porodicu,
- Napadom na kontracepciju, koja je jedna od najkorisnijih intervencija u medicini. Koja je ovde alternativa - da pokušamo da se vratimo u srednji vek? Ljudi zamišljaju da je pre kontracepcije bilo drugačije. I jeste: ljudi su i dalje imali seks, samo što su češće zbog toga završavali u situacijama koje su im menjale život drastično na gore.
- tegobe pred menstruaciju su proglaseni za premenstrulani sindrom koji treba leciti sirokom lepezom lekova - od gestagena i diuretika do inhibitora sinteze prostaglandina (najpre ibuprofen pa COX-2 inhibitori),
- Napad na analgetike. Premenstrualni sindromi su kod mnogih žena veoma bolni i tegobni. Veoma mali broj žena uzima kompleksne terapije, a te žene imaju zaista kompleksne probleme (ja sam imao prijateljicu koja je u toku tri dana pre menstruacije imala takve bolove da su joj grčevi u leđima polomili jednu od kičmenih vertebri).
Većina žena uzima NSAID analgetike, koji dugoročno mogu da proizvedu osrednje probleme sa želucom, ali istovremeno imaju gomilu veoma poželjnih nuzefekata (recimo, smanjuju šansu demencije i Alchajmera u starosti, i usporavaju starenje nervnog sistema).
Opet, koja je poruka ovoga? Neka žene pate kao što su uvek u istoriji patile, a ako uzmu neko sredstvo da sebi olakšaju život, to je preterana medikalizacija?
- zenama posle menopauze treba nadoknaditi estrogene za suzbijanje tegoba u klimakterijumu, prevenciju osteoporoze i smanjenje kardiovaskularnog rizika,
...i ovde? Koliko vidim, ovo je napad koncentrisan prema ženama, čije probleme autor ovog teksta vidi kao beznačajne.
Osteoporoza uopšte nije naivna stvar, pošto lomovi kostiju izazvani osteoporozom predstavljaju jedan od glavnih razloga za gubitak nezavisnosti i za razvoj daljih bolesti.
Sprečavanje osteoporoze i kardiovaskularnih problema koji slede u menopauzi je veoma važan terapeutski pristup, u kome nema alternative. Izbor je da li pustiti žene da lome kosti i umiru od srčanih problema, ili im pomoći medikamentima.
Tako da se baš pitam šta je uzrokovalo ovakav "opšti napad"? No, ono što sledi je svakako tačno:
Kriza kreativnosti traje vec decenijama, nema efikasnih lekova za velike bolesti: aterokleroza, rak, demencija, AIDS. Teku godine ispunjene medikalizacijom zivota i pokusajima industrije da u saradnji sa elitom u medicini definise nove dijagnoze za svaki makar i stari lek, sto oznacava slogan: Ill for every Pill.
...a iz perspektive istraživanja mogu da dam i dva osnovna razloga za ovo.
Prvi razlog je povećan standard sigurnosti. Kako smo naletali na lekove koji su izazivali teške nuzefekte, tako je javnost tražila sve veće i sve detaljnije provere sigurnosti. Na kraju, sa današnjim standardima, neophodne kliničke provere i testovi koštaju stotine miliona dolara.
Ovo je eliminisalo iz igre male kompanije. Danas niko ne može više da osnuje kompaniju i da počne da proizvodi lek. Ljudi koji osnivaju male biotek kompanije se uvek nadaju da će njihov lek biti uočen, i da će ih neka velika kompanija (koja ima novca da lek stavi na tržište) otkupiti. Tako da danas imamo sigurnije strandarde, ali smo pritom eliminisali kompeticiju i inovaciju iz čitavog polja, i dali neprevaziđenu moć velikim kompanijama.
(Ovo je dovelo i do problema tzv. "orphan drugs" - lekova siročića. Naime, ako je neka bolest retka, ili prisutna predominantno u siromašnim zemljama, niko neće da te lekove istražuje. Sa stanovišta farmaceutske kompanije, bilo bi samoubistvo potrošiti stotine miliona ili milijarde dolara na proizvodnju i testiranje takvog leka; a istovremeno, malim kompanijama nije dozvoljeno da iznesu na tržište suviše rizične lekove, tj. one koje nisu prošle testiranje od tih par stotina miliona dolara.)
Drugi razlog je neprevaziđeno ujedinjenje farmaceutskih kompanija. Od sredine osamdesetih pa sve do prošlogodišnje kupovine Wyetha od strane Pfizera, velike farmaceutske kompanije su levo i desno kupovale jedna drugu, ujedinjujući već velika imena u superkonglomerate.
Što je, naravno, još dodatno smanjilo inovaciju, kompeticiju, i dalo još veću moć pojedincima.
Povrh toga, tokom devedesetih i sve do otprilike 2005-te, pristup pri ovakvim ujedinjenjima je bio veoma zanimljiv. Naime, menadžment i marketing odeljenja ovih kompanija su prevashodno sastavljena od ljudi kojima nije jasna osnovna nauka. Otud, oni su se kladili na kombinatornu hemiju: pristup u kome se proizvode desetine hiljada supstanci, koje se onda testiraju protiv različitih bolesti u tkivnim kulturama, i među kojima se tako identifikuju kandidati za lekove. Pristup u kome se izučavaju detalji bolesti i pokušava da se naučno, na osnovu zasnovanog teorijskog modela, napravi terapija...su odbačeni.
Pošto je kombinatorna hemija dobrim delom automatizovana, u velikom broju ujedinjenja kompanija, došlo bi do ujedinjenja delova za biznis i marketing, dok su naučnici masovno dobijali otkaze. Odnos broja naučnika i broja ostalih zaposlenih u kompaniji je opao višestruko u ovom periodu.
Rezultat je da su se ove kompanije deset godina kasnije našle u situaciji u kojoj više nema lekova za razvijanje, nema dramatično novih pristupa i terapija, a (užas nad užasima) patenti polako ističu.
Dve osnovne strategije "očuvanja profita" su u širokoj primeni. Jedna je medikalizacija - za svaki aspekt, pogotovo psihološki, se mora izmisliti ime, i onda se naći za to lek (moj omiljeni je "Restless Leg Syndrome", tj. sindrom noge koja se trza u toku noći; za ovo se ljudima daje Requip, stimulator dopaminergičkog sistema koji kao nuzefekte ima neizdržive impulse za seks, kockanje ili prejedanje). Upravo ono o čemu gornji tekst priča, mada sa veoma problematičnim primerima.
Druga strategija je redefinicija i repatentizacija. Ako imaju lek koji radi jednu stvar, ali se može možda koristiti za nešto drugo, oni ga patentujemu za prvo; onda kada patent istekne, patentujemu ga sada za ono drugo, i udare marketinšku kampanju.
Još bolje su strategije prepakovanja. Odličan lek za žgaravicu, Prilosec, se proizvodi prostom hemijskom reakcijom koja na kraju daje dve forme supstance. Jedna forma je potpuno neupotrebljiva i prosto prolazi kroz telo. Druga deluje, veoma lepo i sa minimalnim problemima.
Ali onda je patent istekao. Pacijenti sada mogu da kupe Prilosec koga proizvode generičke kompanije, za jedan delić originalne cene. Otud, kompanija koja ga proizvodi je dodala jedan korak i izdvojila delotvornu formu, pa to repatentirala pod imenom Nexium. Tako da danas pacijent može da kupi Prilosec, ili potpuno istu supstancu u malkice čistijem obliku, pod imenom Nexium i za deset ili dvadeset puta više novca! Reklamne kampanje, istovremeno, veoma intenzivno promovišu ovaj "novi lek".
Ili Caduet. Kompanija ima jedan dobar i delotvoran statin. Istovremeno, ima i jedan lep i delotvoran antihipertenziv. Ali na oba su istekli patenti - pacijent bukvalno može za par dolara da kupi dovoljno leka za mesec dana. Otud, kompanija upakuje ova dva stara leka u "dvostruku tabletu", Caduet, i može nju da naplati stotinjak dolara mesečno. Pacijent "dobija" luksuz da umesto dve tablete sada uzima samo jednu...koja se sastoji od one prethodne dve zalepljene u celinu.
Tek u zadnjih par godina su počeli da se privode svesti, tako da sada počinju malo da ulažu u novija i osnovnija istraživanja. Ali ovo ponašanje je postalo uvreženo, i ostaće problem dogod odeljenja za marketing i biznis nastave da vode farmaceutske kompanije...
